000089

OCR Text: ттттт'ШШт
JUGOSLAVENSKO-KANADSK- I DEMOKRATSKI LIST
VOL. VI No 23 o23) TORONTO. ONTARIO. TUESDAY. MARCH 23, 1951.
UKLONITI ZAPREKE KULTURNOJ
SARADNJI NARODA
Svi miroljubivni Kanadjani c'e pozdraxiti zala-Kan- je
DruStva kanadsko-sox-jetsko- ;: pnjateljstva za
uspostavu kulturnih veza izmedju Kanade i Sovjet-sko- jr
Saveza. Dolazak sovjetskih umjotnika u Kanadu
pomaao bi da Kanadjani bolje upoznaju soxjetski
narod. Dolazak kanadskih umjetnika u Sovjetski
Savez pomaao bi da sovjetski narod bolje upozna
kanadski. Do$Io bi do boljej: razumijevanja izmedju
ova dva susjedna naroda. Kao to jc rekao sovjetski
ambasador Cuvahin u Torontu, to bi bio i "vaian
prilojr stvari popuStanja mtdjunarodne napetosti".
Protiv toa mopu biti samo oni koji ne 7ele mir i
dobre odnoso medju narodima. new neprijateljstvo
i rat. __
Pa ipak kanadska vlada do dana niie izdala
vize sovjetskim umjctnicima. premda su zatrazene
jo5 u februaru. Stavie. iz izjave ministra emteracije
i drzavljanstx-- a Harrisa moze so zakljuditi da de vlada
i daljo zatezati sa izdavanjem viza. On je. naimc.
rekao, da vlada jo nije doniiela ndluku zato. sto su
joj potrebne daljne informacije o tim umjetnicima.
Kakve posebne informacije vladi trebaju? Mojrude
hode da oi£ura da su to zaista prvorazredni umjet-nici- ?
Stvar je do krajnosti dudna. Nasuprot tome,
predsjednik DruJtva za kulturm eze sa inozem-stxo- m
Denisov je kazao. da ce Sovjetski Savez ka-nadsk- im
umjetnicima izdati vize za 21 sata.
Postavlja se pitanfe Gdje je jrvozdena zax'jcsa?
Tko zapravo sprijcdaxa kulturnu snradnju naroda?
I zaSto se to radiY
Ovakvo tretiranje sovjetskih umjetnika ne sluii
dobrom jrlasii Kanade. Drupi narodi de neizbjezno
doci do zakljudka da Kannda ne zeli da upozna
njihovo kulturno stvaralatvo, da ne do kulturno
saradnje. da no de prijateljsta. To bi bila velika
nepravda, jer oirromna vecina kanadsko naroda
oHJeda drukdije. Oni koji su protiv kulturno saradnje
i pnjateljskih veza sadinjax'nju neznatnu manjinu.
U ime istinskih osjednja knnadskop naroda i
dobrop imena Kanade u svijetu mi trazimo da se
sox-jetski- m umjetnicima neposredno izdadu ulazne
vize.
Kanadjani protiv McCarthyeva dolaska
Protix McCarthyea d- - akciiu podupiru neki rimo- -
laska u Tomnto istupil.i je katoluki i baptisticki sece- - sa kanadska .stampa, pred- - nici. T. H McDorman. кепе- -
stavnici politickih stranaka. ralni i-ekr-etar
laptitldkih
prodstawmi radniOkih i dm- - crkaa u Ontarui i Quebecu
Kill onranizaeija. Konzera- - je izjaxio, da U nije istina. tini odja I)' je cak ka- - Dk neki pohticari. kao
oxdj Knnad "
xlati
On
jiotsjeca kako
poitte Sjedi-njon- e
konzerxatix-ni-m studentima Torontovkojr
Oranizaton
lancirah mic Ла
McCarthy ijjesm
jednom poxoru Mil-xxauk- ee McCarthy je optu-zi- o
Rooexdta.
xed
Oklahoma
najaxio
Jtampe. l
"komunKidko.
v. ja- -
m л -- f п tot 1НШ
Sludrnli urmerziteta protiv ladin pol'likr
i obaeim jnr luibe.
VLADA CE DATI SVAKU POMOc BIZNISMENIMA
KOJI 2ELE TRGUJU SSSR-o- m
John parlamcn- - lim clanicama zapadnoi:
t nil pomocnik ministra tr- -
KoxineC. D. Houeje kazao. i "Javu ickey je
lavlcaedami'ndiasttiarssxtaokutiKpoOniunue d(lainoxnIa(pp,r,nniljoiekjdolmokjroanltidrsoakhusseijezakolan- -
kanadskim i m strateujskih materijala pio-ko- ji zele da titfuju Rusiji dulji za П iodine.
ill iza uozdene zajese n
nestiateirijskoj robi".
On je takodjer saopcio da
vlada namjeraxa izvjcsnu
lobu sa liste "strate-Kijski- h
mateiijala". U tome
se ona slaze sa nelavnom
bntansko premije-ra
Chinchilla. O tome se sa-d- a
ode sa osta- -
Itritanija ce piodavati
trjfovacko hrodovlje
Sovjelskom
ratne
J. P. L. je
Sarinski na
nn
obu- - Kanadu
caj
m-imnn- in
$ na
lazi
Pol ska pi
a pakt
Vlada N.R.
zao da lada trebala un- - na Dreu sve eropke !t- -
nitt n-- sa kojima podrzaa -
tonu je t odbila. ah Toronto jmkxant amencko- - о1п, ona
dala znati na kanadske odnoe. obictu Ka- - podupue pnjedlojr jet
thx'ex ne-- nadjani Mde tu i opasimst Saxeza za
px lervnjem. Sfbt' I sxoju 0l posehnoi; jt-- neki T. W. Graham ta kolektixne siKumoti.
obicliih urelnitxu 'Te- - Pnjedlojr
e izrazilo u ji.mima lejsram" pie "Neka takxojr pakta podnio .ox- -
dnxnih Carthy jetki minitar xanjkih po--
stoxa. Drzax-am- n a xojim na
neki M J. Caxnex mm mrinjom. mi
uredni-tx- u "Toronto t trebamo takvih
Daily da kana lke u trbaiu poxtalit
Carthy a jrranue.
u americke
zaJranile nekim dla-novi- ma Toronto
Orchesta da Priax. kako u po-tup- ile
sa
u-nivrrz- iteta.
na-pad- aj
na minitra xantkih
poloxa Pearona ltd
MiCarthx
a mitmpa u Torontu i hih nithu
U u
partiju —
Trumana i Ste-xeno- na
— da dxadeset
irodma proxode pohtiku
"izdaie".
U v'radu Mc-
Carthy je ttra?u
te-leviz- ilc
Sve je to potalo ..., danom potaje
Tokijkog protrstiraju
Dickey,
a bloka.
GrJU
i „ izNoza
n a
u
izjavom
pretfovori
Saezu
Ministar britanske
sada
re
Poljske
istupom
u
70.000
titoxska
e enaet
mjeseci titox.ke
70.000 dlanoxa.
U se navodi
vnjeme iz cite lica koja su iz-tax- da
sa
Dtilasa.
PRICE 5 CENTS
naoruianj usudjt-nj-a
DA SA
skinuti
(U som ко-vo- ru
u Torontu
Cuvahin je
da Savez
k i m
koji
se u "nekim
strateKijskim" i
spreman je d.4
ZA UKIDANJE
TAX
narod m za- -
mornance Thomas stupnik John Diefenbaker
parlamenat. Mmasxijeta.
Zenex
pokucstxo.
zrakonloxiif
dtlepacija. koja
KnKleskoj.
prijed- - kolektivne
siffiirnosti
smatraju baijtila
predstaku Vahinr- - McCaithy
dolazak rleda skojj zakljuceni
riO-Kodlll- ejr eXi4ip.kor
Tako
rapololenje pimu zakljucenje
koje
urednitxima nstane Sjedinjenim slxa Rerlinkij
Tako konferoncm
Star"
vlati
Symphony
McCarthyex
Demokratsku
a-men- dke radia
bizniMne
partija iskljucila
clanoxa
PoluIu?bona
Jufnpres
posljednjih
komunista" is-kljud- eno
aopcenju
poljednie
ajrlanot pojiledi-m- a
Milovana
Premijer Ontaria udbija
poxecati penije
nelnvnm
sovjetski
ambasador ka-zao,
Sovjetski
prodaje kapitalistid
zemljama materijale
zemljama
smatraju
materijale prodaje Ka-nad- i).
SALES
Konzeativni
j-- 1
po sto.
HH711 1.000 nezaposlenih
u Sudbury
Nexx" pi". da
xi?o.
po-eca-ti
djecu капЈеги. ?e je provmcijalna je
Kanadska vanjska politika
na raskrsnici
Ocekuje se tfebata
o priznanju Kine
Javlja se iz da
predtoji parlamentarna
priznanju Narodne
Republike Kine.
Neke noxme pisu da lada
"ozbiljno razmatra" to pi-tan- je.
Sxi krujrovi sa ehkim m-teresova- njem ocekuje izvje-it- aj
premijera St. Laurenta
o njetfoxom posjetu u Aziji.
U sojim izjaxama u Manili
Seulu premijer je zauzeo
Iozitian stav u pitanju pri-znan- ja
N.R. Kine. On je re-kao
da kmesku vladu treba
priznati. ler Je to vlada ko- -
2eh kineski je
primljeno sa elikim педо-dovanje- m
u reakcionarnim
kruKovima. osobito u Wash-inrton- u. Momentalno je iz-bi- la podvojenost samim
kru'ovima. Da li
je St. Laurent kod sor
k'ledi-ita- . l la Ii je uspjeo da
' ubjedi svoje kolejre
nost jledista pokazat ce
njejjov dolazeci rooi.
Pitanje
ne najvaznijili
medjunarodnih pitanja. Od
tojra zaisi sredjivanje svih
na Dalekom Isto-k- u. popustanje medjunaio-dn- e
Glavni protiv-ni- k
Kine jesu Sje-tlmje- ne Drtave, cijt vlasto-drs- ci
јоч uvijek iraje lude
pnznanja
istupn
nedaxna britanki
J'
Hammarskjidd.
AmTicki
feurara
podxlari
Zapadne bi posliedicu produblje- -
donijelo je objaxilo Njemadke.
redu dupotraj- -
planoxa
xropke armije".
почта".
konferenciie
— n.opunsKin i
uniitenje penzija adenauerox- - Coldwell mumticke opanotr ipladuje
je
Quebec),
mira trazi da
za
kanadski pismu e istiee se
miMja
M. Johnson je predsjed-m- k
UN komisije za razoru-zanje
za oaj mjesec. i Ot-tawa
treba naredi da
sazove mitinp komi- -
ocl
dana. jv
u
i da ona usnoji ja, pred-tavni- ci
Sied Diiaa,
tomsko-- r oruzja. S!ieza. Velike
Taj zahtjev postau je Rntanijei i se Kanadski konjrres u pi- - o
clanoMma federalnoj kroz
parlamenta. upucftioK prill- - siiu. Merijutim. .tar e o-t- a- kom povratka premijera la na Zato
sa sNjetskoK puto- - treba
ju narod. vanJa- - u
u
u
potpisali
preijedniK
Eva Sandeison i aktujuci Mick-lebur- h.
pismu se podupue
piemijera Laurenta po
pnznanja N Ki-ne
(izrazen u Manili i Seulu)
i prinurja Vijetnamu.
pismu
Kanadski
"PлzaP0lUn,,,
SocijaNemokrati Zapadne Njemafike
istupaju fevropske arnije"
socilal-dt-mokrats- ke
medjunarodnim
prisajedinjenja
tuitnrnniixInlitLn
Kongres Kanada preuzme
inicijativu komisiji razoruzanje
ko-Ujedinje- mm
premda
skup-stin- a
piedlozi
jativu
o
hidioiK'enskom o-ruz- ju.
mira ponovo
nesunlanost
Zapajlne
takodjer po- -
svim silama razvija trpo- -
-- i l — priznanja XI!. Ki- - ,",6V i iкишeегеи- - finii ......:..... v....j.i...h tM._tiJ_v , je od
priznanja
ke
So
т-м--
Jvanadom.
Pearson "zadovoljan" Protest! SSSR-- a protiv
Dullesovom HdoktrinomM vojnih baza vojnih
mmistar vanj-ski- h Pearson je
U
Копјлч--s
za
_i._
.sa
i
paktova
snoxe ce Cianjr Kaj Sek drupi put izjaxio da je za- -
t
lada
povratit u Kinu i da ce po- - odxoljan sa Dullesovim J° uputila turskoj
mocu njea postati jospoda- - macenjem" "dok- - vladi protiv namjeraxanog
ri ne samo nejo cijele trine" momentalnoj pri- - Z'ikljudenja хојпој saveza
Medjutim sxe atomsko oruzja. s4 Pakistanom.
broj kapitalistidkih Dru-s'- u tome Pear- - ' U noti se каЛе da taj uko- - izraiava sa po- - je dao u Chicajru. vor xojni blok
Sjed. Drzava. i Pearson je kazao on skom l Srednjem Istoku i Ju- -
Kanada na Dullesoxo "tumadenje" ra- - k'oistodnoj Aziji i nariisa- -
N.R. to ce biti te?ak u- - tako da Sjed. sox-jctsko-turs- ke odnose"
darac politici WashinKtona. 2ae aktovati neposredno u xlada "mora siiositi
za priznanie N.R. "ludaju napadaja na svu odoxornost za polj- -
Kine osobito pojatao po- - Drzave. a ne sluiajexima dice",
slue Rerlmske konferenciie. "aKresije" dnitfim Vlada Soxjrtsko
je obaxijestio rekao u Thomasu (Onta- - kojoj je doneeua odluka pi otest xla-da
je vlada dozxo-- Ho) da treba last- - u odrii konfe-- Usprko toira cinie- - protix izuradtije amend-lit- i
prodaju trovadkih bro- - porez Tax) r,.nciia o nica da ill dxjica lju- - 1'1 baza Krtkm
loxa do 000 tonn predmete kao ito namkom pitanm i da na di u WnshiiiKtonu mojru da
skom Thomas je su odjeca. jstoj sudjeluje N.R. uvuku u atomski noti kn.e da su Snd
kazao da je o tome izxje- - ca. kaia. i tome slicno. ,,njOK N R. J' Р-агчо- п kntik)- - ,),'nN' pospjiwil. iztrradnju
stena ovHtska trcoxadka n a ICm.. i m..n.ir it xa) i. sxoni uooru ti Ni.u i
u
pod
оц
(. o- -
u da u zae
Vlada plomatske da
da Sox
za ZemljU. pak- -
ljudi. lita
Mc- -
u
Mnlotox
pie txan
Mc- -
a
Titoxska
a-pen- cija ао]каа
da u
partije
tzx. "aveza
la
e u
take
"Mine-Mi- ll
o
To J'1"™0
Iadinim
ostao
ispiav- -
tojs'
problema
napetosti.
"tu- -
Kine.
u
Ako
Kine.
Sjed.
u
potro- -
ojnih
takve
mt.
I'ledinjelie J'
ih dana i Sir (Iladuyn
Jebb. do
dleKrat u UN. Го ucinio
i Dajj цепе-ral- ni sekretar UN.
tiazi
riniicb
priznanje N.R.
holandij- -
ilt'h'irnt Hciirv to da iinztin
oe-posn- ea u Micinury lo- - L„Ire Je na to IZnxm In rod nil Kinu.
stitrla alarmnajude razmje- - Sjed. Draxi-- upotr.l.it i iziaxio je ji-da- n re". Prema sluibenim poda- - to (la ulazak N.R. odbora. od njczinih
Ctuimi! txan,ma b!-ih- Ki.n.„.e.,.„.u...UN„..,„:„, ,irSaopdenj, j,- - .sdano poxo- - -- .., . . j"ii- - .iuiii i#.j- - t
ni.-nil- i u New Yorku liuienta da de N.R. Kinu
Po1jfMlniih dana i 1NCO kaz.-- . da t do dana morati nnio ill kn
i- - otpustila 200 radnika. ali Kinu pnznalo 17 i nije. zatupa ojrro- -
si TfMiie ua nun da м ininn Itmi drzaxana mnu xcinu kmkojr bit i izrta natrar putu da ucini roda
R O B Л PROTIV X A O R Г 7. A X J A X J K M A K K
protiv
Kraim ruko- - politika itdnotranih xeza.
odluci. imala
Niemadke za
i odlu- - rascjfpa no
ku uperenu u prvom da bi u ebi khcu
protix taranja "e-- nih sukoba 1 noxih zaostra--
U njoj se xanja u od- - kaze da bi bilo porresno po--
Rerlin'ke 1 himcloctatrii i.
28 toW м.1
noli- - -r-nl-
-t!-!, R19.s.
tiku ma ka- - Jo protix u ustav
_-_.- ..1.. — . . t-..n-
M. Kl„1... Ј_Д_. _ . _ 7i w.jwti ii9ivi jimii r rroj-- i wi-k- u .. CreCkaF'oxou"d?iaMJCCU (pro in- - dthmvjendima пoцnDсorizaaxadmima.McnC"Sekaipoer---o--- frcjeaeaddnekojeredablpinoeanpzxnulieaeddsalaodpua izznaospuoSxtea-- -- 1ГПК U. „дF;#r_a1nu;c_iUioIsrpkt.rooj ietasno.rHa cMmeodmjuxtiiamtrdl.ainxeobхvuоanЈdпeшstagciajneoodvvoae--.-- ц utaVTi cija da bi da promide svoiu pohtidku 40 mjesedno. Na 27 feb u Francuskoj ma se bonskoj vladi daje
rtodatak na Pn tome sluii lop bio 12-at- ni trajk u
de-ba- ta
u
Stalni deleat u U da
Nacijama. Da- - UN za razoruzanje
xid
da mu
smjesta
a oetni
deklaraciju o nepnmjeni a- - driave —
н-tsko- ir Fiantuske —
mira slozili u la ce to- -
me piejoxoratai komi- -
mjetu.
I-aur-enta
pieuzt-t-i inici- -
aKiujuci
mira
tajnik Bruce
U sta%
St.
pitanju R.
U
da Kanada
radi 1-
-"
1
i
. л —o..
.oiu ir-sroa- ii
posloxa po
da Sovjft.skK
o
o
nesuulasnot
x-- a
nn ie
xijet- -
10
si
te
j ii
H
sa
ц
iz
se
ie
od
Yoi ku
Tniled
za Kine
of pnt-- t kod
ii Je za
ie iv
x- -
a u ,, i-,„-
.i,. .,„, e. ...-- ,' (i t-i- ii I ll'I f4
N R nnznati
ce xttina
to
R 1
u
!_
d
J
su
na- -
Pristalice "e ropske
7ajednice" u Francuvkoj
ceka poraz
Jdna autontatixna ame-ndk- a
publikacua txrdi da ce
Iada biti pora-ien- a ako poku.a forsirati ra-tifikac- iju
1 pariskoS
Ukroxora. ratifikaciju ne
ce ni 2.10 dlanoxa
francuske skupiti-n- e
ill MO manje nvizo je po-trb-no da pnjedlojr bude
тш1ап,±а " каит1
rs .._
..
u
u
su da ce podnijeti
Kina vise od ."00
milijuna sfanotnika
N.R. Kim po-- ana.
nije s;uuiia xee j;o-dm- u
posdjednja Geiieialna
staxila da
uzme na razmatranje pita-nj- e zabrane atomsko orui- -
sije
is.tom
Kanada
za oUaranje
pimu .so naplasava po-tre- ba sporazuma atom
skom i
iz-raza- va
svoju
sa naoruianjem
Njemadke.
upjeh ...„.i.
Saveza
protest
Azije. edi mjeni
drzava izjavu
son "stxara Rli- -
litikom da
podje priznanje
zumije Dr- - Turska
Pokret
u
dijelo- - Saxeza
uputila Krckoj
spremna ukinut i osta-- e b
(Sales korejskom i jedan
Sovjet- - teritonju.
Savezu. Kina U
i i_- -
1то- - tn.lm.t.. pomoi-sk-- ba
hi pnmjer
McCar--
znacaja
za
li- -
otrwx- -
pnonma i
partije
Ottawe
i
jetlno
njejs'oxe
ie
Nncile
ox
I'N Piihot Kanadu
X R-ubh- ku
чрпЈеСе
ima
Natna
driaxa jer ona
xodtxo
partije
nje
lije honckom
fti unonja nn1
bno
Prijed- -
da odrian
Kon-irres- a
U e
vie
joj
oh- -
smii
St.
On
2,va
cue.
St.
Za
ze na Kritu. ziako-plox- n bazi iiadiuju че u ЈееЈчкот moru. kod Dar-danel- a.
Soxji-tsk- a xlada i dalj
Chiiuh Canada ll'°'
plaati
narodn- -
pre-o-vora- .
sk' xlade protix iz'iadnio
amendkih xoinih baza na
holandi iskom tei itoriju
Turska arniija
11 planoxima SAD
Turski list "Vatan ja-bi- o j. dlanak noxmara K1I1-d- a
1 c na лаорс-n- i
ankarskor dopisnika h.
sat "N'xx York Tirnsa". Ki-b- c
pi- - la s' u strateKijkim
planoxima AtlanUko bloka
1 Uirsko-;rrrko-juk'fcslji-n- 4k'
jrupacije turskoj armiji do-djelju- je uloa ofanznnu
armije a ne obramben Ki-li- d
pise da u skladu sa noxim
planoxima koji s sada raz-radju- ju turka treba
u dudaju rata da xodi ofan-zixn- e
operacije "u sjexero-zapadno- m praxcu". a tako-djer
u praxcu Iranskojr A-zrbejdi-ana
Autor dlanka
ukazujo da d- - turska armija
"biti oprmljena i iskoni-- provoditi umiesto politike f,.bruara 111 socijal-de- - ииоЈе; Очт Д. cna u kladu sa planoxima uiedinienia XiPmack w,?lulf ХДТО kao ofanzixna a
staradkih
koalicije Verdunu ropune koji- - treba'o dolara
Herlinu
francuka
bonskojj
izjaxih
ostaxku
ima
provodi
zadatak
Dnmc
I'nited
Pozixaiu
armija
mu.
ja. .. Kilic daljo pi" da
ako s turska armija dox-olj-n- o
naorula za ofanzix-n- o o-pera- cije onda SAD n#d fio-ra- ti da alje amencke t?n-kos- k
divizij nreko oee- -
pis pueanstxa Prema dosad Ova dinjenica 10 jdnom
nravo da uvede voinu oba- - tnkunlinim norfarima 79. rt-- 4 'm' atrran'ttii lril. (Family Allowances) ra 40 metodama diji je oripinalni vlada poxeca tu sxotu sa znak protesta xbojr nedo-- vezu i javno formira "ver- - kljuduje se da sudanstvo Ki- - ter voinih nriDrema koip % po $to autor bio Hitler . svojim priloicom. voljnih kredita za prosvjetu mahf. ne prelazi 500.000.000. --rfe na turskoj tentoriji.