000080b

OCR Text: STRANA 5 — Jedmsfvo, 16. moja, 1969.
NEMIR U SJEVERNOJ IRSKOJ
STA KAZE BERNADETA?
Velikog оо,ез u sv,,e„
moo je govor 21-goais-nie
stj-dentic- e
Bemadette Devlin j
britontkom parlomentu u Lon-don- u
e ttonju u Sjevernoj Ir-tkoj
(Ulster). Ona j izabrano
za poslonika u dopunskim iz-bori- mo
koo kandidot Pokreta
20 grodjanska prava. Oobila
je 33 tituce gtasova (91 potto).
Po tvrdnji vladajuclh krugo-v- o
u Sjevernoj Irtkoj je doilo
do nereda i sukoba zbog vjer-tk- e
netrpeljivotti protestanata
i kotoliko. Oni precutkuju so-cijalno-ekono- mtke
uzroke. Ber-nadet- te
Devlin j u parlamen-t- u
rtklo:
"U Sjevernoj Irtkoj noma
mjetta za not, obicne seljake,
u toj zemlji kojom vlodaju
lordovi i bogotaii na otnovu
prottorih zakono iz vromono
Corlw II.
Optuiujuci unionistitku via
dw do pojednottavljuje fitov
problem, predttavljajufi ga
koo katolic'ki uttanak. Soma-dot- e
je rtklo: "Mi м borimo
za prava liromolnih protetfa-not- e
i katolika zajedno . .
Pogresna osnova
Britonski list The Guardian
U osvrtu na Nixonovu odluku
da izgradi ABM kaze:
Pomna onaliza anfibolittic'ke
"Sofoguara ' rakete predtjed-nik- a
Nixona, u koju te uputtio
toda i omeriiki Kongret, po-tvrdju- je
trahov koji w e ja-vi- li
kad j ta tkico bila nojav-Ijen- a.
lako predttavlfen kao
"umjereno" irdonje ieme
pcedtjednika predtjednika Un-do- na
Johnson, "Safeguard"
prijeti da ubrza dolazok novo
runde u oruianoj trd i do uve-as
rizik nuklearne katattrofe
pwtem lodajne ektplozije. O-toko&j- uti
troikovi koltanja
mogli bi opet odloliti ratpo-djvk- i
tredtiava za najhitniji
problem Amerike — ratnu kri-2- u
i roljenj njenih velikih gra-dov- a.
Kao histo-- i isk lideri u nu-kleam- o,
с-Л- - 'c lobisti
b5
U XCKOLIKO KCDAKA
Alain Poher je najavlo svoju kan-dldatu- ru
za predsjednlka Francuskc
(on Je privremeno nasljedio De Gaul-lea- ).
To slab! degollsUekog kandltata
Pompidou. MedJuUm. ljevica Jo ntje
uepjela da se ujedini oko jednog kan-dkia- ta
(kandkUraju cetvortca). NaJ-t6- tt
zireku ujedinjenju predstavlja-j- u
daeni sodJalisU.
Brltanaka laburitUoka vlada 1 da-lje
tnaistira na usrajanju prijedloga
o sabrani "nesakoniUh" (wild cat)
Mraldora. sbog ceam je doila u su-ko- to
aa tredunijskton pokretom. To se
Id na лИш konsenraUvezma, kojl tu
poaljeajnjlh dana snatao ojacaU —
na mtan laburista — u lokamlm lz- -
im uposlenika amerioke vlade
potzrteaio je petlclju da predsjednik
Ntooo odbacl ABM projekat.
U New Vorttu Je odrtana konven-etj- a
(koogrea) Kom. parUje Sjed Dr-sav- a,
as oeice 34$ redorttih delegaU.
Noel CK ore partlje bna elana,
mods kojlma je 1 1 tvomioklh ra-оШ- ка.
predsjednika je ponov) тђгм Henry Winston, sekretar Ou
Hall.
norog sekretara KP Slovaekc
intbran je Stefan aadonky On Je
naaijednik Oustava Hoaaka, kojl
Mrfarao taabran preog seJcretara
KPC.
U Soelotakom Saeeae je potafC-Л- т
film "Omo евоее", puweeon Pa-iei- m
LwmmiM, kega m ablll m-rcJolM- Mct
ateail e Кеаедш.
Оз e "aglasi'a da nije
dove! no uvesti suvremeni iz-bo- mi
zakon dedan covjek —
jedon glas) jer tu pofinjena
zlo veomo duboko i potrobne
tu temeljite reform do te tie-nj- e
poboljia.
Sadainju borbu poveli tu
katolici, ali j otnovna porola
Pokreta za gradjantka prava:
politttka i ekonomtka jedna-ko- tt
za tve. Itto toko koo to
tiromaini katolik nije mogoo
da glata jer nma imovine,
take j i protestant, beskucnik,
bio takodjtr liien tvih prava.
Unionisticka partija zatniva
svoju vlatt vile od cetiri dece-ni- jt
na tvrdnji da t trtba
braniti od katolickog juga ko-- ji
itli da tt otvtti i da ugnje-tav- a
protettante, ititila jc u
itvari interese vtlikih potjed-nik- a, zavla u Ultteru krajnje
nedemokrattki rezim, t rori to-la
treeinu ttanovnika — kafo-lik
i, konaino, dovela 2itavu
pokrajinu u ttanje ekonomske
ttognacij, vlik nezoposleno-tti- ,
neopitivo tikih tfombe-ni- h
utlova za tiromaino tta-novnitr- vo
ltd.
атепбке obrane imaju glavnu
odgovornost da odrede ili u-sp- ore
tempo te trke. Njihovo
rezonovanje oko antirokete
"Safeguard ' nije uverljivo.
Predtjednik Nixon trebalo bi
tve to ponovo da prouii. Spe-cijal- ni
interesi proizvodjaia
oruija nitu osnova na kojoj bi
trebalo da e rjeiavaju proble- -
mi svjetskog mira '.
Sa
2a
za
THYSSEN a IZGRADITI
TVORNICU ZA SSSR
Bonn — Izmedju SSSR-- a i
zapadnonjemoikog £eli2nog
koncerna "Thutsen ' zakljuden
je tporozum o kooperaciji u
gradjenju t vomica za nafto-vodn- e
cijevi. Sporazum je za-kljuo- en
u Honnoveru potlije
razgovoro tovjettkog minittra
vanjske trgovine Patoli2eva i
zapadnoniemai'kog mimstra
p-ive-de
ScHillera
kuwue nefio)
I
Memoari marsala Zukova
BERLINSKA OPERACIJA
Kao poeljedlQ operaclja
Drtifof t TretJeg tricrajta- -
зко fronta od januara do
aprila 1945. godlne juinl bo
tratetke front sovJeUke
vojeke Wo je privun us one
frontore Mo u djelovall u
Iravcu Berltna. Islaekom na
latoonu obalu Odre i Nle od
Baitiekof пнжа Godltca, o-%u- ravl
bokove, eovjetake
enete aause u agodnlje
polaane polotaje s kojlh se
moglo dovrtlti untttavanje
nejrljatljklh odreda a 1 rdl Jurlia na Berlin.
Na lljerom krilu eovjeUko-njeroat- of
fronta naia voj-ek- a, tttu na podru6Je Be-i- &
1 JuAniJe od njega, zausl-ma- la
Je povoljinije pcrfoiaje
aa nastupanje kroz Auetriju
1 juinu NJemaku.
Na zapadnom !rontu, oru-2a- ne
enage naftlh eaveanlka
u februaru 1 martu forslrale
su Rajmu, opkollvAi velike
irupe nJemadko-faJUOM- ke
vojeke u Ruhru. 17. aprila
opkoljena rureka kuplna
njemadke vojake Je kapltull-ral- a.
1.м:л1).л 2ШШЛ
ami:kik.naca
i i:ngi.i:za
Zbo? gubltaka glavnih
sna#a nJemaCke voJke na
sovJe-teko-nJemaCko- m frontu
1 Jabijanja saveanlka na Ra-jn- u,
nad foStetitku NJemafi-k- u
nadvlla se nelzbjeina ka-tastro- fa.
NJemaCka viie nije
imala snage za natavljanje
oruJane borbe. Blizio e kraj
rata, a u maMm odnoelma sa
eavenlclma Ukreavao je nit
pitanja 1 to пЦе bik) sluca-Jn- o.
Umjesto ranljeg oklijeva-nj- a.
u akcijama amerlfko- - raznih strana
Hirosima
Hiroiima, pOom atomskog razarana,
simbol otpora svokom naoruianju, a
prie tvega nuklearnom, evocirana je
ovih dana na netvakidainp na€in. Jo-pant- ki
general Minoru Ganda odgovo-rio
je u jednom amer&kom littu na pl-tanje
jednog omeriikog kadeta da te
perfektno tlaie t tim Ito su SAD upo-trijebi- le
A-bom-bu:
"Da ju je Japon i-- mao,
ne bi ni tasko kolebao da je ne
boci na Amenku '. Ipak odgovor je lo-gman:
Minoru Ganda e onaj japantki
general koji je prvi dao ideie o napodu
na Pearl Harbour i kop je dobio ame-n£k- o
odhkovonje za zasluge.
— —
Kolera u Istocnom
Pakistanu
Viie od totmu lica umrlo je od kole-r- e
u istonopakistansr m oblastima Ku-I- m,
Nkakali i Far.dpunj — saznaje to
u Doki U zvaniimm podacima govori
te, medjuttm, o 60 mrtyih. U obknt
Kulne uoudeni su strucrijoci za borbu
protiv kelere da bi spre2ili iirenje opi-demi- ie
_ o —
Rusenje crkava
U Froncuko ce bit' $'j$eno oko 2.000
crkava Meaiu -- azlozima kop su doveli
do tog stanja nabraiaiu te rekonttruk-cij- e
grodova, indiferentnott arttfleAalo
do narine uVlope u novo, tonka hew
rmrMftorttva i
Nedavno jc u Moskvi izaMa knjiga marSala G. K. Zukova "Sjecanja
1 razmisljanja".
Zukov je komandovao sovjetskom ojskom koja jc zauzela Itcrlin 1
tako prakticki dokrajcila rat u Kvropi: 2. niaja 1315. u 15 sati prrdao -- c
sovjetskoj armiji berlinski garizon a nekoliko dana kasnije likvidiran je I
posljednji ostatak Ilitlcrora Wermachta koji je trcbao udarit tcmlje "tU
suc?odi$njec; Helena".
Prenosimo odlomke is zakljucnih poclatlja knjise "Sjccanja i raz
mUljanja" koja se base berlinskom operacljom.
bee oi oga
до.г- -
enleske komaode nastuplla
je krajnja iurba. Vlade E5n-glea- ke
1 Sjd Drtava turtle
su a lnjem efcepedicionih
snaga u Evropu, sahUJeva-Ju- M
najbrt naprdovanje
u centralnu NjemaAlcu, d bi
te ttm podnicjem nvldlo
prtje dolaeka eovjetoUh tru-- p.
Prvog aprila 194S. godlne
W. ChurchUl pisao Je P. D.
Rooeeveltu: "Rueke armije
ce bez dvojbe nusetl evil
Auetriju i pool na Be. Ako
one zauzmu 1 Berlin, nete 11
se u njih stvoriti prejaka
predodftba da su onl dali jre-ta- n
u aajednieku po-bjed- u,
1 nee li to kod njih
stvoriti stav, kojl bl mogao
lzazvati ozbiljne i velike te-Дко- се
u budu6nosti? Zato
smatram, da s роНШко gle-dlA- ta,
ml u NjemackoJ mora-m- o
napredovati sto dalje na
tstok, pa ako se Berlin nadje
u granlcama naieg zabvata,
ml ga bessuvjetno moramo I
zauieti."
Kako earn kaenlje saanao,
komanda ongleoke vojeke
kao 1 viee amerKHdh gonera-l- a
podueell u sve mjere oko
zausimanja Berlina 1 terito-rij- a
sjevemo 1 Juftno nje-ga.
U toku operaoija u letoSnoJ
Pomeranijl, oko 7. ill 8. tna-rta- .,
morao sam hit) odle-tJe- U
do Vrhovnog koman-dant- a.
Pravo s a&rodroma otttay
sam u vllu J. V. StaUna, ka-m- o
se on povukao, Jer se nije
dobro oJedao.
Kad ml Je potavio neko-liko
pitanja o situaclji u Po-meranijl
i na Odrl te kad
mesasluSao, Vrhovni koman-da- nt
refe
Spas u zatvoru
U Bologm (ttahja) Oiudien e zbog
krade na 8 mjeteci zatvora Vmcenzo
Torluccio, iofer kamiona. Zoludo, Tor-lucci- o
se nije branio, nije dokotivoo ne-duino- tt,
a tamo neieg se je bojao: da
ce ga proglasiti neduinim. Bio je rodo-sta- n
kod je 2uo presudu. Tada je izjavio:
"Nisam ukroo zbog kradje. Htio sam
tamo da dotpijem u zatvor, da zobo-ravi- m
goriinu iivota, a prije tvega ne-vierno- st
tvoje lene Hvala vam lijepal"
Johnsonov necak — tat
Dvo studenta sa weucMiita u Pnnce-ton- u
(New Jersey) odnifela su iz edne
tomoinje prodavaonice alkoholmh piia
viie boca u ukupnoj vriednotti od 235
dolaro.
Jedan od njih je Philip lobbHt (201,
nocok bivieg ameri2kog predsjednika
Johnsona. Sa tvojim je vriniakom otkri-ve- n
u krodn i hien tlobode
Primat na jeziku
Zoito e demokratski kandidot Hum-phrey
izgubio, a zoito republikanoc Ni-xon
oobijedio na predsiednikim izbo-nmo- ?
Objavljeno je statistiko koja oricri-v- o
da je Humphrey u predizbomoj kom-po- n
aovorio 33ot sati, a Ninon I860
SON.
Nijt
da Њг--t-f
ulog
od
. k'' 5 k- --
— PodJuno mak proeetatl,
neAto earn danas kieeo. — Na
njemu se, sudec4 po tagie-d- u,
po pokretlma 1 rtjeima.
oejetfao velikl iteiCkl aamor.
Kroz cetirl godlne ratoranja
J. V. Stalin se J ako iamorto.
Tokom ftltavog rata radio Je
vrk napregnuto, stalno ne-dovolj- no
spavan, teeko Je
pretlvljavao ratne neuapje-h- e,
a osoblto one u cocUnama
1941 — 1&42. Sve te to nacw-ko-n
moralo odrasttl na nje-govo- m
adravlju 1 veanom
sletemu.
Za vrijeme oeinje J. V. $U-Ui- n
ml je lannada poeeo
prtporljedatl o arom djetlnj-stv- u.
Tako je u rasgovoru pro-l- o
vile od jednog sat. Za-U- m
mi Je rekao:
— Hajdemo рорШ caj, tre-b- a
nam Jos o kojecemu ]x-raagovar-atl."
Prlje nego sto amo e ra-sta- li,
da bih opet оШао na
front, upltao sam ga:
— Druse Staljine, odavno
sam vas htk pitaU za vale?
sina Jakova, imate li vljeeti
o njegovoj sudokil?
Na to pltanje пЦе ml od-m- ah
odgovorio. Poeilje sto-Unj- ak
koraka reie ml neka-k- o
prlgueenim glasom:
— Nele se Jakov lavul iz
zarobljenlatva. Zlikovci ce
ga ubiti. Prema doblvenim
podacima, njega Arte ieoli- -
rano od otalih zarobljenifca
1 vrbuju ga da isda domovi-rv- u.
Zasutivii Je4nu mkiuUi,
odlufino dodade:
— Ne, Jakov ce prtje prl-sla- tl
na bllo koju smrt nego
sto Cc prLstati na ladaju do--
Suvremene americke
litanije
Biro za regrutaciju u Filadelfiji imao
je 5. aprila neobicon posiet, pa je zbog
toga bio otvoren 6tavu noc1. Upali tu
demonstronti kop tu odluMi da upravo
tu iitaju imena amerkih vojnika koji
su poll u vijetnamtkom ratu.
Na torn su popisu imena 31.379 po-ginuli- h.
I pocelo je fitanje. Izmjenjivali
tu te studenti, svedenici, profetori, knji-ievnic- i,
iak i domac'ice. Noravno, iitali
tu naglas Za kratkih odmora pievali
su himnu
Citanje imena pahh tralo e 15 sati!
— - -
Suvremena zastava
U Brrtantku ratnu luku Plimut uplovio
je betgijtki minonoso u sklopu NATO
flote Kad je plovio mimo zgrade mor-non{- ke
komonde, belgitki oficin i mor-na- n
ttajali tu na palubi mirno i pro
pisno pocdravljali zastavu.
Na torn su brodu bill i neki brrtantki
ofkiri koji su primijetili, ali pretotno,
da zostavo no ttifegu nije bila zottovo
komonde NATO, nego neito tatvim
drugo.
Studenti tu noprovt jednu od svojih
huncutorijo: zoptijenili %t zotlavu, izvje-sil- i
svoju i postavili ucimu: treba da im
se ploti odredjena svoto, po 6 pravu
zastavu vratiti Oficn tu skjpiN dtvot
i I -- go i ies peiia — i sve e blo u
-- ed
So i iego :. i -- 'e - ie'-sk- e fO--
movine.
Oijecalo se da on awdblnu
svog stna duboko prothrlja-v- a.
Sjedecl sa stotom, J.V.
Staljln je dugo Jutlo, ne do--
dirajuei jelo. Zatim, kao da
naatavljA svoja гаатШја-nj- a
s gorcinom je rekao:
— Kako je rat ttak! Ko-U-ko
Je progutao iivota na-il- h
ljudl.
Malo ce u na blti obMelJl
koje u ratu nisu IzguWle ne-k- og
svoga. . .
STO ЈП nonovouiLNO
II JALTI?
J.V. Staljln mi Je govorlo
o konferencijl u Jaltt. Shra-tt- o
earn, da je on xadovoUan
njenlm reaultattma, a o V.
D. Hoooeveltu Je gororto vrlo
lijepo. J.V. Staljln ml Jc re-ka- o,
da Je on prema rarrijom
dogovoru dobk) obocanjc sa-veanU- ta,
da te i njthova voj-sf- ca
atupltl u akclju, da bi se
failstioka NJomaNca ito prl-je
slomlla. Za vrijome Krim-sk- e
konfereuKlJc naia je voj-sk- a
bila na Odrl, gdje se vo-dll- a
teeka borba u leioonoj
PruekoJ, u Pribalttku, Mt-djarsk- oj
1 drugdje. On Jc n-ztot- irao
na lntervcnclji save-znick- lh
armlja, koje su se
nalaailc na 500 km od Berli-na.
Sporasum Jc vec bto po-atlgn- ut,
i od tada so anaUio
poboljtela koordinaolja m-d- ju
saveanlektm zemljama.
Vrhovni komandant ml Je
iscrpno aovorio s{)orasuml-m- a
sa aavcanlcima u pogic-d- u
upravljanja NJomaekom
poliJe njone kapltulacljc, o
"kontrolnom mehantemu u
NJema6koJ", o tome, na koje
ce okupaclonc aone NJema-ek- a
blti podijeljcna, kao i o
tome do kojlh Ihilja trebaju
prod Ira ti odredl saveanlka i
sovJoUkc vojskc.
O pojcdmotbna organtea-clj- c
Korvtromog orantema u
NJemaekoJ" i vrhovnoj vla- -
stl u toj zemljl nlje eovorio.
U to Jc on bio upucen anaUto
kasnije.
O bududtm drzavnim gra-niea- ma
Poljske na zapadtt
bila Jc-- post4gnuta puna au-glasn- oet
— tc grantee tre-ba- le
su prolaziii Odrom 1 Ni-ao- m.
Medjuthn, doalo Je do
krupnlh neauglastca o budu-t- ej
jxrfjekoj vladl.
— Churchill hoc, da So-Tjet- akl
Save za susjeda bna
bureoaeku IolJaku, koja nam
Je tttdja, a mi to ne moie-m- o
dopuatttt — rekao ml Je
Staljln. — Mi hooemo, je-dnom
aa utrtjek, rniatl prlja-teijak- u
PoUaku, to hoc 1 po-Ue- kl
narod
Westo kasnije primlJeUo
Jt:
— ChuzchUl Is sTlh alia
naetojl podmetnutl MMug-сауе- ш
kojl je viae od t&dme
proatvto u Ungleakoj. Potjael
ga neoe prlmitl. Onl an vec
imtlll evoj isbor . ..
ridl'ltCMi: A I'Oiion
NA IIIIKMN
Usao je A. X. Poskrjebiiev
1 podnlo etaljlnu neke doku-ment- e.
PregJedaval lb brao,
Staljln mi rece:
— OUtjite u generaUtao
I z4dno a Antooovim pre-gledajtep- ian
o berllnakoj o-ten- eUi,
a sataa oko 13 sati
4llV9 eC eoMeW РВЈв
Oetalak dana I dofeni polo- -
vinu noci ja sam s A. I Anto-nov- un
pro&Jedio u mome ka-bene- tu.
I on mi Je xraiogo za-nlmlji- vog
pripovljcdao o
Jtonferendjl u Jaltt.
Joe jednom amo ragledall
oenovne naortc planova o
lrorodjenju b(simake opera-оЏ- е,
u kojoj su trebala u-radji- vatt
trt fronta. Butucl
da ae o tome vec viae putu
govortlo u Stabu glavne ko-man- de
1 u generalatabu, do-A- lo
je samo do predsiranja
u veal sa saieaanjem opora- -
cija u IstocnoJ PruekoJ, u o-ko- ttni
Danslga 1 u Prlbattl-k- u.
Drugog Jwtra Vrhovni ko-mandant
natvao je A. I. Лп-tono- va
1 pomelo nam da mu
ne dodjemo u 13. vec u 20
aaU.
Navecer prllvkom pretreaa-nj- a
pitanja o berllnskoj o-pera- ciji,
Wlo je prisutno vi-ae
clanova Drtavnog komi-tet- a
obrane. Referlrao Je A.
I. Antonov.
Vrhovni glavnokomandu-Juc- 4
prthvatto Je sve prHc-dlo- ge
1 naredk) da se iadaju
ixtrebnc uputc o svestranoj
pripreml za odluftnu ojera-cij- u
na berltaskom stratc-ako- m
pravcu.
STKOno ritlDXAVANJi:
dogovoka
sa svi:znicima
Kao zavr&na o]eraclja
drugog svjetakog rata u K-vr- opl,
borltuska oporaclja
zauzima poeebno mjesto. Prl
zaiKimanJu Berlina dofinl-tivn- o
rjcsenjc ixHtavlJalo Jc
vaana vonopollticka pitanja
od kojlh Jc u mnogomc ovl-sl- lo
lXKtllJcraUio urcdjenje .
Njomackc 1 njano mjoato u
buducem 2lvotu Ihrrope.
Sovjeteke oru&ine anngn,
prlpremajuci se za jKitJJcd-n- jl
obracun s fastemom, st-ro- go
su se drtale dogovora su
aavcanlcima, jwlazcci od po-Htl- ke
beauvjottie kapltulacljc
NJemaokc na vojnom, polltl-cko- m
1 ckonomskom jxxiru-cj- u.
Glavnl na cllj na toj
etapl rata bila Je potpuna
Hkvldaclja fasbuna u druS-tvono- m
1 drtavnom ilvotu
NJemaoke 1 najstrozc pozlva-nj- e
na odgovormwt evlh
glavnih nackrtlftklh zloclna-c- a
zbog njlhovlh zvjerstava,
masomih ubljanja, razara-nj- a
I naailja nad narodlma
okuplranlh zemalja, a osobl-to
u naeoj te#ko napacenoj
zemljl.
Zamlaao bcrlfoiakc opera-clj- e
u Atabu vrhovne koma-nd- e
uglavnom Je poatavije-n- a
u novembru 1044. rxlkic,
Ona Je ргесШгапа u toku o-pera- eija
u IstoonoJ PruekoJ
operadja na sektora Vlala—
Odra 1 pomeranaklh opora-clj- a.
Prl mradi plana berimake
operaclje vodlto se rMttna o
akcijama f+cspedlcJonlh tru-p- a
saveanlka, koje su krajem
marta 1 pocetkom aprila
14S. godlne atroklm frontom
atiaale na Rajnu 1 poceie Jc
fonkau s Utne, da rasvlju
opce zajednloko naatupaaie
u eentrakia podrucja NJna-ok- e.
Vrhoma komanda aavea-nlek- e
vojake kao najbtlai ettj
svojih akclja poatavlla e
Ukrtdadju neprtjateljekeh
rormaclja i zauexmanje m-duatrija- kog
rurskog podru-cja.
Zatim je ptanlrala po-mjera- nje
svoje vojake do BI-- be
u pravcu Berlina. Ujecmo
su bile rasvljene operadj
amerloklh i francuaklh trepa
u Joanom smjeru a oMJcm,
da ae zauamu predJM oke
Minhena, StoUgarta I da se
doa}Mje do ееаегатећ dljoo-v-a
Atsatrlje I Cehofleevaeke.
(Naatavtt ce se) J