000079

OCR Text: Utorak. 14 februara, 1950. Laslo Rajk
i njegovi saucesnici pred
narodnim sudom
(N'afttavak 30)
PreiecdniL: Kada i ko va Je
ergaaiaovao u saveru protiv
madjareke vlade madiaratmg
driavaeg peretka?
Korondi: Naken sveg jednn.
ipegediinjeg rada u mhtietar-M- m
umttrainjih poeleva LaaJo
Rajk me je poavao k mW radi
Feferlaanja. Traiio Je isvjeftaj
o brejaem eianju isvrinih tor-maesj- a,
o njiaovom ameitaj,
tupnju niiheve apreme i mogue-Ma- il
njthovog podueavanja. Na-ken
meg itvjeitaja zapitao me
Je a narocitim nagiaskom, ta-ke
da e oeetllo da mu Je do toga
tale, da 11 am voljan ispunja-vat- l
njegova uputetva 1 Bared-Jenj- a.
Na moj priatanak on ml
je rekao, da priprema oruianl
pvl protiv demokrateke vlade i
da mu Je u veal samnom name-r- a,
da mu Ja organizujem takav
odred, pomoeu kojeg mpgu da
uhapsim claneve vlade, u prvom
redu ralnietre RakoiiJa, Parka-- a
i Gerea. Na oanovu naie ra-ni- je
saradnje ta me llajkeva
isjava nije naroeito zaeudila,
pa am mu odgovorio, da earn
na to spreman.
Itajk ml torn prilikom nlje
saopHio pojedinoetl. Ilazgovor
nam je bio saavim kratak i re-k- ao
ml je, ako bude doeto do
te akclje, date na vreme narcd-jenj- a.
Pretsedniki Sta vam je bilo
poznato o ciljevima zavere, ka-da
ete o tome — prema valem
iskazu — torn prilikom cull od
Kajka?
Korondi t O ciljcvima zavere
znao aam da mu je plan I cilj
uklanjanje vlade putem orula-no- g
puca, tavljanje u pritvor
minlstara RakoiiJa, Farkala I
Gerea, njihovo fizi&o uniitava-nj- e
u aluiaju otpora i preuzl-man- je
vlasti; a u aluoaju pre-uzima- nja vlatl, povratitl atari
burioaako-kapltalistit- kl pore-da- k,
povratitl zcmlju tarim ve-leposcdnlc- ima,
tvornlee tvornl-carim- a,
banke bankarima, po-vratitl
na avoj atari poloiaj of!
cire 1 podofldre negdainje ian-darmer- lje
poUc'Je 1 Hortljeve
armlje, a radnlitvo — koje bl
e ivakako suprotstavljalo tome,
narottto po vilm radnliklm
podrufjlma kao ito au DioSdJer,
SalgotarJan 1 Ozd — zastraHti
putem terorlstlcke delatnoitl.
Pretsedniki Ko Je bio ruko-vodil- ac
te xavcre unutar driave
I u Inostranstvu? Da 11 Palfi?
Korondi! Da, uglavnom. Mene
au za zaveru vrbovall Itajk i
Palfi, od njih earn prlmio nalo--
Pretsedniki Da. DJerdJ Palfi,
dodjite ovamo. Da It ate cull,
Reia Korondi je Uneo cilj one
zavere, HJl ate Jedan od ruko-vodHa- ea
bill vlT
Palfi t Da, cuo aam.
Pretsedniki Da 11 odgevara
Utlnl?
Palfi t Odgevara.
Pretsedniki Ггета tome I
vi te bill avcnl toga!
Palfi t Da, bto aam aasvim
aveaan toga, da Ukav zapoM
rad ne zastaje na poieviei, a
naroftto aam uslcd opetega sta-nj- a
keje Je vladal posle Dru-geg- a
svetskega rata znao da ne
postejl arednjeg puta, rei —
jH-- Hi — te da ovakva promena
u madjankoj poHtlei, keja Ima
burieasko-demokrate- kl dlj, vo-- di
— hteil, ne htell — unazad
do hertljevskog failsma. A bilo
ml Je Jaino i to, da ovakar po-Trat- ak
llertljevem faHzmu ne
HtaH aamo peiittfku I privred-n- u
premeau prema datem U-nj- u,
u prvom redu u pogleda
radaHke klaae, ti da zaM i
brutakto ugejetavanje radnM-tv- a,
Mo karakterife faNaam. Te
ml Je Ulo Jasno.
Pretixdnikt Sedite. (Kere-dlju- ).
Ka je pHaK ke Je
bto rakevedftac aavere unutar
zmnIK a prvMn redu
PaifiJa.
Korondi t U aavefu me Je prrl
pt ролтсае LaU FteJk, a ka-aai- je
Je 1 DJefdJ Patfi laiiimm,
Prettednikt K Je ic tweHraa
atva upeavlja, I Me hwfra- -
T Da II awate e teaae?
Kerondit Meal Je РШ a af-I- M
149 ajvvlae aaefwtpi 1еаЛ,
da i tt%vt1ii telwtdiee Jaw
laelje attaje e реаам аатеге, da
aa drfcmwc; weara i da te
Mm u akm ifaa e#igrl
ayeh. O Umc tmm h% i Men
ielmtM, da je Laak Rajk ћиа
veae џл Јмцв.4н1ик1т Uw
er kada мав 194T g- -
pe4e THerog кегвтка u
Dudimpeiti otiili u lov u KeJe-bij- u
i kada amo uili u poaeani
jugoaloventki voz aajedno aa
Ilajkom, Bajk Je traiio od Ju-geaiovefl- akos
potpukovaika ko
Ji Je vrilo obeabedjenje, da ga
odvede Kankovieu. To ae i dogo-dil- o.
Rajk Je bio duie VFemena
otautan a kaenije ae vretie. Su-trad- an
am ae prilikom leva
avojim oiima ovrmhotio, da Je
Ilajk 30— 0 minute raagevarao
aa Jugeatoveaakim mmiatrom
Djikwom. Sve a te emjenfee u
meal potvrdHe one, Me mi je
raaije rekao Palfi.
Pretoednik: VI, kao aaujpaaik
ove saver, kakve ete Wne aa-dat- ke
debillT
Korondi t Od Rajka aam dofefo
sadatak, — Mo Je Wo njegov
plan, — da orgaaiaujem Jedau
takvu jedinieu, od bivlih ian-darmerijak- lh,
polkijakih i voj-ni- h
ofieira, pomodu kojih ce
тлоН da uhapee Jlanove vlade,
u prvom redu mlnUtre Rakoai-j- a,
Gerea 1 Farkaia. Ovo na-redje- nje
je u aprilu 1949 godine
Palfi dopunio time, da calm za-data- ka,
koje aam dobio od Rajka,
moj zadatak 6 bitl i preuzima-nj- e
zapovednlltva na lzvrinlm
organima polldje I da pomodu
ovih izvrlnih organa zauzmemo
najvalnlje objekte Budimpeite—
zgradu Partije madjarakih trud-benik- a,
poitu, telegraf, radio,
ieljeznike atanice, minittarat- -
va. Talfi Je Jo3 posebno nagla-ai- o,
da ukoliko nale izvrine
enage ne bl bile dovoljne za
aprovodjenje ovog zadatka, ta-d- a it ml itaviti na raspoloienje
jednu apccljalnu vojnu jedinieu,
koju on dril u rezervl. S tim
' u vezl Je Palfi govorio aamnom
joi i o tome, kako treba da ae
aprovedehapIenje {lanova vlade.
On ml Je rekao, da bl ama-tra- o
dobrim, da im najprije
putem prismotre utvrdimo meato
boravka, pa bi ih zatim noia,
odjednom, litovremeno atavili
u pritvor.
PretRednlkt Da 11 e to od-noil- lo
na eve ilanove vlade T
Korondi i Da, all je u nakm
razgovoru narofito naglaSeno,
da, u clutaju, da ae miniitri Ra-koJ- I,
Farkal i Gere usprotlve,
treba upotrebiti oruije.
pCeUedniki Kada ate vi pealed-nj- i
put razgovarall aa Rajkom?
Korondi i Sa Rajkom aam
poelednjl put razgovarao oktob-r- a
1948 u mlniitarstvu apoljnih
poslova. Tom ml Je prilikom
llajk rekao, da je vaino da za-drii- m
avoj poloiaj u polleiji,
Jer ae planovl u vezl aa zave
rem ninu premenili I da aam ja
za izvrknje" latih potreban pri
policljl.
(NaMattfe ae)
U parku nlje bilo nikog. Mui-kar- ac fetrdeetih — pedesetih, a
meida I leadesetih godina, sjeo je
pored mene na klupu. Iiio je
mraeneg izgleda.
— Danas starei nemaju prodje
— uzdahnuo je, razviJaJuA norine
na straniei sa rubrikomt "Penuda
i potrainja rada". Kriemke me
pogleda I tdti
— Halo, prijateljut Imate H Je-dan
d4ar?
Pokazao aam mu dra aev#ea pe
pola dolara.
— Te Je ave Ke haaml
— Dakle, i vi ate ae natukaH?
— Vei odavnol
— Vale zanimanje?
— Plieffi pripevtjetke.
— Tugatjiva atvar! — nW se
najeMo I evrie ailenue svej etr-ea- at
kaputn. — бијЛе, zaam Je-d- n
prieu, veema Je tabavna. Mi-stt- m
da ee bitl debar aujet a Jed- -
za peia (Mara.
iajem — rekae aam. — Ake mi
e vrWi, piattt ем Je, aM aam u
аа!
— Т Је Ма ргИа е oVktem
атааваава saj аааааЈШ #ва1вавМ ееа атаваЈаввваД
К€Мае 1-- NjWW J"S РгввхОРЖ
Sfraag. Hafrey Drafg Saa. J-a- te
M Mi kada пЈммТ
— Ma Je mmmk i pet ZavrMe
Je kae mJMJI dlak meiHeanikl
ЕОТФОа 9Vl M IWal рР#СТИН1 SnsjRM
bwWnH. NaJtaaie se u New Yer- -
ku, aH zaai, prijatetj, kak Je
K
: Gledajle fko govori
o moralu
U popovsko-ustaik- o) "Da-nic- i"
objavljen je niz ka-naka
pod naslovom "Komu-niaa- m
i vjra ". Plaac tih
Sanoka Џ Dr. Vendelm Va-si- y,
poqkrrica ustaiko-po-povsko- g
druirva u SAD. U
jexfciom od evojih poeijainjih
Qatjaka doktor Vasilj govori
o komunjetidkom moralu, pa
irmexiju oslolog pUb:
"Idna od najvcih opae-noe- ti ta ljuebko druitvo to
stran komunixma jei nj#-go- v
TOOral. Naxovimb ga ta-k- o, Jr ga ont naxivaju mo-raio- m,
kzko bi и komunis-tif- ti
moral mogao zvati
nwnoralom, jr olvoreno
nijd i napada tva псккз
pravog 1 zdravog moraia.
Komunixam j matri)alixam.
Doaijdnji matedjalizam i
moral n mogu s tpojiti.
Mairialisam n mole dati
podloge ni obvtatn tnage
nikakvim moralnim propi-im-a, budud da nij6e Bo-g- a,
koji 2I0 kenni, a dobro
nagradjui, i rwumrlu ljud-tk- u
duiki, koja bi primila
ljudeku kaxnu ili nagra-d- u
. . . "
To je vrk "uoevno". I ako
Dr. Vaailj na popovlma voj-ttv- n
nofin ktino tumaji
kotnunittkfki moral i naopa-k- o itlafe matefijalUtike po-gle- de
na svijet, mi ne nam-jeravra- mo da 0 tome s njim
vodimo ratpravu. Na ovo
pteanje otvrdemo se tek to-li- ko ito smatramo, da Dr.
Vaeilj nema nikakva prava
da govori ne amo o komu-nietidko- m
moralu nego o ni-kakv- om
moralu. Dr. Vatilj )
njegovo druitvo su u toku
proilog rata podupirali krva-v- l
uttaikl reiim Ante Pave-lie- a
i krvavi faiietiiki poro-da- k
AdoHa Hitlera. Onl
danae propagiraju novi rat,
novo krvoproltee kakvog svi-jet
do sada nijo vidio. I takvi
ljudi da nam dijele lekcije
o moralul
Dr. Vatilj se u svojlm iz-laganj-lma
podvlje na boga.
Nofomo zalaziti u to da 11
bog poetojl ili ne poetojl,
all ako poetojl, 1 ako jo on
tollko veilk i pravedan, onda
je nerazumljivo kako takvi
ljudi kao ito je Dr. Vatilj joi
uvijek poctoje na svijetu.
-- gl
M R Л K
MWIo bi covjek,
Kad pogleda mrak,
Da je train o тобап,
Da jo ailno jak.
To je bHo naepako,
AP na irecu nlje tako:
Svjeieu uieil,
A mrak odmah bjeil.
ZmaJ Јотап Jovanot и.!
teiko zapoMi kod nas kad je co-vjek
mlad. Prilike su se razvijale
ne onako kako treba, nego bl se
megk re£i, da au puzale puievim
keraeima. Rio Je cpeeijalista za
unutarnja 1 ielueana oboljenja, ali
prosudl i sam, tko joi ima vreme-na
da ae bavi belescu na prazan
ietudac! A ked nas veelaa ljudi
imaju prazan ieludae.
Paipovjedai ae oavrauo naeketa,
aM u parku nlje bilo ni live duie.
— Sa dradeaei I osam godina —
nastavfe Je on — Spraig Je Joi
Jedva Mvetarie. Kako ae i megto
efekivati, u to vrijeme, are Je
Jednu djevejku. Nekeliko dana ka-aai- je
Spraig ae megao ktaditi sa
evakim cerjekem da je najijepAa
I najbelj na kugti zemeljtkej . . .
Ukratke: en se njeme oiVn+o. A
prilike au bfle an gere I gere.
Da re nekake edrM na povriM,
Spraig je aagreaae u dagere, ed-rk- ae
ae I najpetrtfewifeg, pail
edrieae ae najpetrebaijeg en, a ne
nal Smrtavw je, peetae Je veema
raadraMJhr. AM ae a ajegevu pu
ta pejavtte vetike iekuienje. Na- -
WsVWie v9 jG MN eMCvft alVflmilHf
k#r# 1 ффЈ1М MivkMn p#eiWU elCu
апааЈавВф v7ya"jsaaa C a™ V aPweaffJi
znim polaiajw . . . Ukratk, en
PNCWMMI I рввЛв pAtCdllrA
neg HJka. Te Je Mta tekuJtaa e
derneg ekaea keja, kad bi ae pe-vjerev- ate
reklami, sa tjedan dana
HJeet i ajaaetarjelilu uumu Te-kaer-na
ae aattojela ed narketika
i jel eke trave i aiMa vtfe aije
"JEDINSTVO- - STRANA 3
Sudjenje japanskim imperijalistima u
Nedavno Je u Habarovsku (SS
SR) odriano audjenje visokim Predmet opita bill au kineeki pa-vojni- m
lienoctima Japanake mili-- 1 triotl, flanovi pokreta otpora i
tarietifke klike, ratnim zloeineima
koji au pHpremali i u toku rata
kerietili bakteriok#ko onatje.
Na oanovu udakih trtvrdjenja
Sovjetaka viada je poatavila zan-tje- v
da ae Japaaaki ear Hirohito
iavede pred aud kao ratai sloeinae.
Na opiiafku klupu au itve- -
deai Jamada Oteto, Katahaii Ta-katr- a,
Karaaava Tomio, Kavaiima
KioM, Омм Маам, Nil ToJMbkk,
Hiraaakura Jeaaaku, Sato Shu
Stwaji, MMarne KastM, KikuM
Norimitm, KuriMma 2ii i Kajt-мк- а
Rhitt.
Prema Jedaoj tajnoj naredei Ja- -
paaekofr eara Hiroaita Joi is 1M6
godiae oftuienl au, kao vieoki
rukovodioei u japanakej vojaei, u- -
eeatvovali ili rukovodlli priprema- -
njem bakterioloikog oruija i korii-cenje- m
tog oruija u toku rata. Za
vedjeaje bakterioloikog rata bile au
obraaevane apeeijalne, naroefto
opremljene Jedmiee. Glavnl metod
iapitlvanja dejetva bakterioloikog
oruija pretetavljali au zloelnafki
opiti nad Mvim ljudima, vrieni
N A U K A
Ljudska fantazija nlje u ta-nj- u
da al avijet predtdvl ona-kvi- m,
kakav je bio, kad au ae
pojavlli prvi tragovi iivota na
zemlji. Kad bl neklm cudom
poatojao kino-ljetop- is, koji bi
snimao fitav historijski razvoj
naSe planete i kad bi ga obrnu-ti- m
amjerom projedrali na plat-n- o,
Mdjeli bi kako u se ra'zi-lazi-le
i ponovno skupljale gore,
kako au se mora prelijevala
preko putinja i opet se povla-ii- i,
pokoravajui se hirovima
pomicanja zemaljske kore. VI-dj- eli
bltmo prva iiva bill, od
kojih nas razdvaja nlUa manje
od 500 mllijuna godina. Vidjell
bismo kako eu se a izmjenom
zemaljske povrilne istovreme-n- o
mijenjala i razvijala ta lira
bia, jer su eve te goleme i
kompliclrane promjene silile 11-votin-jski
svijet da se prilago-djuj- e
novim uvjetima za opsta-r.a- k.
. . . Vidjell blsmo goleme gu-He- re
kako diiu svoje glave do
vislne danalnjih Mverokatnl-ca- ,
— i kako ih proidlru Joi
golemiji mesoiderL Vidjell bls-mo
stada ogromnih noeoroga,
koja su lutala zemljom unatrag
35 mllijuna godina. U jezerima,
rijekama I morima vidjell blsmo
ilvot oklopljenih, kltoperih i
dvojakodilujih riba. Mnoge od
njih plovile su tamo, gdje mi
danas iivimo, Jer se nekad na
tim mjestima nalazllo more.
Kama Je to eve poznato za-hvalju- juli
paleontolozlma —
uenjacima, koji proulavaju hi-stor-iju
iivota na Zemlji. Pale-onteleg- lja
proueava ostatke il-vot
inja i biljaka, koje su se u
okamenjenom obliku satavale
do naHh dana. All vrljeme Je
razerilo i unlitik) sve njihove
imala u svom aastavu. Staklenka
je koitala nekoliko cent!, alt se
prodavala sa pola dolara. I novae
Je potekao dokteru. Ne bl se mo-gl- o nil da je tekao kao rijeka,
ali Ipak kao priMfno bujan pot-est
Odjednom se gespodja Spraig
poWa tuilti na neku bolcst. Dok-tor
nlje htlo vjerevatl vlastitoj
dkgnexi, all Je sve pokazival
aimptome najjafe reume. Mnegi
apeeijalisti, keji au pregledaM ie-n-u,
cudiH su se neebieao braom
i Jakem razvoju boteetl, ali au svl
Jednegtasno potvrdill dekterevu
diagnezu. A kKko se rouWa airo-tie- a!
Natupi su Hxrlt sve ЈИ I Ja, ali boWnke se aamo amjei-kal- a:
— ZaMo da se brtaem? — ge-ver- tta
Je ©na. — Dekter Spraig cV
Ta ona rdje znak da Sf-ratge- ra
pateattrana tekudtoa predatavfja
same Mof i prevara. № tm siprebana sva sredetva,
belje.
— DaJ mi najaad tta HJeka
— " ИгМНв% jG € WMft je
Jeeam da ce me te apaaMI
va djetevaaje srega MJeka, iek
aije imae aaage da kale hHiwa
avejoj ienL Davao Je Mjk seaat-raju- e)
da И ipc ne ce take jak
peatsU od njeg.
Naken tjedan dana Sena im Je
rekk:
— Oaieeam se mnere belie, pe-- 1
lev si me ktijeele! — Dekter '
Prica koja vrijedi pola dolara
Л1ШШ,
jsistematski 1 u Jirokom obimu.
I
sovjetaki gradjani koje Je uhapsila
japaaaka iaadarmerija. Optuieni
Kavaiima Kioii iaprieao Je kako
se praktikovalo maaovno uWatvo
aaroUjenika.
— U jedinieu 731 (sperijalna
bakterWeika Jediaica) bilo Je
vake godiae dovodjeae MO do
00 zaraUjenilca. — isjavio Je Ka-vaiima
KfeM. Od 1940 do 14S
ubijeno je iafidranjem kiieama ae
maaje od 9.000 ljudi, koji su Uili ztviai u oroj fabriei amrti. Ko-lik- o
je uaiMeno do 1W0 godiae, ne
saam.
Qaim sloelnefkih opita aaraia-vanj- a
saroelJeRika kugom i dru-gi- m
teMcim zarasaim oboljenjima
inteasivi.o au praktikovani opiti
koji su se saatojali u samraavanju
udova iivih ljudi. Zarobljenki au
bill primorani da drie ruke i noge
u apeeijalnlm kutljama pumm le-d- a,
sve dok im se nisu poamrzavall
udovi.
Ovi opiti vrieni au u avrhu istra- -
iivanja aredttava za Ijefenje amrz-nuti- h
udova u vrijeme kada au
Prije sto
mekane djelove, kao Mo je tkl-v- o,
miWfi, koia I drugo, osta-viv- ii
nam samo ilvotinjeke
koetl i tragovc u nutrini oka-menjen- ih
prcdmeta . . .
Eto Jednog djelic"a prlrode,
kojlm Je nekad proila iivotlnj-sk- a
noga: otlsak njene petopap-karsk- e
iape sajuvao ee u kame-n- u,
koji Je nekad bk, — obalno
blato. Paleontolozl, izmjerivit i
prouJivii ovaj trag, govore:
"Otprilike prije 100 mllijuna
godina taj je trag ostavio hi-pote-rij
— gulter, ЛЈ1 su prednjl
udovl za kretanje nalikovall lo-vjein- lm
rukama — kad se pri-bliia- va
pojiliitu". Otisci krila
brojnlh kukaca, lietova goleme
papratt riblca tragovi iivotinja,
— sve je to golem materijal
kojeg nam dugogodiinje ,Utra-iivan- je
stvara slike rodjenja i
prvih tlsudljeja iivota na Zem- -
Ul.
Postoje i Jasnl dokumenti o
mlnulom iivotu. To su kosti i
kosturi nekadainjih iivotinja.
Te gigantske i kostl nepoznatih
i nevldjenih iivotinja odavna su
privlatile veliku painju ljudi,
kad(su, raskapajuji zemlju, slu-ajn- o
nailazili na njih. U Rualji
se sa£uvao ukaz Petra I., koji
Je pozlvao narod: "... Ako
tko nadje u zemlji kakve stare
predmete, a napose, neoblno
kamenje, kostl ilvotinjske, rib-lj- e
ili ptttje, ne takve, kakve
sad kod nas postoje, neka to
donese, za ito it mu biti dana
primjerena nagrada."
Takve kosti su se sakupljale
u sva vremena I u svim zemlja-m- a.
Njih su nalaiili 1 kolekei-onlra- li
geolozi, do&m su ih pro-иН-Ц
I opiaali paleontolozl — 1
dosta nedavno.
Paleonteloglja Je mlada na- -
Spraig se emjeikae, a u dublnl
dute grlzla ga je savjest.
MJesec dana kaanije iena se da-l- a
pregledati ked jednog speeiJaHa-t- e
keji se veema itnenadie.
— Ona Je old r vila! To Je cu-d- o,
all Ipak Je ona zdrava. Nikak-vi- h
znakeva reume vile nema, a
vai lijek Je neito neebUnol
All dekter Spraig Je znao da se
sa njegevim lljekom ne meie iz-lijec- itl
ni muha a kamo II cevjek.
To znafi, da njegeva iena nlje
ueple bokvala od reuma. Izgleda
da nlje bila uepce ozbiljno bote-sn-a,
nego je to bila neka mala
neznatna belesL A RJegeve kolege
bill su epremnl da potvrde bilo
ita, kako bi dobiti svoje dolare
za bolesnHke pusjetet Svi au ti
"auteriteti" bill Ukodjer aferitl
I lepovi, kao i on aam, dektor
Spraig. Sva medkina u zemlji bila
Je samo petjera sa delarem, pre-va- ra
I nepoMenje, podvostrueene
na nekuHurnest. Dekter Spraig
ae prepio i preetao radHi. Pevre
meno je detasio k aebi, aH je v£
Me na dmt Mveia I treba bi da
pofne sve ifpefetka . . . Zar nije
amljeiwet Zar nije smijeiae da
kd nek Dra Spraiga, I te
naie vrijeme, pregeveri eetatak
nekakveg peMeaj i avijeeMT . . .
Zar t ne zvuel kae vk?
IrieTedae Je alavfe itevtae u
diet, I egiedae и na sve rtfan.
— A Ma Je Mae a Rjegorem ze--
neww — учИ1в мкн в.
— Ivaeja е peeeae evej рвтеп%
I keaaeae ieguwie sav петас ena
ва je иачв ш ли ш жн
Tartagveaeea, Мтхем aempaaze-ne-m
dra Spraiga . . . Dakie, heefc
M dbeti svJHi peia deeera
laaao aam mw newse.
j— Vrijeme Je da Mem! — rekae
ie i Mfwetfo km. Lak net
— Lake nee, dektere Sprai!
pripremane vojne operacije protiv
Sovjetskog Saveza,
Pripremajuli se za bakterioloiki
rat iirokih razmera, Japanaki mi-IHar- ktl
koriatili su bakterioleiko
oruije u maajem obimu joi 1940
godiae. U Ijeto 1940 godine Jedna
bakteriefeika ekpdidja pod ko-maad- om geaerala IH, bila Je po-la-ta
na front u Ceatralau Kiau.
U okrugu Nimpo avion! ove Jedi-ai- e
sarasili su teritoriju kugom,
ualed eega je iabila epidemija kuge.
Godiae 1941, poelijo napada hit-lerova- ke
NJemake na S88R, Ja-panr- itl
milHarUti koji au Mekivali
momeaat avoga atupanja u aati-aovjeta- ki
rat, ubrsali au priprema-nj- e
bakterie4oikih Jediniea u Man-diuri- ji.
nakterioioike Jedinice 7S1 I 100,
vriile su 1942 godiae spedjalne
manevre u pogranienim areaovima
auajednim sa Sovjetskim Saveaom.
Oaim toga, bakterioloike jediniee
koje au bile poalate na aovjetsku
granieu, saraiavale au rezervoare
a vodom u pogranienim oblastima.
Pritiinjenl nepobitim dokaiima,
svi optuienl primal! su svoju kri-vi- i.
Optuinica je potvrdjena iz-java- ma
svjedoka koji su iznijeli
uka. Ona se pojavila tek u po-(et- ku
proilog vijeka, kad Je
francuski ucenjak Georges Co-uvi- er
prvi put opisao koetur is-kopa- ne
iivotinje. U torn, rax-mjer- no kratkom vremenu, pale-ontolog- ija
1 paleoekologlja (na-uk- a,
koja tumafi vezu izmedju
iekopanog organlzma na sredi-no- m
njegovog obitavanja) dale
su svijetu Jasnu i razumljlvu
predodibu o hi tori J I iivota na
zemlji.
Ljudska Je fantazija vrlo
alromaHna u usporedbi sa stva-ralaitvo- m
pri rode. To Je prva
misao koja dolazi u glavu kod
posjejivanja Moskovskog pa-leontolol-kog
muzeja, I ne samo
zato, ito eu iivotinje, koje su
naseljavale zemlju, bile u mno-gocem- u
stralnije od mnogoglav-ni- h
zmajeva, stvorenlh u ljud-sk- oj
fantazijl, ve zato, ito
Je gotovo eve Ito Je stverio
ljudski genlj, Imalo vei nekad
svoj praoblik u prirodi. Tako
na primjer, neobiino zadivljuje
slifnost a umjetnim Jedrom koje
kao da se nalazi na ledjlma
pralstorljske vodene iivotinje
— dlmetrodonta.
Iskopane iivotinje zadivlju-J- u
svojlm velikim razmjerima,
ma da nas aavremcnl kit-(ne- k
primjerci kltova doailu i
preko 30 metara duljlne) —
nlje nlita manjl od najveeg
brontosaurusa. U Moskevskom
paleontoloikom muzeju nema
cijelog mamutovog kostura sa-me
zato, ito za sada nema za
njega mjesta. Izloiena Je samo
mamutova lubanja, no I taj
"detalj" Je dovoljan da se ocje-- nl
nevldjena veliiina ovog pret-k- a
naleg danainjeg elona.
Paleontokrfkl muzej Akedeml-J- e
nauka SSSR postoji od god.
— Pobaeio sam mu na raitanku.
— DJavoJa! — okrenuo ae on
I odgeverie kratko: — Ja earn Ta-ringte- n.
Nectao Je ia dneea, a odmah
naken teg pojavi ae predamnem
neki dugaikl tip aa oHma koje au
bete kao IgHee. Zveceel sftntfem
u diepu BYg kaputa dugajtija Je
priiao k men!.
— Je II vaa upeeaoT — uptta
me dagajtija. — Sa kettk? Sa
pedeeet centll
— A tko ate?
— Seriant Walter, pripadam
odredu borbe pretlv prosjelenja:
Razumijete, dozveljavamo radrtl
proajaeima, samo u slueaju ako
nam plalaju die avoje sarade. Za
to meram provjeravatl sa koMke
vas Je ovaj opljaikao. Dao ml je
sada 26 cent!, znaN da ste mu dali
pedeset? Je II tako?
— Mister Taringten — odgovo- -
rio sam mu — aaepcle mi Je inte-reeant- an
degadjaj it avwje biegra-Ш- .
Cmi mi ae, da to ipak vrijedi
peia deiarat
— Taringten! — nasmijeM se
Serlant — Kak da ne! Te Je
Sam Tebm. — Seeaarieta i dra-matar- g.
РгеаЈаМ xt& tri god me, aM
ipak aaradi akre svakg dana pe
jedan dmr! Megu da kalem, da
ne aaradi tvaki piaae, a da ne go--
WflM pert€flWxfM4M pWBCTIl%e% ш%
14НПК9вАа wftCVWe pJ ЈЧјДП Qntr!
LMHlWf iMMt 1€ЧЧИ гвга ИЧп
еа Н аааи ртеејасеаЈе. Т
ti ajea, Tartagieaa. Debre Je
. . . Utiae nam a kWpe I etiaae
de Prve aveaee da kuptm aa pe-stjeda- jsn
peea tweera mae paaera
kak bi epteao aved ueret sa ne--
квгч p9CffalvflK I e4aTTPflrTlW Tf?WaTT
atom i dramatorgem Samsm Te--R.
K. KenalL
Habarovsku
milijuna godina
nix {injenica koje govore o xvjer
etvima optuienih.
Sudjenju ovim ratnim xloeinei-m- a
koji niau preaali ni od eega
pa ni od primeae sredatava za ma-sov- no
uniMavanje ljudi aamo da
bi sadovoliUi svoje imperilaliaiUke prohte, prieuetrovae Je veliki
broj aovjetakih gradjaaa.
Na oanovu poatojeiih dehaaa,
prixaanja optuienih i itjava svje-doka
end Je isrekao preaudu nad
okrivljenima. Jamada Otoee, Kaj-tau- ka Riuii, KalakaH Takatau i
Kavaiima KioM oaudjmi м m po
25 godina, Sato i Karaaava na 30,
Niii na 18, Mitamo na IS, One
na 12, Hirasalwra Ra 10, Kuriia-m- a
na 3 i Klkuii na 2 godiae tee-ko-g
prinudnog rada.
Ovo audjenje treba da bude Joi
Jedna opomeaa pobjeanelim angle-ameriek- im
i drugim potpaljtvaei-m- a
novog rata, koji alieno avojim
prethodnicima, njemafko-japane-ki- rn
militariatima, ali u Joi eeim
razmjerama pripremaju se sa po-robljava- nje
i uniMavanje u pet re-bo- m atomakog oruija I drugih
sredatava za maaovno unnMenje
ljudi. 1
1925 i popunjava se materija-lor- n,
koji ialjy ckapedirije
Paleontoloikog Institute. Nekl
eksponenti muzeja postojali au i
prije, i bill su isloieni u geo-Ioiko- m
muzeju u Lenjingradu. Pni ve6i nalazi ruskih paleon-tolog- a
bill su kosturi iekopanih
iivotinja, pronadjenl na obala-m- a
Sjeverne Dvine god. 1898.
Iskopanja au trajala dranaett
godina. Kao rezultat tog napo-rno- g
rada bio Je materijal, kak-vi- m
se nlje mogla pohvalitl nl
Jedna zemlja na svijetu. Potpunl
kosturi pareiasaurusa i dicino-dona- ta
bill su prvi eksponenti
muzeja. U muzeju se Ukodjer
cuvaju I kosturi iivotinja, koji
su dobivenl na dar od inozemnih
ucenjaka. Medju njlma zavldlju
Je STOjlm omjerom Izradjeni
koetur guitera-diplodok- a, du-gaJ- ek
25 metara, SSSR posje-duj- e
Jednu od najvec4h zblrka
iskopanih iivotinja u svijetu. Nl
u jednom svjetskom muzeju
nema, na pr. kostura glgantekog
indikateria ill cijele lubanje
mostodonta lopatsklm kljova-m- a.
Kostl pretpotopnlh iivotinja
obi?no se pronalaze u oka me-njill- m
gorsklm oblacima. Prepa-rnto- ri
oprezno odrajaju kosturu
od okamlna. Paleontolozl po-mo- eu
anatomskog usporedjiva-nj- a
odredjuju kojoj vrstl pripa-daj- u
te kostl, dobu i vellflnu
iivotinje, I vrijeme, kad Je do-Ш- па
Iivotinja ilvjela. Potpunl
koetur se rijetko nalazi. CeWe
se nalaze odvojene kostl, ali fak
I odlomci kostiju, od kejlh pre-parat- ori
eastavljaju kostl i
montlraju kosturu na metalnim
pomijnim dizalima.
Prema ispucenosti udublna-m- a
na kostlma, paleontolozl
pepunjuju kostur mieieima, a
zatim i keiem. Tako se radjaju
Hkovi iskopanih iivotinja. Gle-daju- fl
na lagan! uzerak u
kamenu, — otieak biljke Hi
krila kukea, — paleenteleg pri-pevije- da
o mevarima I o drve-c- u
s teikim lietanim krunama,
keje su se nadvite na mevarem,
sakljanjajuci pristup suneanih
sraka. Istevremetio on pripo-vije- da
I o klimi toga kraja.
Toeno I veiiko znanje ucenja-ka,
predpostavka I talent siika-r- a,
— daju nam mogufnest da
vidimo svijet onakvim kakav Je
bio prije mllijune i milijune
godina.
L. Rasanova.
ZASTO NAPUSTAJU
DEMOKRACIJU?
Prema hvjeitaju nevinarske
ageneije Associated Pree, amerii-k- e
ekupaeiene viaati u Austrijl
vede ietragu o usrs data sve eei-c- e
pejave deeertkanja amerfikih
vetwika u sevje4ku ekupaefenu
VeeH kaau da su ta decertira- -
u tikj mferi da e zabrsnjava
vlasti.
Kao raaieg aa beiaaje amerw!-k- m
vwjnek navedi ae "raeera-nee- v
теЈмка I cemenvvvaka
propaganda.
RB вИИ1в pPOTsvTWfll Ost К 1е?тгт
VzM CwHPee OQ РТГежИ? ежИ"#гТтгТ1
trupa м sve WMi. Nedavne J je da vejeft ubto franeuekeg kape-tan- a
dek a wtMletva rhihwg s-iiga- satia
vrle eeeta pM- -
MMrtme vtaett tamaee permit
reg rata sieesaetva I deaertaeije
kao reeehat Mnje amerifkm vf
м%а a srejem dmvnem.