000050b

OCR Text: STRANA 3 Jedinstvo, 3. oprila, 1970. tv PREKO NEDELJE Sjecanja iz Spanije
Vode jezera St. Clair Federqlni parlamenat — vlada, kako rade
zatrovane zivom i sta moiemo da otekujemo Pile: Ivan Stimac
I vode jezera St. Clair zatro-vane
su zivom. Ovih dana je
potyrdjeno da ulovljena riba, na-roeito
pikerel, jedna vista ka-nads- ke stake, i peiv, sadrze do
40 puta viSo zive nego Sto je do-zvolje- no.
2iva je opasan otrov. Po pro-pisim- a
Zdravstvene organizacije
rjedinjenih Xaroda, dozvoljena
je kolicina od 05 delova na nti-Ho- n.
Uhvacena riba sadrzavala
jc izmcdju jedan i clva na mili- -
011.
Poznat je nedavni sliteaj u Ja-])a- nu
gde jo 4'{ liea umrlo od tro-van- ja
zivom, jer su jeli ribu iz
vode koja je bila zagadjena ovim
otrovom.
Zato je federalno ministarstvo
za ribolov zabranilo ribarenje
kako u pomenutom jezeru tako i
u rekama St. Clair i Detroit koje
oticu iz ovog i jezera Huron.
Odakle ovolika kolicina zive u
ovim vodama?
Xa kanadskoj strani ovih vo-d- a,
blizu grada Sarnie; nalazi se
veliki kompleks hcmi.iske indu-strij- e, cuveni Dow Chemicals.
(Dow izmedju ostalog proizvodi
napalm, ured). Industrijske
otpatke, ova indttstrija baea di-rekt- no
u vode jezera. Instalacije
za prociscavanje no postoje.
Za nju nema pravde
Dvadeset dvogodisnja En
Brigs (Ann Priggs) koja je dvc
nedelje strajkovala gladju u
torontskoj l)olnici za decu, u
znak protesta Sto su je otpustili
zbog njenog rada na organizova-nj- u
bolnickih raditika, nasilno
je izbacena na ulicu.
Predstamici bolnicke uprave
kazu da je Ann izgubila sltizbu
zato sto je jela hraim iz tanjira
koje je razttosila bolesnichna.
Ann je bila ulozila zalbu preko
Odbora za radne odnose Ontari-ja- ,
ali ju je docnije ]ovukla,
zbog, kako je izjavila, Sto nece
da koristi ni Odbor ni druge ka-pitalisti-cke
institucije za dobija-nj- e
pravde.
Dok su je gurali napolje, Ann
je drzala main crvenu knjizicu
Mao Ce Tunga i vikala "kapita-listic- ki lakeji" na dva bolnicka
cinovnika koji su jc prakticki
izneli napolje.
Docnije je dosla policija koja
ju je uhapsila i odvela u policij-sk- u
stanicu.
Brak ropstvo?
Marlene Dixon, profesor soci-ologi- je
na Montrealskom univer-zitet-u,
u jednoj svojoj izjavi
dnevnoj Stampi, kazala je da
smatra brak kao glavni instru-ment
poroblj avail ja zene. "Li-sen- e
svojih prava i priznanja,
zene su prinudjene da se udaju,
kako hi jtostigle afirmacijti",
podvukla je ona.
Profesor Mnrlene Dixon je or-ganiza- tor Pokreta za oslobodje-nj- e
zene u Montrealu i Vancou-ver- tt
i saradjuje sa poznatim
casopisom "Ramparts", u koine
pise o raznim problemima koji
su povezani sa protivrecitostima
sadaSnjcg druStva.
"Tvrdjenje", kaze ona, "da
je zena sposobna samo za mate-rinst- vo
mozda je moglo da se
primi 1890, kada je udata zena
provodila 15 godina svoga zivota
u dntgom stanju i dojet:i decu".
Ona tvrdi da danas, kada postoji
sigurna tchnika kontrole radja-nj- a,
"fizioloska osnova za potci-njavan- je
zene viSc ne postoji".
U federalnom Parlamentu u,
Ottawi, prilikoin pretresanja ra-zn- ih
pitanja, odigravaju se
stvari koje u grubim potezima
pokazuju kako se otpravljaju i
reSavaju razni problemi zenilje.
kakvi mi narodni polanici, ka-k- va je Vlada i njen Predsednik
i Sta se sve od njih moze da oce-kuj- e.
Xa zaedanjii ccsto dolazi do
sineSnilt i neprilicnih situaeija,
kao poslediea sukoba vladinih
i opozicionih ])redstavnika. Ovi
sukol)i se tictt kako kad, i trivi-jalni- h
a vecinom pitanja koja su
sudbonosna za Kanadu.
13 marta, naprimer, vodili su
se razgovori po pitanju sntanji-vanj- a
izvozne kvote nafte u
SAD, koju su SAD jednostrano
skratile da bi izvrSile pritisak
da Kanada pristane na zakljtt-cenj- e
tako zvanog kontinental-no- g
plana kori.4-enj-a energetskih
bogastava zemlje.
Kako je ova situaeija obavije-n- a
nekiin velom tajanstvenosti,
Tommy Douglas, set' novo demo-kratsk- e
Stranke, koja je u opozi-cij- i,
uputio je ])itanje Predstav-nik-u
Vlade, zahtevajuci garan-cij- u
da se nikakav s])orazum ne-ce
praviti bez ])iethodnog obave-stavan- ja Parlamenta. LTmesto
Iredsednika Vlade, odgovor da-j- e
M. Sharp, ministar sjioljnih
Poslova. Xjegov odgovor je ne-jas- an
i ne])oti)im i Tommy Dou-glas
ponovo zahteva objasnjenje.
On kaze: "Ja sam pitao Pred-sednik- a
ATlade... Xjegov mini-sta- r
dva jmta odgovara izliega-vaju- ci konkretno objasnjenje.
Svakako da ovaj Parlament ima
prava da od Predsednika ATlade
dobije tacnu izjavtt, naroeito ka-da
je u pitanju vrlo vazna stvar
ATIadino jmlitikc ..."
Predsednik Vlade, Ierre
Trudeau, onda kaze kako jc ve-o- ma zauzet eitanjem zapisnika o
ranijoj debati, "kada su me",
veli on, "optuzili da sam mnogo
zauzeo vlast u svoje ruke. Mislio
sam da ce biti na svom mestu
ako dozvolmi da tu vlast ima i
neko od ministara..."
Xeko od prisutnih poslanika
dobaeuje: "A zato to uvek ne
cinite?"
l.'J marta, T. Douglas trazi od
ministra za Regionalni Ekonom-sk- i
Kazvoj oliavestenje povodom
zat varanja "Dunloj)" fabrike
gunia u Torontu, koja je tako
reci izbacila na ulicu 000 radni-k- a, da H ce sporazumno sa onta-rijsko- m
ATladom, ])reduzeti me-re
radi jtreuzimanja uprave i
nastaviti rad, kao .to je to jed-no- ni bilo uradjeno it Sydney, Xo-v- a
Scotia, sa fabrikom celika
"Dosco".
Ministar odgovara da "za sada
nema Sta da objavi ... Da se o
tome razmislja ... Da je 7iredlog
poslanika u redu, ALT DA TO
XJJE OXO STO VLADA XA-MEIUVA- ..."
18 marta, jedan od poslanika
zvaniene ojiozicije iz progresiv-no-konzervativ- ne
Stranke, ]ovo-do- m
izjave ministra Finansija
na televiziji, da ce mozda biti po-treb- no da nezaposlenost u 1970
bude veca od one u 1969, pita
Trudeau-- a da li je to zvanicna
politika Vlade.
Trudeau odgovara da ministar
nije izrazio vladinu j)olitiku,
vee da je "mozda noku.'ao da
prorekne buducnost'
Isti poslanik ponovo pita i ka-ze
da iz onoga &to je sada cuo,
razume da je to Vladina j)oliti-k- a.
Ali, posto je nezaposlenost
dostigla R.1% od ukupne radne
snage, "koliko Vlada jos name-rav- a da istu poveca pre nego
5to preduzine mere da se ovakva
situaeija promeni"?
Tmdeau odgovara zajedljivo
da se nada da proeenat nece do--
шШтШм
Mitchell Sharp
stici isti nivo kao kada je doticni
polanik u svoje vreme bio mini-sta- r.
Tommy Douglas se pridruzu-j- e
debati i pita Trudeau-- a kakvu
je akciju lada jueduzela da se
zaustavi jorast troskova, koji je
kako on kaze dostigao katastro-faln- e
posledice za one Kanadja-n- e
sa utvrdjenim i niskim jiriho-dim- a,
jiodvlacec'i da se uprkos
izjava ministara i'inansija kako
se stepen j)orasta smanjuje, to
ne desiva.
Predsednik Vlade kaze da je
o tome vee bilo reci prilikoni do-nosen- ja
novog budzeta i da e'e se
u toku sledeeih dana o tome jos
govoriti i da se nada "da ee opo-ziei- ja ]okazati kako da se i na
koji lutein situaeija pojmivi".
Jedan iz poslanickih klujta
dobaeuje: "Pa sigurno da t'o vam
])omoe biti jwtrebna".
Tommy Douglas i)onovo preu-zim- a
ree i kaze: "Obzirom da
mere koje je Vlada prcdtizela
radi smanjeiija porasta skupoce
nistt uspele, da li Лт1а(1а ima na-- ,
inert! da preduzine nove i drttgo-jacij- e,
ili ce nastaviti sa starim,
koje su bile bezuspesne?"
Trudeau odgovara: "To je
retorika ... 0 t(me je govoreito
])iiIikotn doiHW'iija Intdyeta pre
dva dana. UVazeni }oslanik je
trebao da bude pristttan..."
Tommy Douglas: "...Xo bi
mi bilo krivo sto se Predsednik
rlad(! pravi vazan, da je ono sto
kaze taeno. Ali, ja sam bio ovde.
Dio sam na svom mestu".
Trudeau: "Jeste, ali ne i dtt-Jtom- ".
Tommy Douglas: "Vidim ka-ko
se Predsednik Vlade lupka po
glavi. ('udnovato, ali ja nisam
tamo gde on lupka. Tamo je pra-znin- a
koju ja ne namoravam da
isjHinim..."
20 marta, zvanieni sef opozi-cij- e, Stanfield, koji je ujetlno i
sef progresivno-konzervativn- e
Stranke, trazi objasnjenje od
Trudeau-- a da li ATlada namera-v- a
da i dalje sprovodi politiku
jiovecavanja nezaposlenosti u
celoj zemlji, it vezi predvidjanja ininitra finansija u donesenom
budzetti, i da li ce s; takodjo
sjirovesti predlozena ogranicenja
u potrosackim kreditima.
Predsednik A'lade odgovara:
"A da li uvazeni poslanik name-rav- a
da prestane da tuce svoju
zentt?"
X'eko od poslanika dobaeuje:
"Zasto se bar ne potrudite da se
ponasate kao Predsednik Vla-de?"
stf opozicije ponovo pita tra-ze- ei izjavu od I'redsednika Лг1а-d- e da se slaze sa tim da je vla-dina
politika proizvoljno stvara-nj- e nezap(lenosti kako bi se su-zbi- la
novcana inflacija.
Tnideau odgovara j)itanjem: "A Sta uvazeni poslanik misli?" ltd... ltd... ltd...
(podaci prikupljeni
iz dnevne Stampe)
Mihajlo Ognjen
!
i
I
:
I
i
~Гјг "
;
'
.
Xa IS. jttla WMu Spanjolska
reakcija, pot])oniognuta visokitn
katolickim kleroin, a na celu sa
profasistickim general ima ]oku-Sal- a je oru.anim utankoin svrg-litt- ti zakonitu vladtt spanije.
Spanjolski narod, predvodjen
radnickont klasotn, uguSio je
iKtauak.
Sttoceni sa ])orazom, general i
Franko i Mola izvrsili su invazi-j- u
s .Mattrima iz Settte, spanjol-sk- e
kolonije u Afriei. Zatini' su
zatrazili hitnii ponioe od Hitlera
i Mttsolinija, koju su obilato do-bi- li
u svakovrsnont niodernom
orttzju i ljudstvtt.
"Dcmokraeije", a naroeito
Velika Dritanija i Francttska, k°jj je na celu bio "socijalista"
ЈШпп, odbile su da pontognu spa-njols- ku vladtt (eak i prodajtt
orttzja za zlato), pod izgovoro'm
da se "ne ce tnjeSati tt imtttra-snj- e poslove" panije. Da tra-gedi- ja bude jos veca, Spanija je
blokirana sa mora i kopna.
Sovjetski Savez i пкч1јипа-rodn- i
radnicki jokret priskoeili
su u pomoc spaitjolskom narodtt.
Tz Kanade u Spaniju je otislo
oko KJOO dobrovoljaea', medju
kojitna je bilo i 70 .Ittgoslaven'a.
Cetrnaest nasih j( ])ogintilo, a
viS( od tri eetvrtim; ih je bilo
ranjeno, jednom ili viSe pitta.
Jitgoslavenski kanadski rad-nicki
pokret i Stnmpa bili su tt
prvint redovima kanadskog rad-nicko- g pokreta u sabiranju po-mo- ci s])anjolskoni narodu.
17 i)ocetku mjeseca septembra
19.%'. odrzano je prosireno zasje-danj- e
jugoslaveitskog odbora
Koniunisticke partijo Kanade,
na koine je usvojen j)lan za re-grutira- nje dobrovoljaea i jiri-kitpljan- je materijalne pontoc'i
spanjolskom narodu it borbi pro-ti- v medjttnarodnog fasizma.
Jako je regrutiranje bilo stro-g- o
ilegalno, yec u pocetku HW".
godine ])oceli su nasi dobtovolj-e- i
odlazit u Spaitiju, neki ka-nadsko- m, drugi jug(slavenskom
putnicom. Komunisticka ]artija
Franeuske vodila je brigu o jre-laz- tt dobrovoljaea it Spaniju,
pjeske jtreko J'irineja ili brodo-vim- a.
Xa 2.'J. marta 19.'J7. godine ]ia-robrod- om "President Roose-velt"
iz X'ew Yorka otputovala
je grupa od 25 kanadskih dobro-voljaea
medju kojima je bilo i
pet Jtigoslavena: .Stimac, Erde-Ija- e,
Mangotic7 Packi i Jergovic.
U I'aiizti nas je docekala "veza"
i nakon boravka od nekoliko da-na
ii Parizu, prosIJL'dili smo ptt-tovan- je. Pod J'iriiicjiina jiridru-zil- o
nam se jos 25 dobrovoljaea,
predvodjeni jednim .Si)anjolcem.
Drugi dan u zortt bili smo na
spanjolskom teritoriju, a vee
oko 8 sati stigli u pogranicno
mjesto Figtteras. Odsjeli smo it
vojnickoj kasarni koja je imala
sve osebine stare iogranicne tvr-djav- e.
Xas Jugoslavena iz Kanade,
Jitgoslavije, Franeuske i Jielgije
sakupilo se it Figtteras oko dva-deseta- k. Tu su se naSli Kosta
Xadj i Leontic, rezorvni oficir
jugoslavenslce vojske. Odmali
smo pristupili organizovaniu
vojniekog i politickog aparata, da ne gubimo vrijeme dok se sa-be- re dovoljno Ijttdi za trans])ort
u Albacete.
Kosta X'adj i Ieontie preuzeli
su vojntt obuktt, a ja sam izabran
za politickog delegata. Veeina
nas je sluzila jugoslavensku voj-sk- u, pa smo imali osnovni pojain
o vojnoj obuci. Xa sastanku smo
dosli do zakljttcka da je momen-taln- o najvaznije u poznat se sa
karakterom oslobodilacke borbc
Spanjolskog naroda s gledista
proleterskog internacioiializma,
koji je zila ktteavica svake oslo-bodilacke
borbe.
Za nekoliko dana sakupio se
prilieau broj dobrovoljaea za
transport i tako snio otputovali
vlakoni it Albacete, srediSte In-ternaciona-lnih
brigada. Xakon
nekilt vojnickib fotiualnosti, da-t- o
nam je da odlueiiuo kojim je-diuica- iua
cento se jtrikljticiti.
Kanadski predtavnik je nagla-sava- o
da jugoslavenki Kanadja-n- i
treba da vode brigu o formi-ranj- tt
kanadskog bataljotta Ma-ekenzie-Papin-eau,
dok je jtigo-slavens- ki ])iedstavnik podvlacio
potrcbu da idento tt bataljon
"Dimitrov" it cettt "Matija Gu-bee- ". X'akon raztnisljanja i me-djusobn- og konsttltiranja opre-djeli- li
smo se za "Diniitrov".
Taj bataljon je drzao polozaj na Jaraini. Komandant 15. brigade
(it kojoj je bio "Dimitrov")
bio je Vladimir Oopic, Scnjanin,
jedan od prvih clanova Kontuni-s- t
icke partijo Jitgoslavije.
Jz Albacett! smo prevczeni tt
obliznje mjestance Mandrigitaes,
na vjezbti. Tu smo dobili iinifor-nt- u
i ontzje. Arjezbanj(! je bivalo
intezivnije i trazena je samosvje-sn- a
lisciplina i savladjivanjo
orttzja. Xa vjezbi bilo nas je oko
!(). Kosta Xalj je pretizeo vod-stv- o
voda, a ja sam prcdvodio
politieki rad.
Pocetkom injeseca inaja 19.47.
godine poslani smo na madridski
front --— Jarantti. . Madrid jo bio
opkoljen sa tri strane; a eetvrtu
stranu, cestu iz Madrtda u osta-l- u
.Spaniju drzali su rei)ttblikan-ci- .
Tu su bile i Intcrnacionalne
brigade i bataljon "Dimitrov".
Komandant bataljotta bio je je- dan vojvodjanski Madjar "Ca-Iajev- ";
a komesar vrlo dobar i
sinmatiean drug iz Dttgarske,
koji je proveo niz godina u So-vjetsk- om Savezu. Veeina nas jo
dodijeljetia tt prvtt cetu — "Ma-tij- a
(jubce", jtrvi vod. Kosta
Xadj imenovan je komandantom
yoda, a ja sam izabran za politi-ckog
delegata. Kotnandant eete
bio je Matija Vidakovic, radnik
iz Slavonije, dusa od eovjeka, u
kojem su bile sve oseobine komu-nist- e. J'olitieki komesar bio jo
Zagvozda, takodjer radnik, iz
Zagreba.
Fronta j(t bila dobro utvrdje-n- a.
Xra mjestima nas polozaj bio
je udaljen od fasistiekog samo
]iar stotina metara. 10 datttt bi
s( pnskaralo, ali sa fuSistickc
strane, a mi smo eitvali miinieijtt.
Ocsto jmta grttvala je fasisticka
artiljerija, ali nije bilo zrtava,
?msto smo bili dobro utvrdjeni. Po noci smo strazarili, dovl'aSili
se do sainili fasistickih titvrda.
Politieki rad bio je prvokla-san- :
primali smo novine, odra-va- li sastanku i vodili diskusije.
Trebalo je malo iSe vremena
da se eovjek pritici zivotti revo-liieionarn- og vojnika. Ojcenito
je poznato da je tt vojsci nizi
zivotni nivo, da se vojno zapovje-d- i
izvrsavajtt bez rezervacii'e i
diskusije. Takodjer je potrebna
zeljezna ali samosvjesna vojni-ck- a disciplina. Sve smo to savla-dal- i.
Duboko nas je dimttla pogibi-j- a druga Stipe; Dasovica. Poslijc
pogibije druga IVtra Xaitkara to je bila druga zrtva nas iz Kana-de.
Jedne посЧ Dasovie je sa jos
jednim drugom posao u izvidni-c- u predsame fasisticke jtolozaje.
Tzvlaceei se iz nasih polozaja, bio je pogodjen iz neprijateljske
strojne puske. Pni mu je pri-skoe- io
it pomoc Edo Jardas. Ali
Dasovie je vee bio mrtav.
(Xastavit ee se)