| Note |
OCR Text: t
II
STRANA 3 — Jedlnstvo. 19. februara, 1971.
U CEMU JE ISTINA?
(Za "Jedlnstvo" pise Asaf Dianlc)
(Nastavak iz proilog broja)
VALORIZACIJA POMORSKIII POTENCIJALA
Turisildkom 1 pomorskom sektoru prlvrede (brodo-gradnj- a,
ribolov, linijski pomorski saobradaj, solanc ltd.)
trebalo bi oslavlti na raspolaganju vise sredstava za mo-dernlza- ciju
I prosLrenu reprcdukclju, Sto znadl, da Je po-treb- no
povedanje re.enclone kvote (dljela devlza kojl
ostaje privredl). Sinatra se da bi taj karak mogao odigrati
vellku ulogu u povccanju konkurentske spoeobnostl ovih
grana prlvrede na medjunarodnom trziStu, sposobnosti
koja je porasla 1 devalvacljom dlnara.
Tim granama prlvrede trebalo bl pru21tl 1 druge olak-Sic- e,
Jer te grane, avijek 1 u svim sltuacijama, ako su pra-vll- no
usmjerne, mogu bill rentabllne, a preko njlh i brojne
druge grane naSe prlvrede.
Situaclja na ovom sektoru Je bolja nego ranlje, all to
jo§ ne znadl da Je i dobra. BUo Je dak neglranja koristl,
reclmo, od brodogradnje, dok Je danas situaclja takva da
devize od brodogradnje. llnijskog brodarstva 1 turizma do-brl- m
dljelom "spasavaju" 1 onako te&ku sltuaclju u pogledu
plateine sposobnostl cljele Jugoslavije.
Bududi da лгога poslovati pod uslovlma kojl su znatno
loslji od uslova na svjetskom trtlStu (neadekvatan devlzni,
spoljnotrgovlnskl, carinskl 1 kreditnl slstem, te slabosti
pratede Industrie) jugoslovenska brodogradnja se nasla
u teSkom polozaju. Brodogradnju osobito tlste dva pro-blem- a:
pi tan J e kredltlranja redovnog poslovanja i pltanje
flnanslranja modernlzaclje. Jugoslavia je Jedlna pomor-sk-a
zemlja u svljetu koja gradl brodove lskljudlvo za lzvoz,
1 to zbog toga sto gradnja brodova za domadu mornarlcu
nlje izjednadena u pogledu uslova kredltlranja 1 carlnskog
tretmana s gradnjom brodova za lzvoz.
Vrlo je malo udinjeno na podrudju takozvane litorall-zaclj- e,
tj. lokaclje cltavog nlza industrljsklh grana na
morskoj cball. Stlce se utlsak da bl 1 vellka brodogradllista
blla smJeStena negdje u unutrasnjostl zemlje kada se bro-do- vl
ne bl morall s navoza porlnutl u more. Clnl se da Je
u kreiranju polltlke oko valorlzaclje pomorsklh potencljala
vecu ulogu lgrala osjcdanja kako "ne treba kvarlti UJepo
more", a pri torn se zaboravljalo da Je takva polltika vodlla
zaostajanju cltavlh regiona i privrednih grana.
(Nastavlce se)
Robna razmjena SFRJ ! SSSR
500 milijuna dolara
Moskva (Tanjug) — U pe-ta- k
5. februara u prostorlja-m- a
mlnlstarstva vanjske tr-gov- lne
SSSR potplsan Je
protokol o robnoj razmjenl
Izmedju Jugoslavije 1 Sovjet-sko- g
Saveza u 1971. godlnl
i para fIran duqorodnl spo-razu- m
o trgovackoj i cko-nomsk- oj
suradnjl dvlje zem-lje
u pcriodu od 1971. do
1975. godlne.
S Jugoslavenske strane
protokol o robnoj razmjenl
u ovoj godlnl potplsao Je za-mjc- nlk
saveznog sekretara
za vanjsku trgovlnu Boris
Snuderl a sa sovjetske stra-ne
clan kolegljuma mlnl-starstva
vanjske trgovlne
Mlhall LoSakov.
Razlike izmedju razvijenih i nerazvijenih
krajeva Hrvatske povecavja
PREDSTAVNICI 16 OPCINA
IZVORC FINANCIJA VECA
SVOJIII
Knln — da se
smanjuju razlike Izmedju
razvijenih 1 nerazvljenlh
krajeva se Jos vise po-vedav- aju. trebale
bl se donljcti nove mjere po-rn
nerazvljenlm krajevl-m- a
1 prljc svega ostvaritl po-voljn- lje
uvjete dolaska kapl-ta- la
iz vecih privrednih
je utvrdjeno na savje-tovan- ju
16 opclna —
Korduna. Like 1 Dalmatxnske
zagore, u kojlma zlvl 400.000
ljudl ill deset pasto stanov-nlst- va
Ilrvatske.
zakljucka da se pove-ca- va
Jaz Izmedju razvijenih
1 krajeva uces-nl- cl
savjetovanja su doSH
uporedjlvanjem podataka o
drustvencm prolzvodu po
Jednom stanovnlku 1 stepenu
zaposlenostl, uzlmajucl u ob-z- lr
cljelu zemlju, neraz-vlje- ne
republike 1 Pokrajlnu
Kosovo s jedne sa brojkama
nerazvljenlh podrueja Hr-vatske
sa druge strane. Iz
takve anallze se rno?e vid-Je- ti
su podrueja 16
Dugorodnl sporazum o tr-govad- koj
razmjenl 1 ekonom-sk- oj suradnjl bit de potplsan
u Beogradu.
Protokol om o razmjenl u
1971. godlnl predvldja se po-ra- st
medjusobnlh Isporuka
u odnosu na prellmlnarnl
prlllkom konzultacl-J- a
predstavnlka dvlje zemlje
krajem prosle godlne u Mos-k- vl
1 Beogradu. Odekuje se
de ukupna vrljednost rob-n- e
razmjene dostldl oko 500
milijuna dolara u oba prav
ca. Takodjer se predvldja
prosirenje suradnje
dvlje zemlje u oblasti erne
metalurglje, u obojenoj me-talurg- ljl,
kemljskoj lndustrl- -
se
ZAIITJEVAJU SIGURNIJE
I SREDSTVA
ZA RAZVOJ KOMUNA
Umjesto
one
Radl toga
odi
sredlSta.
To
Banlje,
Do
nerazvljenlh
trl
dr. op
dogovor
da
daljnje
jl, prolzvodnjl robe Slrokc
potrosnje i u maSlnogradnjl.
clna u HrvatskoJ na nlzem
stupnju razvljenostl nego
Bosna i Hercegovina, Crna
Gora 1 MakedonlJa, a tek su
u nesto povoljnijlm prlllka-m- a
nego Sto Je Kosovo. Op-cl-ne
Benkovac 1 DrnlS, Cak
su 1 ispod nlvoa Kosova.
Sva dosadaSnja ulaganja
u ovom podruCJu Iznoslla su
svega 1.9 posto ukupnlh
sredstava koja su u ovoj Re-publ- lcl lnvestlrana u protek-li- h
pet godlna.
Iznosecl ove 1 nlz druglh
argumenata predstavnlcl ne-razvljenlh
opclna Hrvatske
poklonlll su narocltu paznju
Izgledlma za brzl razvoj u
ovoj 1 narednlm godlnama.
Dasad formullsani predlozl
republlcMdh organa glase da
bl fond za razvoj nerazvije-ni- v.
dljelova Republike u vre-me- nu
od 1971. do 1975. go-dlne
trebalo da lznosi 300
mlllona dlnara, sto je po
mliljenju ucesnika savjeto-vanja
Isuvise mala soma, Jer
Je u medjuvremenu doSIo do
osjetnljeg porasta cljena
gradjevzoskog materijala, a
BEOGRAD — TIRANA
A3IBASADE
Beograd (Tanjug) — Vla-d- e
SFRJ 1 NR Albanlje spo-razumj- ele
su se da podlgnu
svoja diploma tska predstav-nlstv- a
na razinu ambasada
1 razmljene ambasadore.
Podlzanje ranga dosadas
njlh diploma tskih predstav-nlstav- a
Albanlje u Beogradu
1 Jugoslavije u Tlranl na ra-zinu
ambasada. kao 1 raz-mjena
ambasadora rezultat
je postepenog unapredjenja
suradnje dvlju susjednlh ze-ma- lja. Tim sporazumom Ju-gosla- vlja i Albanlja prvl put
u povljestl medjusobnlh di-plomatsklh
odnosa razmlje-n- lt
ce ambasadore.
Dvlje zemlje Imale su dl-ploma- tske mlslje u Beogra-du
I Tlranl na razlnl poslan-stv- a, na cljem su se Celu
od 1958. nalazlll otpravnicl
poslova.
UVOZI SE IASL,C,
KUKURUZ I RA2
Zagreb — Da bl se ubla-zi- la
nestasica maslaca na
domacem trzlstu, prema In-formacl-jama
Savezne direk-clj- e
za rezerve prehrambe-nl- h
prolzvoda, ovlh Je dana
u lstocnoevropsklm zemlja-m- a
kupljeno 2000 tona mas-laca.
Savezna Je dlrekclja pred-vldje- la
1 uvoz 400.000 tona
zrnaste stocne hrane, kako
bl se ublazlla vellka nestasi-ca
na domaiem trzlstu. Do-s- ad su ugovorene 304.000 to-na,
1 to 214.000 tona kuku-ruz- a
1 90.000 tona razl. CJe-lokup- na
kollClna lsporuclt
ie se do sredlne maja ove
godlne.
JAVNI ZAJA.M ZA PRUGU
BEOGRAD— BAR
Beograd — Jugoslavenska
lnvestlclona banka rasplsat
ce zajam za lzgradnju pruge
Beograd — Bar na teritorlji
Srbije (znacl Beograd — Go-stu- n) na racun republike
Srbije u iznosu od 500 mili-juna
dlnara. Time bi sama
republlka preuzela obavezu
otplate.
Raspislvanjem zajma bit
ce osigurana potrebna sred-stv- a
za zavrSetak pruge do
polovlne 1974. godlne.
DIVOVSKA HRUPCIJA
NAPrC
Kiklnda — Na naftnom
polju kraj Klklnde na екз-ploatacio- noj busotlnl KP 35
klklndskog revlra "Nafta-gas- "
lzblla Je erupclja nafte
1 plina. Busotina Je udaljena
od grada oko G km, a tut-nja- va nafte koja siklja vise
od 60 metara uvis cuje se u
centra grada 1 nalikuje na
buku veceg broja mlainjaka.
Erupclja Je po snazl mnogo
veda nego ona od prije trl
godlne, a za koju je bilo po-treb- no devet dana nepre-kldno- g rada da bl se ugusila.
HLIJARDE OD
PECALBAR
Kako pl5e xacrcbafki
"jcsnlk", dlrrktor driavne
carlnske sluibe Djokovld se
usprotivio zahtjcvu da se
radniclma xaposlcnim u Ino-zems- tru
kod uvoza strane
robe dadu Istc carlnske po-vlast- ice kakve Imaju diplo-mat!
1 ostall driarnl sluzbe-nic- i.
Djokovld je rekao da
bl u torn slucaju zajednica
izgubila 100 milijardt dlnara.
Proizlazi, pe "Vjesnlk- -, da
od carine na robu koju uvo-z- e
nasi ekonomskl emigran-t- l
Jugoslavia zaradjuje pri-stoj- ne
milljarde.
List se zalaic za promjenu
carinsklh proplsa.
iz sredstava koja se predvl-dja- ju
valja podmlritl 1 neke
zaostale obaveze. Oslm toga,
umjesto dosadalnjlh 1G
predlale se prosirenje, "kru-g- a
пегагтУепШ na 20 op-di- na.
HISTORlGARI srbije se ogradjuju
Beosrad (Tanjug) — Vise
od 600 nastarnika i profeso-r- a
historije okupilo se u u-to- rak
u sail Doma JNA u
Beogradu da bi se upoznali
s najnovijim rezultatima
srpske historijografije. Se-minar
je organiziralo Dru-st- vo historidara Srbije s na-mjer- om da pomogne upo-znava- nju
i Sto pravilnijem
tumadenju spornih ill tek
nedavno razjasnjenih histo-rijsk- ih
dogadjaja.
"Ogradjujemo se od svih
pokusaja da se naia pro&lost
HRVATSKOJ NEZADOVOUNI POPISOM
Zagreb — IzvrSnl odbor
Republidne konferencije So-cijallstl- xkog Saveza radnog
naroda Hrvatske, kao 1 mno-g- e
druge organizaclje 1 u-stan- ove
u ovoj Republlci, iz-ra- zlll
su nesuglasnost sa na-cln- om
provodjenja poplsa
stanovnlstva kojl de se oba-v- lt
u aprilu. Spor Je o po-pisn- om formularu (upltnicl-m- a)
kojl doz vol Java 1 ta-kozv- ano reglonalno opredje-ljlvanj- e,
na prlmjer Dalma-tlna- c,
Zagorac, Slavonac, Is-tran- ln,
Hercegovac ltd. Ml-s- ll
se da de to stvorltl po-metn- ju,
a nekl dak smatraju
da Je usmjereno na "raza-ran- je
etnldkog Jedlnstva hr-vats- kog naroda". Smatra se
da bl u formularu trebalo
PREKO
Beograd — Na obalama
Drlne Izmedju Loznlce 1
Zvornika uskoro de bltl po-dlg- nut
pontonski most da
se olaksa prelaz preko rije-k- e.
Srednjorodnlm planom je
predvidjena izgradnja dva
mosta, Jednog kod Zvornika,
CIJENE I DALJE RASTU
Beograd — U toku Janua-r- a,
prema saopdenju Savez-nog
zavoda za statistlku, po-ras- le
su cljene Industrljsklh
prolzvoda za 1,2 posto, clje-n- a
na malo 1,3 Sto Je uvje-tova- lo
1 porast troskova zl-v- ota
za 1,9
TESKA NESRECA
Kod Zcnice, u Bosni, do-god- ila
se teska icljeznidka
nesreda; 34 osobc su izgubile
tlvot, a 113 ranjeno.
SA STRANICA L1STOVA
idealizira Ш fetiSizira, na-glas- lo je u uvodnoj rijedl
predsjednik drustva dr Petar
Milosavljevld. -- Ogradjujemo
se, takodjer, od svih oblika
nacionalistifkih i sovinistld- -
U
kih zastranjiranja koja teie
glorifikaciji Ildnosti I doga-djaja
iz nase proslosti i koja
пабе bogato vjckovno hlsto-rijsk- o
iivljenjc pod ovim
podnebljem nastoje da Isko-ris- te
u cilju tsticanja sroje
superiornosti nad ostalim
bratskim nam narodima i
narodnostima".
ostavlt samo rubrlku "nacl-onalnos- t", "etnidka pripad-nos- t"
1 "nlje se Izjasnlo".
Matlca hrvatske u svojoj
lzjavl ka2e da. "svl narodl
nase zajednlce, pa tako I hr-vats- kl
narod, odekuju od sa-moupravlja- dkog socljallzma
da duva 1 obranl pravo sva-ko- g
naroda SFRJ na nedje-ljlvo- st
njegova etnldkog blda
1 na potpunu aflrmaclju nje-go- ve
puncpravnostl 1 slobode
u medjusobnoj slozl i save-zu- ".
Matlca hrvatske predlaze
da se popls odgodl dok se ne
provede najavljena drustve-no-polltid- ka
i drzavna refor-m- a,
a posllje da ga provede
svaka republlka na svom
terltorlju.
drugog kod Loznice, all kako
kaze predsjednik opdlnske
skupStine Loznlce Milan VI-lot- ld, na to se ne moze de-ka- tl.
Prelaz se sada vrsl ske--
lama (tako Je ved 100 god-lna).
Medju hlljadama gra-dja- na
kojl rijeku prelaze
dnevno nalazl se 1 1200 rad-ni- ka
uposlcnlh u "Vlskozi".
TUNELOM KROZ
UCKU 1974?
Zagreb — Odbor Republid-ko- g
Sabora za druS-tve- ni
plan 1 flnanclje podr-za- o
Je odluku istarsklh op-dl- na
da se rasplSe Javnl za-jam
za proboj tunela kroz
Udku, dime bl se Istra bolje
povezala sa zaledjem — Hr-vatsk- om
1 Jugoslavijom. Tu-n- el
bl se, prema planu, po-d- eo
gradlti u septcmbru o-v- e,
a bio bl dovrsen u 1974.
godlnl. U samoj Istrl upravo
Je podela akclja oko prlkup-ljan- ja
sredstava za ovaJ ve-ll- kl
jiothvat.
MOST DRIXE
posto.
vljeda
Deca i
Slljcdcde je objavlo beogradski tjednik "NIN" u
broju od 31. januara.
StatLstldke brojke o kretanju jugoslovenskog stanov-nlstva
1 pojave njegovog "radnog Iseljavanja" preko gra-nlc- e,
podlnju da lzazlvaju zabrlnutost, pogotovu u neklm
delovima zemlje kao Sto Je SR HrvataUa, u kojoj su ove
pojave, kako se smatra, ved presle granlce drustvene 1 eko-noms- ke
tolexancije. Tom je pltanju posebno bllo posvedeno
1 dvodnevno savetovanje u Zagrebu, na kome su emlnentnl
naudni radnlcl i strudnjaci raspravljall o teml "Stanovnl-stv- o,
emlgracija, zaposlenost".
SVE MANJE ВЕВЛ: Posto poslednjlh godlna stope
natallteta 1 prlrodnog piirastaja belefe nagll pad, Hrvatska
je ved dospcla u red regiona s najnlzlm stopama natallteta
1 prlrastaja kako u Jugoslavljl, tako 1 u Evropi. Sem VoJ-vod- lne
koja u torn pogledu stojl Jos gore od Hrvatske, u
proiloj godlnl ovaj fenomen je zahvatlo 1 draga podrudja
Jugoslavije. Istldudl da je tome osnovnl uzrok emlgracija,
dr Mllenko Rendulld Je na savetovanju rekao 1 da za doka-zlvan- je
ove tvrdnje nema ni najneophodnljlh argumenata
1 podataka. Medjutlm, postoje nesumnjivi razlozl za tvrdnju
da naroclto od 1967. godlne odlazak vellkog broja naslh
gradjana na rad u Inostranstvo utide na opadanje stope
natallteta 1 prlrodnog piirastaja.
TJESKOBNI KRIK: Moze lzgledaU 1 dudno, all mnogo
kompletniji lzvestaj Je savetovanju posvetio "Glas konclla",
katollcke dvotJedne novine, iz kojlh saznajemo da Je na
savetovanju bllo i brojnlh dlskuslja. Uz napomenu u uvodu
da Je savetovanje drzano o sltuaclji "koja se s vise gledlita
mora nazvatl tjesobnlm krikom da se nesto udlnl dok
ne bude jasno da je prekasno, jer Hrvatska kao narod.
umlre prebrzo, mnogo brte od drugih evropskih naroda
list posveduje stranu 1 po, uglavnom, dlskusljama. Tako
saznajemo da je dr. Crikvencid Lstakao da ssno ved dosll do
STA CE DONIJETI
DEVALVACIJA?
Slnlsa Djonovld, doplsnlk
Tanjuga, u posebnom irvje-sta- ju
za "Jedlnstvo" navodl:
Jugoslovenskl premljer
Mltja Rlbldld I drugl pred-stavnlcl
vlade, objasnjava-Ju- dl
ovu meru, naglaslll su
da je kurs dlnara dosao u
raskorak sa realnlm odnosl-m- a
cena.
U poslednje dve godlne,
naroclto 1970, Izrazena su
nestabilna kretanja u priv-red- l.
uz porast inflaclje. Brze
povedanje domadih cena od
inostranlh utlcalo je na ve-- dl rast uvoza od lzvoza.
Na konkurentsku sposob-no- st
Jugoslovenske prlvrede
negatlvno su uticale 1 deval-vacl- je
u neklm zemljama.
Zato Je vlada shvatlla da sa-mo
odludnlm potezom mote
stvorltl preduslove za preva-zila2en- je
pomenutlh teskoda.
Devalvacljl Je prethodllo
nekoliko drugih znadajnlh
mera, koje su imale za ellJ
da potrosnju u zemljl dovedu
u sklad sa realnlm finanslj-skl- m
i materljalnlm mogud-nostlm- a.
Tako su ogranldene
budietska 1 opsta potrosnja,
lnvestlclona potrosnja se
svodl u okvlre raspolozlvlh
sredstava, smlrena Je kredlt-no-monetar- na
ekspanzlja,
zamrznute su cene neklh
prolzvoda, privremeno Je 11-mlt- lran
porast lldnlh doho-dak- a,
a donete su 1 prve me-re
za rasteredlvanje prlvred-d- e
od prekomernih obaveza.
Zato i dcvalvaciju treba
posmatrati kao Jednu u sklo-p- u
svih ovih mera, dijl Je
zajednldkl cllj postlzanje ne-ophod- ne stabllnosti. Odeku-J- e
se, ustvarl, da de novi
parltet dlnara pozltlvno u-tlc- atl na porast ne samo
robnog, ved 1 nerobnog de-vizn- og
prlllva. U 1970. godl-nl
su devizne doznake Jugo-slovensk- lh radnlka u lno-stranst- vu
lznoslle oko 500
mlllona dolara; od turizma,
saobradaja, ltd. ostvareno Je
JoS oko 330 mlllona dolara.
To Je pozltlvno uticalo na
smanjenje opSteg platnog
deflcita sa inostranstvom od
1,2 milljarde na svega 370
mlllona dolara.
Povoljnlji paritet de, ne-sumnjl- vo,
doprlnetl vedoj
posetl Inostranlh turlsta ju-gosloven- skoj
rlvljerl. Vladinl
politika
strudnjaci smatraju da de,
kao rezultat preduzetlh me-ra,
u ovoj godlnl vrednost u-kup- nog
uvoza lz lnostran-stv- a
bltl smanjena za 7 odsto
u odnosu na 1970, dok de I-stov-remeno
Tednost lzvoza
porastl za 13 odsto. Na osno-v- u
toga — kako se procenju-J- e
— deficit Jugoslavije sa
Inostranstvom bide smanjen
u ovoj godlnl na oko 100 ml-llona
dolara. Odredjivanjem
realnog kursa dlnara omogu-dld- e
se I veda zajednldka u-lag- anja
domadeg 1 Inostra-no- g
kapltala, tlm pre sto su
predstavnlcl vlade posebno
naglaslll tendcnclju dalje 11-berall-zaclje
ekonomsklh od-nosa
Jugoslavije sa Inostran-stvom.
PODRSKA MERAMA
VL,DE
U prvlm anallzama o uti-ca- ju
devalvaclje na opsta
privredna kretanja najveda
paznja se posveduje napori-m- a
vlade da ne dodje do
osetnijeg skoka porasta 21-vot- nlh
troskova, kao i tro5-ko- va
poslovanja prlvrede. Da
bl se to postlglo, najavljeno
Je da de vlada uskoro raz-motr- ltl
predloge o potpunom
ukldanju saveznog doprlno-s- a
iz lldnlh dohodaka (koji
Je nedavno smanjen sa 2,5
na 1,6 odsto). Takodje je ob-javlje- no da de dinarskl Sted-- nl
ulozl gradjana blti pove-da- nl
za 6 odsto.
Smatra se da de nove pa-rltet- ne
cene prlmarnih pro-lzvoda
datl slrovlnsklm gra-nama
slrl prostor za razvoj,
dok de preradjlvadka Indu-strlj- a,
posebno ona koja se
zasnlva na uvoznlm slrovi-nam- a,
dodl u nesto tczi po-loz- aj.
Medjutlm, mozda bl sc
sustlna ovlh anallza mogla
lzrazltl dcflnlcljom, koju Je
dao potpredsednlk vlade dr
Aleksandar Grlldkov, da o-v-om
merom — svako nesto
gubl, all lstovrcmeno I dobl-J- a.
Govorcdl o stavu republl-ka
prema odredjlvanju no-v- og
parlteta dlnara on je na-gla- slo
da Je svaka od njlh
lmala sopstvenu radunlcu,
all da se Istovremeno poka-za- lo
da je devalvaclja Ipak
korlsna za sve. Zato su —
kako Je on lstakao — ovu
vladlnu meru svl bezrezerv-(Nastav- ak
na st. 8)
poraznog pokazatelja kada je stopa prlrastaja pala na
samlh 2,7 promlla, a to je gore nego u valjda bllo kojoj
zemljl sveta.
Dr Jagoda Klauzer Je prema "Glasu konclla rekla,
pored ostalog, I da zbog emlgrlranja u strani svet godlsnje
u HrvatskoJ nlje radjalo oko 100.000 2ena koje bl lnade
radjale.
ODL.4SCI I DOLASCI: Dr Vladimir Vsellca, predsed-nl- k
Drustva ekonomlsta Hrvatske, postavlo Je pltanje:
kako to da J e Hrvatska u Isto vreme 1 imlgraciono podrud-je- ?
Kako to da oni kojl su u njoj odrasli odlaze trail tl
posla u strani svet, a drugl dolaze trail tl u njoj posla 1
kruha? Zasto stanovnlcl SRH ne vide vise u njoj svoju
ekonomsku perspektlvu, a drugl vide? Uzrocl su dublji nego
sto se obldno mlsll, rekao je Veselica.
Prema "Glasu konclla" slldnu misao Je razradjivao i
prof dr Slme Djodan koji je rekao da Je, u okvlrlma SFRJ,
Hrvatska vise trzlste prolzvoda s drugih podrudja nego sto
su druga podrudja njeno trzlste. Razvltak Ide prema tome
da demo za nase potrebe moratl 111 vradati radnu snagu
lz lnozemstva, ill uvozltl tudju radnu snagu. Na torn skupu
govorlo Je 1 dr Tomlslav Sagi-Buni- d, dlan Hrvatske pagvas
grupe i dekan katolldkog Bogoslovnog fakulteta u Zagrebu.
Progovorio Je — ka2e "Glas konclla" kao teolog da bl re-kao
sta crkva kao takva mo2e udlnlti u vezl s problemom
cmlgraclje. On Je rekao da crkvl nlje svejedno "ito se
Is elj avanJ em na slroklm podrudjlma njenog utlcaja stvara
nesrazmer Izmedju broja muskog 1 2enskog stanovnlstva
Sto povlacl za sobom odredjene probleme u domenu braka
1 rnorala uoplte".
Na svrSetku skupa predlo2enl su 1 zakljudcl o kenkret-nl- m
mcrama za reSavanJe problema o kojlma se rasprav-ljal- o
all se oni "nalaze u fazl doterlvanja", pa JoS nlsu ob-JavlJ- enL
|
