000108

OCR Text: ""'IPr'-SrfPP"- ' ™31P!PHF
Jedlnstvo, 31. marta, 1967. — STRANA 7
DA SE NASMIJETE ANDRE WURMSER, FRANCUSKI PUBLICIST:
GARANCIJA
U Jednom flladelfijskom
llstu pronadjen Je ovakav
oglas:
"NaSa atomska skloniSta
su neprobojna. . . Ukollko
ste nezadovoljnl posle pro-be,
vradamo novae" ( ! )
--DE- CJA
USTA
Slnclc Je u ormaru prona-Sa- o album s porodldnim fo-tografij- ama
1 podeo da se
zabavlja llstajucl ga. U jed-nom
trenutku, obratio se
majcl sav smeten:
— Mama, ko Je ovaj mla-d- ic
erne kose ovde pored
tebe na pla21?
— TvoJ tata, sree — od-govo- rila mu Je majka. —
Upravo tog dana smo se
upoznall tu na pla21.
— To Je moj tata! —
uskllknuo Je decak. — A
ko Je onda ovaj debeli ce-Iav- ko kojl s nama stanuje?
— --A- —
MILO ZA DRAGO
Francuskl komedlograf
E2en Skrlb dobio Je pismo
od Jednog nepoznatog kojl
mu je prcdlagao znatnu su-m- u
novca ako prlhvatl nje-go- vu saradnju prlllkom pl-san- ja buduce komedlje.
U 2eljl da pruzl dobru lek-cij- u torn drznlku, Skrlb mu
je napisao:
"Nemam obldaj da u kola
uprezem konja 1 magarca"
Nepoznatl mu Je napisao
1 drugo plsmo:
"2ao mi Je Sto odbijate
da sjedlnimo svoju llterar-n- u sudblnu. Ipak, smatram
da vam to ne daje pravo
da me nazlvate konjem".
--POZ- NAJE
GA
On: — Pazl, pade Jedna
zvezda. Kazu, ako pomlsllS
neSto kad pada zvtzda, da
de tl se to ispuniti! Da 11 si
Sta pomlslila?
Ona: — Jcsam. Samo ne
vera J em da cc ml sc Ispu- niti.
On: — ZaSto?
Ona: — Zato Sto sl tl
tako neodlucan. . . -- - KOMPROMIS
Dva prljatelja razgova-raju- :
— Tajna slaganja u bra-k- u
sastojl se od uzajamnog
razumevanja 1 uzajamnlh
ustupaka. Na primer: Ja
obozavam kafu dok moja
2ena viSe voll caj.
— Pa kako ste to reSill?
— Kako smo reSlli? Kom-promlsn- o: kuvamo uvek
Caj, all mcnl Je dozvoljeno
da ga ne pljem.
--BIG- AMIST
Kao Sto Je poznato, Karlo
Pontl Je lmao veliklh ne-prlll- ka zbog svoga braka sa
Sofljom Loren. On Je sve
primao vrlo filozofski:
— Ma Sta ml se desllo
1 ma kakva blla sudska pre-sud- a, ja du uvek bltl biga-mlst- a:
zena kao Soflja vre-- dl kao dve zenel
--TES- KOCE
Ved devedesetogodlSnjl
Bernar So (Bernard Shaw)
obJaSnJavao je Jednog dana
Jednom prljatelju kako mu
Je najteze bllo da prebrodl
period lzmedju trldeset de-ve- te
do Cetrdesete godlne.
— Ah, ta prokleta detrde-set- a!
— uskllknuo je So.
— All lpak Je bolje bltl u
detrdesetoj nego u pedese-t- oj
— primetlo Je prljatelj.
— Nlje — ostao Je uporno
So pxi svome — zato Sto Je
detrdeseta starost mladostl
dok Je pedeseta mladost
starostir
--PRO- SLOST
I BUDUCNOST
Francuskl plsac Pierre
Martlneau (PJer Martlno)
razmlSlja o modi:
"NISta nlje tako smIJeSno
kao moda od Juder 1 nlSta
nema bolje izglede da po-sta- ne moda od sutra kao
moda od prckjuder".
— —
NIKAD ZADOVOLJNA
Vojvodklnja od Wlndso-r- a,
zena blvSeg engleskog
kralja Eduarda VI zbog ko-- Je se on odrekao prijesto-lj- a, zall se na dosadu:
"Ja blh voljela da sam
sekretarlca. One vide toll-k-o lnteresantnog svljeta".
--N- OVA
ORUCNTALKA
Poznata amerldka filmska
glumlca Jane Mansfield
(Dzejn Mensflld) pravila je
turneju po azljsklm zemlja-m- a
1 u Bangkoku rekla no-vinarl- ma:
"Amerlkancl su vjedlta
djeca, Evropljanl su JoS u
pubertetu, pravl ljudl su
jedlno Azijati. Hodu da 21-v- im stalno u Azljl — posta-l- a
sam o-rljentalka". -N-ALICJE
USI'JnilA
Ameridkl knjlzevnlk John
Updyke (Dion Apdajk) raz-mlsl-ja poslije jedne doblje-n- e
nagrade:
"I uspjeh u neku ruku
predstavlja kaznu. Kazna
Je u tome Sto morate da se
druzite sa ljudlma koje ste
ranlje mogll da Izbjega-vate- ".
I
OBECANA ZEMLJA
Da bih napisao knjlgu o kojoj maStam bllo bl ml po-treb- no sto godlna zlvota, a dao blh Joj isti naslov kao i
ovom dlanku: "Obedana zemlja".
Pre sedam godlna Lujlza MamlJak (Louise Mamlak) 1 Ja
ved smo zaJedno plsall o sovjetskoj stvarnostl, prokrstarivSl
prcthodno sve krajeve novog sveta: od Lenjlngrada do Krl-m- a, od Kljeva do Samarkanda 1 od Istodnog Siblra do Jer-menlj- e. Bllo bl veoma lnteresantno ponovltl dltav ovaj put
korak po korak da blsmo ispridall dltaoclma "SSSR sa otvo-reno- m duSom" kako su se za sedam protekllh godlna pro-men- lli zemlja 1 ljudl o kojlma smo plsall u naSoj knjlzi
Pre Jedne tredlne veka, po povratku sa putovanja u SSSR,
prvi put sam mojlm francusklm sluSaocima rekao: "Da bl
se shvatlo SSSR malo je tamo otputovatl: treba se tamo
vratitl!" AH "Obedana zemlja" mora bltl sasvlm draga-dij- a knjlga, jer ona bi trebala da obuhvatl skoro pola veka
lstorlje — pola veka lzgradnje socljallzma.
Tu svoju knjlgu podello blh na trl dela. U prvom blh
napisao u opStlm crtama o prethodnlm druStvenim uredje-njlm- a,
o njlhovlm manama 1 zabludama, o stalnom makar
1 maglovitom stremljenju idealima kojl su doSH do izra2aja
u JednoJ formull francuske revoluclje: Sloboda, Jednakost
i Bratstvo. Napisao blh o vellklm gradlteljima utoplja 1 ispri-da- o blh o mlsllocu Tomasu Mora (Thomas More), o glgantu
Rableu (Rabelais), o negodujudem Danteu (Dante) 1 pod-smeSlJlv- om Voltera, (Voltaire), o osedajnom Dlkensu (Dick-ens)
1 gromovltom Igou (Hugo), o Marksu i Gorkom — o
veditom protestu nesavitljlvih ljudl. Prlkazao bih najzakle-tlj- e neprljatelje ovog trojnog gesla francuske revoluclje:
ropstvo, samoponizenje, Sovlnizam, ksenofoblju, raslzam 1 eksploataciju. Nasllkao blh njlhovog opSteg poglavnika kojl
upravlja tlm sramnlm kolima, tirana kojl Je postao JoS
despotskljl od vremena lndustrijske revoluclje koja Je Okto-b- ar udinlla nelzbeznlm — Novae. Napisao bih o proSlim
revolucljama, o njlhovoj velldlnl i sumraku, o njihovom
neizbeznom porazu 1 o jadnom rezultatu njlhovih dobrlh
namera: reformlzam se zavrSlo farlsejstvom, Kromvel
(Cromwell) lmperljalizmom, francuska revolucija Napoleo-no- m, ltalljanska renesansa zavrSila se Garibaldijem progo-njenl- m od strane pollclje, a parlska komuna — burzoaskom
republlkom. Morao blh se ograniditi Jednom redenlcom (tre-ba
zuriti!) kad govorlm o ustanclma robova, o lomadama
Inkvlzlcije 1 seljadklm ratovima. Ne bih zloupotrebljavao
citate, all ne bih bio nl Skrt u torn pogledu. Jednl od njlh
bill bl ledenl, zestokl l pronicljlvl kao poznata aksioma Bal-zak- a: "Vlast novca jada Je od vlastl bllo kog vladara".
Drugl, pak, bill bl punl 21vota 1 nade, kao prsa Stedre majke.
Andre Vurmser Je francuskl publicist.
U veditom pokretu, sa pllmama 1 osekama, sa nesre-dam- a
1 radostlma. Zar Istorija ne treba tako da lzgleda?
U njoj kao Mojslje kojl vodl svoj narod u obedanu ze-ml- ju lzgledall bl maStarl-naudnic- l, u podetku viSe maStarl
nego naudnici, a na kraju vise naudnicl nego maStarl, kojl
su obedall svom narodu — zemaljskim ljudlma — zemlju u
kojoj de onl bltl najslobodnljl, Jednakl i sloznl: socijallzam.
Na taj nadln, prvl deo te knjlge obuhvatlo bl 30 ill 40
vekova, podev od fantastidnlh vremena sa njihovim legen-darnl- m Junacima 1 polubogovlma do mog osamnaestog
rodjendana.
Jer moja generaclja lmala Je prlvilegiju da u danima
svoje mladostl upozna svet kojem Je predstojalo da posta-n- e nastavak najudaljenije proSlostl i kojl se tada nldlm od
njega nlje razlikovao. Mojoj, pak, generaclji palo Je u deo
da dodeka starost u svetu koji predstavlja preludijum bu-dudno- stl, od koje se on (ved za jednu milljardu ljudl) bltno
ne razllkuje. Ja sam se pojavlo na svet u svetu u kojem Je
socijallzam izgledao kao neSto malo realno, a umredu u
svetu u kojem de kapitalizam postatl ved anahronlzam.
Drugl deo "Obedane zemlje" mogao bl se nazvati kao u
fllmu o ratu "Odludujudi preokret", Jer Je Oktobar bio u
istorljl dovedanstva ono Sto Je bio Staljlngrad u ratu pro-tl- v
nacista. Te stranice bile bl posvedene Jednom kratkom
perlodu u pisanoj Istorljl dovedanstva, njenom hiljaditom
delu.
Odigledno, pre svega, trebalo bl prlkazati sve Sto Je bilo
povezano sa jednim dogadjajem dlju va2nost vedina ljudl
nlje odmah ocenlla. U podetku, u smenl vlade u Rusiji vi-d- ell su samo dlnjenlcu njenog poraza u svetskom ratu. Za
jedne: Ruslja kao protivnik van lgre. Za drage: lzdaja
Ruslje kao saveznika. Drtave uvudene u konfllkt nlsu oce-ni- le
politldke 1 socljalne posledlce Oktobra. NiSta se ne zna
o bolJSevicima, ne duje se pozlv Lenjlna, lzopaduju se gla-so- vl Llbknehta (Llebknecht) 1 Romena Rolana (Remain
Rolland). Svet nlje spreman da shvatl smisao Oktobra.
Cenzura guSl sve novostl. ZaSto mi se, pak, urezao u seda-nj- e
dan, kada sam, sav u crnlni — brat ml Je bio poglnuo
kod Verduna — ditao novine sa vestlma negde na nekoj
unutraSnjoj stranl pod naslovom tlpa "ruskl lablrint" o
pobedl "makslmallsta"? Ne znam. Tada, kao 1 svl ostall,
nlsam odmah shvatio Sta se dogodilo. Povrh toga, nl sam
momenat nlje bio baS pogodan za prepuStanJe maStanJu 1 nadama o slobodnom socljalizmu nsred onog krvavog 1 sram- -
IZGLEDA
SADA
(Od dopisnika Tanjuga)
Budimpesta — Historijat pre
seljavanja jedne krone star je ot-prili- ke
koliko i samo to kraljev-sk- o
znamenje s nakrivljenim kri-io- m.
Zato je pri?a o njoj zapra-v- o
vife zbir podataka o tome
gdje je sve bila, nego saopava-nj- e
ftnjenica o njenoj funkciji.
Itijec je o kruni v. Stjepana.
madjarskog kralja koji je u svoje
vrijeme ufinio ovu zemlju veil-ko- m
i krScanrfcom — Jo5 prije
viSe od tieudu godlna.
To Je kruna koja se najprije
sastojala od jednog dijela koji
Je kralju Stjepanu stigao kao po-klo- n
iz Rima, da bi mnogo
godina kasnije bio dodat joi je-dan
dio koji je stigao is Disantn.
Tako kompletirana, kakva je vje-rojat- no
danas, kruna zajedno sa
skiptrom, zlatnom jabukom i dra-gi- m
kamenjem tefi 20S6 grame.
Tako je pokaialo posljednje
mjerenje izvrieno 2в. marta
1887. godine.
FASISTI ODXOSE
KRUNU
Ta kruna sa skiptrom i zla-tnom
zatim kraljev
ogrtai, svo je to dugo stajalo
u kraljcvskoj ра1аИ u Bddimu
I noSeno je svakog 20. augusta,
na dan sv. Stjepana, oko bazili- -
ke u BudimpeSti, u okviru gra-ndioz- ne
procesije. PosljeJnji put
krunu Je korietio u krunidbene
svrhe Karlo IV 1916. godine, a
docnije je sluiile za polaganje
zakletve. Tako je bilo sve do
pred kraj posljedneg rata, a
onda su njemacki i madjarskl fa
listi povlaedi se pred sovjet-skom
armijom zajedno s oetalim
dragocijenostima odnijell i kra
Ijevsku zlatnu krunu.
Od tada pa do danae taeno
mjeeto gdje se kruna cuva jo3
nije poznata. Zato prica o kruni
svaki put se obnavlja dobiva
pomalo prizTike nekog avantu-rietieko- g
kazivanja uvijek itvje-sno- m
mietWnofehi.
Posljednji povod da se aktuali-zir- a
prife o kruni dat je upravo
ovih dana kada je madjarc&i u-mjetn- iekl
zlatar Lajo Barta pri-ve- o
kraju icradu kopije prvobi-tn- e
krone. To ce biti u strari
druga kopija poHo se jedna cuva
u Vatikanu od prije ranego go-dina.
Posljednja episoda
putovanja krone sv. Stje-pana
pocela je kada su je oko-rje- li
madjarski ratni zlocinci
SalaSy, Imrody Bardosy i joi neki
aprila 1945. godine stavili u ve-li- k
metalni kovceg, ukrali je na
I I
nog rata, punog mrznje i tutnjave.
Sedamo se Sta je bilo sa Pariskom komunom. Nekollko
nedelja Jalovlh nada, surov obradun, a zatim je ved zva-nld- na istorija prefarbala kapitulante u patriote, a Pari2a-n- e u izdajnlke 1 potpaljlvade. A ko se dosedao 1917. godine
da je Parlska komuna blla slidna onom ponodnom pevcu,
kojl pre roka nagoveStava dolazak zore? Medju onlm malo-brojnl- m vidovnjacima ko Je mogao pogoditl, nalazedl se tako
daleko 1 nemajudl nikakve lnformaclje, da je zora koju Je
nagovestlla Komuna ved svanula na slvom nebu Petrograda?
To je bllo dudno vreme. Saveznlci socljallzma nisu lma-1- 1
snage da mu pomognu, a neprijatelji — da ga unlSte.
Naravno, kapitalizam nlje smeo dozvolltl pobedu socljallzma
u jednoj tako prostranoj 1 potencljalno bogatoj zemljl. AH,
on nlje bio u stanju, posle iscrpljujudeg rata, da opet baci
narode protiv naroda Rusije. Otuda ona podvojenost. Otpo-dlnjan- je lntervenclje 1 njena relatlvna slabost.
2eleo blh da prikazem socijallzam kojl krvarl 1 njegove
paralisane neprljatelje. Naveo blh svedodenja savremenika:
Dzona Rlda (John Reed), mog prljatelja 2or2a Sadula (Geor-ges
Sadoul) 1 onih kojl su to vreme nasllkall u svojlm roma-nim- a: "Tihi Don", "Hod po mukama", "Poraz" 1 memoare
Paustovskog.
Za sve nas revolucija Je tada blla slidna kadru Iz fllmo-v- a kojl su se uskoro pojavill: "OklopnJada Potemkin" 1 "Po-sled- njl danl Petrograda". Kamlon pun radnlka u kratkim
koznlm kapul'ma, sa ukrStenim mltraljesklm redenlcima
preko grudl 1 sa puSkom u rucl.
Zatim je doSao Nep. Revolucija, kao 1 svl ostall, za-grcav- ala se. Uostalom, to su svl i odeklvall. Zar nam nlje
uvek sugerisano da Je socijallzam neSto nemogude! "Sve Je
svrSeno" — tako su mnogi misllll.
U samoj stvarl sve Je tek podlnjalo.
Tredl deo moje knjlge, najvafcnlji, lmao bl dve giave:
od smrti Lenjlna do Otad2binskog rata 1 od Crvene zastave
lstaknute nad Rajhstagom do sovjetskog amblema doprem-ljeno- g na Mesec. All, ako budem plsao o onlm godlnama
kada Je bio osnovan Komsomolsk na Amuru 1 podignut
Dnjeproges, ill o godlnama Bratska 1 sputnjlka, potrudldu
se da nlkad ne skrenem od svoje teme 1 njenog glavnog
prlnclpa — paralelizma: s Jedne strane, uporan rad sovjet-skih
ljudl, a s drage — razlldlto miSlJenJe o Sovjetskom
Savezu ljudl van njega.
Prvl su podlnjali od nemaStine, privrednog rasula 1 gla-d- l; drugl — od skeptlclzma. Svl su ved suvlSe bill navlkll
na revoluclje koje se nlsu mogle dugo odrtatl 1 na revolu-ciona- re kojl su se ponovo vradall starom poretku. Napravimo
za momenat skok u malo kasnije vreme: tu krlzu su dugo
dekall, all sada Je viSe ne dekaju, apsolutno ne dekaju.
Sasvim Je verovatno da smo sa svoje strane 1 mi tako-dj- e bill u plenu plemenitlh, all nalvnlh lluzija, verujudl u
mogudnost daleko brtlh promena u svestl ljudl, nego Sto su
to dozvolj avail realnl uslovl tek stvorenog novog draStva.
Ove dve struje borile su se tokom detvrt veka. Ml smo
pozdravljall uspehe petogodiSnJih planova, zapanjujuda do-stignu- da mlade lndustrije I preobra2aJa najzaostalije poljo-prlvre- de putem stvaranja organlzaclja socljallstidkog tlpa,
111 onlh koje su vodlle njemu. Drugl, pak — a njlh Je bilo
daleko viSe od — sumnjall su. Nlje baS tako kompllko-van- o
zaostal—ostgl oviordilelsestuosotrnulko— pllokvveiddiartalti sliazbvoestraanzvdljeeonuogromne prolz-vodnj- u. Najmanje obaveStenl tvrdlll su da bl uspeh lndu-strijallzac- lje oznadio poburtoazivanje 1 da se u svakom slu-da- ju stvar razvljala tako da se bolJSevlci sve dublje zagllb-IJuJ- u.
Onl, pak, kojl su smatrall da su bolje obaveStenl —
znao sam 1 takve — nlsu 2urili sa zakljudclma. Zaostajanje
za nlvoom naprednlh zemalja 1 preuvelidavanje udela zdra-vo- g skeptlclzma davalo 1m Je povod za razmlSlJanJe. U stva-rl,
JoS Je daleko bllo od onog vlsokog nlvoa razvitka prolz-vodn- lh snaga kojl treba da obezbedl pobedu socljallzma.
Prva lspoljavanja lldne vlasti 1 prve povrede socljalistid-k- e
zakonltostl, JoS nepoznate prljateljlma Sovjetskog Saveza
1 zbog toga njima neshvatljlve, neprijateljska propaganda
Je sa radoSdu dodekivala. AH, baS su naSli demu da se raduju!
Ubedjen sam da Istorija predstavlja ono Sto Je bUo, a apso- lutno ne ono Sto bl nekl 2elell da u njoj vide!
O ratu ne blh 2eleo nlSta drugo da plSem oslm toga da
Je lzvan granlca Sovjetskog Saveza on podello ljude na dva
tabora.
To Je bilo Ispltivanje vatrom. Ko zna ved kojl put suko-bll- e
su se dve koncepclje: Jedna — po kojoj socijallzam, to-bo- 2e, ugnjetava narode 1 ljude — tvrdlla Je da za nesredne
Ruse samo Sto se nlje pru211a dobra prillka da se vrate sve-to- m poretku svojlne I da, najzad, uskrsnu Berzu Vrednostl;
draga Je 2elela da socijallzam, kojl lstinskl objedlnjuje na- rode 1 ljude, uilnl Ih nepobedlvim u borbl sa faSlzmom.
Sedam se razgovora 22. Juna 1941. godine sa Soferom
automobila kojlm sam se vradao iu Tuluzu. Za dve godine
Madjari traze krunu sv. Stjepana
PO SVEMU DA SE SIMROL MADJARSKE
DR2AVE NALAZI U SJED. DR2AVAHL
joj
jabukom,
kad
avaaturis-tieko- g
nas
jedan kamion i uputill se u pra-vc- u
Austrije. Kada su Amerikan-c- i
ргопаЗД 1 kamion i metalni
kovceg 1 u prisustvu pratioca
otvorili sanduk — naMi su ga
praznog. Kruni ni traga. Tek u
toku istrage uspjeli su da iznudo
priznanje prationica da Je kruna
ostala zakoparu u blizini austrij
skog mjesta Matse.
HOCE LI SJED. DR2AVE
VltATITI KRUNU
MADJARSKOJ?
Od casa kad je tu iskopana pa
sve dorad, kruni su zametnuti
tragovi, osim Sto su neki nag9
vjeStaji dali da se nasluti da Ј4
najprije ciivana u Wiesbadenu,
zatim u Frankfurt u pa opet a
Wiesbadenu da bl konacno bila
odnesena u Sjed. Driave. O tome
da se kruna cuva u Sjed. Drla-vam- a
i to u mjeetu Fort Knox
u drlavi Kentucky, pieali su ne-dav- no
neki malo posnati amen-ck- i
lietoi. All niita odredjenije
ni tu nije receno da 11 americlci
viada uopde kani da ikad vrati
znamenja madjarskoj driavL
Po ameriAim tvrdnjama kru-na
se "a pravom nalazi u dria-vno- m
depozitu kao neka лтв1а
ratnog trofeja zadobivenog od
madjarske vojske". 5Ialjarslri
erzija negira ovakovo tuma- -
бепје 1 insietira da krunu nije
zaplijenila ameriika vojska nego
zato treba da bude vracena.
U svakom slucaju mole se o-{ekiv- ati da de ova kruna — lu-tali- ca
kad-ta- d jo5 jednom pro-mijen- iti
mjeeto boravka. Kruna
koja je u raznim historijskim
situacijama vidjela Bed, Bmti-slav- u,
Linz, Passau, KoSice, A rad,
Debrecin, Munkacs i mnoga dro-g- a
mjesta na teritoriji detin
granicne zemlje prema Madjar-skoj
i koja je prilikom jednog
zakopavanja bila oJtedena u le-iiit-u kriia (zbog dega je ovfj
i ostao nakrivljen) — dodi f.t
s-ak-ako
u normalnijim okolno-stim- a
u posjed madjarske driave.
S.MRTNE KAZNE
MADJARSKIM FASISTIMA
BudimpeSta — Na mara-tonsko- m sudjenju grupi od
19 madjarskih faSista (njl-laS- a) koji su pred kraj rata
podinili ordjc teSke zlodine, jami tuiilac Hudimpcste
zatraiio jc oStre kaznc za
sre optuiene.
Za devetoricu su zatra-ien- e smrtne kazne. Nekoliko
optuicnih ne mogu biti ostu
djeni na smrt zbog toga Sto
u vrijeme izvrSenja zlodina
nisu bili punoljetni.
rata ovaj Sofer je naudlo da tadno odredjuje kollko vreme- na je potrebno naclstlma da skrSe otpor: NorveSka, Francu-ska,
Jugoslavia. . . dreakleakoomdiuzJee otrna.ja"tOl"p.k"lOTadunlmmdoee bsjelet,lsEaprondseuasodtej,eznadjeaomkdoepotorvglolegndeapdoue:ltjaedocs-nv—l- eje su ml pridall da Ernest nlje zaboravlo prorodanske
redi svog Junskog putnika.
DeseUt hdaapnSean beszamikak4.viJhul.av;estiiz. zatvora sam puSten 14. jula. . . Poslednje dve nedelje pred
moje hapSenje radio Je'4rubio o pobedama nacista 1 tvrdlo
da front MSe ne IxistoJl;' nit Crvena armlja; Jedna teSkoda
sastojala se u transportovanju zarobljenika u pozadinu, a
pobednika — u Moskvu. U vozu, sededi izmedju dva zan-dar- ma kojl su me vodlli u sud. uspeo sam da proditam no-vi- ne ko puktoajemjeened.rtUaotlumrunkoavminaamJaedgaonvopruilotnikse SotoSJmeosleedneskoupr1e-o zestokim borbama. Likovao sam: oni su lagall!
Zatim Je doSao avgust, septembar, oktobar. . . Citave
godine prolazlle su ponekad brze nego svakl od ova tri me-sec- a. Nesumnjlvo, vera u Sovjetski Savez udvrstlla se u na-Sl- m srclma. "Ah, kako su nas samo lagall o SSSR!" Sa ubede-noSd- u
mogu redl da sam 1943. — 1944. godine tu redenicu
sluSao deSde od drugih.
Uspesl SSSR ne bl se mogll nl zamlslltl bez strelovltog
porasta njegove lndustrijske modi, procvata nauke, duboke
odanostl sovjetskih ljudl soclJaUstldkom uredjenju. . . Inte-resova- nje za SSSR Je fantastldno poraslo. Antlsovjetska pro- paganda blla Je prinudjena da promenl argumentaciju. Ona
je smatrala da JoS mo2e optu2ivatl socijallzam za guSenje
slobode Hi, u krajnjoj llnlji, za pretnju slobodl, aU socija- llzam su ved prestall nazlvatl varvarsklm 1 tvrdltl da Je on
samo Jedna eplzoda koja nema bududnostl.
Ako budem napisao "Obedanu zemlju" ne bih propustlo
da, kad dodjem do oplslvanja tih teSkih godlna, razvljem
glavnu mlsao: ako su zahvalnost, trezvenost, mlroljublvost
I poStenJe dlktlrall, najzad, rukovodloclma drtava u kojima
socijallzam nije mogao pobedltl prljateljsku polltlku prema SSSR 1 ako su se onl povoljno odnoslli prema navall poz-dra- va na adresu berllnsklh pobednika od strane svlh naro-da
sveta, krlvac za to Je sam socijalizam i njegovi princlpl.
Hladni rat podello Je one koje su patriotska osedanja
u svoje vreme objedlnila. Kao posledlca toga, nekl od onih
kojl su dellll pohvale svom sovjetskom savezniku, ponovo
su se vratlli svojoj antlsovjetskoj proSlostl. Pre2iveli smo tada teSka vremena kada se moglo udinltl da su SSSR ne
samo manje volell, ved, ma kako to paradoksalno zvudalo,
1 manje znall nego pre rata. Upravo tih u2asnlh godlna
Jedan francuskl drtavnlk izjavio je sa strahom da svet
visl o koncu.
All, ruka koja Je monopolskl raspolagala atomskom bom-bo- m bila je zadrtana. I nikakvim "besnlm", nlkakvlm pro-vokatori- ma svih vrsta nlje poSlo za rukom da ukode raz-vlt- ak sovjetske ekonomlke 1 sovjetske lndustrije. Na kraju
krajeva dljalog Je otpodeo. To se obJaSnjava ne samo pro-mena- ma u tonu 1 stllu uzajamnlh odnosa do dega Je doSlo
posle XX kongresa KPSS, ved, pre svega, Sto je za detrdeset
godlna svog razvitka socijallzam lzmenlo odnos snaga. JoS
Jednom 2eleo blh lstadl (upravo o tome trebalo bl da ka2c
moja knjiga) dlnjenlcu da Je do tih promena doSlo, zahva-Ijuju- di licnlm naporima svakog sovjetskog doveka, koji jc
objcdinlo svoje naporc sa naporima svih sovjetskih Ijutli.
Samo zahvaljujudi njemu i nikomc viSe: ni bogu, ni gospo-dar- u.
Izmedju polltlke za koju se borlo 1 koju Je sprovodlo
Lenjin 1 sadaSnje polltlke SSSR nema narodite razllke. AH
istovremeno ne mo2e se uporedjlvati te21na znadaja pred-lo- ga
o miroljublvoj koegzlstencljl drtava Sto Je lstlcala obe-skrvlje- na Rusija, sa onlm kojl na terazlje mlra stavlja prva
industrijska velesila Evrope. Predlog kojl Je nekada pred-stavlj- ao vise 2elju, pretvorlo se sada u doslednu polltiku
Sovjetskog Saveza koji raspola2e svim neophodnlm sredstvi-m- a
da primora na poStovanje te polltlke. Nede vas zadu-dl- ti
dinjenlca Sto su u svoje vreme tl prcdlozl SSSR, koji
sada lzazlvaju izvanredno lnteresovanje svlh naroda, bill
dodekanl, bez obzlra na njlhovu iskrenost, podsmeslma ta-daSn- Jih politikanata. AH na prlmera Kube 1 TaSkenta narodl
su se ubedlll da socijallzam znadl — mlr. Primer San Do-mln- ga
1 Vljetnama svedodl da strah 1 2ivotlnJska mrznja
prema socljalizmu povladl za sobom zverske obradune, neo-kolonljallstl- dku politlku i rat.
Da 11 ste ditall "Matl" Gorkog? Naravno, ditall ste. A
"Uzoranu ledlnu", "21ve 1 mrtve", "Povest o pravom doveku",
"Bltku na putu"? CltaU ste? Dakle, Junaci svlh ovlh dela
patlll su, ponekad su greSill, ponekad su ih obmanjlvall, onl
su se borill za Otad2binu l borill se protiv nepravldnostl —
1 svl onl, mlllonl, izgradjlvall su socijalizam. Karakter kle-ve- te
se menjao, a onl su nastavljall svoje sveto delo. Onl su
lzvrSUI Jedan petogodiSnjl plan za druglm. Staljlngrad Je
lzmenlo tok rata. Gagarin Je dolazlo na smenu Meresjevu. . . I, kako se 1 moralo dogoditl, doSao je dan kada Je kvantltet
uspeha Sovjetskog Saveza povukao za sobom kvaUtatlvne
promene u Javnom mnjenju. U korlst istlne!
StanuJem nekollko koraka od urednlStva u koje svako-dnev- no odlazlm na posao. I upravo na po puta izmedju
mog stana 1 urednlStva soclJaHzam Je odrtao najznadajnlju
pobedu od vremena Staljingrada, Jer baS tog dana dltav
ilk moje zemlje 1 gledlSta dobrih ljudl promenlU su se sa
pojavom u izlogu vazduhoplovne agenclje "Er Frans" sle-de- de objave: "Parlz — Moskva, dvaput nedeljno. Polazak
u. . .". Svima Je Jasno da ta objava apsolutno nlSta nlje
promenila u sovjetskoj stvarnostl, all od sada, ukollko nekl
Francuz nije mogao videtl sopstvenlm odima sve ono Sto je
Moskva (tako su ga ubedjlvall) skrlvala od njega, sada Je
za to sam krlv, a nlpoSto Moskva. I nlje pitanje u tome ko
Je od protlvnika lzmlsllo "gvozdenu zavesu", pa dak nl u
tome da 11 Je bllo mogude 1 po2eljno ranije stavltl tu obja-v- u
u ovom izlogu. Glavno Je to da Je doSao momenat kada
se ruSl zld la21 1 nerazumevanja.
U kojem se, upravo, momentu promenila boja 1 osvet-ljavan- je stvarl? Ko mo2e sa preclznoSdu redl da Je ved sa-svlm
svanulo? All zbog toga dinjenlca da neizostavno na-stu- pa
das kada mnogo StoSta unaokolo postaje vidljlvo ne
prestaje da bude istlna.
N1 francuska politika, nl odnosi velikih naclja, ni pro-mene
u tonu antlsovjetske propagande, nl probleml Vase-IJensk- og sabora i, s drage strane, razularenost represallja u
Indonezlji I u2urbana lntervencija Jenkija u San Domingu
ne mogu bltl pravllno shvadeni ako se ne uzme u obzir eho
kojl nalazi svoj odraz u umovlma i dellma ljudl, vidljiva
lzgradnja komunlzma 1 sazrevanje Istlne.
Clme se to obJaSnjava? — upitadete. A zaSto sunce Jade
greje u podne, nego u zoru?
Imam Jasnu predstavu o poslednjoj stranicl knjlge
"Obedana zemlja". Rekao blh dltaoclma: pretpostavimo da
svakih 20 godlna mogu anketlratl Tlpldnog prolaznlka, ne-kog
subjekta, po pravilu bez lmena, bez uzrasta 1 bez pro-fesl- je, gospodina Nlje vazno Ko, kome bih postavljao svaki
put Jedno te isto pitanje: "Da 11 de 2000-t- a godlna bit!
socijalistldka?"
Godine 1906. on bl, po svemu sudedl, slegao ramenima:
"ZaSto 2000-t- a, a ne recimo 9.000-ta"- ?
Godine 192G. on bi se, po svemu sudedi, snlshodljlvo na-smej- ao: "Za Ruse, naravno. . . Stara pesma".
Godine 19GG. on bi se zadudlo: "Da li de 2000-t- a godlna
bltl socijalistldka? A kakva, pak, po vaSem mlSlJcnJu, joS
mo2e bltl?" Vrcmcnom mogudnost sc prctvoriia u ubedjenje.
Uostalom, dak i ako se to nekima ne svidja, ved se ne mo-2- e
nadl dovek kojl se ne bi prcdstavljao kao socljalista, nitl
vlada koja ne govori o planlranju. I sve zahvaljujudi tome Sto
Je sovjetski narod Iz dana u dan, clglu po clglu, po cenu
patnjl 1 herolzma, kojl de vedlto ostatl zabele2cni u istorljl,
podlgao vcliku zgradu socijalizma. Tako vlsoku da na Zcmlji
nema nl jednog kutka odakle ne bl bio vldljlv njen stalnl
porast.
Nema nl na Zemlji. ni u kosmosu.
PARIZ