000044

OCR Text: чвш7
4
1
1" "JWfW: аГ'!-.,!)ј- № "wiw4fT $ ;i'f4igws8'i" - w -p-pf-fwpiBppjFt
' """IF
STRANA 2
PREDLOZI SSSR
UOUN.
SHJedete je tekst rezolucije koju je na 12 januara pred-loii- o
vodja sovjetske delegacije, A. J. ViMnskl u Politic--ko- m
komitetu Ceneralne skupStine OUN, (a amertfka
glasaca maSina je odbacila):
"Prvo: Ceneralna skupsti-n- a
izjavljuje da Je ufeSce u
agresivnom Atlantskom bio-k- u,
kao i stvaranje od stra-n- e
nekih driava, a u prrom
redu Sjedinjenih Driava A-meri-ke,
vojnih, vojno-pomor-sk- ih
i vojno-vazduSn- ih baza
na tudjim teritorljama, ne-spoji- vo
sa flanstvom u Or-ganizac- iji
Ujedinjenih nad- - J.
Drugo: Ceneralna skupsti-n- a
ematra za neophodno:
a) da zemlje koje ufcestvu-J- u
u vojnim akcijama u Ko-re- ji
odmah prekinu vojne
akeije, zakljuce primirje i u
roku od deset dana povuku
svoje trupe sa 38 uporedni-ka- ;
b) da se ere inostrane tru-pe,
a takodje inostrani do-brovoljac- 'M
odredi u roku od
tri meseca povuku iz Koreje.
Trefe: Ceneralna skuplti-n- a
ematra da je upotreba
atomskog oruija kao oruija
agrcsije i masovnog uniSte-nj- a
ljudi, protivrecna save-s- ti
i jFasti naroda i nespojiva
sa pripadnoScu Organlzaciji
Ujedinjenih nacija i objavlju-j- e
bezuslovnu zabranu atom-skog
oruija 1 UTodjenje stro-g- e
medjunarodne kontrole
nad sproodjenjem te zabra-ne- ,
8 tim da zabrana atom-sko- g
oruija i medjunarodna
kontrola stupe na snagu Is-toTrera-eno.
Ceneralna skupstina pove.
rava komlsiji za razoruianje
da pripremi i predloii Save-t- u
bezbednosti na rasmatra-nj- e
do 1 juna 1952, prrdlog
konvencije koja bi ustanovila
mere za obezbedjenje ispu-njavan- ja
odluke Ceneralne
skupstlne o zabrani atom-sko- g
oruija, o obustavljanju
njegove proizodnje, o upoi
trebi vec" proizvedenih atom-iki- h
bomb! Iskljucito za ci-vil- ne
potrebe, i o ustanovlje-nj- u
stroge medjunarodne
kontrole nad ispunjenjem te
konvencije.
Cetvrto: Ceneralna skup-Stln- a
preporucuje stalnim
{lanovlma Sav eta bezbedno-sti
— SAD, Velikoj Hritaniji,
Prancuskoj, Kini i SSSR-u- ,
da broj oruija i oruianih
enaga koje (e imati na dan
prihvacanja pomcnute rezo-lucij- e
snize za jednu trecinu
u toku jedne godine, рос"ст
od dana primanja te rezo-lucij- e.
Polo: Ceneralna skupitina
preporucuje da sve driave
odmah, a ni u kom slufaju
Americki imperijalisti uz aktiv-n- u
saradnju turskih reakcionarnih
krugova odavna su vec pretvorili , Tursku u svoj pasaluk. Na nedav-no- m zaedanju en vet a Severo-at-lantsko- g
eaveza, poele odgovara-jude- g
uticaja i pritika na svoje
partnere, Sjedinjenim Driava ma
poilo je za rukom da ukljufe Tur-k- u
u agreeivni blok.
Kkonomika te zemlje vec se oda-vna
nalail pod ieetokom kontrolom
prekookeanekih monopola. Strane
poeledice marsalizaeije nije u eta-nj- u
da sakrije cak ni reakcionar-n- a
Нптра, koja ec u svoje vreme
gulila od uzbudjenja, pevajuii hi-ro- ne
americkoj "pomoci".
ПјаскаЈка politika imperijalista
SAD vodi ka guienju onih grana
nacionalne privrede Turke koje
rade za mirnodopske ciljeve. Uvoz
zastarele ameriike robe" upropastio
Je industriju i prouzrokovao kata-strofaln- u
nezaposlenost u zemlji.
Sada od 18 miliona stanovnika
Turske Ima Jetiri miliona ljudi koji
nemaju posla.
Zvaniini list "Zafer" nedaTio
je prinudjen da prima da je
samo 40 pVocenata odraslog sta-novniit- va
stalno zaposleno. Nije
rnnogo bolji poloiaj nl onih koji
su saposlenl. O tome ee govori u
pismu jednog carigradjkog rsdni-k- a,
koje je opublikovano u listu
"San telegrar. "Ml trailmo, —
kaie se u listu, — uvodjenje za-ko- na
o minlmalnoj nadnici i zako-n- a
o osiguranju u sluaju bolestl.
Mi primamo tako malu nadnicu,
da samo s najvecim teSkocama mo-ie- mo
da izidjemo na kraj".
U oajnim uslovima iivi seljas- -
ne kasnije nego za mesec
dana od dana kada Ceneral-na
skupitina doncse rezolu-cij- u
o zabrani atomskog o-ru- ija
i o smanjenju broja
svih vrsti oruija i oruianih
enaga pet velikih driava za
jednu treclnu, podnesu pot-pu- ne
sluibene podatke o
broju evog oruija i oruia-ni- m
snagama, uracunavel
i podatke o atomskora orui-j- u
i o ratnim bazama na tu-dj- oj
teritoriji. Ti podaci mo-ra]
u pokazati stanje na dan
kada Ceneralna skupitina
primi pomenutu rezoluciju.
Sesto: Ceneralna skupSti-n- a
preporucuje da se u ok-vl- ru
Savcta bezbednosti us-tano- vi
medjunarodni kon-trol- ni
organ, £ija ce funkci-j- a
biti kontrola sprovodjenja
rezolucije o zabrani atom-ekog
oruija, o sniienju na
oruianja i oruianih enaga i
kontrola informacija koje su
podnele driave o svom na-oruia- nju
i oruianim snaga-ma.
Da bi se stvorio odgova-raju- li
sistem garancija da
ce odluke Ceneralne skupsti-n- e
o zabrani atomskog oru-ija
1 smanjenju naoruianja
biti ispunjavane, medjunaro-dni
kontrolni organ imace
pravo da sprovodi inspekci-j- u
na permanentnoj osnovi,
ali nece imati pravo da sc
meia u unutrasnje poslovc
driava.
Sedno: Generalna skupsti.
na poziva vlade svih zema-Ija- ,
kako clanica OUN, tako
1 driava koje danas nisu
clanicc OUN, da na svetskoj
konferencijl ispitaju pitanje
suStinskog smanjonja oruia-nih
snaga i naoruianja a is-t- o
tako pitanje prakticnih
mera za zabranu atomskog
oruija i pitanje ustanovlje-nj- a
medjunarodne kontrole
nad ispunjenjem te zabrane.
Saziv navedene svetske
konferencije potrebno je
preporuciti Jto je moguc"e
pre, svakako ne kasnije od
15 jula 19.')2.
Osmo: Ceneralna skupiti-na
poziva Sjedinjene Amcri-ek- e
Driave, Veliku Hritaniju,
Francusku, Kinu i Sovjetski
Sacz da sklope Pakt mira
i ujrdine svoje napore za
postizavanje tog velikog 1
i iizviSenog cilja.
Ceneralna skupitina tako-dje
poziva ме oMale miro-lju- bi
e driave da pristupe
Paktu mira".
il
tvo. ViSe od osam etotina hiljada
seljaka eavrSeno su USeni zemlje.
"Milioni seljaka, — pise list "Ak-Sam- ".
— lutnju po zemlji traieci
posla". Dovedeni do oajanja, oni
eilom cduzimaju spahijsku zemlju.
Obeanja vladajudih krugova o
sprovodjenju u delo takozvane
"agrarne reforme" i ostala su sa-mo
obecanja.
Nemirni medju seljacima koji su
nezadovoljni zbog svoga poloiaja
poetall su obicna pojava. Prema
priznanju lista "Zafer", samo za
sest meseci 1951 godine n zemlji
je bilq 718 slucajeva "naruSavanja
drustvenog poretka od strane se-ljaka",
viSe od eetiri stotine slu-cajeva
oterivanja spahijske stoke
i 43 sluc"aja nasilnog zauzimanja
spahijske zemlje. Ucestali su ot-vor- eni oriianl sukobi zbog zemlje
izmedju radnih seljaka i iandar-rofrij- o.
Povedanje vojnih rashoda, koji
uada iznose CO procenata driavnog
budieta, dovodi, do neprekidnog
porasta skupoce. Prema saopite-nj- u
lisla "Jeni Sabah" koji je ob- -
Jnvio podatke trgovinsko-lndustrij-sk- e
komore o porastu cena na na- -
mirnicc i artikle za najosnovnije
potrebe, na proizvode od bra-In- a
u poredjenju sa proelog godi-no- m
porasle su za 14 procenata,
vocu — ja 25 procenata, mesnim
prolzvodima — za 40 procenata
itd.
Govoreci o ialostnim rezultati
ma gazdovanja amerifkih mono-polis- ta
u zemlji, carigradski list
"Kudret" piSe: "Tri cctvrtlne na-le- g naroda iivi u bed! i nevolji",
Dok se viSe od polovine driav
Moral Titovih
sportasa
Titove novine iskoriStavaju sva-- ki
najmanji {port ski uspjeh za
pravljenjc elikc rcklame i lazno u-vclia- vanjc
napredka fizickog va-pitan- ja
u Jugoslaviji. U stvm cije-l-e
fiziiko vaspitanje i sav Sport u
Jugoslaviji nalaze sc u velikoj kri-- zi
i nc pokazuju nikakvog napred-ka,
ni nikakvog uspjeha. Vlasti su
troSile ogromne sume novca na po-jedi- nc
sportale, da bi njihovim M-ni-m
uspjesima prikrili krah fi$-kulturn-og
pokreta. Kada narod
gladjje, za njih se otvaraju po-seb- ne
menze (Maraton u Deogra-du- ),
raznil Iogori u kojima su
zajedno zene I mulkarci i obino
se pretvorc u leglo nemorala (pli-va- kj
u Stubickim toplicama, at-let- ski
u Celju, Opatiji, Maribo-ru- ,
smuarski u Kranskoj gori i
td). Pladaju se ogromne sume
novca pojedincima: igra?i Crvene
Zvezde primaju po 8.000 din.,
Dinamo iz Zagreba po 8.000
din., a tako i mnogi drug!. Svi
ti {graft pretVorc se u obine pa-razi- te,
koji nilta ne rade, nego zi-- ve
na габип radnog naroda. Na-rav- no
da su takve pojave odraz
optcg stan j a u jugoslavcnskom
fiskulturnom pokretu.
Jasna slika Titovih JportaJa mo-z- e
se dobiti prilikom raznih go-stova- nja
u inostranUvu. Na njima
se vidi kakvi su ljudi koji repre-zentira- ju
Titov socijalizam. Glavni
cilj svih gostovanja u inostran-stv- u
je crna berza, a ne rezultat
susreta, ne uspjeh u susretu. Bilo
je бак i kradje!!
Evo nekih cmjenica.
Na atletskom pnensrvu Ev-rop- e,
dlanica zenske ekipc Mira
Tucc, ukrala je neke stvari
u jednog trgovini, ali su je uhva-til- i.
Vlasti su ju pustile na intcr-venci- ju
jugoslavenskog poslanstva,
ali samo pod uslovom, da se u Ju-goslaviji
kazni. Ma da se odmah
sazvao sast3nak rukovodstva ckipe,
na kojem sc odluftlo, da se stvar
drzi u tajnosti, stvar se brzo do-zna- la.
U posljcdnjcm susretu sa Austri-jo- m
jugoslavenski ncgometaJi iz-gub-ili
su sa 6:2. To je bila priva
katastrofa, no ko je idio Sta sc
dogadja u sobama igraa prije u-tak- mice,
taj se nije zacudio rezul-tat- u.
Vodila se trgovina na eli-k- o.
Ustaiki koljatt, koji se bave
u Becu sa crnom bcrjom, proda-val- i
su zlatne stopericc (m?ni sa
tovi), Doxc, Omcge i druge stva
nog budieta troSi za pripremu rata,
dotle so svega 3,5 procenta sred-stav- p. asignuje na zaititu zdrav-Ij- a
1 socijalne potrebe. Polovina
dece ikolskog doba liSena su mo-gu6no- st da se ikoluje.
Iz godine u godine u zemlji ra-st- e
broj tamnica. Nedavno je je-dan
turski list opublikovao eaop-etenj- e,
koje moie posluiiti kao
ilustracija stvarnog stanja u sa-dalnj- oj
Turskoj. "Minietarstvo
pravde. — kaie se u saopitenju,
— pridaje velikl znaaj stanju ta-mnica,
u koje se svake godine za-tva- ra
. . . eto hiljada gradjana. Za
vreme republike, — hvale se auto-r- l
saopitenja, — ei je sagradjeno
57 tamnica, a Osmanske Impe-rlj- e ostalo je 480. U toku ove go-dine
u raznim krajevima otpoce-l- a
je izgradnja jo5 28 tamnica. Za
podizanje 11 tamnica, 6ija je iz
gradnja otpocela proJle godine J
zavriila se ove godine, utroJeno je
pet stotina hiljada tursKih lira".
Tako se turski reakcioneri, verrte
sluge amerifkih imperijalista, tri-n- u
o "blagostanju" naroda.
Joi u junu, prema saopitenju
lista "Diumuriet", Medjunarodna
banka za rekonstrukciju 1 razvitak
prcdala je pretsedniku Bajaru Iz-vei- taj
svoje komislje, koja je ra-di- la
u Turskoj. U izveitaju su se
nalazile preporuke u vezl usme-ravanj- a
razvitka turske privrede.
Potrebno je napomenuti, da su au-to- ri
narofito upomo naglasavali
tu misao, da turski upravljatf tre-ba
da vode brigu u prvom redu o
poljoprivredi. Samo u sebi se ra-zum- e, da su oni koji eu sastavili
izveltaj prejutali to, da (e to biti
Turska - pasaluk USA
imperijalizma.
bio
cene
qd
ri. Svakako da su Stankovii, Bo-be- k,
Cajkovski i ostali viSe misli-- li
na zlatne satoe, nego na loptu,
pa je zato bio i takav uspjeh.
U trci Bec"-Zagr-eb
sudjelovala je
masa biciklista. Jjgoslavcni su po-kaz- ali
mizeran uspjeh. Nekoliko
dana kasnije slijedila je suspenzi-j- a'
Zoria i mnogih drugih radi
"nesportsjeog ponaianja na trci".
To ncsportsko ponalanje bila je
crna berza. Po stotinu naylon-ca-rap- a
pobacali su u prtljaini vagon
biciklista, a dfepovi su im bili pu-- ni
satova.
Cijelom svijetu su dobro poznata
masovna odbijanja Sportasa, da se
nakon dolaska u inostranstvo vra-t- c
kudi. Sa vesWkog prvenstva
Evrope u Milanu, nije se vratio
cijeli cetverac, sa plivackog nat-jeca- nja
u Insbrucku (Austrija)
ostala je cijela ekipa Scvera iz
Beograda; u inostranstvu su ostali
primaoci najvedih Sportskih na-gra- da
i pohvala: Stipeti Marjan,
Koledin Spomenka, Cosi'd i mnogi
drugi. Ne samo ilanovi ekipe ne-go
i rukovodioci odbijaju da se
vrate. Ponekad mora ekina otici
natrag bez odje puta. U Becu
ostao je kadrovik Atletskog Save-z- a,
u Stockholmu fiskulturni ru-kovod- ioc
Doma Jug. Armije, Bru-xel- lu
tajnik Biciklistickog Savcza
Srbije i td.
Tako bi se moglo nabrajati u
bezkonacnost. Ali i to je dovoljo-no- ,
ei ovih nekoliko ftnjenica do-volj-no
jasno pokazuje kakav je Ti-tov
sport kakvi su Titovi Sporta-S- i.
Nakon svrSetka rata 1945 go-di- ne
fiskulturni pokret Jugoslavije
робео se naglo uzdizati. Koristila
su sc bogata iskustva sovjetskih
SportaSa i dolazilo je do dirljivih
susreta SportaSa Sovjetskog Save-z- a
i zermlja narodnih demokracija
sa jugoslavenskim SportaSima. 19-1- 8
godine se sa time najednom pre-kinu- lo.
DoSlo je novo doba, bor-b- a
za gostovanje na zapadu. Glav-ni
rad fiskulturnih i Sportskih fo-ru-ma
bio je usredotoiien na sklapa-nj-e
ugovora raznih susreta na za-padu.
Gostovanja su postala sred-stv- o
za Spekulaciju sa valutom.
Rukovodioci su se poceli boriti za
pracenje ekipa u inostranstvo, x
rad je spavao. Kao i sav ekonom-sko-po!iticl- ci
i kulturni zivot Ju-goslavije,
tako i fiskulturni ziot
poceo propadati, pa je i on
kao j cijela Titova maSina, na ru-b- u
propasti.
Sporlai.
veoma" pogodno za prekookeanske
milijardere, koji pretvaraju Tur-sk- u
u agrarno-sirovins- kl privesak
SAD.
Ta zemlja potrebria je ameriZ-ki- m
imperijalistima pre svega kao
ratna baza i Izvor jeftinog topov-sko- g
mesa. U izjavl Sovjetske vla-de
vladi Turske od 3 novembra
1931 primeceno je da "poziv Tur-ske
u agresivni Atlantski blok i
nlkakve veze sa Atlantikom, ne
moie znaitl niita drugo nego na-stojan- ja
fmperijalisWkih driava
da iskoriste tursku teritoriju za
stvaranjc vojnih baza na granica-m- a
Sovjetskog Saveza Z3 agresiv-n- e
ciljeve".
U evome odgovoru 'od 12 novem-bra
1951 na izjavu Sovjetske vU43
vlada Turske pokulala je pore6i
4gresivni karakter Atlantskog b'o-k-a, obiila pitanje o izgradnji ame-rtfk- ih
vojnih baza na turskoj teri-toriji
i pretttavila stupanje Tur-ske
u agreeivni Aalatnki blok i
sprovodjenja bezbednosti Turske.
U vezl a tim potpuno nezadovolja-aju£i- m
odgovorom Sovjetska via- -
j da je uputila 30 novembra 1931
vladi Turske notu, u kojoj se ka-ie,
da odgevor Turske Vlade na
pitanje Sovjetske Vlade, na taj
nacin, dokazuje, da Vlada Turske
ne preduzima mere za to, da tur-ska
teritorija nebi bila iskoriJ&na
za stvaranje na granicama Sovjet-skog
Saveza ratnih baza za age-sivn- e
ciljeve".
Cak ni turska itampa ne sakri-v- a,
da se u zemlji izgradjuje mre-i- a
amerifkih vojno-pomorski- h ba-za.
List "Repub'ik" Je nedavno pi-sao:
"Na raznim mestima Sred)-zemnomors- ke
obale b6e stvoi-c-n
eii broj baza za snabdevanje 1
opavku brodova, bice proSirena
i"""'.a puteva u rejimi luk Iskrn-derun- a.
Sama luka bite iskori.ce-n- a
kao baza za snabdevanje i op-ravk- u
brodova ameriike ratne
momarice".
IZDAJNICI U MUNDIRU
I BEZ MUNDIRA
U "Glasu Kanadskih Sr-ba- "
od 24 januara objavljen
je jedan malo poduzM б1апак
Boze M. Markovica, toron- -
tovskog birtaSa, u kojem on
napada raspopa i "vojvodu"
Djujica. zbog cepanja Srba u
Kanadi. Boza pod naslovom
"Skinite mundir, vojvodo, ili
ostavite politiku"f optu2uje
raspopa Djujica za klevete
i серабки politiku.
Markovic se osvrce na
Djujicevu "poslanicu" obja-vljen- u
5 januara u "Kanad-sko- m
Srbobranu", na koje
po njegovom miSljenju ba§
on mora odgovoriti, jer tu
"poslanicu" "nije pisao ma-ka- r
ko, nego vojvoda". On
(Markovic) smatra da o to-me
treba pisati, jer je po-trebno
da §ira javnost zna
i da ima tacniju sliku o ras-pop- u
Djujicu.
U svom odgovoru Marko-vic
je ustao u odbranu "srp-stva- "
od гагагабке i nesrp-sk- e
politike raspopa Dju-jica.
On tako daleko ide i
na jednom mestu optuzuje
Djujica da je Markovicevu i
Bulatovu Odbranu povezao
sa Jugoslovenskim odbo-ro- m
u Londonu, koji se na-la- zi
oko kralja Petra i zbog
toga se Markovic razestio
pa kaZe: "Namcra da se o-v- im
podmetanjem postigne
cilj, svakome je jasna. Ne
radi se o slozi Srba u Kana-di
— nego o cepanju .
Ali, po§to Srbi u Kanadi ne
misle tudjom nego svojom
glavom, to nam izglcda, da
vojvoda, iako vojvoda, nije
dobar nisandzija. NjegOV
metak promasicc metu".
Slaicmo se sa Markovicem
da je Djujic razbija5srpskih
organizacija, da je neprija-tel- j
sloge, ali §ta je Marko-vic
poduzco, osim svogclan-ka- ,
da sprcCi Djujica i dju-jicev- ce
od гагагабке politi-ke
medju Srbima u Kanadi.
Zar Markovic tck sada zna
ko je Djujic, zar on misli
da tek sada kada su iz srp-sk- e
crkve Sv. Nikola u Ha-milto- nu
djujicevci izbacili
one Srbc koji su te§kim na-pori- ma,
otkidali od svoje
dece i porodica samo da iz- -
Novi korak ka daljem podjar-mljivar'- n
T-- rske od strrio ame-riiki- h
imperijalista jeste "zakon o
stimulaciii ipotranog kapitala"
koji je илмЛз pari; nienat. Ilazra-dje- n
uz uieiee vasingtonskih save-tnik- a
1 sada odobren od strane tur--
skih vladajudih krugova, taj zakon
konacno ukida бак ta neznatna og-ranife- nja
koja su do sada jo3 do-nek- le
ometala beskontrolno prodi-ranj- e
inostranog kapitala u ekono-mik- u
zemlje. Novl akt vlade fak-tif- ki
daje pravo атеНШт mono-polisti- ma
da neemetano eakuplja-j- u
hara6.
Usto reakcija nastoji da drakon-ski- m
merama uguii i najmanji po-kut- ej
ispoljavanja nezadovoljstva
trudbenika. Nedavno je turski me-dil- is
usvojio zakon, koji predvidja
tmrtnu kaznu za rukovodioce par-tij- a
i organisacija, "iiji bi progra-m- i
kao svoju osnovu imall klasnu
borbu".
Kao ito Je opravdano primetio
nezavisni posianik Diezml Turk,
"usvajanje takvog zakona daje
mogufnost da se svaki covck kle-vetni- fki
bilo Sta optuil i da se
razracuna sa njim".
Pomocu teroristickog zakona,
kojeg je doneo medilis, vladajtici
krugovl Turske nameravaju da ko-nacno
Hie trudbenike bilo kakve
mogunosti da brane svoje prave-dn- e
zahteve. Ont ?ine sve ito od
njih zavlsl, da bi uguSili borbu
radnika za svoja prava i da ne
dozvole stvaranje masovnih orga-nizacija
trudbenika. Jo5 pre pet
godina vlada Je rasterala sindi-kat- e
i uhapsila njihove lidre.
Umesto masovnih istinskl radnic-ki- h
organizacija bili su stvoreni
marionetski sindikati, koji juu
potpunosti nalazili pod kontrolom
policije I vlade. Sindikati nemaju
prava "baviti se pitanjima nadni-ce- ,
otvarati evoje bolnice, menze,
port ska igraliSta".
Trudbenici ncce da stupaju u
MARKOVIC — DJUJie
grade svoj dom, treba oba-vesti- ti
iiroku javnost" o
Djujivecim intrigama? Mar-kovic
ih je raSirenih ruku
do2ekivao, gledao je u Dju-jica,
Gruji£ica i druge ratne
zloCince kao "spasioce" in-tere- sa kanadskih Srba. U
njima je gledao spas kao
§to je Djujic ocekivao spas
od Nemaca kada su njegovi
banditi bili u opasnosti od
Narodnooslobodilaike v o j-s- ke.
Moida Markovic o tome
ne zna. Ali zaSto bi bio u
iluziji, kada se to dobro zna,
pa cak i Djujic i djujicevci
ne porifiu da su saradjivali
sa Nemcima i primali nare-djen- je
od Musolinijevog ge-nera- la
Maria Roate. Oni nc
poricu da su za габип Ne-maca
i Italijana uni§tavali
ne samo komuniste, Hrvatc
i Muslimane, kako se oni
znaju maskirati, vec i Srbe.
UniStavali su one Srbe koji
se protivili okupaciji Nema-ca
i Italijana. O ovome je
Markovic bio na vreme oba-ve§te- n, jer je napredna srp-sk- a
stampa, kao §to je bio
"Srpski Glasnik" u Kanadi
o tome pisala i obavestila
"§iru javnost", koju Marko-vi- d
tek sada hoce da oba-vest- i.
U ono vreme Marko-j- e
kroz svoj "Glas Kanae"
glorifikovao Djujica i osta-lo
nemaike i italijanske slu-ge
koji su za judin gros ubi-ja- li
srpski i ostali iivalj u
Jugoslaviji.
Markovic ide dalje i pobi-j- a
razne klevete u pomenu-to- j
"spomenici" Djujica. u
kojoj se kale da jo na "ne-odrzano- m
kongresu u Toro-nt- u,
uprava SNO imala da
racuna sa vecinom delegata
koje je imala protiv sebe".
Markovic u ljutnji pobija
'lazi" Djujica i velij "Voj-vodo,
kada oVo dokazete, ja
cu Vas priznati i za vojvodu
i za politicara. Inace ni za
jedno ni za drugo".
Naravno Markovic u svom
Slanku tvrdi da je uprava nun .. t i: :„.„!„ in,.Kn I JMNU U nunuui iiiuua UKiu- -
mnu" vecinu, ali no tvrdi da
kongres nije bio odr2an.
Na koncu svoga ilanka
Markovic zavrsava sa suges-tijam- a
Djujicu da pusti po-litiku
i da budc samo "voj- -
policijske "sindikate", koje Je os-r"-"- la
vlada. Prema izveitaju
do) ;-.n-ika
lista "Jeni sabah" jedan
rad.nik iz fabrike gumenih proiz-vnd- a
Izjavio mu je: "Radnici ne
ft raju u sindikate, jer im oni ne
daju nikakva prava. U fabrici mi
radimo po 1C casova dnevno i ne-ma- mo
pravo da se ialimo protiv
toga".
Siroke mase stanovniStva -- ve
upornije izraiavaju svoje nezado-voljetv- o
protiv avanturistifke чро.
ljne i reakefonarne unutrainje po-litike
vladajucih krugova. O tome
Izmedju ostalog govore delimieni
izbori za medilis odriani sredi-no- m
septembra. Objavljeni u tur-ski- m
listovima zvanieni podaci pot-vrdju- ju
to, da skoro polovina bira-i- a
u~17 vilajeta, gde su sprovodeni
izbori, nije uzelo uceSca. Neobazl-ru- &
ee na to. Sto su turske vlasti
pribegle obiJinim metodima zapla-- j
Sivanja, podmicivanja i represija,
viJe od milion ljudi fakttfki su
bojkotlrali Izbore. Zajedno sa bu-djenje- m
politiJke sveeti sirokih
slojeva turskog naroda u zemlji ra.
ste pokret za mir i nacionalnu ne-zavisno- st.
G. Petrov.
voda". On uverava Djujica
da od "kakose upustio u po-litk- u"
sve manje prijatelja
ima.
Dakle Markovic je svcCs-n-o
izjavio da ne priznaje
Djujica ni kao "vojvodu", ni
kao "politicara". Medjutim
te§ko je to verovati, jer u
samom torn Jlanku istiSe se
gnjev a u isto vreme i laska-nj- e "vojvodi". On je u tome
Slanku, pored toga sto
ga je "raskrinkao" i gto mu
je odbio da ga prizna kao
vojvodu", 31 put ga nazvao
"vojvodom". Ko onda moZe
verovati da je Markovic
imao iskrenu патегц da uz-m- e
u zaStitu Srbe starosede-oc- e
i njihove ustanove?
Svakako da je njegova
namera bila ne toliko da
Djujica prikaze "§iroj javno-sti- "
kao сераба i neprijate-Ij- a
sloge kanadskih Srba,
vec da ga na neki zamotani
na£in popularizira kod Srba.
Medjutim Srbi u Hamiltonu
i drugim naseljima vec su u-vi- dcli ko je raspop Djujic,
a u isto vreme ko je i Boza
Markovic. Izdajnik srpskih
interesa i onaj u mundiru i
onaj bez mundira. Djujic
kao biv§i pop odmetnuo se
od naroda i svetosa.vske crk-ve,
stavio se u sluzbu Nemci-ma
pod italijanskom koman-do- m
Musilonijevog glavnog
komandanta, gen. Mario
Roate i pod torn komandom
6uvao je njihove komunika-cij- e
i ofanzive protiv naro-da
koji se borio protiv oku-pator- a.
U toj slu2bi ubijao
je sve odreda ko se usudio
da pridje bli2o neprijatolj-ski- m
trupama i nije pitad
kako se krsti§, da li sa tri
prsta ili celom sakom.
Zar ima neke naro2ito ra-zli- ke
izmedju Bo2c i Djuj;-ca- ?
Markovic se ovde borio
protiv naSih radnika u 'iji-hov- oj borbi za pobolj-sanj- e
njihovog 2ivota, lju-di
baca.ni sa posla i osta-ja- li
bez sredstva za 2ivot,
bez stana itd. Naravna stvar
Djujic jo ubijao iz puskc i
mitraljeza, a Markovic me-st- o
ubojitog oru2ja 6inio jo
to sa gladju.
Oni su obadva jcdnal:.
Srbi u Kanadi to vec uvid-jaj- u.
To se najbolje odrazi-l-o
u Hamiltonu, to so zapa-2- a
u Windsoru, to se zapa-z- a
i u samoj birtiji Marko-vica
u Torontu. Kanadski
Srbi ce zajedno sa ostalim
kanadskim narodom u teSnji
za ocuvanjc mira u svettt,
odbaciti ove la2ne Srbe koji
se na svakom raskrlcu kte,
a iscSupali bi glavu svakom
Srbinu koji im ne mctani§p.
Sto so nas progresivnih
Srba ti6e, mi smo vec odav-n- o
na fisto sa ovom iz-laj-nicko-m
bratijom. Od njih. so
ne moze niSta o6ekivati, vec
da ih se odbaci iz nase sre-din- e
kao otpadnikc i nepri-jatclj- e
Srba i srpstva uopSte.
U kakvo se god ruho obla6ili
oni ostaju neprijatclji na§eg
naroda, neprijatelji mira i
gotovi da sluze svakom dja-vol- u
za Judine srebrnjake.
B. Stevanov.
1$I1TtIntt&Y-- W
Published Tuesday and Friday,
in Serbo-Croati- an and Slovenian languages,
by Jedinstvo tublishing Co., 479 Queen St W„
Toronto 2— B, Ontario, Canada.
Tel. EMpire 3-16-
42
Editor: Stjepan Miosic
Business Manager: Bogoljub Stevanov
Subscription rate: $5.00 per year, $3.00 per 6 months,
USA and other countries $6.00 per year.
Authorized as second class mail.
Post Office Department, Ottawa
II
r
I