| Note |
OCR Text: ijIi
шII
'V Ш iiiinrtiailiii I i if &.
Jedinstvo, 9. marta 1962. — STRANA 3
Kampanja za pomoc postradalim od potresa Pogledi i misljenja citaoca
©svrt n&
u
Misllo sam da je zaista do-S- ao
cas da ml Jugoslavenl iz
lnozemstva uclnimo neSto ve-li- ko
za narod od koga smo po-tck- ll.
Cas Je doSao, on na nas
strpljivo ceka ve6 preko mje-se- c
dana. A ml? Gdje god Cov-J- ek
okrene, u koju god politi-ck- u
grupu zaviri, svugdje se
spominje narod — hrvatekl
narod, srpskl narod, slovenski
narod, crnogorskl narod, ma-kedon- skl
narod. Koga kod u-pit- ate
Sto bi on ucinlo za na-rod
u Starom kraju, bllo to u
nacionalnlm Hi drzavnim
granlcama, doblt cete spre-ma- n
odgovor: Poglnuo bl za
svoj narod!"
Oh, kako plamenlto! Cov- -
Jek lma samo jedan zivot 1
taj Jedlnl zlvot dao bl za bll-Snje- ga
svoga, za svoj narod.
Krlet, kojl jc uCIo da ljubimo
1 neprljatelje svoje, svakako
bl pohvallo 1 ovu naSu veliko-duSno- et.
Ima situaclja koje od dov-Je- ka
zahtjevaju da dade svoj
zlvot za dobro svog naroda.
AH trcba ozblljno sumnjati da
bl to u£inio ona] kojl svoju
ljubav prema narodu ne is-kaz- ujc
u svakodnevnom zlvo-t- u
i radu, ako, na prlmjer, nl-J- e
sprcman da doprlnose no-vCa- nl
prllog za neku narod- -
nu stvar, rcclmo za postrada-l- e
od potresa u Dalmacljl 1
Herccgovlnl. Nas Jugoslavcna
U Kanadl lma 75—80.000 1
kad bl svakl doprinceao samo
po 50 centl to bl bila prllicna
pomoc postradalima.
A Sta ml radlmo? Ima lh
doeta kojl su iskazall svojc
rodoljubive osjetfaje dava-njc- m
novCanog prlloga, all 1-- ma
1 onlh kojl se Jgraju poll-tik- e.
Kako drugClJe da tuma-61m- o,
na prlmjer, ono Sto se
dogadja u Torontu ?
Sablrnu akclju u ovom gra-d- u
pokrenula Je grupa Dal-matlna- ca,
kao naJviSe zalnte- -
roslranl. Bile su pozvane sve
organlzaclje, 1 to ne Jednom
nego dva puta, da prisustvu-J- u
sastanclma na kojima Je
diekusirano sabiranje pomoci
1 formiran odbor kojl !e tlm
rukovoditi. Svatko Je imao
priliku da se prlkljuci: da su-djel- ujc
u donoSenju odluka,
tla utljc ii odbor i da kontroll-5- c
rad. Strogo Je naglaSeno da
Je ovo opcenarodna, nepoliti-Ck- a
akcija, da svl mozemo 1
trebamo sudjelovatl, da Je je-di- ni
cilj pomoci postradalim.
Pozlvu se odazvalo 8 organl- -
V. G. — Pesa
(SvrSctak)
Nasa mora se
priznati, patila je zbog ljudi
koj'i su postajali njenl 61a-no- vi
samo na papiru all su
ostajali moralno ravnodusni,
kolcbljivi u miSljenju, neod-lucf- ni
u akcijama. Organiza-cija
je takve ljude pokriva-l-a
svojim imenom, delila jc
sa njima svoj uticaj, svoju
popularnost, svoju slavnu
proslost, a oi ljudi su uno-si- li
u organizaciju svoju ne
popularnost, soje sumnje,
kolebanja, svoje individualne
bul)c, sebiinc zahtee, ncod-redje- ne
poglede. . .
AH, nasa organizacija je i
skola za sve dohronamerne
ljude i ona ne moze odgova-rat- i
za one koji otpadnu od
nje i postanu izdajnici rad-nitk- ih
intercsa.
Nas u organizaciji spaja
zajednicka vera u pobedu
mira i socijalizma u svetu,
zajednicki jczik radnika i
zajednicka mrznja protiv
propadajuceg sislema. Svaki
od nas pridonosi tome koliko
кеашрешјју
zacija, medju kojima su 1 ce-t- ri
odsjeka Hrvateke Brateke
Zajednice. Jedna organizaci-j- a
("Bratetvo 1 Jedinstvo") Je
Cestitalo pothvatu, all provodl
vlastltu sablrnu akclju. Pot-hv- at
Je pozdravio i Dr. Kam-b- er
od hrvatske zupe, rekavSl
da ce se 1 onl prikljucltl u ko-li- ko
ne proslijede vlastitom
sablrnom akcijom za koju Je
vec Izabran odbor. Postlgnut
Je sporazum o suradnjl sa Ka-nadsk- im
Crvenim Krizem. Bi-ll
su dobrl izgledl za Jednu 51-ro- ku
sablrnu akclju. All ne-koli- ko
dana kasnije pojavio se
napadaj u "Hrvatskom Gla-su- "
(kojega Je "Jedinstvo"
vec komentarisalo) 1 okruz-nlc- a
organlzaclje UJedinJeni
Kanadekl Hrvati, u kojoj se
ova sabirna akcija proglaSava
"komunistickom". Ovih dana
IzaSlo Je saopdenje u filkaikoj
"Daniel" da Je hrvatska zupa
u Torontu pokrenula sablrnu
akclju, u kojoj sudjeluje i Hr
vatska SelaCka Stranka 1 or-ganlza- cija
UJedinJeni Kana-ds- kl
Hrvati. Tako sada u To-rontu
lmamo trl sablrne ak-cij- e.
Jedno Je sabirna akcija
koju Je organizovao 1 predvo-d- l
Odbor za pomoc postrada-lim
od potresa u Dalmacljl i
Hercegovlnl 1 ima potporu Ka
nadskog Crvenog kriza, drugo
Je sabirna akcija "hrvatskih
naclonalista", koja se oslanja
na hrvatsku crkvu, trece Je
sabirna akcija organlzaclje
"Bratstvo 1 Jedinstvo".
Da li Je moralo doc"l do to-ga?
Da 11 Je korisno? Zar nl-s- mo
mogll raditi zajednicki?
Urednik "Jedlnstva" kaze da
Je to teSko ostvariti. Ja mls-11- m
da bl se moglo kad bl svi
bill rukovodjenl 2elJom da
pomogncmo postradalim urn- -
Jesto svojih uskih politiCklh
1 strancarsklh lnteresa. Ja
mlslim da nl sada nije kasno
da se rad uskladl. Na prvom
mjestu trebalo bl prestatl na-padl- ma
na Odbor za pomoc
postradalim kojl suradjuje sa
Kanadsklm Crvenim Krizem,
Drugo, sve grupe koje sablru
pomoc" trebaju se stavitl pod
pokrovlteljstvo Kanadskog
Crvenog Kriza 1 preko istog
poslatl sakupljenl novae. Cr-ve- nl
Kriz c"e sigurno u svom
izvjeStaju navestl kollko Je
koja grupa uclnila. Tko god
odblja da u ovoj stvarl radl
so Kanadsklm Crvenim Kri-zem,
Javnost Ima pravo da
sumnja u takav rad.
DALMATINAC
moze i koliko hocc, tj4 koli-ko
mu njegova svest nalaze,
a oni koji hoce da ubiju ve-r- u
u ispravnost nasih prin-cip- a,
otpadaju ranije Hi kas-nij- e.
Tako se паб pokret si-- ri
i kristalise, a svaki otpad-ni- k
doneo jc vise koristi ne-go
Stete, jer je sa sobom uk-lon- io
njegovu sumnju i po-metn-ju
koje je sirio medju
nama.
Nasa organizacija, iako se
broj njenih {lanova menja,
crpi svoju snagu iz kanads-kog
rndnickog pokreta. Ona
se uspesno odupirc neprija-teljim- a
svih boja, ona je
mocna, jaka i neunistiva bas
zbog svojih ivrstih veza sa
kanadskim radnickim pokre-to- m,
zbog toga sto ivrsto
stoji na principima beskom-promisn- e
borbc za bolji I le-p- si
zivot radnika, a zivot i
prilikc u ovoj zcmlji uie lju-de
da saznaju, ranije ill kas-nlj- e,
kuda treba ici, ko im
jc prijatelj a ko ncprijatelj.
Olpadnicima i izdajnicima
naJeg pokreta ne pomazu
Deset godina uz
organizacija,
U Sault Sle, Marie (Ontario) sakupljeno preko
500 dolara za postradale od potresa
U Sault Sle. Marie (Ontario), osnovan je odbor za
pomoc poslradalih od potresa u Dalmaciji i Hercegovini.
Dosad je sakupljena svola od 516 dolum. Odsjek
919 Hrvatske Iiralske Zajednice prilozio je 50 dolara, a
isto loliko Udruga Ilrralskog Dorna. Ostalo su pridonijeli
pojedinci
Uslijcd slabog vrcmena nismo uspjeli obaci see nase
Ijude, a ima ih i prilican broj cije nam adrese nisu poz~
nale, pa ih molimo ako zele da nesio doprinesu neka se
obrale na ore adrese: Josip G lavas, 207 Turner Ave. (te-uton
1-33-
97), Matt Xaslovar 56S, Parliament Street (lei.
3-272- 1), Josip Majich (Longo) 161 Hudson Street (lei.
3-11- 96) i Stevo llulat, 232 West Street (lei. 6.-262- 1).
Matt KASLOVAR
P. S. Isto obavjeslenje poslano je "Zajednicaru" i "Hr-vatskom
Glasu".
U Urugvaju
Ovo }r tckst pisma ko jeta ji isiljcnirko dritstvo
1WATSTVO upittilo Matin' i'xiljinika Hrvatske n
'Aatjrrbu : Matica Isrljmika Hrvatske
Gajeva 2 Л
Zatjrcb
Montevideo, 28. febmara 10G2.
Vragi druyovi iz Malice!
Dmms Saljrmop preko Vas, 100 hiljada dhiara
za izbjcijlu djcru iz nastradalih krajeva Dahnacijc i
Hrrrrqnvinc.
Ovo jr tf.sa prva posiljka a do skora vc slijc-t'J'- ti drwa.
Posto do nas nr dolazi jutjoslavrnska stampa,
a ovdasnje novinr su samo inalo i to povrsno pisale
o tratfrdiji Dahnacijc i Hcrccnovinc, nijcstno znali
sta da radimo i sla da poduzimamo. AH posto smo
prcd dva dana primili dmaarsku novinu JEDIN-STVO
iz Kanadc, u kojoj jc opisana cijcla katast-rof- a
a Primorjtt i Hcrccijovini i islodobno ирнссп
poziv na cmitjraciju da ротоцпс svom narodu, mi
smo odmah sazvali saslanak upravnotf odbora i ri-jrs- ili
slijedeve :
1. Dali sve sto imamo u drushrnoj bla;jajni za
pomoc djcci iz poslradalih krajeva, a to je l.r00 pc-k- e
da ona prcda Crvcuom Krslu, jcr mu mi nc zna-sos- a.
2. Poslali odmah na Mulicu Tscljenika Hrvals-m- o
adrese. Kto to smo vec ucinili odmah po sastan-k- u.
o. Procilaii opis potresa i nanesene stetc preko
nasej juioslavcnskofj radio-sa- t a i pozvati svu nasu
cmitjraciju na ukciju za pomoc.
4. Sazvati za dan 4. marta sve nase cltinstvo i
prijatelje na izvanrednu sjednicu za ortjanizovanjc
pomoci domovini.
Г). Uput it brat ski poziv ostalim drustvima u ju-tfoslavcu- skoj
koloniji da dodju s nama na dotovor
1 1. marta i da s njima skupa ortjanizujemo zttjedni-rk-n
akciju cijclc kolonijc. Poziv je upucen pismeno
HUVATSKOM DOMV, PUEKOMVltSKOM
DltrSTVr i XASOJ TAMHUUlCr. Xadamo se
njihovom odazovu jcr su uvijck bili uz domovinu.
Molimo Vas da ovu svofu izrucitc Crvenom
Krstu i da im javitc tla ce do skora slit'i drutja po-siljka.
Primite drutjarske pozdrave.
Yji Vpravni Odbor Jutjoslavcnskotf Vdruzenja
BUATSTVO —
Ferdinand Gialotj, predsjednik,
Fran jo Svjctlicic, blatjajnik,
Ljuboslav Jntronic, tajnik
pokret i
najprljaviji metod i borbe
protiv nas, sve njihove pod-los- ti
i drskosti u izno£enju
Iazi i kleveta ne mogu da
naskode naJem pokretu. Sta
sve nisu upotrcbljavali pro-tiv
nase organizacijc Kruzic,
Stevanov, Mihic I Mladeno-vic- ?
Od najpodlijih lazi i
kleveta do najogavnijih pret-nj- i.
AH, svi znamo da oni ni-su
naneli stele nego su ul-vrst- ili
nase redove. 1'a, ipak,
potrebno je reel nekoliko re-£-i,
naroCito zbog onih mla-dji- h
koji sada pristupaju or
ganizaciji Saveza 1 listu "Je-dinstvo".
Pre svega, sta jc htela fa-moz- na
c"elvorka?
Treba reci da su Kruzid i
Stcvanov, u celoj prljavoj ra
liotl protiv nase organizaci-jc,
bili incijatori i organiza-tori- .
Onl su navcli u blato
Mihica i Mladenovica, koji
su, kad su vec zagazili do
guse, nastojali da sc nabace
blatom na sto vise ljudi.
Zbog toffa, ovdc sc, uglav
nom, govori o prvoj dvojici.
stampu
Oni su, poslc tolikih godi-na
provedenih u pokretu,
hteli da prekrste naCela i da
pokret prilagode njihovim
li6nim interesima. Kad u to-me
nisu uspeli, oni su potrn-zil- i
saveznikc i pomagaCc.
Mi zivimo u sistemu gdc
je c"ovck krvoloCna zver pre-ma
drugom, gde vlada naCe-lo- :
"Ako ne prevarim ja nje-g- a,
prevaricc on mene". U
ovom sistemu sve je predmct
trgovinc; burzoaski idcolozi
to i ne kriju nego otvoreno
govore da se "svaki covck
mole kupiti, neko za male,
a neko za vece pare".
Svaki onaj koji je izblizc
poznavao Kruzica, Stevano-v-a
i Mihica mogao je videti
kako dubok i neizbrisiv pc-i- at
mole burzoazija udariti
na ioveka putcm trgovinc.
U sistemu gde je sve pre-dmct
trgovinc (ona sa sobom
nosl prevarc najrazlicitijih
vrsta), u sistemu gdc se pro-daj- e
znanje, ljubav, uvcre-njc- ,
savest, moral, postenje,
iskrenost, svest ltd., nije cu- -
Br££e Peso,
Pratlm memoare 111 dozlv-IJa- Je
druga PeSe kojl lzlaze u
"Jedlnstvu" u nastavclma
pod naslovom "Deset godlna
uz pokret 1 Stampu". Ja drzim
da bl bolje odgovarao naslov:
"PromaSena tema". Autor Je
zagazio daleko 1 duboko, tj.
napisao Je svega 1 svaSta u
svome djelu, a najmanje od
toga svega se odnosi na stva-rno- st,
odnosno, rljeci I rece-nl- ce
koje se nalaze Ispod go-re
navedenog naslova, nlsu
naSle svoje pravo mjesto.
A narocito u 37-mo- m nastav-k- u,
gdje autor sam sebl dopu-St- a
tollku slobodu 1 naziva
desetine 1 hlljade ljudl naj-pogrdni- jlm
imenlma, kao "lu-da- cl
svoje vrste, nemoralnl,
bezkarakternlcl i kretenl".
Da. Ima od toga 1 istlne all
ne u tolikoj mjeri u kojoj Je
V. G. — Pela okarakterlsao
Jedno mnoStvo ljudl, medju
kojima lma 1 Cestitih. Druze
V. G. — Peso, ako ti mlsliS da
Je to nacin da dokazeS ljudl-m- a,
da su na hrdjavom putu,
onda neznam Sto da tl ka-2e- m,
nego da si lzabrao pog-roS- nu
stazu dokazlvanja, u
korist onog perspektivnog
Windsor, Ont. — "Windsor
Dally Star" od 27. februara
donosi povedl Clanak o bora-vk- u
delegaclje Udruzenja po-dunavs- klh
Svaba (Alliance of
Danube Svablans) u Ottawl.
Citajudl taj ilanak vldlo sam
kollko Je daleko otlsao Mr.
Green, minlstar vanjsklh po-slo- va
Kanade u lovu na gla-sov- e.
Da 11 Je gospodinu Greenu
poznato da medju tlm Svaba-m- a
lma ljudl kojl su bill do- -
brovoljcl u SS trupama Hlt-lero- ve
armlje? Ja sam u
vrljeme II svjetskog rata pro-laz- lo
kroz Svapska naselja u
Slavonijl, BaCkoJ, Banatu i
Bosnl oko Zenlce 1 poznato
ml Je da Je vedlna blla na
stranl Hltlera i radlla protlv
narodnlh lnteresa 1 zemlje.
Kollko Je menl poznato, ju-goslave- nske
vlasti nlsu posll-J- e
rata protjerale Svabe, ne-go
su onl saml JoS u ratu na-pust- lll
svoje kuce 1 povlaCill
se sa nJemaCkom vojskom.
Vjerojatno su za to imali raz-log- a,
Jer bl mnogl morao od-gova- ratl
za zloClne koje su
u61nlo tokom oslobodlla6kog
rata. Poslije rata svakl Svaba
se mogao povratitl u Jugosla-vlj- u
ako nlje Clnlo zlocln pro-tlv
naroda. Od 400.000 kollko
do da su ovi trgovci predpo-stavi- li
sebi mesto Casne i po-Ste- ne
borbe — placenu izda-ju- ,
dolar-dinar-patriotiza-m.
Kad su ovi ljudi izgubili
nadu i vcru u stvar napred-ni- h
snaga, setili su se da mo-gu
prodati ono sto su nau-tili
u pokretu i preko nase
stampe. I kad su vec proda-l- i
uverenja i principc za ko-je
su se manje ili vise bori-l- i,
oni su poceli propovedati
poludoslednost rad nif koj
stvar! i nagovarati druge da
silaze po najnizim stepenica-m- a
beskarakternosti u mrak
i blato. Oni uporno nude idc-j- c
koje produzavaju zivot u-miru- cem
poretku i nastojc
da prodaju ulje sa kojim sc
mazu ropski lanci. Svaki o-n- aj
koji kaze da ropskc lan-ce
treba kidatl postaje nji-ho- v
neprijatelj, jer su oni
trgovci sredstava za snoslji-vos- t
tih lanaca. . .
Nas pokret u£inio jc pot-pu- ni
raskid sa nepotpunim
ljudima, a ovi su vec poka-za- li
da izdajstvo radnickih
intercsa, makar prikrivano
i sa najkitnjastijim fraza-m- a,
ne moze dugo da pros-perir- a.
l'oknzali su da su
osudjeni na propast u na- -
to ffa ne veslfa
boljitka kome mi tezimo i za
koji se zalazemo sa svojim cl-JeM- m
bidem. V. G. — PeSo, Ja
Cu ti iskreno da kaiem: U bu-du- Ce
kad budeS plsao, prona-d- jl
boljl metod kritikovanja.
Jer na ovaj naCln, пеСеб
mnogo pomoM radniCkom
pokretu, nego samo odmodl.
To nlje naCln, PeSo, nazlvati
ljude pogrdnim imenlma, sa
kojima se ljude odstranjuje,
a ne dobiva uz pokret 1 Stam-pu.
PeSo, pomisli, dlskuslraS
ljude 1 probleme. Dru2e, pa
onda krltlkuj, a ne tek tako,
pisatl ono Sto tl padne na pa-m- et.
Dragl druze, J a se na-da- m,
da ceS u budude prvo
ispeel, pa onda napisati 111
reel.
Krltiku zasluzuje i ured-nik
kojl Je propustlo da to 1-z- adje.
SI. Daic — KrajKnik
Xapomcna urcdnika: Ured-nik
prima krltiku. On ne di-J- ell
poglede druga PeSe pre-ma
novlm doseljenlcima.
U svom clanku drug PeSo
je iznlo svoje licne poglede i
misljenja i za njlh snosl od-govorn- ost.
11
je zlvjelo na teritorlju Jugos-lavlj- e,
vratilo se oko 3—4 ti-su- ce.
Kad su se vratill doblli
su kuce i zemlju, iako ne svi
svoje ranije vlasniStvo, all su
dobili tollko da Je bllo dovo-ljn- o
za pristojan 1 dobar zl-vot.
Vldl se po tome koliko su
voljeli svoju rodnu grudu, Ju
goslavlju. Istina bllo ih Je 1
u partlzanlma, borlll se za
svoju rodnu grudu, all vrlo
mall broj.
Mister Green nczna Sto su
mnogl od njlh clnill u svojoj
rodnoj zemljl. U borbl za
Travnlk, cltav Jedan bataljon
Je bio sastavljen od Jugosla-vensk- ih
Svaba, samo koman-da- nt
bataljona bio Je rodjen
u Njemackoj. To Je samo Je-dan
od prlmjera, na kojoj su
stranl bile Svabe za vrljeme
velikog oslobodllackog rata 1
sada Im minlstar Jedne save-znc- ke
zemlje obecava da ce
poradlti da im sc platl oSteta.
Slavko
„PODIHSKE SVAB
SAMO DRAGA D0M0VIN0
iseljeniStvu pored naj-izdasni- jc
dobi-jaj- u.
polvrdjena
mogu
oni imaju
vcze sa
pokretom, Kada
jugoslovcnski rukovodioci bi-li
ono sto
Misljcnjc citaoca u
Sjcd. Drzavama
Phoenix, Arizona. — Ured-niitv- u
"Jedlnstva", u ovom
listu Sal J cm banknotu od 10
dolara za obnovu pretplate,
kalendar i ostalo u fond. Ka-lend- ar
je vrlo dobar.
"Jedinstvo" je sada jako
dobra novina, osobito ml
dopao broj povodom 30-godI-Sn-jice.
U tome izdanju teme-ljlt- o
Je opisano, da se ka-ko
stojimo u svijetu:
lznljete su clnjenlce, ne pra-zn- e
rjeCl.
O polemic! lzmedju Kurtl-6- a,
KordunaSa 1 starog pretp-latni- ka
mogu redl, da Je Kur-- Ш
istlnu govorlo kad Je pl-sao
o poejetu Jugoslavljc
za onog tko nije bio u
Je vec dlrao o
zloiestu stranu, zaSto nlje pl-sao
1 o dobroj stranl. Kurtifi
nije plsao da se Jugoslavia
razvlja u industrijsku drza-v- u:
svagdje se tvornlce podl- -
2u, a narod zive mnogo bolje
nego prlje. Te su promjene
primjetljive za svakoga, a o-so- blto
ljude kojima Je pozna-t- a
i stara Jugoslavia.
U sadanjoj Jugoslavijl ne-m- a
gladnog naroda. RadnlSt-v- o
ima nolnlfiko 1 HjcCnlCko
oslguranje, ima godiSnJl od-bor,
zene nadoplatu na djecu,
radnlce zene primaju
stanovito vrljeme prije i po-slije
poroda, tu su uracunata
vanbracna djeca . . .
Posjetiocu odmah upadne u
oCi da su bratski odnosi lzme-dju
naSih naroda dobrl, nacl-onal- na
svadja 1 mrinja lsCe-zav- a.
Nlgdje se ne Cuje viSe
uskogrudnosti.
Istina ima JoS mallh prlva-tnl- h
radnja, all njima Je pro-fit
ograniCen. PoSto sam po
zanatu pekar, posjetlo sam
par pekarskih radnja. VidJeo
sam Je doSao covjek u
pekarlju 1 kazao gazdl da
pravi previSc proflta,
mu Je odgovorio da nc pravi.
Zapitao sam
slobodno pravi profita, kaze,
kao i oblcan radnlk, 10.000
dinara, "all Ja pravlm vISe".
All o tome necu sada pisatl.
Ja drzlm da progreslvnl
ljudl trebaju stvarl gledatl o-na- ko
kakve one Jesu bez ten-dencl- ja,
InaCe ne mogu se
smatratl
Damjan Hiclicli
TEBI
draga, ponoslta majko,
Od kako izgublh zavicaj tvoj,
U grudima noslm kameno brcme
Jer nemam vise zagrljaj tvoj.
Ti si ml blla ko rodjena majka,
O zemljo moja lljepa ko bajka,
Puna si sunca, lijepote i cara,
Prepuna si svakog blagodara.
Brljeg tvoj svakl Je krlstalna vaza,
A Suma kltna, cvljece u njoj,
Polja, ravnlce, cilim Sarmantnl,
O kako Je lijepo u domu tvom.
Rljeke ti blsernim sjaju,
Koje ti krase 1 tako lijep dom.
Spilje i svodovl lanac su zlatni,
Koje tl nosiS o vratu svom . . .
Jadransko more 1 njegove boje
Za otoke majko ne najdjoh rljedi,
Svecana suknja doma Je tvog,
Kollko znaCe na haljinl toj.
Ponosna budl domovlno moja,
1 svakl potomak tvoj.
Ponosna kao 1 ljudi,
Koji bl htjell u zavicaj tvoj.
Za tobom ceznem o zemljo moja,
U daljinl ne CuJeS tl vapaj moj.
Za tobom ceznem 1 danju 1 nodu,
Prlml me natrag u zagrljaj svoj . . .
S. Nadinid
sem I
pomoci koju
Jos jednom je
istina da sc u Kanadi
odrzati samo koji
ivrste kanadskim ra-dnickim
bi
nisu, tj., kada bi
se
vldl
ustvarl
sa-mo
Ju-goslav- ijl.
Kad
placu
I
naclonalne
kad
gazda
gazdu koliko
reallstlma.
Domovlno
teku
Kao
budl
stajali na pozicijama prole-tersko- g
internacionalizma, i
u taboru medjunarodnog' ra-dniCk- off
pokreta, cak ni tada
ljudi koji bi bili privrzeni
jugoloven.skoj vladi a zapo-stavi- li
inlcresc kanatlkc ra-dnic- Kc
klasc, bili bi osudje-ni
na propast.
(Nastavak na str. 1)
r
ш
|
