| Note |
OCR Text: п
ST8ANA 3 — Jedimtvo, 24. oprila, 1970.
-- 1 00 godina
Biografska hronika.
rs1ae9zs2mt0.pougtntoaodijnepein.taaOntsjreaibmjmcdudianinszatlvazctinroaojgVallpeardisivmureidrsneIdolnjgiieee.plKaknooan,ngsrureeskso-ajjee-,m glayno mesto zauzima elektrifikacija narodne pri-vrede.ljp1J0sbcdLirasulu--L- enjin.ie video veliku
buttucnost Zemlje Sovjeta. On je govorio: "Komunizam to je Sovjetska vlast plus elektrifikacija citave zemlje".
lCikaku z1 af.na"unsstatarosaiaLiiesHnhjeiirnibae.jretGmoWdaielnolelsk1on9i2jv0ee. rmoonvoagjoeaoptoidmsaetirpoalzaMunmoov.ekimvveua-,.
razgovarao je sa Sefom Sovjetske drzave i nazvao je Le- njina Xremaljskim maStarom". U smelom lcnjinskom
plami on je uvideo samo "elektricnu utopiju". "Dodjite
ponovo kroz desct godina i videcete Sta ce postici Rusiia
za to vreme" — rekao je Vladimir Iljic.
Rat je i dalje trajao. Godine 1920. poccla je ofanziva
аппда rangela i panske Poljske. Ali i ovog puta pla-no- yi unperijahsta su se izjalovili. Socijalizam jo dobio
bitku protiv snaga kapitalistiekog sveta. Ispunile su se prorocanske reci Lenjina: "Xikada nece biti pobedjen
narod, ciji su radnici i seljaci u svojoj vecini saznali, voslaestitlitr1udshbveantiiklia"d. a oni brane svoju, sovjetsku vlast —
Xoimmisticka partija s Lenjinom na celu znalacki i
hrabro je vodila narod kroz sve tegobe gradjanskog rata. Ah teSkoc'e privredne izgradnje nisu bile manje. Da bi
se one savladale, Lenjiu je razradio novu ckonomsku
pohtiku. Lenjin je predlozio da se razrez zaincni pore-zo- m u naturi i da se dozvoli slobodna trgovina viSkovima
zitarica i drugih prehrambenih produkata. On stavlja
pi ric)dreuprea(rltiijukozoapdearatackijad. aPrseedldoogbroLeonrjginaanizoujeprctlragzouvinnaa
novu ckonomsku politiku l)io je primljen na X kongresu
partije 1921. godine.
Teskoc'c koje je prezivljavala zemlja ncgativno su se
odrazile i na stanjc u Komunistickoj partiji. Krajem
1920. godine njeni redovi brojili su preko 500 hiljada
clanova. Ali jedan njihov deo nije bio politicki stabilan.
U partiju su se uvukli bivai menjScvici i eseri. Ozivela
je i delatnost antipartijskih grupacija Trockog, Jiulia-rin- a
i drugih frakcionasa. Oni su istupali protiv Lenjina
i protiv linije partije po pitanju o putevnna socijalisti-ck- e
izgradnje i o ulozi sindikata. Opozicionari su naru-sava- li partijsku disciplinu, pokuSavali da rascepe parti-ju.
Ovu opasnost je uvideo Lenjin, koji je jedinstvu
partije pridavao odhicujuci znacaj. Vladimir Iljic je 11a
kongresu izneo predlog da se zabrani delatnost frakcija
1 antipariijsKin grupa. jvongres je prinvano J.enjmovu
rczoluciju i objavio je da ce svaki clan partije, ukljucu- -
]UC 1 clanove UK. biti 1skl.11u.-c1- 1 iz nartnc za irakcionasku
delatnost.
Ovih godina Lenjin je bio neumoran, a njegova ak-tivno- st
neobicno iroka. On je davao prakticna uputstva
za rad u rudnicima uglja u Donba.su 1 11 industriji naftc
u Bakuu. Pod njegovim ne])osrednim rukovodstvom gra-dil- e
su se prve elektroccntrale. Samostalno finansiranje,
rentabilnost proizvodnje, mnterijalni interes u rezultatu
rada, nagradjivanje za ckonomiju i usavrJavanje pro-izvodn- je
— sve je to Lenjin smatrao vaznim za uspostav-Ijanj- e
i razvijanje industrije.
Xapregnut rad i posledico tcke rane prilikom nten-tat- a
191S. godine (jedan metak jos nije bio- - izvadjcn)
potkopali su zdravlje Vladimira lljica. Pocev od zime
1921. on je na zahtev lekara morao cesto da ostavlja po-sa- o
i da se leci. Godine 1922. stanjc njegovog zdravlja
se znatno pogorSalo. Ali, uprkos bolesti, Lenjin se svakog
dana bavio drzavnim poslovima. Xa IV kongresu Ko-minter- ne
Lenjin je istupio sa referatom "Pet godina
ruske rcvolucije i perspektive svetske revolucije". Za-hvaljuj-uci
Komunistickoj partiji i herojskom radii na-rodn- ih
niasa, Sovjetska revolucija je — govorio je on —
postigla opsti privredni porast. Ojacao je finansijski
sistem, sredila se trgovina, ocvrsnulo scljacko gazdin-stv- o,
ticinjen je korak naprcd u obnovi lake industrije,
poboljsao sc polozaj radnika i potojc dostignuca u kul-tuni- oj
izgradnji.
Stogodiinjica rodjtnja Vla-dimira
lljila Lenjina obiljeie-n- a
jt, prema nepofpunim po-dnci-ma,
u 116 lemalja. U to-rn
jt oktivno sudjelovala i
mtdjunnrodna organiiatija
UNESCO. Komisija UN za Ijud-s- ka
prava u svojo] rtxoluciji
i odala priznanj "inaJajnom
praktijnom i ttortlskom dopri-not- u
Unjina, istaknutog huma-nitt- t,
razvitku i oirvortnju
konomtkih, socijolnih i kul-rgm- ih
prava". Gcntrolni ttkrt-ta- r
UN Tant jt rtkao: "Ltnjin
t bio daltkovidan i oitrouman
{ovjtk i njtgovt idtjt su otto-vi- lt
duboki trag na avrtmt-n-o
hittoriji. U ivojoi polititko]
djlorno$ti on t harmoniino
povtzivao dubinu ttortttkog
mhlioa I iirinu politilkog
praktilare. Njtgovt Wtjt nisu
nail izraia samo w postignu
lima sovjttskog noroda ntgo
su mu donijelt slavu i prizna-nj- e
u mnofjim ztmljama i kod
mnogih naroda . . . Ltnjin jt
polagao vtliku vainost nauci,
kulturi i prosvjtti, smatrajuli
ih snainom pogonskom sna-gom
u savludjivanju zaostalo-st- i,
potpjtiivanju tkonomskog
i druitvtnog naprttka i stva-ron- ju
viitg standarda iivota za
svt".
Stogodiinjica Ltnjinova ro-djtnd- ana
je dostojno obiljtit-n- a
u Kanadi. Odiiant su broj-- nt
prirtdbt, posljtdnja w To-ron- tu
u ntdjtlju 19. marta, ko-j-oj
jt prisustvovalo blizu 500
osoba. Na toj prirtdbi, kao I
nizu drugih, govorio jt gtnt-ral- ni
sekrttar Komunittilke
partijt Kanadt William Kash
tan, koji jt ukazao na vtliko
znattnjt Ltnjinova uttnja do-nas.
Organizirano su brojnt izlo--
Lenjin je 20. novembra govorio na plenuinu [oskov-sko- g
sovjeta. On je ocrtao situaciju u zemlji posle ]o-raz- a
belogardista i intcrvencionista, razjasnio je zadatke
koji stoje pred narodom i puteve i nacine njihovog re-sava- nja
— i pozvao je da se Stedljivo privredjuje. Sa
narocitom snagom ])odvukao jc Lenjin ulogu ]artije u
izgradnji socijalistickog drustva. ATladimir Iljic je izra-zi- o
cvrstu ubedjenost da ce "Husija iz Rusije nojwvske
postati Rusija socijalisticka". To jc bilo njegovo ]osled-1- 1 je javno istupanje.
U deccmbru 1922. godine bolest se ponovo snazno
okomila na Vladimira lljica. U januaru — fobruaru
1923. godine njegovo zdravstveno stanjc se neato ]o-boljsa- lo. U to vreme Lenjin jc izdiktirao svojc cuvene
l)oslednje clanke.
Xesalomljiva volja, oecaj odgovornosti i briga za
buducnost otadzbine dali su Lcnjinu snagu da izvii
0110 Sto, cini se, prelazi granice mogucnosti — da u])rko.s
teSkoj bolesti, u toku nekih mesec i po dana, stvori niz
izvanrcdnih dela.
Znacaj poslcdnjih Lenjinovih pisama i clanaka jc
neoccniv. Tesno j)ovozani, oni sacinjavaju u suStini jc-dinstv- enu eclinu. U njima je Lenjin zavi-si-o razradu pla-na
izgradnje socijaliznia u SSSH. Ka poslcdnjim rado-vim- a
se odnoi i Lenjinovo "Pisnio kongresu". Ovo ])i-s- mo
sc citalo delegacijama na XIII kongresu partije
u maju 1924. godine. U njeiiui jo Lenjin ponovo podvu-ka- o
neo])liodnost jinlinstva partije i zbijenosti njenog
Centralnog komiteta.
Lenjin se herojski borio sa boleScu, ali snaga ga je
napiistala i ncizbezan kraj sc priblizavao. Dvadcsct pr-vo- g januara 1924. godine u G sati i 50 niinuta ]osle ]odne
Lenjin je umro od izliva krvi 11 mozak.
Xocu izmedju 21. i 22. januara sastao se plenum
CK. Centralni komitet partije se obratio narodu sa pro-glaso- m
u kojein sc goyorilo: "Umro jc covek, jxxl cijim
borbenim vodjstvoin je naSa partija. obavijena dimom
baruta, zaj)ovcdiiickom rukoni podigla Grvenu zastavu
Oktobra hirom citave nae zemlje. Ona je zbrisala ne-prijatc- lja, uspostavila evi-st-u vlast trudbenika 11 bivsoj
carskoj IJusiji. Umro je osnivac Konntnistickc Intcrna-cional- e, vodja svetskog komunizina, ljubav i jjoiios mc-djunarod- nog proletcrijata, zastava ugnjetcnog Tstoka,
glava radnicke diktature u Rusiji".
Tuzna vest sc brzo jirenele zcmljom i citavini sve-to- m. Lenjin je saliranjcn 27. januara u 4 sata po ])odne.
Mrtvacki sanduk s telom lljica sme.ten je 11 spccijalno
sagradjeni mauzolcj na Crvenom trgu u Moskvi.
Xarod sc u dubokoj tuzi o])rastao sa svojim vodjom.
Medjunarodni prolctarijat je objavio prcstanak svib ra-do- va
za pet minuta. Zastali su automobili, vozovi, za.stao
je rad u f'abrikama i ])rcduzccima — trudbenici citavog
sveta ispracali su svog vodju na njegovom poslednjcm
putu.
Sunt Lenjina je bila vcliki gubitak za jiartiju, rad-nic- ku klasu Sovjetske zemlje, citavog medjunarodnog
komunistickog i radnickog j)okrcta. Ali partija je joS tc-sn- jc zbila svoje redove oko Centralnog komiteta, a rad-nic- ka klasa i trudbenicke inase su se zbile oko lenjinske
partije. Dcsetine hiljada radnika su izjavile zelju da stu-l- c
11 partiju. CK je objavio lenjinski j)roglas industrij-ski- m radnicima. U partiju je uslo ]rcko 240 hiljada rad-nika.
Komunisticka partija koju je stvorio Lenjin j)ridr-zaval- a
se zaveta lljica i ostaje verna njegovom uceiiju.
Ona jc povcla sovjetski narod ]utein koji je ukazao vcli-ki
Lenjin. Sovjetski narod je jzgradio socijalizam i za-])oc- eo je izgradnju komunizma. Osnovni sadraj i zadaci
perioda izgradnje komunistickog drustva odrazeni su 11 Trecem programu KPSS, koji je primljen na XX Г I
kongresu partije. Uopativ&i iirikujdjeno iskustvo par- tija je na svom XXIII kongresu odredila konkretan tok
daljeg kretanja na'eg drustva putem ka komunizmu.
(Iz casopisa "Sovjetski Saves")
STOGODISNJICA D0ST0JN0 OBIUEZENA U KANADI
ibt Ltnjinovih djela i fotogra-fij- a
na univerzitetima i u jav-ni- m
knjiiarama.
Stogodiinjicu nisu mogli da
ignoriiu ni p'olivnid. Bilo je i
grubih napada na Lenjina i
njegovo ulenje, a u Torontu je
grupa falista, pripadnika or-ganiza-cije
John Burke Society
pokulala razbiti priredbu koju
je organiziralo druitvo za pri-jateljs- tvo
Kanadt i Sovjttskog
Savtza i kojoj su prisustvovali
diplomatski prtdstavnici So-vjttskog
Savtza, CehoslovaZkt
i Kubt. Ova grupa je takodjtr
pokulala da prisili grodsku
knjiiaru u Torontu da orkait
izloibu Ltnjinovih djtla u
gradskoj vijeinici.
Torontski listovi Globt and
Mail i Doily Star objavili su
oplirnt 2lankt u ktjima st
pokulava "objtktivno" ocjtnl- -
ti Lenjina i njegov doprinos
2ovjt!anstvu. Napisi sadrit do-s-ta
ntnau2nih i ntdokazanih
tvrdnji, cak i kltvtta i napada,
svt to sa namjtrom da so uma-n- ji
vainost Ltnjinovog uZtnja
u danainjoj borbi radnitkt
klast. Globt and Mail ipak
kait da jt ltnjin bio "najzna-cajni- ji
tovjtk stoljea, a mo-i- da
i vile stoljeja". Profesor
James Eayers piit u Staru da
jt "ttiko pravi2no ocjtniti Lt-njin- ov
doprinos {ovjtlanstvu"
I njegov napis prtdstavlja sa-mo
pokuiaj.
Vrijtdno jt zabiljtiit da jt
Udruitnjt Ujtdinjtnih Ukrajin-ski- h
Kanadjana objavilo po-stb- ni
proglas u komt istilt
doprinos Unjina slobodi i no-pret- ku
ukrajintkog naroda, a
fasopis "Northern Neighbours"
objavio jt postbni prilog od
24 stranic posvttn Ltnjinu.
!
I
Lenjin 0 proleterskom
internacionalizmu i
patriotizmu
Napisao Milan Kalafatic
(Nastavak iz prolog broja)
U svom u2enju 0 nacionalnom i ko-lonijaln- om
pitanju Lenjin jt pokazao
tijesnu vexv izmedju borbo naroda za
nacionalno oslobodjenje I borbt pro-leterij- ata
protiv imptrijalizma. Kao
istinski patriota i internacionalista
Lenjin je duboko mrzio ropsku pro-Ho- st
svoje nacije, osvaja2ke ratove
koje su vodili rutki feudalci I kapita-list- i.
Tim osvajatkim ratovima carl-za- m
je osramotio I ponizio u olima
drugih naroda nadonclni ponos Ve-likoru- sa.
"I mi, velikoruski radnici, puni osje-ta- a
nacionalnog ponosa — pisao je
Lenjin — hoiemo po svaku cijenu
slobodnu i ntzavisnu, samostalnu,
demokratsku, republikansku, ponos-n- u
Velikorusiju, koja gradi svoj od-n- os
prema susjedima na ljudskom
principu ravnopravnosti, a ne na po-niiavaju- em
veliku naciju kmetskom
principu privilegija")
Na ovaj naEin lenjin je pokazao
da je borba proleterijata za dobrobit
svoje domovine potpuno u skladu sa
socijalistitkim internacionalizmom 1
da bos' radi toga proleterijat ne mo-le
podriavati politiku vladajufih kla-sa,
koja je uperena protiv medjuna-rodnog
radnifkog pokreta.
Za vladajue krugove imperialist!
JEkih zemalja parola "zaitita domovi-ne"
uvijek se svodila na pravo velikih
driava da ugnjetavaju I pljalkaju
druge narode. Takvog shvatanja pri-driov- oju
se danas osvajaH a naroZito
ameriki imperialist), jer takva "za-itita
domovine" najviie odgovara
klasnim interesima amerifkih mono-po- la
koji tele da sebi potjine litav
svijet. Zato je i danas dulnost inter-nacionalista
da objainjavaju trudbe-nici- ma
klasni sadrioj parole "zaitita
domovine", jer se na ovom pitanju
najbolje vidi suprotnost shvatanja
parole "zaitita domovine" sa pozlcija
proleterskog internadonalizma i .pa-triotiz- ma
i pozicija burioaskog naci-onalizm- a.
Samo ovoko se moie po-st- ill
uspjeh u borbi protiv prevare
naroda po pitanju obrane domovine.
Vrlo je poufno i danas za radnikt
svih zemalja glediita Lenjina o ota-dibi- ni
u veil sa karakterom prvog
svjetskog rata. Pitanje zaitite domo-vine
— isticao je on — ne moie se
postaviti ne vodeli racuna o karak-ter- u
rata. Poito su lenjin i njegovi
sljedbenici ocjenili prvi svjetski rat
kao imperijalistitki oni su badli pa-ro- lu
poraza carizma u ratu i pozvali
su sve trudbenike zaralenih zemalja
da slijede njihov primjer, jer je to
bio jedino pravilan put da se uspo-sta- vi
jedinstvo svih radnih ljudi u
borbi za svrgavanje burioazije svih
nacija sa vlasti. U paroli pretvaranja
imperijalittifkog rata u gradjanski
rat, za poraz u ratu carske Rusije do-ia- o
je do punog izraza patriotizam
i internadonalizam boljievUkt parti-je.
U porazu carizma u ratu oni su
vidjeli pobjedu ne samo ruskog prole-terijata,
nego i proleterijata Njema-ik- e,
Francuske, Engltske, Austrije i
drugih naroda. Noma nikakve sumnje
da jo i borba za poraz amerttkog Im-perijali- zma
i njegovih saveznika u
ratu u Vijetnamu sastavni dio borbt
za pobjtdu proltttrijata u fitavom
svijetu. lenjin jt svestrano dalje raz-radio
i obogatio ideje Marksa I En-ge- lsa
0 proleterskom internacionali-zmu
i patriotizmu.
Poznata je stvar da je u "Komuni-stitko- m
manifesto" istaknuta marks!-stiik- a
formula: "radnici nemaju do-movine",
ali tamo "nije receno samo
to — pisao j lenjin. — Tamo je re-ceno
joi, da je pri formiranju nacio-naln- ih
driava uloga proleterijata une-koli- ko
osobita. Ako st uzmt stay
(radnid ntmaju domovint) i zaborav-Ij- a
vtzo sa druglm (radnici st lonsti-tuii- u
kao klasa nadonalno, all n
u torn smislu kao burioazija), to ct
sr
biti arhinepravilno.
U {emu se sastoji ta veza? Po man
miiljenju, bai u tome — odgovara
Lenjin — ito u demokratskom pokre
tu (u takvom momentu, u takvoj korv
kretnoj situadji) proleterijat ne moie
da se odrekne njega (zna?i, i od za
itite domovine u nacionalnom ro
u-.-
ioj
V. I. Lenjin je i na primjerima do
kazao da Marks I Engels istic'uc'i for
mulu "radnici nemaju domovint" ni
kada nisu govorili da st prolttarijato
ne tile sudbina svoje zemlje i svog
naroda. On je u prilog pravilnos!i
svog stava ukazivao na Marksa
Engelsa, koji su 1848 —1859. godine
pozivali Njemce na nadonalni rat.
Lenjin jo ukazivao i na Engelsa, koji
je 1891. godine, kada je prijetila
opasnost Njemalkoj od strane Fran-cuske
i carske Rusije, priznavao za
svrsishodno objavljivanjt zaititt do-movint
od strane Njemaca, jer bi to
bio svojevrsni varijant nacionalnog
rata. Iz ovih primjera moie st zaklju-lit- i
samo jtdno, — isticao jt ltnjin
— da priznavanjt zaititt domovint
u nadonalnooslobodilalkom ratu jt u
skladu sa marksizmom. "Domovina,
tj. data politifka, kultuma i socijalna
sredina predstavljaju najsnainiji fok-t- or
u klasnoj borbi proleterijata" —
pisao je lenjin").
Danas, poslije toliko iskustava, sa-mo
okorjtli ntprijattlji radnifke klast
mogu pripovjedati da formula "rad-nici
nemaju domovine" mail da su
radnici antinadonalna snaga, kojima
je svejedno kakva le biti sudbina nji-ho- ve
domovine.
Svojom formulom "radnici nemaju
domovine" Marks i Engels su samo
ukazali da su interest radnika dija-metral- no
suprotnJ interesima burio-azije
i da je u interesu domovint po-treb- no
da proletariat sruii gospod-stv- o
eksploatatora. U takvoj borbi
proletariat noma ita da izgubi osim
svojih okova. U prvoj pobjedonosnoj
proleterskoj revoludji te okove skinuo
je sa sebt prvi put u historiji proleta-riat
carske Rusije. Da je ruskim rad-nicima
bilo svejedno kakva ce biti nji-ho- va
domovina, Rusija bi se pretvori-l- a
u kolonijalnu driavu zavisnu od
razvijenih imptrijalistilkih ztmalja, a
nt u prvu otadibinu mtdjunarodnog
prolttarijata. Bai zato ito njima nijt
bilo svtjtdno kakva It biti njinova
otadibina, pod vodjstvom boljitvilkt
partijt radnici i seljaci su 1917. go
dina pobjedonosnom proleterskom
revoludjom prvi put u historiji covjt-lanst- va
otpoltli uniitenjt tksploato-ci-jt
lovjtka lovjekom i likvidadju
svih formi socijalnog i nacionalnog
ugnjetavanja.
Velika oktobarska socijalistilka re-volucija
bilo- - je rezultat nt samo
objoktivnog hoda historijskog razvit
ka kapitalizma, nego 1 rezultat dii-novs- ke
djolatnosti lenjinske partijt
na Itlu sa V. I. lenjinom i litavog
radnog naroda ove velikt zemlje, kao
i podrike medjunarodnog proletarijo
ta. Oktobarska socijalistilka revoluci-ja
otvorila jt novu tpohu u historiji
lovjtlanstva i poloiilo poletak novoj
etapi u teoriji I praksi proleterskog
internadonalizma.
1) V. I, Lenjin, VnJ. 20. str. 10 (na
ruskom)
2) N. .V. Krupska "Upomene o Lenji-nu- ",
Moslo-- a 1954. str. 571 (nt
ruskom)
3) V. I. Lenjin knj. 21. tr. 131 (na
ruskom)
4) V. I. Lenjin knj. 21. str. 85 (na
ruskom)
5) V. I. Lenjin, knj. 16. str. 351
C) V. I. Lenjin, knj. 2. tr. 93
7) V. I. Lenjin, knj. 21. str. 12 (na
ruskom)
8) V. I. Lenjin, knj. 21. str. 86 (na
ruskom)
10) V. I. Lenjin, knj. 35. str. 200-20- 1 (na ruskom)
11) V. I. Lenjin, knj. 15. str. 171 (u ruskom)
|
