000090b

OCR Text: i-f- m
STRANA 7 — Jedinstvo, 12. jura, 1970.
SAN GOJI
Ona osoba koja je posle
neke boles omriavlla, ili je-dnosta- vno zeli da se ugojl,
treba da mnogo spava. 2a
vreme sna organizam sve
hranjlve materije pravilno
koristi 1 to u potpunosti. Ta-It- o
se slgurno dobija u teiinl.
Mnogi se u danasnje vre-me
2ale da loSe spavaju, te- -'
S'ko zaspe i Cesto se bude. To I
je usled prevelikog zamara-- !
nja u toku dana. A i zbog to-ga
Sto mnogl ljudi, koji rad
teSke poslove obilno veiera-ju- .
Za veCeru uglavnom tre-b- a
Jesti lakse stvarl, treba
pripremitl Jela koja su boga-t- a
vitaminlma, all nlkako
masna. Meso, povrte, a slo-bod- no
i CaSIcu vina! Osobe
koje pate od nesanice sva-ka- ko
uvete treba pred spa-van- je
da poplju CaJ od ka-mlll- ce.
Ako zellte da dobro spa-va- te
onda uveCe nlkako ne-mo- jte
puSltl, nemojte pitl al-kohol- na
piia 1 kafu, jer to
sve dovodi do nervne uzne-mireno- sti
i nesanlce.
Da 11 znate koliko treba
da spava odrastao Covjek?
Najmanje sedam Casova! A-- ko
se desl da Jednog dana
legnete kasno zbog nekog
posla 111 provoda, onda sle-dei- eg
dana lezlte "s kokoS-kam- a"
— kako se to kaze!
Jer, ako se ne lspavate onda
iete u toku nekollko dana
osedatl umor, bldete pospanl,
bole6e vas glava 1 sve te vam
to otezavatl posao.
PREMIJA NA ZDRAVLJE
Ove godine u Saveznoj Re-publi- ci
Nemafkoj stupaju na
snagu novi propisi socijatnog
osiguranja, koji osiguranlcima
donose razne dopunske koristi.
Izmedju ostalog novi propisi
sadrze i zanimljiv eksperime-nat- :
honorar za zdravlje. Osl-gurani- ci
koji na kraju god'ne
svojom zdravstvenom knjizicom
mogu dokazati da o periodu
od tri meseca nisu koristili u-slu- ge
zdravstvene sluibe, do-bija- ce
za svaki od takva cetiri
zdrava kvartala premije u Iz-no- su
od po 10 maraka. Isti ho-norar
isplacivace se i za zdra-v- e
clanove porodice.
TAJNA DUGOG 2IVOTA
Napuljka Kerubina Alnegro
d'Amats proslavila je svoj 108.
rodjendan u punom zdravlju i
najboljem raspoloienju, Upita-n- a
za fajnu svog dugog iivota
1 dobrog zdravlja, rekla je:
"Jesti i piti do mile volje I
cuvati se lijecViika i lijekova".
GLAVNO JE DIPLOMA
U Ifaliji Dario Martini, 39
godina star, koji je izvrsio pre-k- o
hiljadu uspesnlh hirurskih
operacija, postavio taJnu di-jagno- zu
retke bolesti jednog
arhibiskupa s kojom nisu bili
naJisto mnogi lekari i napisao
tri knjige o raku od koje je
jedna dobila pohvalu Lekar-sko- g
udruzenja u Rimu — u-hap- ien
je. Utvrdjeno je da ne-mo
diplomu i da je najuren sa
univerzifeta poito ni treci put
nije polczio ispit na kraju prve
godine medicinskih studija.
BELI TIGROVI
Albinosi (iivotlnje be!e dlako)
su veoma retki medju dirljim
iivotinjarr.a i zato u posebno ce-nje- nl.
Nalaze se veoma retko.
Svakako na3vec"u atrakciju medju
albinosima predstavljaju bell tl-gro- vi,
koje je relativno skoro ot-kr- io
indijski maharadfa od Reva.
On tremitno poseduje pet belih
tisrrova u svom prirataom zoolo-iko- m
vrtu. Do sada je utvrdjeno
da postoji samo 37 belih tijrrova,
od kojih se 26 nalaze u zooloJkini
vrtovima, a samo je jedanaest
vidjeno u prirodi. Albinos! su,
inaie, u izumiranju I verovatno
ih vec" u dogledno vreme viSe ne--6e
bitL
PJER 0ANINO: Kako neko moze da
ne bude Francuz ?
. . . Francuz proved! pola
sata dnevno (a to je jedna go-dina
u {ezdesetogodiinjem ii-vo- tu)
rukujuft se. Kod Engleza
je ovaj barbarski obiliaj sve-d- en
na minimum: ako se En-gl- ez
s nekim rukuje, ovaj cije-lo- g
svog iivota ne treba vile
toko neito da oiEekuje. Cesto
som vidjao Froncuza da usred
nojiivljeg saobraaja {in! ne-vjerova- tne
napore radi toga da
teret iz desne prebaci u lijevu
ruku i da se, uz rizik da bude
sto puta pregaien, rukuje s
nekim Englezom koji pred o-v- om
painjom ostaje sasvim
nepokretan — mada, ponekad,
mrtav . . .
. . . Kad Englez sretne Engle-za,
on pita: "Kako ste?", a o-v- aj
odgovara: "Kako ste?".
Kad Francuz sretne Francuza,
on pita: "Kako ste?", a ovaj
odmah poJinje da ga izvjeita-v- a
o zdravlju, na primjer: "Eto,
ovaj moj iiijas . . ." "Oh, iii-ja- sl
— prekida ga prvi. — Me-- nl
je uhvatio cijelu lijevu nogu.
Godine 1961. otiiao sam kod
jednog spedjaliste i znate ita
mi je rekao?" I ovogodiinji
i!ijati£ar Francuz jo! viie pati
sluJajufi izvjeitaj svog kolege
iiijaticara iz 1 961 . . .
...U Francuskoj je lijepa
ieno (u toj zemlji je svaka
iena lijepa) Jokirana ako joj
neki {ovjek u salonu ne polju-- bi
ruku ili ako propusti da po-hv- oli
njen ten. U Engleskoj се
lijepa iena biti joi viie iokira-n- a
ako joj neki {ovjek u salonu
poljubi ruku i smatrae vrlo ne-pristoj- nim
ako joj {ini kompli-men- te
u vezi s tenom izuzev
ako joj je toj tovjek mui (ito
mu u torn sluiaju, naravno, ne-- U
past! na pamet).
...Na ulici je Pariianka
odjevena u novu, tog proljela
modemu haljinu, potajno ushi-ie- na
ako viHi sjaj koji je zapa-lil- a
u muikim oiima. I Engle-skin- ja
bi, nativno bila ushife-n-a
da vidi takav sjaj kad bi
se on mogao zamisliti u zemlji
gdje ljudski pogledi, voljda
zbog vlage koja ih okruluje,
izgledaju potpuno nezapaljivi.
Francuz! jure za Itnama, En-glez!
gotovo jure prtko njih.
. . . Svaka Engleskinja moie
biti potpuno uvjerena da joj se
na ulici niko nee obrotiti. Ako
bi se takva izuzetno stvor oV
sila, eko bi neki stranac sum-njiv- og
izgltda samo pomislio
da je prati, prvi "Bob!" bi stvar
ubrzo vratio na prove mjesto.
Policojci dvijt zemlje to u ovoj
kao i u drugim stvorima veo-ma
razlikuju. Moja iena Mar-ti-n,
Froneuskinja, pricala mi je
da je jednom, kad e bila mlo-d- a
pritrZala policajcu i rekla
AH, CVIJEE...
mu: "Gojpodine, onaj iovjek
me prati!" "2oo mi je ito me
duinost sprecava da Jinim to
isto" — odgovorio je policajac
nastavljajui hladnokrvno da
upravlja saobralajem.
. . . Kad se govori o Francu-z- u,
sazna se vrlo malo o nje-m- u,
veoma mnogo o njegovoj
ljubavnici i nista o njegovoj
ieni. Kad se govori o Englezu,
sazna se veoma mnogo o nje-m- u,
vrlo malo o njegovoj ieni
i niita o njegovoj ljubavnici.
Sklon sam da povjerujem da je
Francuz bez ljubavnice isto ito
Englez bez kluba.
. . . Kad Englez prodje na u-l- ici
pored lijepe iene, on je
vidi a da je ne gleda, nikad
se ne okrece i zadriava korek-ta- n
lik u glavi. Kad Francuz
prodje na ulici pored lijepe ie-ne,
on joj prvo pogleda noge
da vidi da Ii je zaista onakva
kakva mu se uZinila na prvi
pogled, zatim se okrene da je
joi bolje pogleda, I najzad se
sjeti da ga put vodi u istom
smjeru kuda je ona krenula.
. . . Francuz gleda na svijet
veselim, 2esto popustljivim i
obifno kritifkim okom. Za nje-g-a
niko nije dovoljno vezan za
zemlju; njemu su Amerikanci
velika djeca, Englezi igraii gol-f- a,
Italijani potroiati ipageta,
Spanci toreador! a Juinoame-rikan- ci
su za njega uvijek na
Ijetnjem odmoru. Ouboko u
sreu on se uvijek pita: "Kako
neko moie da ne bude Fran-cuz?!"
(S engleskog: A. S.)
IDEAL
Gledaj 2oveka
koji sa umorom
na obrazima
zaklapa o?i,
gledaj na coveka
da bi mogao ceniti
od truda znojno celo,
gledaj u £oveka
jer svaka lepota
i tajanstvena moc
pofiEe iz njega.
Katica KovoJ
(Na5e novine)
EPIGRAMI
KAKO TO
Kad se neko krupan pere
postoje odredjene uzanse i mere:
Sitan se tada nadje u ulozi sapuna
i troii sebe . . . a iz sapunice, ruga mu se
fartuna,
eiK DA SKINE
Za lejzer niJta nije
fok i obaranje mlaznog aviona,
al' ilk iz orbite da skine
jednog ©bicViog poltrona.
OHRABRE SE
Stare su al' £esto potcenjivane stvarl
kada lav napada — ohrabre se I leJinarl.
KAMIKAZE
Kraj jedne iund-baz- e
videh kako se polako, polako u nju uvlaJe
— duhovne kamikaze!
SUDBINA
Trozio je sudbinu u talogu kafe,
horoskopu, preko radara, u vijugama svog
dlana ...
A onda? . . . Za celo to vreme
krila s u grofikonu — proizodnog plana.
KUMOVA SLAMA
I kumova je slama
— uzvikno jedan kum
jo5 kakav — zvezdoni bum! "
THA2I
Zamislite, linija manjeg otpora
trazi svole mesto r.a skali,
gde su zbog svoih korisnih osobina
smeiteni — plemeniti metali.
POKAZALA
5ta e poaza!a nfera kontrola
jednog rasplodnog vo'a? ...
Gsneradje su mu uvek zahvalne
ali joi moze — da vuc!e ko'a.
NOJ
Zavukao pod pesak g!avu
jedan naivni noj:
mlsli da c"e za svoju iivotnv putanju
ru negde otkri'i — kratok spoj
Pera SrtAevM
GIXO SERGI
UKLETA ZEMUA
Zomljo jo hilo proinnlo, j)otre-h- o
volike i nioj jo otnc aalitijovno
da svi radinio na zrnilji; kao ?to
jo on radio, od inraka do nmika;
kao to jo radila i starija nostra,
Hjopa kao zona a snazna kao
nmkarao. A radili su i najnda-dji- :
moj brat, ja i najnianja po-st
ra. Tjutio мпо hrat i ja ili u
kolu. ali smo popodno inorali
1 it i na zoiulji porod ooa.
Modjutim, naa zomlja nijo
dotaja!a, ]a jo tata uzoo u na-ja- m komad zomljo dviju sostara
usidjolioa, koori advoicata koji
jo davno hio mrtav, ali jo u sjo-raij- ju soljana otao kao volika
izjolica. Govorilo .o da su u njo-sov- oj kuoi morali izraditi po-M'hn- a, siroka ulazna vrata, kako
l)i on, onako glomazan i doboo
kakav jo bio, mojjao komotnijo
ulaziti. Govorilo m'f doduo, s
malo jirotjorivanja, da jo advo-k- at
moiiao pojosti jK'dosot "ouf-ta-"
za donirak. Soljaoi su so za-dovolja- vali bijolim' lukom i cr-ni- m kruhoin.
Advokat, naravno, nijo nikad
obradjivao zoniljn. A insu jo
obradjivalo ni staro pospodjico.
njotfovo nasljodnioo. Posljodnji
soljak koji jo uzoo u najam nji-hov- u
zomlju (stao jo mrtav pod
kotaoima soljaokili kola, jodnom,
kad so vraoao s polja nakon zo-ty- o.
T najaninik prijo njoa zavr-i- o jo trasiono, utopio so u bu-nar- u. rPako jo isjuodona logonda
) uklotoj advokatovoj zemlji i
nitko jo dugo nijo htio obnidji-vat- i.
Kad jo moj otao odlnrio da
mine u najam ba (u proklctu
zomlju, njoni so modjai vi'o ni-su
rasj)oznavali. 2bunjo kupiiin
bilo jo visnko i .siroko rlisprostra-njon- o, zomlja obrasla korovom, a
korov visok, lisnat i neiskorjo-nji- v. Godinama noobrezivana, vi-no
va jo loza rasla nakrivljena,
kolci su istrunuli. Osjmsobiii ta-k- yu zemlju za radjanje bio jo
djavolski jjosao. Trobalo je oba-yi- ti duboko oranjo, iskoi-ijonit- i
i zapaliti korov, obrezati vinovu
lozn, jxitkresati orabovo drveoo,
ponovo ospoobiti bunar za na-vodnjava- njo
rkratko: jedinarazjreijegdoitdiinzabimproj-ol-.a bez uroda.
XaS je otae, modjutim, bio tvr-dola- v, ladan zomljo; znao jo
raditi od zoro do noei i svo nas
jo tjerao da radimo bez jnedaba:
Iolijevati krumpirova i kuku-ruzn- a bratjioljoar,aben,jepgoozvnajtoi tivin.nirnt-ode.-..,
Kad nnpokon zomlja hijaSc
uredjena i prvi urod dobar, se-stre-usidj- olice zabtijevaM' vecu
xakiipiiitni. Xas je otao niorno i
na to pristnti, kao i na dosetinu
od obi-ar- m zita i vooa. A zatim:
puranc o IJoziou, dvije ko.'are
tTiozdja za borbo, dvije vreeo krimij)ira,sir i druse blaodati.
dPiontajj.isao je URovor na doset go-
Kad je izbio r.t, jione.stalo je
Riiojiva, drzava je naredila da
se umjesto krumpira sadi rici-nu- s,
a umjesto kukuniza painuk.
7'arola je bila: podrzati napore
U SSSR-- u CETRDESET
MtLIONA TELEVIZORA
Ove godine je zabiljezeno
da u Sovjetskom Savezu posto-ji
40 miliona televizora. Pro-gram
koji emituje viie televi-zijski- h
centara, prenosl se u u-dalj- ene
krajeve — Sibir, Kam-catk- u,
Cukotsk, na Doleki istok
— preko specijalnog sputnjika
"Orbita".
Do kroja ove godire. u So-vjetskom
Savezu obecavaju da
ie se broj televizora popeti na
47 miliona!
TOTALNA KUKAVICA
HemoJki sotiriiar Lemke da-j- e
portret jednog ofionimnog
politiJara:
"Tolika je kukavica da se
plaii da pokoie zube laV. i
zubnom lekoru".
TRAGOVI NEPOZNATE
CIV1LIZACIJE
Prilikom arheoloikih radova
u argentinskoj pokrojini Neu-gue- n
u Patogonij! nadjeni su
tragovi drevne civilizacije, ko-ja
se razvija oko devet tisuia
godina prije naie ere.
Nadjena kamena orudja i
oruzja pokazuju da je rijec o
dosad nepoznatoj lovacko-zem-IjoradoiJk- oj
kulturi. Ti drago-cjen- l
spomenici nalaze se na
teritoriju koji £e uskoro popla-vi- ti
vode velikog umjetnog je-ze- ro
hidroelekfrane c"ija se iz-grad- nja
privodi kraju.
KO V1SOKO OOSPE...
U prikazu jednog politiara
satir'tcor lee pile:
"Da bi visoko dospeo morao
je da puzi".
domovino u r.ntu. Sitni su scljaci
projiadali, vclopojodnici se obo-jrati- li. Sostro vlasnice nac zom-ljo
zahtijoyalo su sve vi.'o iz go- dine u godimi, a zomlja je radja-l- a
uvijek ito, ni vie ni nianjo.
Druuo godine rata, na'a se obi-to- lj smanjila: otae nas jo napu-sti- o
naglo i zauvijok. Gospodari- -
00 su nas itjoralo sa zomljo, a
ostali su soljaci jwnovo poccli
govoritikako je to uklota zomlja.
1 ojot je nokoliko godina nitko
nijo uzoo u najam.
Konacno ju jo zakuj)io neki
Salvatoro; rat jo bio davno za-yi- io
a sestro-iHidjolio- o bilo su
jos zivo. Prijo nokoliko godina
vratio sam so u zaviraj, u poluxlc
zolonim poljimn djotinjstva da
vidim zemlju koju smo god in a-- ma obradjivali, tudju zemlju to-lik- im niisim znojom i soljarkom
krvlju napojonu. Salvatore je
bio jos tamo, mnogo stariji i br-ka- t,
pogrbl jon. Pokazao mi jo ru-ko- m drvorod divljib oralia, tru-]l- a
su ini bila ikrivljena, a nji-liov- o
plod ove s tvrdom Ijnskom
nitko nije brao.
"Ova su stabla dn'e stradalih
soljaka", rero Salvatoro. "Ovdje
je i dusi tvoga oca i moja, na za-lo- 4. Ova vu zomlja biti uklota
doklo god bude iinala gazdu".
Danas sam primio pismo od
kuoe. J'i'o mi sostra. Umro je pi-- o, najstariji sin brkatog Salva-tore- a. 0ta)o sam saznao iz novi-n- a. Xa oosti, koja vodi od nasog
sola# jironia gradu, nadnieari su
podigli barikado. Xajjirije su
st raj kali desot dana, zatim naja-vi- li "rat drzavi". Drzava 'jo
poslnla polioajeo. Policija jo
navalila na soljake pondrocima i
suzaveima. Soljaci su se branili
kamonjom i Stapovirna. Zatim je
komaudant razvio trobojnicu,
oule su so trubo, pala je koninn-d- a: "Puoaj!" I polioajci su pu-oa- li, ubili dva radnika, desetak
ib ran ili.
fPako je ubijon sin brkatog
Salvatoroa. Xjogovo tijolo, i tijo-J- o nj'govog driiga, nasli su kraj
jnyvrnutib i zapaljonih policij-ski- b kola. Sprovod jo bio veli-ranstv- on,
piS mi sostra, dosli su
i "veliki ljudi" iz Rimn.
Sin brkatog Salvatoroa lei
sada# kraj ooa. Da, jer i brkati
stari Salvatoro nije vUe medju
zivinia. Otiao jo godinu dana
prijo sina. I on je umro s inet-k'o- m
u stomaku, ispaljenim iz
jiuske karabinj(!ia. Xa njegovoj
sabrani, modjutim, prijo godinu
dana, nisu bili voliki ljudi iz Ri-m- a. Salvatoro jo umro kao "kri-minalac- ".
Dio jo ulivacen dok je pokno
rakiju unokoj soljaokoj j)ocari.
Prod vod jon i jednim od svojili
douSnika, karabinjori su opkoli-l- i
kuou. Salvatoro so dao u bijeg,
I)roma poljimn, i nijo stao kad su
mu viknuli "Stojf. Jedan ga je
metak zauvijok zaustavio pored
posljednjeg reda cokota, na sa-rno- m rubu polja, it blizini zbu-nj- a,
ii sjeni divljib oralia koji su
primali du'o umrlib soljaka s ukleto zemlje.
STRANI JEZIK — ZA TRI DANA
"Medjunarodna organizocija
za slnfetiku" u Kanadi razradi-l- a
je "usiljenu metodu" za br-z- o
ufenje stranih jezika. ЛАе-tod- a
je zasnovana na teoriji
da je ljudski mozak u stanju
krajnjeg zamora sposoban da
prima ogromnu kolifinu infor-maci- ja ako informadje pristiiu
neprekidno.
Struinjad — flolozi imali su
prilike da rozgovaraju sa ljudi-m- a
koj! su naucMi ipanjolskl
na kursu koj! je bez prekido,
bez sna I odmoro, trajao ne-preki- dro
61 sat.
iimiintmiiHimtiiHHHHiiffltHHiin
Mm, roMAzJTf
"XDINSTVO',l
llllllllllllllll