| Note |
OCR Text: i
',MS#i
Jedlnstvo, 13. marta, 19G4. — STRANA 5
migrant! nisu upokorli imigranfe
Ne primamo mlnhensku Iskru niti
Hrvatsku Zoru lz Minhena, pa stoga
preStampavamo citat iz RadniCke
Borbe, uzet Zore, u kojem se kaze
sliJedeCe:
"Rezultati Jedanaeste konvenclje
pokazall su JoS Jedanput, da posllje-ratn- a
hrvatska emlgracija nema na-roClt- og
utjecaja na stare hrvatske
lseljenlke".
Konvencija, o kojo] se govorl, Jeste
Jedanaesta konvencija Hrvatske Brat-Zajednl- ce,
a tlh konvencija Je nakon
Drugog Svjetskog Rata odrzano pet,
1 na svlma su ustaSkl kriminalci i
njihovl pomagaCi bill teSko potucenl.
Ne znamo Sto Je dalje receno u
Clanku lz kojeg je citat uzet, no za
nasu svrhu Je dosta ono Sto Je re-ceno,
Jer Je potpunoma u saglasnosti
sa onlm Sto su takozvane "emigrant-ske- "
hrvatske novine po raznlm dr-zav- am
Evrope plsale.
Kako citat kojeg smo preStampall
pokazuje, svl ljudi oko tlh novlna,
kao 1 drugi polltlCki vodje medju iz-bjegllc-ama,
uzimaju za gotovo da
bl takozvanl "emlgrantl" automat-s- ki
imall vodlti imlgrante u SJe-dlnjen- lm
Drtavama 1 Kanadl, a
kad to nlje, dude se zaSto nije i ka-z- u
da Je to neSto sasma neprlrodno.
NJIma nlti na kraj pametl ne pada
da bl se poslijeratnl doseljenlcl u
SJedlnJenlm Drtavama i Kanadl
mogll, a JoS manje, treball pretopiti
u Jedno s ranljim doseljenlclma, ne-S- to
od njlh nauciti, slljedltl njlhovo
vodstvo 1 postatl demokratl, nego sa-sma
obratno gledaju na stvar 1 tu-ma- ce
Ju sasma nakaradno.
Dakle proSlo Je veC preko punih
18 godlna, a "emlgrantl" JoS nlsu
upokorlll Imlgrante. Pa da to nlje
"abnormalno".
Kroz tlh 18 godlna lzbjegll poll-tlCki
vodje u raznlm drtavama Evro-pe
su svojlm kolegama u SJedlnJenlm
Drtavama 1 Kanadi stalno davall
savjete, a u viSe navrata su osobno
doSli ovamo u posjet, sve s clljem da
obrade svoje lstomiSIJenlke ovdje
kako Ce se nametnutl starljlm dose-ljenlclma
i preuzetl Hrvatsku Brat-sk- u
Zajednlcu 1 rabltl Ju za njlhove
polltlcke svrhe.
Savjetl su davanl plsmeno i usme-n- o,
na desetoj konvencijl cljelo Jato
2)
I. DETELIC I S. ANOJELKOVIC:
Dugo Je govorlo major Sreder, veoma
dugo, tako da Je doktor lzgublo pojam
0 vremenu. Prema novom zadatku, kao
1 prema svim drugim, odnoslo se lndl-ferentn- o.
"Sta 11 sada radi Magda —
pltao se? Prlprema veCeru? Da. Danas
je sreda, blCe zgancl od kukuruznog bra-Sn- a
sa slanlnom". To Je njegovo omllje-n- o
Jelo. Opet Je uspeo da uzme dva ko-ma- da
suve slanlne lz bolnlce. Kosano-vl- C
je isto tako ravnoduSno potkradao
bolesne 1 ranjene ustaSe kao Sto bl su-t- ra
oroblo Sredera, kojl toliko mnogo
prlCa. Pao Je u vatru i govorl kao Hit-ler.
Kako uspeva toliko dugo da prlCa
o istim, nevaznim, stvarlma? A raklja
je dobra, zalsta dobra. . . Magda bl se
radovala kad bl joj doneo pola HaSe. . .
Kako Je Sreder sav mekan. Kao krpe-njac- a.
Ima "gvozdenl krst"! ZaSto 11 ga
Je doblo? On nlje trupnl oficlr. Gesta-pova- c!
Sreder Je kao Sto Je i poCeo, odjed-no- m
uCutao. Kucnull su se 1 isplll CaSe.
Zatlm Je iz taSne koja Je stajala pored
stola lzvadio neke paplre 1 poslovnim
Jezlkom nastavio:
— VI Cete sutra ponovo krenuti za
Vellku Goricu. Tamo ste konaCno pre-meste- nl.
Potrebno Je da se odmah po
dolasku Javlte u Stab 25. domobranske
satnlje, goepodlnu satnlku Rangelu.
Evo vaSeg reSenJa o premestaju. . . u
samoj satnljl postojl jedna grupa do-mobr- ana
koja se sprema da deaertlra,
da bezi kod "crvenlh" u Sumu. Onl Ce-ka- ju
pogodan trenutak, all ml lm za sa-da
to dok se vl sa njl-ma
ne povezete. VaSa zelja za bekstvom
Je davnaAnJa, all Je do premestaja u
Vellku Goricu nlste mogll ostvarltl. Sad,
kada ste bill kod kuCe, Cull ste da se po-llcl- ja
interesovala za vas. To vas Je na-gna- lo
da poiurite i trazite hltno pre-meAt- aj.
. . Ona grupa Je zalsta sastav-ljen- a
od lzdajnlka, all Cemo lm dozvo-ll- tl
da pobegnu radi vas. No, to InaCe
znate. Najvaznlje Je probltl se u parti- -
njlh se sletllo, KrnjevlC Je opeto-van- o
dolazlo, pa lpak nlSta.
Americkl 1 kanadski Hrvatl su do
sada dosta upoznatl s torn gospodom,
a ameriCkl i kanadski Srbl sada pro-laz- e
kroz Skolu zlvota upoznavanja
sllCnlh elemenata medju njlma.
Kod Hrvata to su ustaSe i njihovl
pomagaCi lz redova Hrvatske SelJaC-k- e
Stranke, kod Srba to su Cetnlci, i
Jednl i drugi su sluzlll Hltlera kao
krvnlcl protlv svog naroda za vrlje-m- e
naclstlcke okupaclje Jugoslavije.
Ono Sto starokrajska gospoda ne
mogu razumjeti Je to da su ame-rifi- kl
i kanadski Hrvatl, u glavnom
radnlci, proSH kroz Skolu zlvota pa
nlsu viSe djeca da im se svaka vucl-bati- na
moze nametnutl za tutora
samo za to Sto si utvara da Joj Je
sudjeno da komandlra s o"blCnom
"rajom" kao sa stokom.
Cak 1 onl kojl su od prije ovdje
bill, kad su se podredili ustaSama,
kao neki clanovi i nlzl vodje Hrvat-ske
SelJaCke Stranke, bill su po lz-bjegli-ckim
ustaSama povuCenl dolje,
Jer su se ustaSe pokazall kao mllnskl
kamen oko vrata svim onlma kojl
su se njlma podredili, pa makar
formalno lmall svoje posebne orga-nlzaclj- e,
kao reclmo H. S. S. Ima
ljudi medju starljlm doseljenlclma
u H. S. S. kojl bl mogll sudjelovati na
vodstvu Zajednice, all ne pod uslo-vlm- a
koje su onl odabrall, nalme, da
budu zakrpe na ustaSkoJ vreCl.
Kod ameriCklh Srba proces Je bio
malo sporljl, all vldimo da Je nakon
nekog vremena uzeo sliCni pravac, to
Jest, lzludvanje starokrajsklh faSlsta,
kojl su sluzlll Hltlera, iz tijela ame-riCklh
i kanadrkih Srba, kao Sto se
reclmo iscjedjuje gnoj lz zrelog cira.
Amerlckim 1 kanadsklm Srblma Je 1
to kako dozlogrdllo CetnlCko tutorst-v- o,
pa vldimo kod njlh vellke borbe
da se rlJeSe faSistlckog oloSa, kao
Sto su amerlCkl i kanadski Hrvatl u
ranljem vremenu porazlli ustaSe i
njlhove pomagace iz redova Hrvatske
SelJaCke Stranke.
Ranlje smo u detalje objasnlll, pa
ovdje ne zellmo opSlrno u stvar u-laz- itl,
da nl poslijeratnl doseljenlcl u
Amerlcl i Kanadl kod Hrvata i Srba
nisu jedno, nego su se radnlckl ele-men- tl
lzdvajall 1 dalje se izdvajaju
od faSlstlCkih elemenata na vrhu, 1 POSLEDNJ1 LEK
onemoguCavamo,
zane. Kasnlje Ce sve bltl sasvlm Jedno-stavn- o.
Da— nastavi Sreder kao da se
neCega prisetlo — za vaSu suprugu ml
Cemo se pobrinuti. To Je naSa stvar. Na-da- m
se da Cete veC posle mesec dana
mod da Je vldlte. KonaCno, nl vreme
pobede nlje tako daleko.
Na rastanku Sreder Je JoS Jednom po-zel- eo
doktoru KosanovlCu sreCan put i
mnogo uspeha. Tek kod vrata ponovo Je,
kao da se neCega dosetlo, dodao:
— Vldlte, gospodine doktore, postojl
moguCnost da Ce vam se neko javitl, ka-da
se veC budete nalazlll u partlzanlma,
da bl zatrazlo saradnju, ill da vam pre-ne- se
neke poruke. Ako vam bude rekao
da dolazl u moje lme, reclmo ako kaze:
"Salje me kod vas Sreder. Imate poz-dra- ve
od njega". VI blste mu onda od-govor- lll:
"Znam bio sam sa njlm na
TuSkancu". To Je znak da se pred vama
nalazl naS Covek u koga se mozete po-uzda- tl.
Doktor se osmehnu. Znao Je tu tak-tlk- u
1 bio slguran da Ce mu se neko ja-vitl.
Sreder se jednostavno bojao da ga
partlzanl ne otkriju. ZnaCl Imao Je ko-leg- u,
ill Ce on doCl? . . . Ko 11 Ce to bl-tl?
KonaCno, bar neCe bltl sam. . .
Ilazlozi doktorovog odlaska
Nemcl nlsu slall KosanovlCa u parti-zan- e
kao obiCnog obavestajca. Za to su
postojali posebnl razlozl i on Je imao
poseban zadatak.
IstoCno 1 JugoistoCno od Zagreba pro-stl- re
se posaveko-turopoljsk- a ravnlca,
bogata plodnlm oranlcama i vellkom
hrastovim Sumama, koja se kao prirod-n- a
cellna vezuje preko Kravarsklh Go-rlc- a
sa blagim Pokupljem 1 bregovltlm
2umberkom, poznatlm po dobrim vlno-gradl- ma
1 voCnJacima. U ovim krajevl-m- a
Je veC u prvim danlma rata bio do-br- o
razvljen partlzanskl poki-et- , a 1943.
godlne, u takozvanom trouglu Zagreb —
Karlovac — Sisak, sa slobodnom poza-dino- m
Banije 1 Korduna, dejstvovala Je
34. divlzlja NOV i POJ.
Postojanje ove slobodne terltorije u
srcu NDH, pored samog Zagreb.4, Kar--
postepeno se pretapaju u Jedno sa
Slrom masom ranijlh doseljenika.
Sto ovl starokrajskl polltlCki bje-gun- cl
— bjeguncl od svog vlastltog
naroda, jer su sluzlll Hltlera kao naj-go- rl
zlo&ncl — imaju datl amerlckim
Hrvatlma ill ameriCklh Srbma, Sto
se odnosl i na kanadske Hrvate i Sr-b- e?
Najodurnljl obllk faSlzma, 1 nlSta
drugo.
U zlvotu ameriCklh Hrvata i Srba
naroCito lma ih kojl su rodjeni Ame-rikan- cl,
neki veC u treCoJ generacijl,
pa da se i onl podvrgnu komandl
propallh starokrajsklh pollticara,
kojl veC preko 18 godlna obecavaju
Sto skorijl povratak u star! kraj pod
staro; ko moze ameriCke Hrvate i a-mer- lcke
Srbe, to Jest, Amerlkance hr-vatsk- og
ill srpskog porijekla, svrstati
u "emlgrante" — kako to ustaSe 1 Cet-nl- cl
podjednako Cine, je dvostrukl i-dlo-tlzam.
Vldimo kod srpskih Cetnika
Lsll jauk kao 1 kod hrvatskih ustaSa
da im ovdje rodjeni element! okreCu
ledja. 2ao nam je da ovdje, radi du-LJi- ne
Clanka, ne mozemo donjetl sta-vk- e
iz CetniCke Stampe o torn Jauku
da podkrijepimo Sto smo rekll, to Ce-- mo
drugom zgodom uCiniti.
Podjela kod ameriCklh i kanadsklh
Srba se sada u glavnom vrSl kao i
kod ameriCklh 1 kanadsklh Hrvata,
ranijl doseljenlcl, ovdje rodjeni, 1
radnlCkj 1 demokratskl elementl me-dju
poslljeratnlm doseljenlcama na
JednoJ stranl, u Slrokom narodnom
demokratskom frontu, a faSlstl 1 onl
koje mogu JoS varatl na drugoj stra-nl.
Dok se prva grupa bori za boljl
zivot naroda ovdje 1 napredak Ame-rlk- e,
za mlr 1 demokraclju, druga
grupa polaze sve svoje nade za rczi-mlm- a,
bez razllke da 11 pod kraljem
Petrom u stroj Jugoslavljl, ill Pave-HCe- m
i NedlCem pod Hltlerom, nema
baS nlkakvog apela za amerlCko ro-dje- ne
elemente, kao ni za doseljeni-k- e
kojl su pobjegli baS od starlh re-zl- ma.
AmerlCki Hrvatl 1 ameriCkl Srbl —
a to se moze red 1 za Kanadu — su
sastavnl dlo ameriCkog naroda, kojl
Je porazlo 1 odbaclo svoje vlastlte fa-Sls- te,
pa lm ne treba faSlste za vodje
kojl su morall od svog vlastltog na-roda
pobJeCl.
"Narodni Glasnik"
lovca 1 Slska, 1 Cesti napadl na trans-por- te
I prugu Zagreb — Karlovac I Za-greb
— Slsak, zadavall su vellke brlge
1 muke okupatoru i domaClm izdajnlcl-m- a.
Mora se rcCl da Je 34. divlzlja sa
brlgadama "Franjo Ogullnac Seljo",
"KarlovaCkom brlgadom", "ZumberaC-kl- m
odredom" I "Posavsko-turopoljskl- m
odredom" sa ukupno oko 2.000 boraca,
uspeSno lzvrSavala postavljene zadatke.
Zbog tlh uspeha doktor Je upuCen na
teren tlh Jedlnlca.
Uastanak od iene '
Ustao Je rano i na prstlma se uvukao
u kuhlnju da ne bl probudlo Magdu, ko-ja
Je zagnjurena u jastuke bezbrlzno
spavala. 2urno se umlo 1 obukao slnoC
lspeglanu 1 oClSCenu unlformu. Na glavu
Je stavlo domobransku kapu sa amble-mo- m
"NDH", koja Je JoS viSe lstlcala
njegove klempave uSl. Po navlcl se po-gled- ao
u ogledalo da vldl da 11 J e pris-tojn- o
odeven. Unlforma domobranskog
sanltetskog .nadporuCnlka sa bellm Cet-vorokra- klm
zvezdlcama na plavlm rom-bovl- ma
okovratnlka bluze Clnlla ga Je
nekako vaznljlm i znaCaJnlJlm.
Potom Je pogledao lsprave, sadrtaj sa-nltet- eke
,torbe-ranc- a, kojl Je bio deo u-nlfo- rme
1 na prstlma uSao u sobu. Paz- -
ljlvo Je priSao zenlnom krevetu 1 Jedva
Je dodlruJuCl poljublo u Celo. Magda se
prome&koljlla, okrenula }. zagnjurila JoS
dublje u Jastuk mumlaJuCl: "SreCan
put, ljubavl!"
Sa njom se JoS slnoC bio oprostlo i
ona se za Cudo nlje lznenadlla nitl ra-zaloe- tlla
zbog du2eg odlaska i tajanst-veno- g
zadatka svog muza, kojl Joj se nl
Je hteo poverlti. JoS Cudnlje — ona nlje
ni navaljlvala da Joj objasni svoj pre-mest- aj
1 zadatak, Sto ga je zalsta lzne-nadll- o.
OCekivao je suze, utehu, red za-ljen- ja,
straha, negodonja, a od svega
toga . . . nlSta! Kao da je znala. Da II
Je znala? Лко nlje. . . onda je to bllo
suprotno svemu Sto je on znao o zena-m- a.
A znao je veoma malo. . .
(NastavlCe se)
Uloga zene u toku
N. O. B.
Od formiranja P. O. (Par-tizansk- ih
odreda) do N.O.V.
(Narodne armlje) iene 1 om-ladin- ke
pomagale su borcima
sa sakupljanjem odjece i obu-C- e
tj. organizirale da se od
domaleg materijala, koliko se
moie pravi odjedu i obuCu.
I hranu su sakupljale koja
se pod teSkim uslovima dosta-vlja- la
borcima, naroCito u o-kupir- anom
Icritoriju, gdje su
se uz okupatora nalazill i do-ma- Ci
izrodi. 2ene su na svo-jlm
ledjima po vijavici i kiSi
nosilc teSki terct i po nckoll-k- o
kilometara. Nisu se plaSile
neprijatelja koji ih je vrebao
na svakom koraku.
Majke su sinove slale u bor-b- u
bez ikakve suze u oCIma,
znajuCl da joj se sin borl za
bolju buduCnost i protlv zak-let- og
neprijatelja. Nekim ma-jka- ma
je poglnulo viSe sinora,
all su one ostale evrste i da-lje
pomagale svoje borce.
Omladinke su se takodjer
istakle i kao aktivni borci u
N. O. V. kao bolnicarke i stre- -
Ici. Primjer 17-godiS- nje Лпкс,
zvana Лпка Bosanka, kojoj su
domaCi izrodi sa prvlm nalc-to- m
u Hosnu 1941. zaklali ro-ditc- ljc
1 dva mlada brata, a
ona se sluCajno tada nalazila
izvan svoga sela. UjeieCi prrd
zlikovcima, poCetkom 1942.
pridruilla sc N. O. V. kao ak-tiv- an
borac. Zbog svoje hra-bros- tl
dobila je duznost de-scta- ra.
Njczina desctina je
svaki zadatak izvrsila. Uvljck
je prva iSla u borbu i svakog
svoga borca Cuvala i ukazivala
da nije samo stvar sebc Jrtvo-vat- i,
veC Sto lc neprijatelja
iz stroja izbaciti 1 ostati iiv.
To su njezinc rijcCi bile. Hila
je ranjena u glavu od tega jc
imala posljedica. Nakon o- -
zdravljcnja sluii kao bolnl- -
Carka u bataljonu. Uslijcd vc-llk- ih
patnja oboli od tifusa,
tada jc prcbaccna u Hari, Ita- -
lija, gdje Jc nakon ozdravlje-nj- a
poloiila ispii vozaCa ten-k- a
i sa 4. prekomorskom u
sklopu 2G. divizijc dolazi na
Vis, iz Visa prclazi u tenkov-sk- u
brigadu kao bolnicarka.
Posllje dobiva za vozaCa tcn-k- a.
Blla jc fiziCki slaba, all je
imala odvaino srec. U najle-i- oj
vatri sa svojlm tenkom
odlazi izvlaCiti oStcCenc ten- -
kove svoje Cete, koje zadatke
vrSi uspjehom. HijaSe odll-kova- na
sa nlzom viSih i niiih
odlikovanja.
Takodjer omladinke okolice
Rijekc, Jclcnja i Grobnika
dok su se vodile icstokc borbe
8 dana i nodi za Rijcku, one
su odlazlle u prve borbene li-n- ije
1 izvlacile ranjene borce
noseci ih na previjaliSta. Jed-nom
su nosilc njlh Cetiri na
nosilima borca i granata pade
uza njih 1 jednu dohvatl ko-m- ad
u prsa i padne, all njih
tri nastave dalje nositi borca.
Kad je posada oklopnih kola
vidila Sto se dogodilo izaSla
su trojica i prlhvatill omla-dink- u
i odnijeli na previjall-§t- e.
Cim bl bilo malo zatisje
igralo se kolo. Tako jednom
na Grobniku igralo se kolo,
ubljc u kolu cetvorlcu grana-ta,
all nlje nastaia panlka.
To Sto sam naprcd naveo
su samo neki primjcrl, kojih
Je bilo mnogo vise i viSe kroz
borbu, a tako i posllje oslobo- -
djenja. Tako i danas naprcd- -
ne iene u citavom svijetu bo-re
sc za mlr i za bolju buduC
nost CovJeCanstva. 2ene u torn
poglcdu mogu doprinljeti isto
toliko kao i muikarcl. Za to
Je potrebno da sc iene orga-nizira- ju
u organizacijc koje sc
bore za mlr u Citavom svijetu;
koje se bore za dobrobit Cita-vo- g
CovjeCanstva; koje se bore
ne samo na bojnom polju eC
i na tribinama, davajuCi soje
sugestije danaSnjIm rukovodl-oclm- a
svijeta.
Zato se I slavl 8. mart —
medjunarodni dan icna, kao
spomen na njihovu borbu u
Sjedinjenim Driavama Лте-rik- c.
Kazimir
(Port Arthur)
J02E SERJAK- -
SLOVENSEA BESEDA
Se iz obenega zborovanja Slovenske
izseljeniske matice
V zadnjl lzdajl "Jedlnstva" smo na tem mestu objavlll
pozdrav lz obCnega zborovanja Slovenske izselJenlSke Ma-tice
namenjen vsem lzseljencem v lnozemstvu. Danes pa
tukaj v kratkem lznaSamo o Cem Je obCnl zbor Matice raz-pravlj- al,
kar bo verjetno zanlmalo dostl slovensklh lzse-Ijenc- ev.
Med celotnlm porodlom obCega zbora posnemamo
tudl sledeCe:
V zadnjlh dveh letlh se je dejanost Matice zelo po-glob- lla
In razSlrlla. Zakon o amnestljl, kl .e bll s svojlmi
spremnlml predplsl In zakonl lzglasovan tik po zadnjem
obCnem zboru matice, Je med naSlml ljudml na tujem na-let- el
na zelo Slrok odmev. Uredltev drtavljansklh odnosov,
kl nudl medvojnlm In povojnlm lzseljencem razen mozno-s- tl
povratka tudl nabavo rednega potnega llsta za obLsk
Jugoslavije, Je naSe ljudi navduSlla. O tem zelo zgovorno
prlpovedujejo plsma, ki Jlh prejema Slovenska lzselJenlS-k- a
matlca, pa tudl saml osebno prlhajajo zlastl ob veCjlh
praznlkih v vellkem Stevllu v Jugoslavljo na oblsk k svoj-ce- m.
Pomembno torlSCe dejavnostl matice In njenlh odbo-ro- v
v obClnah kakor tudl drugih mnozlCnlh organlzacljah,
predvsem mladlnsklh In slndlkalnlh pa Je mlada delovna
slla, kl odhaja zaCasno na delo v tujlno. Na zaCasno od-haja- nje
mlade delovne slle gledamo kot na vsem svetu
danes aktualno prellvanje delovne slle lz ene deiele v dru-go,
ne glede na to, da ustvarja doloCene probleme, kl Jlh
urejamo z neustreznlml predplsl In pogodbaml.
NaSl ljudje so zunaj lskana delovna slla, vendar so
marslkje ,v svojlh pravlcah prlkrajsanl In zato tudl upra-vlCe- no
razoCaranl. Tudl o vsem tem nam prlpovedujejo
plsma, kl Jlh prejemamo na matlcl. V mnoglh plscl nujno
prosljo nasvetov In pomoCl. Tudl na tem podroCju se bo
v bodoCe morale Se bolj poglobltl skrb matice In njenlh
odborov v obClnah ter drugih organlzaclj, da bodo znall v
tujlnl SCltltl svoje lnterese In da se ne bodo Izoglball svo-jlh
obveznosti doma, Ce lmajo druzlne. Vsl kl ste odSU all
odhajate zaCasno na tuje, ste tesno povezanl na domaCo
dezelo. Tezko vam Je tarn daleC od nje In zeljnl ste novlc
o dogajanjih doma. Redka plsma svojeev vam o tem vse
premalo povedo. Tudl tukaj vam bo v pomoC matlca In
njenl odborl, kl vam bodo po njenlh publlkacljah In dru-ge- m
domaCem tlsku posredovall novice lz domovlne.
KAZLASCANJi: ZCAILJi: SLOVCNSKIII KMCTOV .
V TU2ASKI OKOLICI
List "Prlmorske novice" plSe, da Je v ospredju pozor-nos- tl
slovensklh polltlCnlh skupln in levlCarsklh strank
v Trstu sedaj tudl vpraSanJe razlaSCanJe zemlje slovensklh
kmetov v trzanSkem predmestju In okollcl.
List nadaljuje, da Ustanova lndustrljskega prlstanlSCa
neusmlljeno kupuje In razlaSCuJe kmetlje slovensklh kme-tov
v trtaSkl okollcl predvsem v 2avljah in Orehku. 'Za
obdelovalne povrSlne plaCuJe smeSno ceno, kl pomenl za
kmeCke ljudi obudozanje, iskorlSCanJe in z druglml beseda-m- l,
metanje na ullco kmeCklh delavcev, klsl nemorejo
najtl zasluika v lndustrljl. Obenem razlaSCanJe pomenl
tudl raznarodovanje okolice trtaSkega sredlSCa, kar pa Je
protl naCelu ustave In sporazume med Jugoslavljo In Ita-H- Jo
v Londonu.
Za te protlustavne ukrepe, kl najbolj prizadevajo Slo-venc- e,
so se tl prltozlli predsednlku trazaSke pokrajlne, da
naj se zavzame zato In prenehajo z dlskrlmlnacljo protl
slovenskim zemlJISkIm posestnlkom v trazaSkl okollcl.
V zvezl s prlzadevanjl, da bl Trst postal Industrljsko
sredlSCe severovzhodne Itallje, so zrtev Slovencl lz nepo-sred- ne
okolice. Dejstvo Je, da se s tem spremlnja narod-nostn- o
razmerje med Slovencl In Italjanl in povzroCa obu-bozan- je
slovenskega kmeta, kl Je bll prlslljen prodati svoje
zemlJISCe lndustrijcem — Talljanom, kar Je v nasprotju
z duhom sporazuma, kl sta ga Jugoslavia In Itallja pod-plsa- ll
v Londonu In tudl v nasprotju z demokratiCno ustavo
ltalljanske republlke.
VST'
V JUGOSMVIJI NOVE CAKING NA UVOZ
Pred par tednl v Jugoslavljl so stopile v veljavo spreme-m- be
v zaCasnl carlnskl tarlfl. Odpravljene so carlne na ka-v- o,
CaJ In kakav, za nekatere druge prolzvodnje pa so zma-nJSa- ne.
Carina na surovo kavo Je znaSala na primer 43%,
na CaJ 25%, na banane 5% ltd.
Za skoraj vse tekstilne lzdelke se Je pa carinska stop-nj- a
poveCala. Za uvoz tkanin lz slntettCnlh vlaken se Je
carina poveCala od 35 odst. na 45%. Za 10% so se pove-Ca- le
tudl carlne tkanlne lz volne, bllS, zamet, nogavlce,
rokavlce, trlkotale In deznlke. Za obutev se bo carinska
stopnja tudl poveCala za 15 odstotkov.
Carina Je povISana tudl na uvotene okraske, porce-lanas- to
posodo, sanltarno keramlko, steklene prcdmete,.
umetno drago kamenje, ponarejenl naklti, brivskc clek-triC- ne
aparate, translstorje In stedllnlke. Carina Je pove-Ca- na
tudl na uvozene avtomobile, za motorna kolesa pa
oetane po starem. Za uvoz gramofonov, gramofonsklh ploC,
lgraCe, rlblSkl prlbor in nekateri Sportnl rekvislti, Je ca-rina
tudl nekollko zviSana.
Kakor sta povdarila zvezna sekretarjata za finance In
zunanjo trgovino, naj bl spremebe z noviml carinskiml
stopnjaml omogoCile veCJl ekonomskl vpljlv carln In prlb-lizn- o
enak polozaj podjetjem, kl se oskrbujejo z reproduk-cijskl- m
materljalom lz uvoza, In istim, kl uporabljajo do-ma- Ce
surovlne. ("Delo"
ci
ШШ
m
1
|
