000100

OCR Text: WPP"4™- - l.-Ш-
Ш Р
, '
STRANA 4 Sta se dogadja u
(Nastavak 2)
Industrija i trgovina ko-to
je sMvim prestala. Indu-sirtek- e
robe stvarno i nema.
U glavnoj ulki u Opatiji
ima fitavi red ducana. Na
njima su moderni i ukueni
natpiei kao na primer:
"Gradsko preduzede za ie-hran-u",
"Driavno elektrid-n- o
preduzede", "Drzavni
monopol duvana" itd. Prola-zo- di
torn glavnom ulicom,
opazili smo da je vecina du-cana
zatvorena. Neki su
prebijeni daskama. Bile su
semo dve iznimke. Jedno je
apoteka a drugo dudan-- u
kojem se prodaju rucni ra-do- vi.
U apoteci (drugstore)
najvainije stvari na prodaji
bile su od slame pletene pa-ри- бе
i isto tako pletene ien-sk- e
torbe. (Mi smo se pi
tali ita bi kupac mogao da
stavi u te torbe). Za 70 cen-t-i
mozote kupiti mali tub
masti protiv komaraca; mo-fet- e
takodjc dobiti i sodc bi-carbonate,
ali za obidni al-koh- ol
za trljanjc, potreban
vam je Iokarski recept.
Na tczgi, na izbledelom
kartonu, naslikana jc lepa
dcvojka kako bira izmedju
nckoliko vrsta pudcra. Ali
pudcra u kutijama ved dav-n- o
nema. "Njega je vec dav- -
no nestalo, — rckla nam je
jedna od prodavadica, — i
mi se nc nadamo da demo
ga vise dobiti".
U dudanu rudnih radova,
vidcli smo nckoliko lepih
vczova, dilima i lepo izra-djeni- h
stvari iz mctala po
astronomskim ccnama. Iako
se prolaznici dive lepoti
ovih prcdmeta, oni ostaju
neprodati. Ovi se predmcti
eada izradjuju u zadruga-m- a,
koje so danas zamenile
predratnu umetnidku lepotu
sa masovnom p-oduk-cijom.
Osim ovih ,,luksuza,, stra-n- i
turista u Opatiji mo2c
potroSitl avoj novae na ta
njir sladolcda — red, koja ;
jc nckada stvarno znadila
sladoled. Danas bi sc to mo
glo opisati kao hladna, pes-kovit- a,
vodena obojena smo-s- a,
za koju moratc platiti od
priliko 1 dolar i 20 ccnti za
malu porciju.
U banci u Opatiji, deka
judi u red, stao sam pored
jedno siromaSno obudene
stance. Kad Je ona opazila
da sam stranac, obratila mi
se sa Sapatom:
"Ah, gospodine, vi noma-t- e
pojma koliko stc vi sre-da- n
J Vi ste turista, vi mole
te otidi kad god vas jc vo
Ija. Ja sam izgubila jednog
ina u ratu a sada su mi
uhap#ili drugoga; proila je
ot godina dana od kako ga
nisam videla niti cula o nje-mu- ".
Dok je stnxica to govorila,
suze su joj kapalc iz ocMju.
"VI nemate pojma u kak-v- oj
bedi mi livimo, nata-- i
la je ona. Hrane nema i ono
Mo ima ulasno je skupo, a
mi aaradjujemo vrlo maJo.
Moj mu£ je ribar — on radi
u ribarskoj zadruzi. Proilog
meeeca nisu mnogo ulovili.
To Sto su doneli, predali su
u zadrugu da se proda. No
vac koji se dobije od raspro-dan- e
ribe trcba da se uloii
ovde u banci. Pogledajte,
ТШШШШЕ1НЈЊ
Adrekataka firm
SARAH KAPLAN
GOLDST1CK pte УЛ ttrijdc na:
411 IUr ml,
Toronto 1.
GOLDSTICK
&
GOLDSTICK
1L KM. 4CU9 Пе. KG. 7079
ЧЈНШЈШНГЕШ1
danas je vec osmi u mesocu
i ja dolazim svaki dan, joi
od prvog u meseeu. . . Kaiu
da njegov novae joi nije sti-ga- o.
. . Nimo skoro ni jeli
dJtavu nedelju dana".
To nije Jena nezadovolj-nik- a
tipa reakcionera, osta-tak- a
starog reiima. To je
mati partizana, iena radni-k- a. Ja sam susretao slidne
ljude i Jene pre tri godine;
oni su onda bili puni pono-sa- ;
govorili su oduSevljeno
o zadrugama; bili su puni
optimizma za bududnost.
Plovedi divnom dalmatin-sko- m
obalom, na parobrodu
nas je zapazio jedini stra-n- i
turista oeim nas, jedan
Englez. On nam se hvalio
kako je za jedan jeftini rud-- ni
sat, koji je prodao u Ri-je- ci
za 7 hiljada dinara,
(sat vredi $1.10) mo-ga- o
da ugodno 2ivi nedelju
dana u Jugoslaviji. (Setio
sam se toga kad me jc dinov- -
nik turistidkog ureda ukorio
za moju naivnost. "Sta,
kao je on, proSli stc kroz
New York i Pariz i nistc do-nc- li
ni nylon darapa, upalja-da- ,
pcnkala ni lipsticka? Pa
ni naodara, kao da se tck
posle dosctio i toga).
S vremena na vreme na5
prijatclj Englez zabavljao
se snimanjem lepih sccna
dalmatinskc obale. Ja sam
iskoristio takvu priliku da
otpodnem razgovor sa putni-cim- a,
koji su bili okupljcni
oko nas. Druitvo na brodu
jc bilo razlidito. Od starih
seljanka koje su dvrsto dr
zale svojc zavciljaje, pa do
krutih oficira obudcnih u
tesne unlforme. Vedinu put-nik- a
medjutim sadinjavali
su kancclariski dinovnlci iz
Beograda koji su iskoriSta
vali "radnidki odmor". Malo
ih jc bilo koji su htcli da
razgovaraju.
Ni jedan s kim smo se sa
stajali nije htco da govori o
sporu Jugoslavije i Sovjet- -
skog Saveza. "Bolje jc da nc
govorimo o politici", odgO'
varali bi oni u svokom slu-caj- u
kad sc o tome povede
razgovor. Sto smo duic bili
u Jugoslaviji, postajalo nam
jc sve jasnijc da to nije vise
ona Jugoslavija iz 1947 go
dine, ona pro-sovjets- ka Ju
goslavija sa planskom soci-jalistidko- m
ckonomijom, va-trcno- m
omladinom i oJtrom
socijalistidkom jcdnakoSdu.
Sve sc jc ved izmenilo.
Na primer, dinovnik jed-nog
malog turistidkog ureda
bio jc partizan ali on me jc
stalno oslovljavao sa "Go-spodine".
Ja sam mu stavio
primedbu da, kad sam dva
putn ranije bio u Jugoslavi-ji
oslovljavali su me sa
"Druie". "Da, rekao je on
nemamo, proJlo jc doba
(Prenos sa trane 1)
prolea, izradjen jc od stra-r.- c
generala Papagosa i ame
ridkog admirala Robert Car-ney-- a, icfa ameridkih po-mors-kih
snaga u istodnom
Atlantiku i Sredozemlju.
Sef amcridke militarne misi-j- e
u Grdkoj, general Jenk-ins,
bio je takodjc udesnik u
st varan ju ovog plana, koji
jc odobren od strane Ameri-kana- ea
koji smatraju da je
Albanija "zrela kruika".
Ovaj "nunje1ti plan" je
nedavno otkrila radio sta-вк- а
"SloWdn Grdka", ali
en e4 nil rmpeMen od stra-ne
meftarhofaiieta. Namera
je da se taj plan samo od-go- di
do maja Ш јава.
Itadk) sUttica "Stobodna
Grika" javl ja da s od stra-ne
ameridkih imperijaWeta
doneienc sledede odluke:
Prvo, zakljudeiK) Je da se u
Piie DUNCAN McLEOD:
I drugarstva. Dolaze ponovo
dani goepodstva".
Jedne nodi 1944 godine,
partizanska jedinica kojoj
sam bio prikljuden, stupila
je'u jedno selo na boeaneko-hrvatsk- oj
granici. Seljani su
nam priredili gozbu. Pevane
su bossnske sevdalinke.
Poele pesme, odrfao je
govor partizanski oficir, ko-man- dir
jedinice. On se za-hval- io
seljacima na lepom
dodeku ali je oitro kritiko-va- o
peeme. "Pesme o plemi-dim- a
i njihovim ljubavnica-ma- ,
rekao je on, pripadaju
prolloeti, to pripada vreme-n- u
koje za nas znadi poni-ienj- e,
ugnjetavanje i glad.
Mi demo vam sada pevati
pesme o vremenu koje dola-z- i
— o bududnosti za koju
se borimo". Zaiim su par-tiza- ni
gromko zapevali o
svetloj bududnosti u koju
ih vodi Tito a koju je ved
ostvario Staljin za narode
Sovjetskog Saveza — "u
radnika i seljaka'
Setio sam se to vederi sa
partizanima jednog jutra u
Rijeci. Kad jc naS brod kre-ta-o
iz pristaniSta, duo sc
gramofon koji je prcko
zvudnika trubio melodiju:
"Rio Rita". Mi smo odmica-l-i
dalje prema dalmatinskoj
obali ali se joJ uvck duo taj
zvuk i potsetio me je na pe
riod iz ranih dvadesctih go
dina i setio sam sc rcdi pes
me: "Ri-- o Ri-t- a. life-is- -
sweet-a- , Ri-t- a, when-you-are-nc- ar.
. ."
1947 godine — kad jc
grupa omladinc prolazila
ulicama Beograda pevajudi
pesme o izgradnji ielcznid-k- c
pruge i boljeg iivota —
novinc su o§tro osudile za-pad- ni
dzcz kao degencrisa-n- u
"burioasku kulturu", s
kojom se nastoji zavesti na-ro- d
u svet maSto. Diez je
stvarno bio zakonom zabra-nje- n
u nekim dclovima Ilr-vatsk- e.
U Dubrovniku me-djutim,
danas, 1950 godine,
izlctnici, stari i mladi plcSu
amcridki i jugoslovcnski
diez. Nckc su nove kompo-zicij- e
a ima ih i jo3 iz 1930
godine. Ona vcscla kola, ko-ja
su bila toliko rasprostra-njen-a
u partizanskim dani-m- a,
nismo sada uopSte vfde-- П
u Jugoslaviji.
Samo sam jednom duo
borbenu partizansku pesmu
za vrcmc sadaSnjc posctc.
Bilo je to na kupaliitu u
Budvi. Nckoliko ljudi jc se-dc- lo
i sundalo se na kamenu.
Od jednom su zapevali po-zna- tu
partizansku pesmu,
koja je bila vrlo populama
za vreme rata: "Idc Tito
preko Romanije". Kad sam
im sc ja prikljudio, onisu
odmah prestali, kao da su se
zastfdoli.
Solunu us post avi ogranak
vrhovnog itaba generala El-senhow-cra,
u kojem do po-red
Amcrikanaca, Engleza i
Francuza iizimati udoka i
monarhofaMsti i Turci i —
za stanovito vreme potajno
— Titovci;
Drugo, u Solunu de biti
bftzirane jedna britanska i
jedna ameridka brigade;
Trede, snabdevanje mo-narhofaSisti- dkih orulanih
snaga ima da se pospoM;
Cetvrto, da se formira I
snabdc sa ameridkim tanke--im- a
tri jugoslovenske ©k-lop- ne
divlcije;
Pete, udariti pro na Al-оааЦ- и,
zatiffl na Bogarskti i
kasnije na Sovjetaki Saves.
Glana briga mosarhefa-Jta- ,
kaie radio "Sfobedtia
Grdka" leii u dinjenki Mo u
grdkoj armiji nema nikak-v©- g
borbeftog edievljeflja.
Monarhofasisticki ratni planovi
na Balkanu i Sredozemlju
Jugoslaviji
Split je najveci grad na
dalmatinskoj obali, to je ta-kod- je
najbliie onome Sto bi
se moglo nazvati industrie-ki- m
centrom. Predratna fa-bri- ka
cementa je ponovo
proradilav U jednom hote-I- u
upoznsJi smo jednog in-zenje- ra,
Svajcarca, koji nad-gled- a
konstrukciju jedne
fabrike plastike. Svajcarska
je jedina zemlja koja podr-2av- a
trgovinske veze sa Ju-goslavij-om
joS od vremena
svrsetka proilog rata. U za-men- u
za jugoslovenske me-tal- e,
sljivovicu i hranu,
Svajcarci daju Jugoeloveni-m- a
svajcaxske franke, koji
su se nagomilali u jugoslo-vensk- oj banci. Konadno je
reSeno da sc taj kredit utro-i- i
za izgradnju jedne moder-n- c
fabrike plastika, koja dc
iz krednjaka, vazduha i vo-d- c
izradjivati materijal za
razne upotrebe, od matori-jal- a
za obvijanje elektridne
iice do dedjih gadica koje
nc propuStaju vodu. Budu-d- i
da sam Split stoji na kred-njak- u,
on jc odabran za iz-gradnju
te fabrike.
Idudeg smo dana posctili
tzloibu lokalne gradske eko-nomij- e.
Tu su bili izloieni
proizvodi industrije iz bliie
okoline. Najvile prostora na
ovoj izloibi zauzimali su
"industriski" predmeti kao
na primer: pepeljare za ci-gar- ete
od mortkih ikoljka,
veitadko cvece od jMipira i
lome slidno.
U propagandnom materi-jal- u
navedeno je da u izloi-bi
uzima ude&e 45 narodnih
preduzeda. Izmedju tih pre-duzed- a,
pored driavne faJb-ri- ke
cementa, nalazi se i
iradska mlekara, fabrika
slatkog pica i bombona i "so-cijalistidk- o"
lovadko druS-tv- o.
Na drugu stranu, pri-vatn- ih
preduzeda bilo je 68
na broju, u glavnom zanat-lijski- h
radnja, ukljudiv bro-dogradili-
Ue
kao i detiri pre-duzeda
slatkog pida.
Sve Sto je bilo izloieno,
od odece pa do pokudanstva,
ima izglcd da jc namenje-n- o
samo za izloibu. Prcma
komentarima posetilaca iz-loi- bc,
jasno sc vidi da sc ti
kao i drugi proizvodi uop-
Ste ne mogu dobiti.
( Nas ta vice se)
OBJAVE
TORONTO — PRIKAZIVANJE FILMOVA
U nedelju, 1 aprila, u 7.30 uvede organizacija Veda
Kanadskih Juinih Slovena prikazivade tri vrlo lepa filma.
Prvi film je:
"CEHOSLOVACKA"
koji opisuje iivot naro'da u Narodnoj Republiki Cehoslo-vadko- j.
Drugi film jc iz Sovjetskog Saveza a zovc sc :
"VEST BR. 10 5".
U njemu se prikazuje sovjetsku omladinu i razvija-nj- e
sporta.
Tredi film je takodjc sovjetski, vrlo poznat film:
"CIGAN I"
U kojem se prikazuje kako jc sovjetska vlast na-pravi- la
od cigana, koji su se ranije sclili od scla do sela,
dobre radne ljude Sovjetskog Saveza.
Sva tri filma su vrlo intercsantna, te prema tome nc
bi smco nijedan Jugoslovcn i Jugoslovenka propustiti a
da ne dodju da vide ove divnc filmovc naSih bratskih slo-vensk- ih
naroda.
Filmovi de se prikazivati u hali na 386 Ontario St.
Dodjite na vreme!
Priredjivadki odbor organizacije VKJS
na istocnom Torontu.
WELLAND — SJEDNICA VKJS
Organizacija VKJS odriava svoju rcdovitu sjednieu
u ncdjclju 1 aprila, u stanu druga Eldida na 139 Yongc
Street Podctak sjednice u 2 sata poslijc podnc. Poziva se
sve dlanove da prisustvuju. Tajnk.
HAIILTON — ODGODJENA DJEcJA ZABAVA
Zabava gnijezda br. 397 HBZ koja se trcbala odriati
u subotu 31 marta odgodjena jc. Zabava jc odgodjena
zbog nckc druge priredbc. NaJcnadno dc biti javljeno
kad dc se djedja zabava odriati.
P. Soitarid, upravitcljica.
HAMILTON — SJEDNICA IIHZ
Odsjek 644 HBZ u Hamiltonu ovimc poziva svoje
dlanstvo na redovitu i mjosednu sjednieu koja de sc odr-iati
u ncdjclju 1 aprila u prostorijama VKJS na 243
Beach Rd.t podctak tadno u 1 sat poslijc podnc.
Polcljno bi bilo da svi dlanovi dodju na ovu sjednieu
poJto imamo vrlo vainlh pitanja na rjesavanje. Prvo jc
tromjesedno izvjelde, a drugo jc savjetovanje o postav-Ijanj- u
kandidata koji de biti blran u maju za dclcgata
osme konvencije HBZ. Trede je pitanje pripreme za pro-slav- u
26 godiSnjice naScg odsjeka.
Dalje napominjemo da je rad u odsjeku skoro one
moguden.zbog nemarncsti dlanova u placanju svojih pri
stojba. Vrlo je teSko tajniku obavljatt poslove ako u torn
pravcu nema kooperacije. S toga se umoljava dlanstvo da
dodje na idudu sjednieu, da podmiri svoje pristojbe i da
svi zajednidki uzmemo udoida u radu za dobrobit odsjeka.
Za odsjek 644 HBZ, F. Zebic, tajnik.
PJESMA O TUANSFORMACIJI TRIRODE
Po prvi put u Kanadi izvoditi de s najnovija kora
poskija duvenog sovjetskog kompozHwa Dimltrija Se-Makov- ida
"Pjesma o iumama".
Novu pjesmu o transformaciji prlrode pjevati de du
veni JeTejski pjevadkl zbor, popunjen sa pjevadima
drugih narodnosti, uz pratnju torontovske s4mfonije.
Koncert de se odriati u Massey Hall u Torontu 7
aprila na veder. Ulaznice se mogu dobiti u glavnom urcdu
Vijeda ili "Jedinstva" na 479 Queen St. West i
I
IZ ADMINISTIUCIJE "JEDINSTVA":
Poceli su stizati rezulfati kampanje,
sporo ali sigurno
Z pne dve nedelje ove prolecne kampanje "Jedin
stva" za 250 novih pretplata, nije moida udinjeno onoli-k- o
koliko se moglo i trebalo odekivati. Stvarno, ova se
kampanja nekako sporo podela razvijati. Razlog tome je
dinjenica da za kampanju nije bilo dovoljno pripreme,
nije dato doeta vremena organizacijama da organizuju
rad kampanje i kao rezultat toga rad nije podeo na vrcmc.
Iako ne jo$ u dovoljnoj mori. ali sada se podeo raz-vijati
rad i podeli su stizati i rezultati. Jedno Sto moramo
primetiti medjutim jeste to, da vedina organizacija nisu
do sada joi otpodele sa radom, a ako jesu, o tome nieta ne
javljaju. Do sada imamo rezultata samo iz Port Arthurs,
Sudbury, Wellanda i West Toronta. Nije ni otuda mnogo,
ali je ipak podetak dobar. Iz tih smo mesta dobili desetak
novih pretplata. Mi se nslamo da de ovih idudh nekoli-k- o
dana podeti da stiiu i rezultati iz vecih organizacija,
iz Vancouvera, Windsora, Toronta i Hamiltona.
Ima neito u ovoj kampanji Sto se ispoljava joi mno-go
viSe nego u proiloj kampanji "Jedinstva". To je inte-reeova- nje
od strane pojedinaca, pretplatnika "Jedin-stva"
iz pojedinih manjih naselja i raznih kempa. Naj-veci
deo pretplata, obnova i fonda primljeno je sa te stra
ne. Iako pitanje fonda nije uopite poetavljeno u ovoj
kampanji, ima dosta veliki broj ditaocn iz manjih nase-lja
koji nemaju prilike da nadju pretplatu, a iele da i oni
pomognu u kampanji, pa Salju novdanog fonda. Mi sma-tram- o
da je ovo vrlo dobar znak i da ovako spontano udei-d-e
naSih ditaoca u radu moie da znadi samo to da oni vo-le
svoju novinu.
JoS jedna dobra strana koja se ved sada pokazala u
kampanji jeste rad na obnovama. Za ovaj period, t. j. od
15 do 25 marta, dobili smo 120 obnova a dobili smo ta
kodje i noito prcko stotinu dolara u fond u formi dobro-voljni- h
priloga.
I kao Sto smo rckli, ovo jc vrlo dobar znak, to je do-k- az
da "Jedinstvo" ima veliki broj prijatelja koji poma-i- u
svoju novinu. Ovo medjutim nije ni izdalckn dosta i mi
moramo podvudi da, uprkos spontanog odziva naSih dita-oca,
uspch ove kampanje nede biti osiguran ako naSe or-ganizacije
ne otpodnu sa radom. Istina, za priprcmu kam-panje,
kao Sto smo ved napomenuli, nije organizacijama
dato dosta vremena, ali od samog podctka kampanje ima
vec skoro dve nedelje pa ni sada se rad u vedini organiza-cija
nije razvivo u dovoljnoj meri. Neke organizacije, kao
na primer Toronto i Sudbury, napravile su dobre plano-v-c,
all uprkos toga ni u tim organizacijama rezultati nisu
ni Izdaleka zadovoljavajudi. I Sudbury i Toronto bacili
su lozinku: "Svaki dlan jednu novu pretplatu". Da
j je to ispunjeno samo za jednu polovinu, trcbali smo sa
mo iz ova dva mesta dobiti prcko 60 novih pretplata. Mi
medjutim nismo ukupno dobili ni punih dvadeset. Nije
potrebno napominjati da to nije ni izdaleka zadovoljava
juce.
Mi smo uvcrcni da se I u drugim organizacijama di-ne
pripreme i verujemo da je neSto ved udinjeno. Ali prc-ma
svim znacimn, smatramo da nije udinjeno sve Sto se
moglo udiniti i verujemo da sc joS uvek smatra da ima
joS vremena. ielimo ovde napomenuti, i to najozblljnije,
da vremena nema, ono odmidc vrlo brzo. Imamo joS sa-mo
noSto viSe od mesec dana a dalcko smo od cilia. Misli- -
mo da nije potrebno ponavljati da je nuino sada baciti
eve naSe snage za postignuce tog cilja. A on se mora po-sti- di.
Mi smo za to dali svojc obavcze.
Za to drugovi i drugarice bacimo se svi na rad, tako
da bismo joS idudc nedelje mogli da zabclciimo mnogo
bolje rczultatc.
Napominjemo opct da su do sada javile o svojim pla-novi- ma
rada samo organizacije iz. Toronta, Sudbury i Ha
miltona. Rezultata medjutim ima samo iz Port Arthura,
Wellanda, Sudbury i West Toronta. Druge organizacije
nisu joS niSta rcklc ni o onome Sto namcravaju udiniti a
ne vidi se da su do sada iSta I udinile. Pohvalno jc kad so
vode rezultati rada I bcz mnogo govora, ali na drugu stra-nu
vrlo je vaino da sc o torn radu piSe. To dosto putn po-ma- ie
u radu drugim organizacijama.
Gifts to Yugoslavia
DRAs.NOi 100 funtl se prevoiom do IWjeke .~ — — — 1909
190 funtl sa prtvo de naJbHI stanlce — $1100
u тсота jtklm OS.VADURG rrtUm.
II RASA u aanductma I pskettma od 20 do 200 funtl, prema
ejenama I po Mfi pojedJ-ле- а, koj pakujm I aljm. Otpremt.rn
sanduke sa hranem, robom I Uko dalj, kej pojfdlnel aaml
urtdjaju. CAVLE, grsdjeTlnskl ntiUrial I втв оПак) za kej
se raele debitl dezrela IsTeta Ix Kanade WJm. Singtr maiifte.
STAJEU bieikle najbolj Trite na s-lj-etu,
p. polre&tTe, M.
L1JEKOVK — Dihrdro-Strfpterarrf- n, samo 80 ceatl po gnmn
TENICILIN I Гага-AmlnesaHcy- He Add (ГАБ) UMte м t---- ma
рвт4јпе djene. Sre ljkeve laljera u pre pora?-nl- ai p-ke- t-м
1в0% oslgurano.
DTTRE.MAM SVE SA JUGOSLAVBN'SKIM I AMBRIcKlM
КХГКЕвХШ DRODOVIMA, квЦ rtie redeyitl MebrtiaJ J
pwta ијеееево New Yerk — ПЈка I eferatoe,
IALJEM JEDLVO KANADSKI TROIZWD I ROBU. Sfca
tprema eirraa je sa iHmltin Ш tetakfl sk. Кчр.
тмЈмп a KMdl. pemalete mi be I tre a Ј1Ц
TRAalTE UrUTE I CIJENIKB.
NsrwKbom, r.U pestaje tkitt М1аш. 4k a !§▼
acettt PrrklattM retw I pt4ib] daje vam:
GEORGE SlGMUNn, Rcp'd.
1462 Bishop Street Room 1. Montreal 25. Que. Canada.