000068a

OCR Text: IZ JUG0SLAV1JE
PROSLAVA 100-GODI5NJI- CE LENJINA
Stogodiinjica rodjenja Vla-dimi- ra
lljila Lenjina obiljeiena
jt u Jugoslaviji brojnim sa-stonci- ma
i tlancima u itompl.
Od posebne je voinostl Titov
{lanak pod naslovom "Lenjin
— mislilac i strateg socialist!-{k- e
revolucijc" u moskovskoj
"Pravdi", kojeg su u Jugosla-vi- ji
prenijcli listovi "Borba",
"Politika", "Vjesnik" i drug!.
(Nopomena: "Jedinstvo te taj
{lanak donijeti u idutem bro-ju- ).
Savez komuniila Jugosla-vij- e
bio je zastupljen na glav
noj proslavi u Moskvi; dele
gatiju su saftnjavali Dr. Vlodi-m- ir
Bokori{, predsjednik Save-z- a
komuniita Crne Gore Vese-li- n
Djuranovic, tekrelar Izvri- -
nog komiteta CK SK Srbije njinu.
susretu stogodisnjici postojanja Dobrovoljnog
vatrogasnog drustva u Delnicama
Delnlce. — Svaku drustve-n- u
djelatnost uslovljavaju
drustvenl uslovl I potrebe,
sto osoblto vrljcdi za vatro-gasn- u
organizaclju. Vatro-gastv- o
je nastalo kao nuzna
drustvena potreba u odre-djeni- m
uslovima, kao potre-ba
ljudske zajednice, da o-br- anl
zlvote 1 lmovlnu od
vatre i drugih elementarnih
tnepogoda, te mozcmo redl, da
Je povljest vatre Jednako to-ll- ko
stara kollko 1 sama bo-ir- ba
covjeka s razornlm pri-rodnJ- m
pojavama, povljest
vatrogastva, medjutlm, koll-ko
i sam lzum posebne Str-calj- ke
za gaSenJe vatre.
Dobrovoljno vatrogasno
druStvo u Delnicama osnova-n- o
Je 1875. godlne, to Jest
prlje 95 godlna 1 spada u red
najstarijth vatrogasnlh dru-Jta- va
u zemljl. Dakle osno-van- o
Je svega 11 godlna lza
najstarljeg drustva u zem-ljl,
onoga u Varazdlnu.
Od cjelokupne arhlvske
gradje vatrogasnog drustva u
Delnicama puklm slucajem
pronadjen Je tako zvanl "Slu-zbcn- lk
Dobrovoljnog vatro-gasnog
drustva" lzdan 1877.
KOdlne, dok sva ostala gradja
unlstena Je po ustasama. Ar-hlvs- ka
gradja DVD-- a Delnlce
nalazlla se, nalme, u prosto-rljam- a
blvse opcinske zgradc,
koja Je tokom rata blla prc-tvore- na
u ustasku kasarnu,
tako da su dragocljenl matc-rlja- ll
od postanka drustva
propall.
Prcma sjedanjlma svjedo-ka- ,
kojlh Je danas vrlo ma-l- o,
rad vatrogasaca na garl-Stl- ma
bio Je vrlo tezak 1 na-pora- n.
Sve do 1904. godlne u
Delnicama nljc bllo vodovo-da- .
PostoJale su svega dvlje
vellke clsterne 1 potok, kojl
JoS 1 danas postojl. Pozarl su
bill destl, Jer su kuce bile u-glav- nom
drvene. Na tavarui
Je bllo smjesteno sljeno, a
ognjlsta su blla otvorena,
obldna, bez dlmnjaka. Prl-llko- m
gasenja bllo Je anga-ftlra- no
Citavo gradjanstvo.
Voda se Je noslla lz potoka,
da bl se pozar lokallzlrao, a
o spasavanju kuda nlje se
moglo nl govorltl.
Medju 61anstvom vatroga-sn- e
organlzaclje postojao Je
oduvljek dubok drugarskl
odnos, svojstven ovoj huma-n- oj
orpanlzacljl. Ne postojl
nl Jedna druga sllcna orga-nlzac- lja
u kojoj su clanovl
tollko 1 tako cesto lzlozenl
oposnostlma, da flzlikl stra-daj- u,
da lzgore, da Ih zaruil
nagorjela zldlna i slldno.
Mora se konstatiratl, da je
ved u samom podetku druJtvo
zasnovalo svoj rad na dosta
strogoj osnovi. Na znak uz-bu- ne
svaki dlan morao Je do-- tl
na odredjeno zborlit 1 Ja-v- iti
se svom 4djl. Za vrije-m- e
gaienja pozara nl jedan
Clan nlje se smlo udaljltl sa
--;ЉЈ,~
Latinka Perovii, te ambatador
SFRJ u Moskvi Veljko MKuno-vi- c.
Predsjednik Scveza sindi-kat- a
Dylan Petrovil-Son- e pri-sustvov- ao
je na protlavi u
Uljanovsku, rodnom mjestu
Lenjina.
U Beogradu je odriana sve-{a- na
akademija Narodne skup
{tine kojoj je prisustvovao i
predsjednik Republike Tito; go-vor- ili
su Veljko Vlahovic", Dr.
Savka Dab{evic-Ku{a- r, Milan
Vukasovil, ljup{o Arsov i Ja-n- ez
Kocijan{i{. Svefane aka-demi- je
odriane su u Zagrebu,
Skoplju, Novom Sadu i dru-gi- m
gradovima. U nekim ve-lik- im
tvornicama odriani su
radnitki mitinzi posveleni le- -
I)
garlsta bez dozvole vodje. Za
vrljeme sluzbe clanovlma Je
bllo zabranjeno pusenje, ne-potreb- no
hodanje 1 vlkanje.
Na kraju gasenja ukollko nl-je
po vojvodl odredjeno, da
koje odjeljenje ostane na
garlstu, cjelokupna momCad
se postrojavala nakon cega
se vrslo prozlv 1 tek tada bio
Je dozvoljen odlazak sa ga-rlsta.
Nedjeljom 1 praznlkom
nl Jedan dan nlje se smlo
udaljltl lz mjesta, a da se
prethodno nlje javlo vodjl,
kojl Je vrslo nalzmjenlcnl ra-spor- ed
tko odredjenog dana
mora bltl u mjestu.
Llstajucl tako vjezbovnlk
drustva Jos u osnutku moze
se uoCltl, da se vet tada ml-sll- lo
o svlm mogudnlm mo-mentl- ma,
kojl su mogll us-krsn- utl.
Da bl se svakl clan
sto bolje uvjezbao u svom
radu odredjene su bile vje-4- be
koje Je sazlvao vojvoda.
Prema podaclma kojlma
raspolaze drustvo, drustvom
Je rukovodlo 1875. godlne od-b- or
kojl se sastojao od sllje-ded- ih
Ilea: dr. Albin Rleger —
vojvoda, Milan Petranovlc —
zamjenlk vojvode, Jakov Jur-kov- ld
— vodja strcara, Joslp
Rackl — zamjenlk vodje Str-eam,
Joslp Plese — vodja fcu-va- ra,
Ivan Bolf — vodja pe-nja- ca
1 Mlo Stelnberger —
zamjenlk vodje penjaca, ko-jl
Je ujedno bio 1 tajnlk dru-stva.
Da bl druAtvo sto svecanl-J- e
proslavllo svoj JublleJ, sto-ljenl- cu
svosa postojanja, o-bra- tllo
se gradjanlma Del-nl- ca
plsmenlm putem, da
pruic pomod drustvu n prl-kuplja- nju
grade, za koju se
smatra, da Je gradjanl posje-duj- u.
Gradjanl Delnlca oda-zva- ll
su se apelu drustva 1
podell prlkupljatl fotografl-J- e
1 druge alatke drustva 1
time pomogll sadasnjem od-bor- u,
da sto lakse oplse rad
drustva od osnutka do da-nas.
Nakon tako prlkupljenog
materijala, lako nede bltl do-volj- no,
drustvo de otvoritl
vatrogasnl muzej u prostorl-jam- a
novosagradjenog do-m- a.
Iako Je godlna Jublleja
piilldno daleko — pet godlna,
u drustvu smatraju, da Je to
krajnje vrljeme da se svl tl
dokumentl srede, sloie 1 na-pi- se
hlstoxijat drustva u De-lnicama.
Kazitnir Tomac
Ako ima jo$ nrtko od isr-ljrni- ka
iz Gorskog Kotara u
Kanadl ill SAD da nlje
dao svoj prilojr na aprl гл
pomoi u Izgradnji Vatrojtas-no- g
doma u Delnicama, moie
to uclnltl i sada srojom po-iiljko- m
na:
Kazimir Tomac
Xarodnot; oslobodjenja 29
Dflnice, Gorski Kotar
Yuiroslavlja.
S3.
►►Trrts
25 CODINA MAKEDONIJE
Sesnaestog oprila u Skoplju
je proslavljena 25-godiin- jica
osnivanja prve makedonske
vlade.
U 25 gadina od kad postoji
kao federativna republika Ju-gosla- vije
Makedonija je posti-gl- a
znafajne uspjehe. Naclo-nal- ni
dohodak je povelan za
tri puta. Iigradjeno je na sto-ti- ne
ir.dustrijskih poduze£a.
Isto tako veliki napredak zabi-Ijeie- rt
je na kulturnom polju;
po prvi put u historiji lzdan je
rjeJnik makedonskog knjiiev-no- g
jezika, napisana historija
makedonskog naroda, osno-va- na
Makedonska akademija
znanosti I umjstnosti itd.
AMBASADOR U PEKINGU
Jugoslavia je, poslije dugo
godina, imenovala ambasado-r- a
u Pekingu; to je Bogdan
OreHanin, {Ian Savezne skup-Itin- e
i predsjednik njezinog
komiteta za obranu. Saopleno
je da ie OreJJanin uskoro ot-puto- vati
u Peking. U Beograd
treba da dodje novi kineski
ambatador.
Odnosi limedju Jugoslavije
i Kine godinama su bili zateg-nu- ti
zbog kineskih napada na
Jugoslaviju i njezlno rukovod-stv- o,
kome su pripislvani svi
moguli grijesi.
ALBANIJA MIJENJA DR2ANJE
PREMA JUGOSIAVIJI?
Izgleda da je Albanija po-ie- la
mijenjati drianje prema
Jugoslaviji. Nedavno je vodeii
albanski list "Zeri i Populit"
objavio vrlo pohvalan {lanak1
o oslobodilaikoj borbi naroda
Jugoslavije. U ilanku se kaie
da Albanija, usprkos "nepo-mirljiv- ih
ideoloikih razlika",
ieli prijatcljstvo sa Jugoslav!-jo- m,
i da ie biti na njezinoj
strani u sluJaju da je "napad-n-u
razni imperijalisti".
Na konferenciji za itampu
u Beogradu ptodstavnik Sekre-tarija- ta
za vanjske poslove
Dragoljub Vujica je Izrazio za-dovoljs- tvo
sa "svim ito je re-2e- no
u listu 'Zeri i Populit' o
zajednitkoj bo'bi naroda Alba-ni- je
i Jugoslavije protiv foliz-m- a,
za slobodu I nezavisnost
naiih zemalja". Vujica je rekao
da je Jugoslavia uvijek bila za
dobre odnose sa Albanijom i
da ie poduzeti korake za nor-malizira- nje
odnosa u svim po-drutji-ma
od zajednUkog inte-res- a.
NUKLEARNA ELEKTRANA
U SIOVENIJI?
U Sloveniji se, kako je iija-vi- o
Mihael Kunaver, direktor
Poslovnog udruienja energeti
ke Slovenije, ozbiljno razmatra
podizanje nuklearne elektrane.
Ako je budu fjradili sami Slo-vene),
elektrcna e imati 300
MW, a ako e prikljute I Hrva-t- i,
imat ie 600 MW. Corivo za
elektranu bi se uvoiilo, ali bl
se uranova ruda iz Videm-Kr-iko- g
izvozila za obradu u go-riv- o.
KljuJno je pitanje, prema
rtjetfrna Kunavera, da li ie e-lektr- i{na
energija iz nuklearne
elektrane biti jeftinija ili skup-Ij- a
od elektritne energije koju
bi Sloveniji mogle da isporuce
nove elektrane iz Bosne i Her-cegovi- ne
i Srbije.
USLOVI ZAJMA
MEDJUNARODNE BANKE
Medjunarodna bonkn za ob-no- vu
i razvoj dala je Zajednici
jugoslavenskih PTT za razvoj
telefonije 0 milijuno dolara.
Kamate su, prema pisanju
"Ekonomske politike", 7 posto.
Rok otplote je 30 aodina. ON
plajivanje pounje nakon pet
godina tj. poslije dovrienja
projekta.
. aMUWHRMf
JeoHnstvo. 1. тф1970. — STRANA6
4J
ZABRANJEN "TIN"
(Nastavak $a st. 1)
i Australije", kojim je objav-Ijen- a
"okcija prikupljanja ma-terijal- nih
sredstava za Zakladu
'Hrvatskog knjilevnog lista".
Tu se trale novcani prilozi za
"Hrvatski knjiievni list", pret-plaivan- je
na istog I otkuplji-vanj- e
knjiga koje je izdalo
Udruicnje zajednice samo-staln- ih
pisaca "Tin". Po-stav- lja
se pitanje: Kuda {e taj
novae dospjeti sada kad U-drui- enje
zajednice samostalnih
pisaca "Tin" i "Hrvatski knj-iievni
list" vise ne postoje?
CIJENE USLUGA I STANARINE
"ZAMRZNUTI"
Komunalne usluge ne bi
trebalo da poskupe ove godi-n- e.
Taj je zakljufok donesen
na sjednici Predsjedniitava
Stalne konferencije gradova,
koja je odriana u Beogradu.
I stanarine treba da se "za-mrzn- u"
do kraja godine, a ne
samo u prvih Jest mjeseci, ka-ko
je uvjetovano rezolucijom
Savezne kupltine.
850.000 STANOVA DO 1975.
U slijedeih pet godina u
Jugoslaviji treba biti izgradje-n- o
850.000 novih stanova.
RAZMJENA FILMOVA SA SSSR
U Moskvi je, prema izvje-ita- ju
Tanjuga, potpisan so-vjetsko-jugosla- venski
ugovor o
filmskoj suradnji. Ugovor Izme-dj- u
ostalog predvidja razmje-n- u
filmova: Jugoslavia ie od
Sovjetskog Saveza dobiti fil-mo- ve
o Lenjinu, film "Oslobo-djenj- e"
I druge, a Sovjetski Sa-vez
od Jugoslavije Bulajilev
film "Bitka na Neretvi" i dru-ge.
PREHRAMBENA INDUSTRIJA
TREBA 5000 IN2ENJERA
Na savjetovanju predstavni-k- a
radnih organizacija jugo-slavens- ke
mesne Industrije o-dria- nom
u Petrinji naglaiena
je potreba uspostavljanja ka-dro- va
za ovu industriju. Na sa-stan- ku
je re2eno Ha Junnslaviji
nedostaje 5000 iniei.,ra za
potrebo prehrambene industri-je,
tia bi dostinla evropski pro-sje- k.
Prema sadainjem tempu
osposobljavanja kadrova taj ce
prosjek biti dostignut tek za
pet godina.
ZASTO RADNICI NEGODUJU?
Radnici nsgoduju prema
svim razlikama u osobnim do-hoci- ma
koje nisu rezultat rada.
Proklamirana politika stjecanja
i raspodjele osobnih dohoda-k- a
teiko postaje stvarnost I sin-dik- ati
su, kao I ostale druitve-no-politii- ke
organizacije, duini
da mnogo vile uiine za njeno
provodjenje. U Sloveniji, na
primjer, 52 posto radnika sma-tra
da se nagradjivanje prema
radu u praksi ne provodi.
To je u razgovoru s novinari-m- a
izjavio predsjednik Cen-traln- og
odbora sindikata indu-strije
i rudarstva Milan Ruka-vin-a,
poslije sjednice Predsjed-niirv- a
tog odbora na kojoj je
razmatrana politika stjecanja i
raspodjele dohodaka i osobnih
dohodaka.
Rukavina je k'azao da Sin-dik- at
industrije i rudarstva "ni-j- e
protiv politike koju je u o-v-oj
oblasti urvrdio SK i Savez
sindikata, ali primjeuje da se
nije poilo dolje od toga, da
provodjenje te politike nije osi-gura- no
sistemattkim mjera-ma- ".
Principi su reform da se
prije svega moti voditi roiuna
o lovjekv, proizvodjaJu, ali
ima t drukfijeg ponoianja, re-kao
je Rukavina.
aIstina je preca
od koristi,,
IZVODI IZ AUTOBICX5RAFIJE DJORDJA KARADJORDJEVlCA — 29
PRED ZGRADOM GA JE CEKAO
DVORSKI AUTOMOBIL
Ns znajuci gotovo ni gde sam, ni I'a
se sa mnom zbiva, pnhvat;o sam ma-hinal- no
pero koje mi e pruzao Spalaj-kovi- c,
— i, dok su me on i profesor pri-drzava- li,
nemajuci snage ni da procitam
ono Jto mi je podneseno, slavio sam
na hartiju nekoliko reci i svoj potpis i
odmah nanovo klonuo na uzglavlje. Bio
sam u takvom stanju da nisam bio sve-sta- n
onoga sfo [inim. Da mi je u tome
rrenutku trazeno da potpisem ucesce u
kakvom zlocinu ili svoju smrtnu presu-du- ,
uJinio bih odmah, bez i najmanjeg
kolebanja i razmijljanja Profesor mi Je
docnije pricao da je Spalajkovii I glasno
proJitao to pismo pre nego sto sam ga
potpisao, ali je to ucinio na takav na-£i- n
kao da me u Doslednjem trenutku
spasava od smrti, te ni profesor, obicno
uvek stalozen i pribran, nije imao pro-sto
volje da reaguje.
To, iznudjeno mi pismo glasilo je:
"Zalim dosadainje moje postupke
kojima sam, iznoienjem neistina, na-nos- io
neopravdane uvrede tebi, kao iefu
dinastije i driave, — time sam se ogre-ii- o
o odredbe statuta, koje sam potpisao.
Stoga te molim da sve ovo, ito je do
sada bilo, predoi zaboravu i da bude!
uveren da cu јз ubuduce sve duinosti
koje sam primlo na se potpisivanjem
statuta, — ispunjavati kao I svi ostali
flanovi doma".
Pismo je bi!o potpisano, Spalajkovid
ga je brzo zgrabio iz mojih ruku — I
jo5 brze izleteo iz kuce. Dvorski auto-mob- il
cekao ga je prod zgradom.
PRESTLA . . .
ovim kojima poZela Ponovo
koja ce odvede — u
jedino mesto smeta
kojoj je bai Kliki, fijem
lelu kralj, koji ieleo se konaEno iako je ovaj
bai je - vlast.
Sum kljuca, koji se okretao u bravi,
rasprsio je Iscezle su
blede senke dana, i ja
opet sam, u kancela-rij- i
Vrata su otvorila i onaj
koji je jutros naredio me okuju,
u!ao je u sobu. Pratila su dva
— Molim budete mirni, —
rekao je uctivo. — Imam
vas izvedern. Ako nam ne
budete pravili skinucemo vam
okove.
Kako Cutao, oficir to shvatio
kao mu necu smetati
naredio skinu okove. Jedan
od priiao mi je i moje su ru-k- e
oias bile
Pokusao se
se samo zaneo i ponovo sruSio u
stolicu. me je uzeo
ispod fuke.
— Idemo — rekao je uljudno. —
2elite li ito? Vode?
Doneli su mi c"aiu vode i okvasio sam
usne. Nisam osecao glad
Boleta me je samo glava i telo
mi je bilo iznureno.
NISAM SE OPIRAO
Cuteci iziili iz sobe. Oficir me je
opet drzao ispod ruke, a strazari
za noma. Nisam se opirao, nisam
imao snage za to. Pred kod
ulaza, cekao [e la-gan- o,
tako se gotovo nije ni bat
koraka, uili u kola.
Jedan napred pored sofera,
oficir i drugi zandarm pored mene, je-dan
jedne drugi druge strane.
je vei bio mrak. Ul;ce slabo
i puste. Prozori
jos svetle, ce uskoro oni
uonuti v mrak. Nad car-ii-o- m
lagano se spuifa mir majske noci,
— a u mojoj dusi cbamire i
Ie!ja . . . Nista viie i mislim. li je
i do o necem
ulicoma stigli do sav-sko- g
To je isto pristani-st- e
sa кодз je narod nekada or.ako
buJno klicac, kada sam prvi put stigco
u Sada je
neka odsjaj lz
vode . . . Moja Sava, koja me je danima
radovata kada se r.ag'mjao nad
Moji protivnici su najzad mogli da
hkuju. Ono sto nikada ne bi dobili
mene ni po cenu moga zivota, dobili
su bez ikakvog opiranja, u stanju moga
zanosa i totalnoj moje volje.
Krurwki savet, koji je imao donese
definitivnu odluku o meni, sastao se
istoga dana uvece. Posto
"moje" pismo, koje je Spalajkovic
odneo, savet je naiao da prema
situaciji ne treba da donosi ni-kak- vu
odluku — i Jlanovi su se raziili.
Moja borba bila za ovaj mah
ne
mojih zohteva, nego mojom totalnom
koja mi je na
mucki i nacin, posto
doveden u takvo telesno i
stanje da su mi svaka volja,
energija i svest — bili
Nekoliko dana docnije, dim sam se
toliko pridigao da mogu stanem na
noge, jos uvek bolestan I iscrpljen
otputovao sam u moju drugu
Francusku.
U dnu moje duie putovali su sa mnom
nanete mi i bol po-nizen- ja
zbog mi pisma
Nisam dugo c"ekao da se oslobodim
onoga sto me tistalo. Napisao sam bro-sur- u
o svemu sto mi se u zem-Ij- i,
Jtampao je u nekoliko hiljada
i tajno doneo u Pro-fesor
se prikrije i di-skret-no
rasturi.
Kada sam, odmah zatim, hteo na-pusti- m
Beograd i vratim se u
— bio sam ovoga jutra
SECANJA SU
Sa su secanja, sa se i ova ispovest. je
doila gruba stvarnost, jednog nesudjenog kralja da ludnicu,
kao da bude izolovan od okolin i prestane da svojom
otvorenoicu i jednoj kliki to nedostajalo. na
je bio je da oslobodi brata mu
svojevremeno poklonio ono za Urn Aleksandar iudeo —
pro!lo'st.
nepovratnih
sam bio zabacenoj
kraljevske blagnjne.
se isti kape-ta- n,
da
ga zan-darm- a.
vas da
kapetan na-redjen- je
da
neprilike,
sam je
saglasnost da i
je da mi
zandarma
slobodne.
sam da podignem, a!i
sam
Kapetan pazljivo
ispucale ni ni
zedj.
smo
su
iili ni
zgradom,
upaljeni autcmobil.
da cuo
landarmskih smo
zandorm
s s
Napolju
osvetljene gotovo na
rgradama a!i i
poluzamrlcm
poslednja
ne Da
korisno rarmiiljam?
Sporednim smo
pristanista. ono
mi
Otadzbinu. pristaniite opuste-lo- ,
ponegde svetiljka i
sum
od
odsutnosti
da
je procitano
ono
novo-nasfal- oj
je
okoncana. Okonfana, zadovoljenjem
kapitulacijom iznudjena
podmukli sam
prethodno
psihicko
slomljeni.
da
—
otadzbinu,
osecanje nepravde
iznudjenog
dogodilo
prime-rak- a
Otadzbinu.
prihvatio da je
da
Francusku,
uhapsen.
prestala
poltenjem
kraljevsku
uspomene
njom iz camca. Kod pristanisnog doka,
usidren, ceka brod ... To je "Macva"
— krstario sam njime Dunavom mnogo
puta u veselom drustvu . . . Danas je i
ovaj brod tuzno Cutljiv . . . kao da je
izmenio i fizionomiju i vedri izgled.
Preko postavljenog mostida ulazimo
u brod i "Macva" odmah okrece. Neki
simpatican omanji gospodin hita mi u
susret. Ima neceg prijatnog u njegovim
ocima kojima kao da zmirka dok mi
prilazi.
— Ja sam doktor Stojimirovic" — ka-z- e
ljubazno i srdacno me prihvata dok
umornim korakom polazim u salon bro-d- a.
— Vas poitovalac i vas prijatelj.
Prvo lice koje me od jutros sa sim-patija- ma
gleda, i prvo koje govori o
prijateljsrvu i uvazftnju . . . Zar ima joi
dobrih ljuc'i i pnjatelja? . . . Dugi, bes-konac- ni
sati dekanja u dvorskoj kance-lari- ji
i sati ronjenja u proslost kao da su
utrnuli moja osecanja i za sadasnjost
1 za stvarnost . . . Jesam li osamucen ili
se produzava ono stanje obamrlosti vo-lje
i zivoca? . . .
Usli smo u salon. Jako osvetljenje
posle celog dar.a provedenog u mraku,
smeta mi ocima. Doktor mi pomaze da
sednem . . . Nekako cudno posmatra on
mene i ja njega ... Ili se to mozda menl
samo priJinjava . . .
— Ako ste mi prijatelj — reci mi se
cede sa sasuienih usana — ako ste mi
prijatelj, recite mi sta ie ovo i kuda mi
idemo?
Doktor se smeii. Zadovoljan je sto
sam progovorio . . . Da ne misli da sam
zaboravio da govorim?
— Putujemo na kraljevsko dobro Be-- l.
Tamo je rezervisana vila za vas.
Potreban vam je odmor, Visodanstvo.
— Odmor? Pa ja sam hteo u Pariz
— za trenutak mi se vraca secanje.
Tamo me cekaju . . . 5to cu ja na Belju?
— 2ao mi je. Vas program je izme-nje- n.
Л1еп! je nalozeno da vas otpratim
u lovacki dom na Belju.
Ucutali smo obojica. Svako je poiao
zpariiasovojsimtolu miisdliemnae.o Jmednaongo mjoelmaaki je pi-da- ... drazi cuAlairis jeb, dobro zgotovljenog, grb. . . . kocke leda za moje suvo
INsstavic'e se)