000088

OCR Text: I
STRANA 7 — Jedlnstvo, 12. marta, 1971. Na kolena !
A'a kolena, povika.se bogovi! Xa kolena! Bo-bov- i!
Do slobode vam je stalo! Pobunu da dizetc?
I robovi, bcz protivljenja, posluZaZc i jxidosc
mcice u praSinu prcd boyovima. Xcki su i puzali,
pomicuci se previa uzvisenom podijumu od kamena,
gdc su bogovi, ncki scdcci a vccina stojcci, sa bicc-vim- a
u ritkama, vitlali u pravcu gomilc.
Ha! Ha! Ha! smejali su se bogovi. Bolji zivot
hocctef Vi nistavila! Xa kolena vecito da ostancte!
Kukavice! Za vas slobode ncma!
Xedoglcdna masa robova ispunjavala je pro-st- or
do horizonta. Uzdignutc grbacc njihalc su se i
potsecale na blago talasanjc mora. Sunce je bacalo
svojc poslcdnje zrake.
Odjednom kroz masu se cu ncko mrmorenje.
Ovde-ond- c jwjedinci su se uspravljali. Zatim sve
se prolomi od gromoglasnog uzvika: DOLE BO-GOVI!
Kuo na poziv, svi robovi ustado.se i pocesc
da nastupaju ka podijumu.
Bogovi nisu vcrovali svojim ocima.
Mnozina je bila sve bliza. Prvi rcdovi poccso
da se penju uz podijum. Bogovi baciSc biceve od
sebc. Xcki pokusase da pobegnu. Ali, uskoro sve
isceznu u ncodoljivom nasrtaju robova.
Milutin Bascanin
clanak o kiparu Filipovicu u kalendaru
Matice iseljenika BiH
U ovogodlSnJem kalendaru Matice Iseljenika Bosne 1
Hercegovlne, kojeg smo primlll ovih dana, objavljen Je
clanak o kiparu Augustlnu Fillpovldu kojl Jive u Torontu.
Autor napisa Mustafa Jahie nazlva Fillpovica "naj-plodnlj- lm
skulptorom Kanade". NJegovi su radovl od "lzu-zet- ne
tunjetnlcke угЈпови" 1 dosad ih Je "preko trl sto-ti- ne
otkupljeno u privatne zbirke slrom Kanade 1 Amerlke,
zatim xl EngleskoJ, SvlcarskoJ, ItaliJI, FrancuskoJ, a Jedan
rad nalazl se — kako kaze umjetnlk — 1 u rodnoj Jugo-slavij- l".
Fillpovlc Je rodjen u Davoru, Slavonlja, 8. Januara
1931. Studlrao Je u Zagrebu 1 Rlmu. U Kanadu Je dosao
1959. Izlagao Je, samostalno 1 sa drugim umjetnlclma, u
Torontu, Montxealu, New Yorku, Chicagu, Ottawl, Detroltu
1 Stratfordu. Objavljena Je monografija njegovlh radova
na 100 stranlca. Clan Je Udruzenja umjetnlka provlnclje
Ontario I Udruzenja skulptora Kanade.
Fillpovlc Je, pise Jahlc, "po prirodl skroman 1 tih 1
uvijek Je sa skromnoS6u prlmao pohvale" za svoj rad.
Fillpovlc Je izrazlo zelju da "uskoro posjetl svoju Ju-goslav- iju"
1 ta mu Je zelja "isto toliko vellka kao 1 sav
dosada£nJl stvaralackl rad".
Usput napomlnjemo, da se u kalendaru Matice iselje-nlka
BiH nalazl JoS dosta interesantnlh Clanaka. Tko zeli
imati ovaj kalcndar neka pise na BIH, Ulica Vase Mlskina
19, Sarajevo.
IZL02IIA U PARIZU
Drugog marta u Parlzu Je
otvorena Izlozba "Umjetnost
na tlu Jugoslavije — od
prethistorije do nasih dana".
Pokrovlteljl ove vellke RlblClc.
UNESCO pomaze kulturne
programe africkih oslobodilackih
pokreta
P&rlz — UNESCO ce pro-uS- itl
molbe za pruzanje po-mo- £l
obrasovnlm 1 kulfcur-nl- m
programlma africkih o-stobodl- lacklh
pokreta — sa-opc- lo
Je predstavnik ove
medjunarodne organlzacije.
Inlcijatlvu Je dalo pet afric-kih
vlada, a njlhove predlo-g- e
razmotrit ce IzvrSni savjet
Organlzacije ujedlnjenih na-cl- ja
za prosvjetu, kulturu i
nauku na svom majskom za-sjeda- nju.
Prlje nekollko dana u sje-dls- te
UNESCO-- a vratila su
IOCO
kulturne manlfestaclje su
predsjcdnicl Pompidou 1 Ti-to,
a otvorili su Je premljeri
2an Saban Delmas 1 Mltja
se dva struenjaka ove orga-nlzacije
koja su, na osnovu
rezoluclje Gener&lne konfe-гепсЦ- е,
boravila u Afrlcl od
novembra profile godlne. U
reaolucljl e trazilo od gene-raln- og dlrektora UNESCO-- a
da uputi mlsiju u sjediste
Organlzacije africkog Jedln-stv- a
da bl se mogli donljetl
konkretni programi za pru-zanje
pomoci izbjegllcama s
kolonljalnlh teritorija 1 na-rodi- ma
"kojl nastoje da se
oslobode kolonljalne vlasti 1
svlh oblika aparthejda.
DRUGA VREMENA.
DRUKCIJI LJUDI
U toku su pregovori izme-dj- u
producenta buduceg fil-- ma
"Sutjeeka" 1 nekih do-ma- dih
glumaca medju kojl-m- a
bl trcbalo na6i protago-nist- u
kojl bl uspjesno tuma-fii- o
Ilk legendarcog Save Ko-vacev- ica.
Zapalo Je, izgleda,
oko vlslne honorara.
Kako se saznaje, Sava nlje
trazlo nlkakav honorar kada
Je kretao na Sutjesku.
Danilo Erakovid
("Pobjeda")
zemlje,
moderan
Danasnjl ljudsku
pravda
preblr'o
prstlma
Suzama splr'o.
su se
U
danima slatklxn
ognjlstu
IJI.AIITROVLJEV
-- OITUZUJEM"
driav-no- m
polJskoR
gramofonska
poznatoga
Grorcija Dlmltrova
povijesnom lajpcifikom
Dlmltrov,
Ichsta-g- u,
pretrorio raz-oblicite- lja
pravih krivaca.
Dlmltrov
snlmljenl ma-terij- all
sudjenja.
poljskom poklonio
berlinskl Instltut
Egolsta kojl izrne-d- ju
svoje 1 tudje ne-sre- ce
voll drugo.
Zasto ne eksperi-mentl- &u na besmrtnim IJu-dim- a?
LJubomoran Covjek Je
svojevrstan fenomen: plasl
se da ne or.o sto
ne 2ell dobije.
Hadomlr Kackovlc
illllllllllllllllllliHIlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllillllllKHlllli
KUTAK X A б I II P J E S N I K A
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
M h a i o I 1 6
GORE I GORE
Iz dana u dan gore 1 gore
LJudl Coveka na zemlji pore
Zivot Je takav vol'o ne vol'o
Na mesec ide, Juri
Juri sa sto brte bezi
Narod na zemlji nek mrtav lezl.
Kako to ko to clni
Na Mesec idl pa tamo glnl
A ne ovde svo mnogl rade
2ivom covjeku da sree vade
Sta se tu mo2e, vek
Za takvu bolest nemaju lek.
Cove!: krv pije
To nlsu ljudi, nego su zmije
Je pltl tamo gde se sme
ljucbica 1 mre
Onl sto ruse slobodu 1 ponos
Na treba povuel oroz.
ST A JE ZLATO?
Zlato nebl dir'o
Nit novae
U stare zemane
Ja bl tiho svlr'o.
Sa tanklm
Ne2no dir'o
A rapave bore
bl
Oh! zlvote kratkl
Ode su danl slatki?
Sto su nekad bill
Sada tamo
te bore skrill.
I tc stare bore
Sto ml sree more
Sa
Na gore.
NA PLOCI
Sofija (ПГЛ) — V
arhlvu grada
llozufa £uva sc
ploca sa snimkom
Kovora
na
kojim se
optuicn za pozar u Rf
u tuiloca
Na
plodi su, oslm ljeva
jjovora. I drug!
sa trl Plodu
je arhlvu
za mark-sizam-lenjinlz- am.
AFORIZMI
Je onaj
srece
— vise ovo
lekari
lzgubl nlko
da
i 1 I
Apolo
1
Lako
G3e tone
njlh
zice
procrsu
I
LlSCE
Suto USce place
A 1 grane zale
Sto su tako tuzno
U nepovrat pale.
U JesenJoJ magll
Jecaju slavujl
Sncg poco da pada
I s njim vetar hujl.
Ne plafilte mojl
Mladl ptlci ne2ni
Nede ovi danl
Bltl dugo sncznl.
Zapevajte pesmu
Pticl sirotanl
Ne placlte tamo
Na toj goloj granl.
Postage zelene
Va§e grane gole
I doclce danl
Sto ptlfiice vole.
TUMAC RIJECl
Nazir "novlnarska patka"
nastao je u NemaCkoJ, u
proslom veku. Bio je obicaj
da se u novlnama uz vestl
za koje rcdakcija ne preuzl-m- a
punu odgovornost u po-gle- du
lstlnitostl doda da Je
Izvor — ncprovcrcn, odnosno
na latlnskom: non testatum
ill samo N. T. Kad se ova
dva slova latlnlce izgovore
dobije se — Ente, sto na ne-maCk- om
znaCi — patka. Ta-ko
je nastao naziv novlnar-ska
patka za lzmlsljene i ne-verova- tne novlnarske vesti.
шЏ¥ z# Ж 3S& & Ш --Ћ €% --(шг
JEROME DAVID SALINGER
Ljupkih sam usana i
zelenih ociju
— Mi smo prokleti. Ja nisam vrazja
Zivot in] a. Mogu bltl glup, gnjusan,
kujln sin dvadesetog vijeka, ali ni-sam
zlvotinja...
— SlusaJ Arthure, to nas nece do-ves- U
. . .
— MOZAK. Isuse, da znas kako
Je to sve smijesno. Prokletstvo, ona
se smatra lntelektualkom. To Je ono
sto je smijesno, ono sto covjeka za-bavl- ja.
Cita kazalisne kritike 1 gleda
televiziju dok ne oslljepl, takav je
ona lntelektualac. Znas 11 s kim sam
o2enJen? Ozenjen sam s NAJVECOM,
2IVOM NERAZVIJENOM, NEOTKRI-VENO- M
OLUMICOM, PISCEM, PSI-HOANALITICA-REM
1 prokleto nepri-znati- m
genljem u New Yorku. Ti to
nisi znao, zar ne? Kriste, to je toliko
smijesno, mogao bih si zbog toga pre-rez- ati
vrat. Gospodja Bovary u pro-duzn- oj
skoll u Kolumblji 1 gosp-odja...
— Tko? — uplta sjedokosl glasom
u kojem Je zvucala dosada.
— Gospodja Bovary polazi splker-s- ki
tecaj za televiziju. Kad bl tl znao
kako . . .
— Dobro, dobro. Shvacas 11 da nas
to nece nlkud dovesti — odgovori
prosjedl.
Okrenu se 1 sa dva prsta kraj svo-jl- h
usana dade znak zenl da zeli ci-gar- etu.
— Prvo — rece u slusallcu —
tl si lzvanredno lntellgentan momak,
a u lsti trenutak toliko netaktlcan
kollko to samo covjek moze bltl. —
Ugne se kako bl zena iza njegovlh
ledja mogla dosedl clgarete.
— To tvrdlm. To se vidi u tvom
privatnom zivotu, to se vidi . . .
— MOZAK. O bo2e, to ce me ublti.
Svemogudl kriste! Jesi 11 Je lkada
cuo kad oplsuje nekog, muskarca, ml-sli- m? Jednom kad nedeS lmatl dru-gog
posla, nagovori Je da tl opise ne-kog
muskarca. Svakog oplsuje kako
ga 1 vidi "strasno privlacnog". On
moze biti najstarijl, najjeftlnljl, naj-masn- ljl.
..
— Dobro, Arthure — ostro ga pre-slJe- Cq sjedokosl — to nas nece nlkud
odvesti. Ali nlkud. — Uzme od zene
upaljenu clgarctu. Upallla Je dvlje.
— Zbllja — rece, pustajudl dim kroz
nos, kako si danas uspio?
—- Sto?
— Kako si danas usplo? — ponovi
prosjedl. --— Mlsllm, sto Je s parnl-com- ?
— O Kriste! Ne znam! Sugavo. Dvl-je
minute prlje mog zavrsnog govora,
javnl tu211ac Lissberg iznlo Je na vid-Je- lo onu luckastu sobaricu s dokaz-nl- m materijalom, tucetom plahtl,
koje su bile pokrivene mrljama od
stjonlca. Isuse!
— Pa Sto se desllo? Izgubio si? —
uplta sjedokosl 1 opet povuee dim
clgarete.
— Znas li tko Je bio na klupl?
"Maka" Vittorio. Sto lma do vraga
taj momak protiv mene? To necu nl-k- ad saznatl. Ne mogu ni zinutl, vefi
me napada. S takvim se momkom ne
mo2e raspravljatl.
Sjedokosl okrenu glavu da vidi sto
radl 2ena. Uzela Je pepeljaru 1 stavila
Je lzmedju njih. — Znacl, izgubio si,
zar ne? — rekao je u slusallcu.
— Sto?
— Pitao sam te Jesl 11 Izgubio?
— Da, o torn sam ti ielio prlcatl.
Na zabavl nisam imao prlllke zbog
onolike gomlle ljudi. Sto mlslis hoce
11 Junior uspjetl? Menl nlje do toga
nimalo stalo, all sto U mlslis? Hoce
li uspjetl?
Sjedokosl stresc lijevom, rukom pe-p- eo clgarete o rub pepeljare.
— J.Iozda 1 netfe uspjetl — mirno
primljetl — lpak lma mnogo vise
sanse, premda se tome nefie prevlSe
rad ova ti. Znas kako smo dugo uprav-lja- ll
tim trlma prokletim hotelima.
Sam start Shanley je zapoceo cije-lu- ...
— Znam, znam. Junior ml Je o to-me
pricao barem pedeset puta. To
je jedna od najljepUh prlca koju sam
Л'0Е1
(2)
lkada u svom zivotu Cuo. U redu, a
ja sam izgubio tu prokletu parnicu.
To nlje bila samo moja krivnja. Taj
ludjak Vittorio ujedao me je za cljelo
vrljeme parnice. Tada Je ona lmbecll-n- a
sobarica pokazala plahte pune
stjenlcavlh . . .
— Nitko 1 ne kaze da je tvoja
krivnja. Upitao si me hoce 11 Junior
uspjetl, a Ja sam rekao svoje poste-n- o ...
— Znam, to znam ... Ne znam.
Prokletstvo, u svakom se slucaju mo-gu
vratiti u vojsku. Jesam 11 tl o tome
prlfiao?
Prosjedl okrenu glavu prema zenl,
mozda zato da JoJ pokaze kako mu
je lice strpljlvo, cak stolcko. 2ena to
nlje prlmljetila. Upravo Je prevrnula
pepeljaru koljenom, a sada Je brzo sa-blr- ala prstlma prosutl pepeo u male-n- u
hrpu, pogledala ga je sekundu
prekasno. — Ne, nisi Arthure — kaze
u slusallcu.
— Da, mogu. Sad Jos ne znam. Ni-sam
bas lud za Urn, prirodno, 1 ako
mogu, to 6u izbjedl. All bih to mogao
uraditl. Ne znam. Barem Je to zabo-ra- v.
Ako ml vrate mall siJ cm, vellkl
debell plsacl stol 1 zgodnu veliku mre-2- u
za mosklte, ne bih mozda . . .
— Htio bih da budes razumnljl,
djecace, to bih htlo. Smatraju te
intellgentnim momkom, a govoris kao
pravo dijete. To mlsllm ozblljno. Pu-st- as
da mala gruda snljega naraste
u tvom razumu do tako prokleto og-rom- nlh
razmjera 1 onda si potpuno
nesposoban za bllo koje...
— Trebao sam Je napustltl. ZnaS
li to? To sam trebao uraditl proilog
IJeta, kad sam grudu snljega kotr-IJa- o
. . . ti to znas. ZnaS zasto nisam?
2ells 11 znatl zasto nisam? Tacno tl
mogu reel zasto. Iz sazaljenja. To je
prava lstlna. Sazallo sam se nad
njom.
— Pa, ne znam. Mlslim da je to
lzvan moje kompctencije. Izgleda ml
da si Jednu stvar zaboravlo, a to Je,
Joanle Je odrasla zena. Ne znam, all
ml izgleda . . .
— Odrasla 2ena? Jesi li lud? Ona
Je odraslo DIJETE, za mllost bozju!
SlusaJ, brljao sam se, sluSaJ to, brljao
sam se 1 najednom me pocela zvati
lz sasvlm drugog vrazjeg kraja stana.
Usred brljanja otrcao sam da vidlm
sto se dogodilo, Ilea pokrivena pro-kleto- m
sapunicom. Znas 11 sto je ze-IJe- la? Htjela me upltati je li pamet-n-a.
Kunem U se bogom. Ona Je PA-TETIC- NA,
kazem U. Gledam Je
dok spava, znam sto govorim. VeruJ
ml.
— To tl bolje znas od mene. To Je
lzvan moje kompetenclje. Bit Je u to-me
Sto ti, prokletetvo, nlsta konetruk-tlvn-o
ne rad Is za . . .
— Lose mo se parill. To Je lstina.
Mi smo se dozlaboga loAe zdruzlll.
Znas sto ona treba? Treba, velikog
Sutljlvog bastarda, kojl bl JoJ Jednom
prlSao, IzbJo Je na mrtvo ime, a tada
se vratlo novlnama 1 procitao lh do
kraja. To njoj treba. Ja sam prokleto
slab. To sam znao kad smo se ozenlll,
kunem se bogom, znao sam. Smatram
te oStroumnlm bastardom sto se ni-k- ad nisi ozenlo. Od vremena do vre-me- na,
prlje no Sto se ljudi ozene, sine
lm kako te izgleda tl njlhov brak. Ja
se na to nisam obazirao. Slab sam.
Gola Je to lstlna.
— Tl nisi slab. Samo se ne sluzlS
svojom glavcm — progovorl prosjedl
prihvatlvsl od zene novoupaljenu cl-gar- etu.
— Slgurno sam slab! Slgumo sam
slab! Do sto djavola. znam i sam Je-sam
11 slab Hi ne. Da nisam slab, ne
mlslis 11 da bih sve pusUo do.... ali
Sto koristl da pricam? Slab sam. Bo-z- e,
zbog mene si svu noc budan. Za-sto
ml ne zatvorii telefon? SlusaJ!
Spustl slusallcu.
— Ne namjeravam preklnutl raz-gov- or, Arthure. 2elio bih da ti po-mog- nem ako je to ljudskl moguce.
Zapravo, tl si sam sebl najgorl...
(Nastavit te se)