| Note |
OCR Text: - -- .a - Ah, ~ $&fe
STRANA 5 Jedinstvo, 8. marta, 1968. Iz Sfarog kraja
PRIPREME ZA PROSLAVU
SEUACKE RUNE
Donja Stubica — Udesnici Jestog
opdeg sabora komune Donja Stubica do-govor- ili
su se o pripremama za proslavu
400-godis"nji- ce seljacke bune pod vod-stvo- m
Matije Grupca. Izabran je odbor
koji de iducih pet godina rukovodit pri-premama
za proslavu. Odluceno je da
$e zamoli predsjednika Tita da se pri-hva- ti
pokrovifeljstva proslave.
Za predsjednika je izabran predsjed-ni- k
Sabora SRH Jakov Blazevid, a za taj-nik- a
Ivica Kranzelid, predsjednik odbora
Matice iseljenika Hrvatske za grad Za-gre- b.
Clanovi odbora su Antun Augu-stindi- d,
Marko Belinic, Drago Bozid, Ma-t- o
Brezovecki, dr Ferdo Culinovid, DuSan
Dragosavac, Tomica Golubovic, Pajo Gre-gori- d,
Ivica Gretid, Krsfo HegeduSic, Fe-d- or
Handzekovid, Stjepan Ivid, Juraj Ko-koli- d,
Ivan Krajadid, Miroslav Krleza, Jo-si- p
Kolar, dr Savka Dabdevid-Kuda- r, Ma-rija- n
Matkovid, Anica MagaSid, Marko
Mrkoci, Bozo Novak, dr Grga Novak, Jo-si- p
Pedid, Pero Pirker, Ivan Rukavina,
Rudolf Sever, dr Jaroslav Sidak, Stjepan
Sulek, Miko Tripalo.
POMOC DEBRU
Beograd (Tanjug) — Dosad je, preko
Saveznog odbora Jugoslavenskog Crve-no- g
kriza u Debru i okolnim mjestima
postradalim od potresa iz inozemstva
upudena pomod u iznosu od Jest milijuna
i 122 tisude dinara.
Pomoc su uputila nadonalna druitva
Crvenog kriza, humanitarne I vjerske
organizacije, vlade i pojedind iz 18 ze-malj- a.
ISKUUCENI IZ SAVEZA
KOMUNISTA
Beograd — Predsjedniitvo 1 Komitet
Opdinske konferencije SK Starog grada
odludili su da iskljude iz Saveza komu-nis- ta
Tanasiju Mladenovida, glavnog
urednika "KnjiJevnih novina" I LjubiSu
Manojlovida, koji je u ovom listu pisao
u rubrici "Onako uzgred". Oni su bili
glavni krivd ra nacionalistidko zastra-njivan- je
"Knjizevnih novina".
STIMULIRANJE KUPACA
IZ ISTOCNE EVROPE
Jugoslavenska poduzeda nastoje da
izvezu ito vile svojih proizvoda u ostale
zemlje istodne Evrope. Ali malo iz njih
uvoze. Zato sufidt u trgovinskoj razmje-n- i
sa istodnom Evropom iznosi 190 mili-juna
dolara. To ugrozava daljnu razmje-nu- .
Zato Savezno izvrino vijede, kako
pile starokrajska stampa, namjerava
predloiiti neke mjere u oblasti krediti-ranj- a
koje bl stimulirale poduzeda da
kupuju robu u istodnoevropskim ze-mlja- ma.
PUT BEOGRAD — BUDIMPESTA
Novi Sad — Zavod za urbanizam 1
komunalno-stamben- a pitanja Izradio je
prijedlog novog auto-put- a Izmedju Beo-gra- da
i Budimpelte, u duzini od 320
kilometara. Ako se put izgradi, puto-vanj- e
od Beograda do BudimpeSte tra-j- at
de 2 i pol umjesto 5 sati.
Nova trasa izdvajala bi se od auto
puta Beograd — Zagreb u blizini Krnja-Sevac- a,
a zatim ilia prema Indjiji I Srem-ski- m
Karlovcima i preko Ban-stol- a do
Novog Sada. Otuda bi se nastavila pre-ma
Subotid jednim sadalnjim putem.
I nakon toga odvajala u potpuno novu
trasu koja bi iila izmedju Vrbasa i Srbo-bran- a,
prolazila zapadno od Badke To- -
fo!e na oko 2 km, I presijecajudi dto
izlazila izvan Subotice I paralelno
konadno stigla do granidnog prijelaza
kod Horgoia.
(Nastavak sa St. 3)
"Hrvati moraju razradjivati
konceprfju svoje budude drifa-v- e.
To je tim vile potrebno ito
Hrvati live djelomllno izmije-ia- nl
s drugim narodima. I na
hrvatskom podruZju moraju se
traiiti suvremena rjelenja. . .
Ustaika politika ne mole biti
uzor za bududa rjelenja. Novt
put mora biti: ravnopravnost
bez obzira na narodnost, vjeru
ili porijeklo, demokracija I to-leran- cija
u okviru hrvatske
driave".
Da je ta Petridevideva "de-mokracija"
na slabalnim i ra-hifidn- im
nozicama, vidjet de se
ved korak dalje:
"Nakon neuspjeha komuni-stiJko- g
recepta I uz danalnje
neprijateljstvo Srba i nesrpskih
naroda iscrpljene su sve mo-gudno- sti
na jugoslavenskoj ba-il.
. ." —- pile on. ,
Osnovno mu je, dakle, I opet
mrznja medju nalim narodima
i nije sludajno Ito se Petridevid
sapleo u ono staro I vratio se
zapravo Sovinizmu. Jer sepa-ratlza- m
je uvijek vradanje na
siaro, tu nema novih ideja I
Beograd — Nadonalni pred-sjednik
americkog Komiteta ve-tera- na
Eugen Byrd (Judzin
Berd) nedavno je uputio pred-sjednik- u
Saveznog odbora
SUBNORJ Djuri Pucaru pismo
u kome se od Saveza boraca
Jugoslavije trazi da se pridruzi
apelu tog ameridkog komiteta
vladi DR Vijetnama "da poitu-j- e
odredbe zenevskih konven-dj- a
o ratnim zarobljenidma".
Savez boraca je odgovorio da
je bezuvjetno obustavljanje
bombardiranja DR Vijenam I
djelovanja oruzanih snaga
Sjed. Drzava i njihovih savez- -
SLOVENIJA: 75-GODI5NJ-ICA
PLANINARSKE ORGANIZACIJE
Ljubljana (Tanjug) — Slo-vens- ka
planinarska organiza-cij- a
slavi 75. godilnjicu djelo-vanja.
Danas ta organizadja
broji 65.000 dlanova, dok ih je
1945. godine bilo 11.000, a u
vrijeme osnivanja 225. Plan!
narstvo je jedan od najrazvije-niji- h
narodnih sportova u re-public!,
i medju njegovim dla-novi- ma
najviJe su zastupljenl
radnid i omladina.
Slovenske planine prelazi
godiJnje oko 850.000 planina-ra- .
Te organizacije su podigle
i odrzavaju 147 planinarskih
kuda i domova sa 600 leiaja,
i na tisude kilometara planin-ski- h
puteva. U torn pogledu
Slovenija je najrazvijenije pod-rwdj- e
u Evropi.
DELEGACIJA SAVEZNE SKUP-JTIN- E
POSJETIT CE BRITANIJU
Beograd — Na poziv britan-sko- g
Parlamenta, delegadja
Savezne skupstine posjetila je
Veliku Britaniju od 14. do 22.
februara.
JUGOSLAVENSKI KONZULAT
U CLEVELANDU
U Clevelandu, Ohio, de biti
otvoren novi konzulat SFRJ.
Cleveland je najvede nase-Ij- e
Slovenaca u Sjed. Drzava-ma- .
Konzul de biti Onton Koc-ja- n,
Slovenac.
ZA 24 SATA IZRECITIRAO
444 PJESME
Beograd — Student Ratomii
Damjanovid je nedavno u Do-m- u
omladine u Beogradu po-stav- io
neobidan rekord: izred-tira- o
je za 24 sata 444 pjesme.
Damjanovid ne zna, a — kako
sam kaze, to ga i ne zanima,
da li je time postavio i svjetski
rekord u recitiranju.
demokracije. Mozda nije tako?
Pogledajmo onda kako bi iz-gledala
nova "demokratska
nezavisna" prema Petridevidu:
a) mogla bi nastati uslijed
kakvog lokalnog rata — pri-mj- er
Izraela i Arapa;
b) "nezavisnu" bi saJinja-va- li
sadainja SR Hrvatska i
SR BiH sa Srijemom, Banatom
I BaJkom, Bokom Kotorskom
i Sandlakom. U sluaju novog
komandanta Jugoslavije, Srbi-j- a
bl, po Petridevidu, izgubila
neke teritorije u Korist Albanl-j- e
i Bugarske. A nali hrvatski
teritoriji?
5TO ZNACI "NOVI VAL"
On o tome Juti kao da je
zaboravio osam stoljeda hrvat-ske
povijesti, pa I pouke iz naj-novij- eg
vremena, iz fatalne
1941. Takvo Petridevidevo rezo-niran- je
ne vrijedi nista nego
samo da potvrdi staru istinut
hrvatski separatist! oduvijek su
bili najopasniji u prvom redu
— Hrvatskoj.
Oditi uspjesi nalega samo-upravno- g
druitva 1 svestranl
privredni razvoj nale zemlje,
Odgovor americkim veteranima
nika u Juznom Vijetnamu naj-bol- ji
put da se zastite ljudski
zivoti, ukljudiv i zivote zarob-Ijeni- h
Amerikanaca.
U odgovoru Saveza boraca
se skrece paznja da se bord
NOR Jugoslavije i citava jugo-slavenska
javnost sve deide
sredu s dokumentima o teSkim
zlocinima koje nad vijetnam-ski- m
narodom vrle pripadnid
oruzanih snaga Sjed. Drzava i
njihovih saveznika. Ti doku-men- ti
govore o barbarskim
bombardiranjima i razaranjima
gradova i sela u DR Vijetnamu,
i o upotrebi napalma i drugih
U drugoj polovini aprila
Jtampat de se prvi od pet to-mo- va
"Leksikona jugoslaven-ski- h
pisaca". Drugi torn toga
znadajnog djela trebalo bi da
bude objavljen 1969, tredi prl
kraju 1972, detvrti 1975. I po-sljed- nji
potkraj 1978. godine.
Na oko 4000 stranica, prvi
leksikon jugoslavenskih pisaca
sadrzat de sve biografske I bi-bliograf-ske
podatke. U registru
se nalazi 12.000 imena pisaca,
ali de se, poslije selekcije u lek-siko- nu
pojaviti imena 8000 —
9000 knjizevnika, koji su zivje-l- i
i stvarali od podetka pisme-nos- ti
do danas.
Na izradi prvog leksikona
angazirano je oko 200 emi- -
i na 13
Sarajevo —
knjiga godine u nas, roman sa-rajevs- kog
knjizevnika Mehme-da-MeJ- e
Selimovida, koji je,
medju ostalim priznanjima, do-b- io
i "Goranovu nagradu" re-dak- dje
"Vjesnik", NIN-ov- u na-gradu
kao I "6-aprils- ku nagra-du"
grada Sarajevo, ne presta-j- e
da bude u centru paznje ne
samo domadih ditalaca ved I
Sire svjetske javnosti.
Prema Izda-vadko- g
poduzeda "Svjetlost",
koje je izdavad spornenutog
fomana, djelo de se u toku ove
godine pojaviti u prijevodu i
izdanju mnogih izdavadkih
kuda Evrope. Do sada su pot-pisa- ni
ugovori I roman se pre-vo- di
na francuski, ruskl, njed-mad- kl,
poljski, madjarskl, de-J- ki,
bugarski, slovadki, turskl,
a u toku su pregovori za prevo-djenj- e
na engleski, te arapski,
perzijski i danski jezik.
"Dervis" I smrt" imao je u nas
za nepune dvije godine detirl
kao i sve veda demokracija u
nalem unutrainjem zivotu, pri-sil- ili
su i neke emigrante da
promijene taktiku u borbi pro-ti- v
nale zemlje. Suodeni s pot-puni- m
neuspjehom u toku 22
godine emigracije, neke su
promodurnije izbjeglice dolle
na ideju da vanl stvaraju
emigraciju, "sod-jalistidk- e"
protivnike лаЈе ze-mlje.
Neki Bagarid u Bedu izdaje
"Bilten hrvatskih socijalista".
U 5. broju tog biltena iz prolle
godine pile i ovo:
"Raznolike politiJke partije s
glupim i nazadnim programl-m- a
bore se za mir, koji znadi
zaustavljanje toka demokratske
revolucije". I dalje: "Ako dodje
do balkanske revolucije, Srbl
de biti sretni da im ostane Beo-grad
s
Tako je taj "novi val" s de-mokratsk-om
zastavom u ruci,
ali na starom kljusetu separa-tizm- a,
zaglibio ponovo u lovi-nistid- ko
blato, odakle zaista
nema nikakva izlaza. U domo-vi- nl
te njihove staro-nov- e Ideje
nemaju bal nikakva odjeka, a
sredstava zabranjenih zenev-ski- m
konvencijama.
Posebno uzasavanje jugo-stavens- ke
javnosti i ucesnika
narodnooslobodilackog rata
izazivaju dokumenti o ubijanju
djece i ratnih zarobljenika.
Borcima narodnooslobodilad-ko- g
rata Jugoslavije, kaze se
na kraju pisma, izgledala bi
zato sasvim normalna interven-cij- a
americkih veterana prije
svega kod svoje vlade da se u
Vijetnamu osigura poitovanje
zenevskih konvencija od strane
oruzanih snaga Sed. Drzava
i njihovih saveznika.
Leksikon jugoslavenskih pisaca
nentnih suradnika iz cijele ze-mlje.
Glavni urednik 2ivojin
Boskov istide da za leksikon
ved sada vlada veliko zanima-nj- e
u zemlji, a i u inozemstvu.
Bit de to, prema njegovim rije-dim- a,
pravi "rudnik znanja" o
piscima Jugoslavije, neiscrpan
izvor podataka koji de korisno
posluziti svima onima koji se
interesiraju za naiu knjizevnost,
posebno knjizevnim historidari-ma- .
Leksikon de sadrzati I po-datke
o prijevodima djela do-mad- ih
pisaca i svega onoga
Sto je pisano o njima na 23
strana jezika. Knjiga de biti ilu-strira- na
pisaca,
faksimilima njihovih rukopisa I
pisama itd.
"Dervis Smrt" stranih jezika
ProJIogodiJnja
informacijama
izdanja. Roman de se uskoro
pojaviti I na slovenskom jeziku
u izdanju "Mladinske knjige"
u Ljubljani, a u izgledu je 1
njegov prijevod na albanski u
PriJtini.
STAMPA SE HISTORIJA
MAKEDONSKOG NARODA
Skoplje (Tanjug) — Instirut
za nacionalnu historiju Make-doni- je
Jtampat de sredinom ove
godine svoje najvede naudno
ostvarenje — Historiju make-donsko- g
naroda
Taj znadajan historijskl do-kume-nt,
koji predstavlja kolek-tivn- o
djelo ma-kedons- kih
historidara, knjizev-nika,
lingvista, ekonomista I
drugih strudnjaka, obuhvada
vilevijekovno razdoblje — od
doseljavanja Slavena na Bat-kans- ki
poluotok do danas. Prva
pisana historija
naroda imat de viJe od 100
stranica. Agonija podzemlja
"so-cijalistid- ku"
predgradjima".
fotografijama
najistaknutijih
makedonskog
medju emigrantima one su
"monstruozne" zbog svoje su-vi- le
"kompromisne odjede" I
zbog primitivaca kojima su
upudene, pa nije dudo da je
Luburidev pomodnik u listu
"Drina" otvoreno pisao Petri-devidu:
"Ako je kompromltiran lu-bur- id,
onda ste I vl, gospodine,
jer ne molete zatajiti da ste
bili ustaikl stoiernik. Badava
se koprcate u valoj plitkoj de-mokrat- sko
vodi. To su Zinje-nic- e,
a sve drugo su bajke,
obmane I Isprike".
U stanju u kojem su sada t
u vrijeme kad ne predstavljaju
nikakvu snagu, kolovodje te-rori- sta
mogu se odriati dalje
samo na ekstremizmu i teroru.
To je konac kraja, ali mu dm-go- ga
tzbora nema.
Zato moramo biti oprezm t
otvoreno redi da nije mala od-govom- ost
na vlastima svake
zemlje koja ne vodi raduna o
tim teroristima t o ftnjentcl da
su manijaJki ispadi logidna fa-- za
njihova sadalnjeg razvoja.
(Preltampano Iz
"Vjesnika u srijedu'l
'ћјГјМмЈГРАгмМДИИИИИ ' .
J02E CIUHA Sviloprejke
(Nadaljevanje in konec)
Posedli smo nazaj k mizi: k zganju,
sadnemu soku, prigrizku in spominom.
Iskali smo stidne focke. Bilo jih je manj,
kot bi si predvaljal. Bilo je potapljanje
v das, kjer neki tu}i spomini zame ne
morejo ved oziveti. Ker so dosti bolj del
zgodovine, ceprav obaravane z lokal-nim- i
barvami lastnih dozivetij. Misli so
preskokavale in besede so se se in Je
prehitevale. Neka velika celota je ostal
samo vonj. Vsakdo lovi svojo resnico.
Debeljakova klerikalna in Sijandeva
liberalna intonacija sta obujali pozablje-n-o.
Odkopaval sem tiste tesne kalupe,
v kakrsne sem bil naiil svoj prvi puber-tetn- i
nemir. Sprehajali smo se vsi trije
hkrafi, vsi v isti das, a vendor vsak po
svoji stezi. Nosnice so bile polne zatohlo-sti- ,
hkrati pa sem vendor dutil neko le-pot- o,
ki je mogla dozoreti iele skozi po-zab- o.
Tako je mnogokrat s stvarmi: tu-- di
s tistimi, ki se nam v sedanjosti — v
trenutku, ki ga 5ivimo — gabijo.
Dobro sem sprejemal podobe, ki so
jih obnavljale besede.- - majska Ljublja-na
z izpranimi jutri in zvonovi, sokolski
zleti in parade Slovenskih fantov In
evharistidni kongresi, razburkana unl-ver- za
in italijanski konzulat na Erjavdevi
cesti z razbitimi okni, policisti na konjih,
srednjelolski nastopi na stadionu in po-te- m
zmerjanja in brce na cesti, duhovne
vaje in vsa tista nemlka svinjarija s Su-det- i,
z Avstrijo, s Poljsko in tako naprej.
Besede, besede, besede in das v odsevu.
Po poeziji smo naskodili kulturno poli-tik- o.
Debeljak — kot da je odital: Mi o
domovini dosti pilemo in porodamo, oni
tarn preko pa o nas trdovratno moldijo,
Ko je nadaijeval, so besede zvenele kot
poziv na dvoboj: idealistidna in materia-iistidn- a
kultura. Kdo ve, kako si je to
predstavljal? Mogoce kot ravsarijo, ki v
nji nastopata "pedenj dlovek" in "laket
brada" (zelo staromodna slovenska
predstava). Tisto malo, kar sem doslej
prebral, je bolj zalostno zaudarja po
"Vedernicah" in po nedeljskem prosve-tarstv- u.
Ne zelim in nodem jim deiati kri-vic- e:
tudi pri nas je izllo na kupe knjig,
ki dloveka do smrti zdolgodasijo, ven-dor
s takimi ne bomo tekmovali. Izllo
pa je tudi nekaj dobre proze in poezije
Oni pa s svojo kvaliteto — de blago-hotn- o
opustimo dvojnost idejnih pobud
— lovijo korak s kulturniJtvom kake
partizanske bataljonske ali brigadne
propagande. In: ali bomo slikarijo Bare
Remdeve vzporejali z drugorazredno Ipe-ceri- jo
in pri tern prezrli vso tisto ustvar-jaln- o
potenco, ki klati nagrade po vseh
celinah svefa? Seveda sem moldal: demu
bi ugovarjal?
Debeljak je naposted zadel o idejnih
prepadlih in s tern v zvezi le o sebi: sicer
ne dosti, vendor jasno. Najprej sem sli-J- al
tisto, kar sem ze vnaprej vedel, da
bom slisal: o likvidaciji domobrancev
v Teharjih. Trdil je, da jih je bilo okoli
dvanajst tisod. To je najtezi adut, ki
igrajo nanj. 2alostna red. Znova sem
moldal, ne da bi pomislil na "drno ro-k- o",
na Urha, Turjak in na kaj vem 5e
vse. Tako bi se tudi ne mogla pogovar-jat- i.
Pomislil pa sem na Izaka Bablja,
komisarja Budjonijeve konjenice, In na
njegove zapiske o revoluciji. Ustreljen je
bil kot japonski Ipijon: zgodilo se je v
dasu, ko je bila resnica tezko prebavlji-va- ,
kajti zelodec revolucije je bil skrden
in povelen. Vse je popisal. Ob prebira-nj- u
njegovih zapiskov ni tezko razumeti,
v dem je bila vedina ruske revolucije. Re-k- el
sem si: ne gospod Debeljak, o tern
ne moreva raspravljati, z dvema jeziko-m- a,
ki ju govoriva.
Toda — de bi ze razpravljala o slo-vens- ki
medvojni situaciji, bi morala
predvsem govoriti o zgodovinskl resnl-c- i.
Mar so zares zaveznikl Izdali slo-vens-ko
domobranstvo? Mar sta bila go-spo- da
Churchill in Roosevelt res tako
kratkovidna, kot pilete vi in vali so-milljeniki-em-igranti,
da nista razumela
visoke politike slovenskih antikomuni-stov- ?
Mar je res opravicljivo, da je Bog,
ki ste se zanj borili, postal delnidar Hi-tlerje- ve
unidevalne maline? Ce bi bile
te stvari z zgodovinskega staliida ma-lo
manj jasne, bi se mogode lahko o
tern pogovaijala. Toda, gospod Debe-ljak,
mene zares ne duli nikakrina mo-ral- na
dilema.
Debeljak je povzel: Ce sem zapustil
domovino, je nisem zato, da bl se vra-ca- l,
dokler v nji vladajo komunisti. Pra-vij- o,
da se je marsikaj spremenilo. Pra-vij- o, da se tarn gradijo ceste, tovarne
in mesta itd., ltd. Jaz pa pravim: je
Kardelj le vedno v vladi? Se vedno. In
Kraigher? Se vedno. In Ziherl In tako
naprej? Se vedno. In le enkrat: kaj pa
tistih dvanajst tisod, kl so jih pobili v
Teharjih? Ne morem si kaj: donelo je
deklarativno in papirnato.
Ni bil napadalen. Ne bi mu bil pro-vide- n,
de bi mu podtaknil, da se je no-te
opravideval. Obilo me je kot ze ved-kr- at,
da so vsi brez razlike podobni svl-loprejka- m.
Besede so valovale naprej. Med nji-ho- vo
pogovorno lahkotnostjo se je ved-no
znova In znova oglalal zategti mo!
spomina. Znenada sem se domislil, da
od doma prinalam pozdrave Janezu
Bitencu, ki tudi stanuje nekje v Haedu.
Debeljak ga je poznal in ena od hcera
je stopila ponj.
Videla sva se privkrat v zivljenju In
zdelo se mi je, da je bil vesel tega sre-cari- a. Potem je kar vprido Debeljaka
butnil: "Ce politizirajo z vami, jih nikar
ne poslusajte. Gledajo kot fijakarski ko-nj- i.
Prepridan sem, da je v Jugoslavill
ved reda kot v Argentini. Mene so dali
v dasopis, ker sem obiskal iugoslovan-sk- o
ladjo. Veliko jih je, ki jih obiskuiejo,
le da stiskajo rep med noge in se skri-vaj- o. Jaz pa jim kar odkrito povem, da
bom ob prvi priloznosti, ko mi bo mo-gode
poslal zeno in otroka domov na
obisk".
Tako je govoril le nekaj dasa in vmes-n- a ta ali oni nadin poliljal k vragu Idej-n- o
kljuso bele emigracije.
Govoriti smo zadeli tudi o Argentinij
o Bariloche, kl spominjajo na Slovenijo,
in o tern, da je neki vrh v dolgem po-gor- ju dobil irre po Bari Remea Pico
Bara. Menda je navdulena hribolazka.
Preden sva se nekaj pred polnodjo s
Sijancem poslovila, sem dobil dva iz-vo- da
casopisa "Glas" — glasila Slo-venske
kulturne akcije — in nekaj le-sore- zov Bare Remdeve.
Ko sem prilel domov, sem oba izvoda
prebral in si mimogrede poddrtal nekaj
stavkov, kl ilustrirajo duhovno vzdulje
okoli Slovenske kulturne akcije, soraz-merj- a
tesnobe in samozavesfi ter ne-smisle- na
prizadevanja po razvijanju in
pomlajevanju jezika. Primeri:
O dilemi "zdomstvo" — domovina
". . . Tako se dogaja med nami —
kakor tudi pri vseh ljudeh blage volje
in distih namenov —, da smemo In mo-rem- o svobodno resnidno usmerjati v do-bro- bit nale skupnosti. Rezim v domovini
je ponujal kulturnim delavcem zlate po
stelje, a jih ni mogel osrediti; lovil jih je
v svoje mreze in vsak iskren poskus svo-bod- e zaduiil. . ."
". . . Emigradja ne more producirati
foliko in takih knjig kot domovina, ker
nima toliko talentov, in ti nimajo dasa,
da bi napisali svoja videnja, kajti em-igradja
ne more nuditi PISATEUSKIH
POKLICEV, kakor domovina, ki jih na-je- ma za pladane uradnike in seveda —
temu primerno — za svoje, slovopojce.
V domovini se da govoriti o, podrzavlje-n- i
umetnosti iz talenta in idealizma, kl
ni pladano, pa zato iskreno, leple in re-snidno
poudarjeno 'Muzam na olfar in
bravcem v okrepitev duJ'. Ce bi domo-vina
ali 'obmejstvo' videlo, s kakiniml
zrtvami pisateljev in nid manjiimi obdin-srv- a
ustvarjamo slovenske knjige v tu-jin- i,
bi gledala na nas z drugadniml
odmi, ne z molkom in oditki. . ."
V nadaljevanju istega zapisa:
". . . Zdaj imamo le nekaj impulsov
z doma, toda v dvajsetih letih emigra-cije
se je ze marsikaj izumilo, dakamo
novega pomladka, ki pa je usmerjen ze
drugam in ne zna, ali vsak das ne bo
mogel ved ustvarjati v naJem jeziku. . ."
Iz zapiska "Deset let gledalilkega
opravila":
". . . Predstavili smo slovenskl publi-k- l
svetovne avtorje, ki bi jih sicer verjet-n- o
nikoli ne videla. Izbrali smo pri se-stavlja- nju
vsakoletnega gledaliikega
nadrta odrske stvaritve, ki jih rojakl po
gledaliSdih v domovini ne vidiio. Uvedli
smo nov slog gledaliikega dela: gleda-lild- e
brez zastora, pa bralno — igrano
dramo. Nekateri zdomski pesniki so se
prav na naSo pobudo lotili pesnilkih
prevodov svetovnih avtorjev: Eliot, Aishil
— Pape,-- Oheon, Claude), Anouilh, Sar-tre,
Fabbri, Goldoni, Mauriac, Graham
Greene — Jelodnik; Fabri — Rozman;
Williams — Volovlkova. . ."
Podobnih stvari bi lahko napaberko-va- l
le precej ved. Vedno sem imel trga-nj- e
citatov za malce poniglavo podetje.
To sem naredil res le v ilustracijo. Sicer
pa je preved postanega pelina, lepo-rec- ne
marmelade, odtujene samozagle-danos- ti
in slepe ulice. Zares nid ved kol
to: razmajana ropotarnica sanj in posta
ranih idej. Vse [e nadeto in nikoli dora-slo- :
premalo zraka, premalo toplote in
preiibka pljuda. Cutiti je izoliranost.
Cutiti je, da so izolirani tudi od kultur-neg- a
dogajanja v okolju, ki v njem ii-vij- o.
Vse ostaja pri namilljenih primer-java- h
in vrednofenjih "mi" in "oni".
Vse ostaja pri majhanih privatnih zep-ni-h
zgodovinicah, pri majhnih privatnih
iepnih resnicah in grenkem priokusu ne-mo- di
na dnu, pri umetno sladkastih sa-nji- h.
In pri spominih, ki se je v njih
orlovstvo in junasko domobranstvo Is
precej utrudilo in razdilalo. In se vedno
pri viztji bogabojedega slovenskega
kmeta, pohlevnega in nikoli slfega, a
vendor delavnega in zagledanega v po-smrt- no
zivljenje, deprav je o tern mitu
zadosti zgovorno spregovoril Je Cankar.i
Skratka, sviloprejke, kl umirajo v lastnih f
bubah: podasl In nelzogibno. In ta dile--t
tantizem Je ni ved zgolj tragedija, tern- -
ved tudi komedija.
|
