| Note |
OCR Text: ARTHUR MILLER, omeriiki pisac:
Zasto se
osisditi
Slavni amerijki dramaticar Arthur Miller licno je otiiao u
Frankfurt da prisustvuje procesu protiv nacistiikih zlocinaca z
logora Auschwitz. Tim povodom napisao je za talijanski tjednik
"Epoca" ovaj clanak u kojem prikazuje kako se sjena nacizrna
jos uvijek nadvijaju nad Zapadnom Njemaikom.
Principijelni problem koji
tuzilastvo u Frankfurtu nasto-- ji
rasvijetliti pred Njemackom,
jest problem individualne
savjesti i odgovornosti za
ispunjavanje necovjelnih na-redjen- ja.
Jedan sudac — koji
nema nikakve veze s tim pro-ceso- m
— rekao mi je da se
njegova strahovanja od Nje-mat- ke
zasniva bai na ukc-rijenje- noj
tendenciji Nijema-c- a
da odbacuju slobodni iz-b- or
i disciplinirano se prepu-staj- u
naredjenjima pretposta-vljenih- .
Prema rijeEima nekog
drugog pravnika, joi jo veo-m- a
daleko dan kad c"e Nijem-c- i
poceti diskusiju sa vlasti-m- a.
On smatra da je osnovni
korijen u autoritativnoj ulozi
oca u njemai!koj porodici, a
to je u minijaturi ono sfo se
naziva autoritet drzave.
Oko iest tisula SS-ova- ca
sluiilo je u Auschwitzu u toku
fetid godine, a ni jedan od
njih, koliko je poznato, nije
nikada odbio da sprovede u
djelo ono ito mu je bilo na-redje- no.
Sve to mole Izgledati o-pa- sno
i beznadno. Medjutim,
neki smatraju da danasnja
omladina u Saveznoj Republ-ic!
nije viie, kao nekadainja,
vezana u prvom redu za stare
njemaike tradicije. Zemlja je
preplavljena filmovima, te-levizijs- kim
emisijama, koxu-liini- m
komadima i knjigama
iz inozemstva. Nijemci putuju
viie nego nekada u druge ze-ml- jo
i strani turisti dolaze u
sve vefem broju u Saveznu
Republiku. Osim toga u zemlji
sada radi viie od jednog mi-liju- na
stranih radnika. Mladi
je Nijemac postao mnogo o-tvor- oniji
od svojih roditelja
i ne potcjcnjuje kao on! stran-c- e
i "пепјетаШ naiiin iivo-la- ".
Ali joi je mnogo znacaj-nij- a
finjenica da prvi put u
modernoj historiji Njematku
viie ne okruiuju nacije seljac--k-e
I siromaine. Podizanje in
dustrijske mot'i (a istovreme-n-o
i vojne) u fitavoj Evropt
Jugoslavenskl novlnar K.
Kukolja u izvJeStaJu iz Bonna
datlranom 19. marta kaze:
Tok danaSnJe sudske ras-pra- ve
ustaskim napadacima
na naie predstavnlStvo u Me-hle- mu
(Bad Godesbergu) mo-ga- o
bl se okarakteriziratl sa-mo
sa dvije rijeci: "NISta no-vo".
To se, medjutim, ne bl
moglo u potpunostl prlmjenltl
1 na zapadnonjemacku stam-p- u.
Dva lista, socljaldemokra-tsk- i
tjednik "Vorwarts" 1 min-hens- ki
dnevnik "Suddeutsche
Zeltung", objavili su op§lrne
naptee kojl donekle realnom
tretlranju historije ustaStva 1
gledanju na sadaSnJl bonskl
proces odliu takoreci suprot-nl- m
tonom od naplsa ostallh
eapadnonjemacklh listova.
Iznosedl naetanak ustaStva
1 njegove veze sa Mussollni-je- m,
Hltlerom 1 Himmlerom,
"Vorwarts" istiCe kako je Pa- -
nosecl je
tjemci boje
naoiste?
danas mnogo viie oteiava
ekspanziju putem sile.
I u vezi s tim sumnjama, i
nadama, tuiioitvo ovog pro-ces- a
i dalje Inzistira da nje-maJ- ki
suci izreku presudu ko-jo- m
se osudjuje SS u cjlini.
Sve do danas ni jedan od op-tuien- ih
nije priznao da je
neito skrivio. Nitko od njih ne
pokazuje znakove kajanja i
svi su, kako se fini, medju-sobn- o
solidarni. Neki od njih
fekali su u zatvoru dvije, tri,
iak {etiri godine na poZetak
ovog procesa i nesumnjivo
su JEitali ita je o njihovim zlo-iini- ma
pisala svjetska itam-p- a.
Pa ipak, oni nisu izmije-ni- li
svoj stav u procjenjivanju
proilosti. Jedan od osudjenih
(kojl je dovodio ubojiti plin
u komore pune logoraia), na-stav- io
je da iz zatvora upra-vlj- a
svojom porodicom, a nje-g- ov
autoritet i ideje o
joi su uvijek toliko snazni,
da je prisilio svoju kferku da
raskine zaruke sa jedmm
mladim Talijanom, jer se po
njegovom miiljenju autentifna
mlada Nijemica ne mole u-d- ati
za Talijana.
Proces u Frankfurtu protiv
tih okorjelih zlofinaca, fiziJEki
i moralno srozanih, cpet jed-no- m
istice u prvi plan pita-nj- e:
kako je jedna od najspo-sobnij- ih
nacija na polju te-hni- ke
i umjetnosti mogla da
se slijcpo prepusti samovolji
izvjesnih bida koja je toiko
nazvati ljudskima? Jer dok
svjedoci ispunjavaju ovu tihu
aulu, a itampa fitavog svijeta
izvjeiduje o procesu — nje-maZ- ka
industrija i dalje pro-izvo- di
svoje odlicne automo-bile,
svoje maiine I elektron-sk- e
aparate, njema{ka kazn-liit- a
i dalje prikazuju vrijedna
djela, a izdavaJi itampaju
izvanredne knjige. I taj oplp-Ijiv- i,
konkretni znak civiliza-cij- e
joi viie zamagljuje od-gov- or
na zagonetku koju ova
bezizraiajna lica optulenih
predstavljaju za nas promcit-raf- e.
Kako se moglo dogodili
neito takvo u jednoj civilizi- -
koj.
koji
list,
tvo".
Iza
velid njih
firerovoj miloeti i Zeltung".
pokazao liucenim
piSe ljuje
CI- - ustaSkim
sve Hrvate koji 1962.
Iz- - Kao od idej- -
da unlstlo nlh
ranoj zemlji? Kako se moglo
dogcditi?
Sto se to krije u
duii? Poi'ivanje zakona if!
konfo.-miza-m 1 posb-inosl- ?
jedno: kad
njemafka policija kojiin
slucajem danas uhapsila kak-v- u
bandu od 22 razbojnika
koji su muiili i radi
novca i zabave — cijela
Njemaifka podigla glas pro-tes- ta
i pravdu. A
zaito onda ta NjemaJku
samo zabrinjavajudi iuti —
da ne govorim o ljutnji — u
vezi s ovim u Frank-furtu?
Zato ito su optuzeni
radili po
Od naroda se
zahtijeva da se konacno po-bu- ni
protiv kon-cepci- je
autoriteta, koja je za-trov- ala
cijelu njegovu histo-rij- u.
Jer, njemaJkoj domadici iz
porote je logicno da
sluiajudi pritEe
o u
iako stotinu puta, kao i
milijuni njezinih zemljaka za
vrijeme rata o istim
da nije naj-manj- o
[avno pro-tiv
nacizrna. Iz istog razloga
nisu nikada u
ni komemoracije za
koji su 1944. pokuiali
ubili Hillera. Jer, ovi su udinili
neito nezamislivo za jednog
Nijemca: oni su posluiali svoj
umjesto da se
pognu pred autoritetom.
zaito se Nijemci kojl
prate ovaj proces protiv 22
zIoiEinca iz mogu
iak i zgraiati nad priJom o
njihovom zloZinima ali
istovremeno paralizira i so-ma
pomisao da za-uz- eti
Slobodan stav protiv
njih: jedan dio njihova bic'a
se na klupi pored op-tuienih
SS-ova- ca — onaj dio
koji u slijepoj vidi
East, dobrobit i dostojanstvo.
Jer na ialost nema
koji u cvoj zemlji,
nije cuo rijec'i: "Da to niton
utinio ja, ucmio netko dru--gi
zato imam fiste ruke". . .
ukupno 16 posto hrvatskog pada list oznacava ratnog
list navodl 1 pi- - clnca 1 komandan-sanj- e
nekog britanskog hlsto-- ta ustaske erne leglje Maksa
ricara o ustaSklm logorima za Luburica. On Je, piSe list, po-maso- vno
uniStavanje ljudi, u slije sloma naclstlcke Njema-kojlm- a
se "metode mogu poi- - eke prebjegao u popovsko]
stovjetitl samo s onlma s ko-- mantijl u Spanjolsku, tamo se
Jims.su naclstl llkvidirali polj- - ozenlo kcerkom nekog falan-sk- e
2idove". gistickog generala 1 sada daje
Opisujudl dalje kontlnuitet "lnstrukclje" ustaSkim emlg-ustaSk- og
terorlzma sve do na-- rantima u Zapadnoj Njemac-pad- a
u Mehlemu, "Vorwarts"
naglasava kako Je Kao drugog organi-osob- nl
Pavell6ev kapelan pop ustaskih terorlsta list
Rafael Medic centralna figura navodl lzvjesnog Djuru De2e-sadaSnj- eg
bonskog procesa. 116a kojl se predstavlja kao
Medic — sam sebe ozna- - nekakav bivSi diplomat, a sa-ca- va
pravovaljanim nasljed- - da Je Sef odbora za
nlkom Pavelica — Je, terorlsta. OvoJ dvo-doda- je
vlastlto dniStvo.jjici mlnhenski dnevnik doda-vojnld- ki
lzuCenl prlvatnl SS- - Je JoS rojtlingenskog
kojl je imao Jezgru u,ta Wilhelma Schoettlera (po-organiza- cljl
"Kriiarsko brats--! znatog po mlste- -
Mnogo opSimije od "Vor-wartsa- ",
ustaSe 1 ljude
poetao 1941. "vodja po opisuje "Suddeutsche
odmah se U napls na Jednoj
udenikom". cetvrtlnl stranice, list objav-Llkvldlr- ao
Je, list, 600.000 1 fotografije ustaSklh e-Sr- ba,
a s njima 1 21dove, migranata sa amble-gan- e
i se nisu mom, snimljene u Zln-pokor- ill
"novom poretku". Jednog
Pavelic
rasizmu
zacetnika melenskog na-lm- a
njemaJkoj
slijepa
Sigumo je
bi
ubijali
bl
zahtijevala
ista
procesom
naredjenju drzave?
njemaJkog
tradicionalne
potpuno
danas place
strahoiama Auschwitzu,
je
sluiala
strahoiama, a
protestirala
NjemaJkoj o-dri- ane
oficire
moralni impuls,
Eto,
Auschwitza,
ih
bi moral!
nalazi
posluinosti
dovje-k- a
ovdje,
bi
zloglasnog
nekada&njl "tihog
zatora"
obranu
osnovao izloglasnih
advoka-odre- d
pokretanju
,dorferu.
rloznlh optuznica protiv naj-viS- ih
Jugoslavensklh funkclo-nera- )
a zatlm 1 najbllzeg Pa-velidev- og
suradnlka Branka
Jelica (kojl sada 2ivl u Zapa-dnom
Berlinu kao lljecnik 1
Clan Adenauerove KrScansko-demokrats- ke
stranke).
Uostalom, tko stojl Iza ovlh
2G optuienih moze se — pre- -
тШЈепји "Suddeutsche
COMBE SAKUPUA PRILOGE ZA
SPOMENIK LUMUMBI
Moiz Combe, bivsi predsjednik republlke Katange, na-lazi
se sada u Madridu. Poznato je kako je Combe llkvidi-ra- o
bivseg predsjednika vlade Konga Patrisa Lumumbu,
kojl je avionom bio prebacen u Katangu. U jednom belgis-ko- m
i jednom portugalskom listu Combe sada otkriva Sto
Je bilo s Lumumbom i tvrdi da su mu ga prosto nametuli
oni iz Leopoldvillea, predsjednik republlke Kasavabu 1 sa-dae- njl
predsjednik vlade Adula. On Je htio Lumumbu vra-tlt- l,
ali pilot koji ga Je dovezao nije ga htio preuzeti. Lu-mumba
i njegova dva druga bill su vec napola mrtvl, Jer su
ih putem muriill. Iste su noci izdahnuli, pa su u Katangl
pokopani. No malo kasnije doili su lz Le&poldvillea Ileo
I Adula 1 lesevi su se moral! Iskopati da bi se ostaci unlStl- -
II kiselinom. Iz Leopoldvillea na to reagiraju odlufino 1 ka-2- u
da Je to besramna kleveta. Adula ce tuzitl Combea zbog
klevete. Zanimljivo je zaSto Combe sada lzlazi s time?
Jedno je tumacenje ovakvo. U Kongu nema mlra. Lu-mumb- isti
su u akcijl u nekim provincljama. Combe 2ell da
im postane saveznik. Protiv Kasavubua 1 Adule, naravno.
Zato sada hoce da pokale kako on nema veze s uiamim
ublstvom.
Koliko je Mote Combe beeraman cinlk, vldl se po ovome.
Pozlva one kojl zele datl prilog za spomenik Patrleu
Lumumbl da ga Salju na njegovu adreeu u Villa Cauni kraj
Madrlda.
Kao da mu milljarde u zlatu 1 cvrstim valutama koje
je odnio iz Katange nisu dovoljne.
(VUS)
&шшс .шж S&&:. -- iJTWPW . W-K4"Tm- -
Satorski kamp kanadskih vojnika kod Xikozijc, glavnog
grada Cipra. Kanadjani su u Cipar doSli pod zastavom
UJcdinjcnih naroda da pomognu sprijcciti oruianl obra-£u- n
izmedju ciparskih Grka i Turaka dok sc nc nadjc po-litif- ko
rjcscnjc ciparskos: problema. Traicnje rjcSenja po-vjcre- no
je fiuskom diplomat! Tuomioji. Upravo da on 1
uspljc izmiriti ciparskc Grke i Turkc, to ncdc dugo potra-ja- ti
ako na Cipru ostanc britanska vojna baza.
Istina na stranicama nekih
zapadnonjemackih listova
zlo-stanovnlS- tva,
KRUMPIRSKA
Francuski poljaprivredmo po-nov- o
protestiroju, osobito zbog
cijena krumpka kojn ne mogu
prodaK, kao i opceroto zbog ag-rarn- e
poJti-k- e de Golove i Pom-piduov- e
vlode. Qjena kfumpi'u
je dikirana: pet sonhrna po ki-logram-u.
Producer krumpira
na sjeveru Francu3ke odlu&li $u
da na originalan najin protes-tiraj- u,
ito su provodiH tjed an
dana:
Poitanski ured u palaai Ma-tinjo- n,
gdje ima sjediite pred-ijedni- k
vlcde Pompidu, pa por- -
Zeltunga" — vidjetl najbolje
ako se pogleda splsak novca-ni- h
prlloga njihovoj obranl.
Na celu splska nalaze se sa
petoclfrenim prllogom u mar-kam- a,
Luburidevl "prljateljl
Drine". Slljedi nekakva nova
DeZellceva organizacija u Du-sseldor- fu.
"Ujedinjenl Hrvati
u NJemaftkoJ" koje predvodl
pop Stjepan Kukolja 1 drug!.
Iako se ne mogu bez rezer-v- e
dvaproihpvsiartnltai nsavpl lsnaav(oudlkoujiomvaa je
se uopce ne govori o zalsta
pravim ljudima u pozadlni, o
onim zapadnonjemacklm sna-ga- ma
koje stoje Iza neposred- -
nih IzvrSUaca melemskog zlo-Cln- a),
oni ipak ulijevaju lz-vje- enu
nadu. Mozda de bar
dio zapadnonjemadke Stampe
pokusati da prlkaie Javnostl
dlnjenldno stanje I istlnu o
ostaskoj zlodinarikoj djelatno-s- tl
u SR NJemadkoJ .
Narednl danl pokazat de
hode 11 plsanje ova dva lista
ostatl "glas vapljudeg u pus-tlnji- ".
Vedlna listova Je, nal-m- e,
dosad pisala najvise o pe-rifern- lm
senzacijama sa sa-m- og
sudjenja.
'
Ђ' -
OFENZIVA
ttmice ministarstva fmancija i
poljopwede napunile su se bez-brojni- m
paketima purtim krum-pifa- .
Na to tri adrese doilo je
nekoliko desetaka tisuda pake-t- a,
mnogo tona krumpira. Ne-presta- no
sfizu poitanski ka-mio-m
1 skfcavaju te pakete.
Takve pakete dobili su iiv) po-slarw- 'ai
iz ijeverrWi podruija
Francuske, i to u parlamentu.
Orgarwzaoija pfofzvodjaca
кштрка pozvala je sve svoje
Jlanove da prave pakete od
najmanje jednog kilograma I
da h Salju poitom preporuJe-n- o
kako bi garanNrano st'g'i
no adresu i da se tamo potpile
pr'em za svaki paket.
Pompfdu je htio da stvar
primi s humorom izjavivsi:
"Iako sam veHki ljubitelj
krumpwa, n bih htio taj silnl
krumpif Jzka'ti iz логтоктод
pfometa pa sam odkjSo eki se
preda $осцокт ustonovama u
kvartu."
AH je problem manje saljiv
nego ito izgleda.
KUBA KUriLA KOMI'LET--
NE TVOKNICE OD
BRITAXIJE, FRANCUSKE
I ЈЛГЛХЛ
Kubanskl mlnistar za indu-strij- u
Erensto Gevara lzjavlo
da Je Kuba kupila kom-plet- ne
tvornlce u VellkoJ Bri-tanl- jl,
FrancuskoJ 1 Japanu.
Sjedrnjene Ameridke Drza-ve
jedina su zemlja koja je po-sli- je
rata dobila nova podru
dja. Uz Portoriko, podrudje koje
ima slobodni status Common-weolth- a
pndruienog SAD, osta-l- a
su cetiri posjeda: zona Pona-sko- g
kanaka koji je uzrok krize
zmedju SAD i Paname, zatim
Virginski otod, Guom u Paci-- f
ku i Amendki Samoa otod.
Jedlnstvo, 3. aprila, 1964. — STRANA 3
mmm je ппсЕте
Nedavno s Јз zuba naoru
zan policac opko1 h ednu
vilu u gradu Palermo na osfrvu
Sioikji. Prodrli su i u spavacu
sobu gdje je domacjn sav bled
tvrdjo da se u njegovoj kudi ne
nalazi niko sem njegove poro-ciic- e.
PoHcajci su ipak ispod
kreveta izvukH jednog debelju-ikasto- g
prosedog ioveka.
— Piefro Toretal — rekao je
policijski oficir dok su njegovi
ljudi stavljoH Hsice na ruke u-hopien- oga,
— vi ste uhapseni
zbog ubittva trinoe&t ljudi.
Ovim je otpocXa akcija ko-ja
— ko zna v6 po koji put —
izaziva paznju ceiokupne vet-sk- e
javnosti i ponovo upire
poglede na jednu od nojnemi-losraVHjr- fi
j najbolje orga-nizo-vooi- h
kriminoinm band! — na
Mafiju- -
"OMERTA"
Mafija je pojam poznat i
Stavom svetu a nastao je na
Sioi&ji gde vekovtma deiuje ta
podzemna kwnina4na orgam-zadj- a.
Sici4a e zemlja og-romn- ih
veJeposeda i najveos
bede, tamo i danas ima oko
2500 prinieva, vojvoda, gro-fov- a,
morktza i barona, upo-red- o
s ogromnom nepisme-noidu- .
DeftniCfja Mafije nije
laka. Mozda joj je ipak osnova
"omerta" ili zakon iutnje. Ko
ne duti i govori o Mafiji — taj
gubi glavu. Mafija je prisutna
svuda, svi je oseoaju svakog
oasa. Ona je modmja od vlasti,
od poh'cije, od stronoka, Jak
i od drzave. Alii ona nije bez
veze s njima. Naprotiv, njena
mot; dolazi od povezanotti s
rvjima. U toku decenija dizale
su se stranke do vlasti uz po-m- oi
Mafije, pa su je s Mafijom
i del ile.
ItaMtjanska po4lcia je ne-broje- no
puta izrazavala svoiu
odlucnost da se okxaiuna s
Mafijom, ali do sada je to bilo
bez rezultata. Politrtki cilj
Mafije je uguienje svakog na-predn- og
pokreta, konzefvira-nj- e
srednjovekovrvog stanja na
Siohji i pribavljanje velikih
suma novca ucenoma i ubist-vim- a.
Nojveoi deo tog novca
odlazio je bogatkn veJeposed-noim- a
i ostalim utioajmm 21a-novi- ma
samo su mrvice osta-jal- e
on'mna kojl su direkrna Iz-vriav-ali
zkxSne.
OSVETA
Koja su ta trinaest uWstava
na du54 Pietra Tofeta? Otprli-k- e
pre godinu dana doilo jo
do sukoba zmedju dve vellke
grupe u okvku Mafrje. Na 2elu
jedne grupe stajaka su brada
Salvatofe i AndjeJo FJarbera a
na lekt druge Re-nat- o Greko.
UkofO je Salvatofe Barbera
nestao: ni teio mu пЦе prona-djen- o
jef je paklena maiina
potpuno raznela automobil ko-ji- m
se vozio. NekoWto nedeJja
kasnije o MHonu je poo pogo-dje- n
metkom iz skrocene pu-Jk- e,
lupof, oVuoi brot Andjeto
On je medjutim bio samo te?ko
ranjen i zohvotjujuol brzoj o-peroc- ifi
otfao je u iivotu.
(s)a sasloonfu je izjavki da
je napustio Stciiiju poSto je
saznao da je Greko njega
osuoSo na smrt. Medjutkn lu-pa- ra
ga je pronaila i u Milaru.
Posle njegovog odlaska na ?e-l- o
Barberme bande doJao ie
Posbje drugog svjetskog rata
SAD hi pod svojom vojnom
uprovom zadrzale niz otoka u
Tibom oceonu. Na onevu mi-rovn- og
ugovora s Joponom
SAD su preuzeie pod kontmlu
Riukiu, koi obuhvoda tri otodne
grupe, medju njima i otok Oki-nav- u.
Istim ugovorom SAD su
doWe i Bon in otodje.
Ameridka mornanca upravlja
T. e'u (
-- j s p ema OS uvek
snazn 'П sic iiansK m ODican-m- a
moiao da se osvet, Barbe-nni- m
nepriatelima.
I tada su podeii da ginu
predstavnici Grekove bande.
Policija je pokuiovoia da pro-nad- je
ubicu i jednom priKkom
je sedam poticajaca u poNcij-ski- m
koJima ooMetelo u vaz-du- n.
. . Toko se polako brcj
ubijenih popeo na trinaest.
Protiv uhapienih te nijo
mogao pronadl ni jedan sve-do- k.
Zokon "omerte" je zatvo-ri- o
usta i najbrabnijjma. Kadi
je, na primer, uhaplen jedan
od najmoonijih rukovodilaca
Mafije Genko Ruso, udu je
stiglo pismo sa 20.000 pofpi-so- :
potpisnioi su rvrdHl da je
"gospodin Ruto poiteni poli-tic- ar
vladine parti je Sje в
ime potpuno disto". Sigumo je
da je svako od tih znao o kak-vo- m
zlo&ncu se radi, all su na
priNsak Mafije potpisoli oku-znicu- .
AMERIKA, AUSTRALIJA . . .
Mafija je ved odavno preila
grartice SioiHje, pa i Italije. J
poslednje vreme o njoj se mno-go
govori u Sjedinjenim Arr.e-Hdkii- m
Drzavama i u dalekoj
Austrahji.
U Amertoi Mafija nosl ime
"Kosa nostra", Sto znaJi:
"Na5a stvar". Njeni Sanovl
su iskljuorvo Ifalijooi i bave se
uglavnom krijumoa-renje- m opo-jni- h
droga i raznim ucenoma.
I u ameriokoj Mafiji vlodaju
isti zakooi kao na Stciliji. Ne-davno
je, na primer, uhapien
Jozef Valaki koji je, noda-jud- i
se da de time dobiti monju
kaznu, prekrjio zakon "omer-te"
i izdao neke ameriike ru-kovooS- oce
Mafije. Time ga je
Mafija osudila na smrt i za-ma- lo
nije poginuo u zatvoru i
covek koji je bio sa njkn u de-li
ji bio e zaduzen 6a ga ubije
I on se spaio soma toko, ito
je sam ubio protlvnika. . .
U Ausfraliji Mofija deluja
vedinom u gradu Meiburnu gde
diktira cene 4 prikuplja "po-te- z"
od talianskih trgovaca sa
vodem i povrcem. Cetiri trgovca
su se pobunila proWv ovog na-slt- ja
i sva cetvonka su ubijena.
Napori austaHjske poliaije su u-zak- idni
jer i tamo vlada ?n-ko- n
"omerte".
NE5TO SE MENJA
Izgleda da je talijanska po-licija
ovog puta preduzela mno-go
opseirwju akdju protiv Ma-fije
nego bilo kada. Pojadava-j- u
se polioijskj kadrovi, podvr-gava- ju
se revizifi dozvole za
noJeoje oruzja, za kratko vre-me
uhapseno 217 osoba, me-dju
kojima nekoliko ubica koji
su ranije b4i "nedohvatjivi".
U akeiju se ukljuoHa i medju-norod- na
pokioijska organiza-cija
Interpol, kako bi se akcija
poveza-l-a protiv Mafije u Ame-nd,
Aus-traUf- i drugfen гетЦа-m- a.
Ali je vokome ipok jatno
da se ono Sto se vekovkna raz-vija- lo
ne maze 4tebii u krat
kom roku. Dugotrojni de biti
nopori da s SidUja izdigne iz
ekonomko-ooifoln- e zaosta- -
losti, jer de samo time bltl
omogudeno likvidironje i Ove
podzemne orgonizaoije.
E. H.
grupom poaftdkih otoka Wake
i Midway, Sand Kingmon, uz
brojne druge male i пепам-Ijen- e
otoke, koji iktie kao poh-gor- ti
za isMvonje suvrenwnoQ
naorufcnja.
Na osnovu odobrenja Vij6s
sigufnoti, SAD uprovljafu ta-rateijs- kim
podruajima UN u fla-ofc- ku:
ofooima Cofoline, Moria-n- e
i Marshall, u Mikroneziji.
Americki kolonijalizam
|
