000042b

OCR Text: I ►-- 4..
TVO PUBLISHED --UNITY SUBSCRIPTION
EVERY" $8.00 PER
FRIDAY YEAR штзштш2а 38th YEAR 20 CENTS
A COPY
No. П. (1462) 1 ii 11 n i u us I l!l.i I U J l i M II 1 II II l
Kanada
weawwif t rm
iz dana u dan
Ф NEMA PROMJENE. Pe
mier T'jaeaa e oDecoo da ce
regova vlada voditi nezavisnu
vanisku politiku. Na-eai- o e
' preispttivanje vaniske poli-k- e,
osobito kanadske uloge u
NATO, ito nowise onemogu-cav- a
zauzimanie nezavisnih
stavova All iz posliednph go-vor- a
ministra vanskih poslo-v- o
Sharpa mole se naslutiti
do od svoga toga ne de biti
nilta. Sharp je iak dao na
znanje da radi no torn da
Konadu ugura u Organizociju
omeriftih driava (OAS), koja
ilull Washingtonu za poroblja-vonj- e
latinske Amenko.
REPUBLIKA QUEBEC? U
Montrealu e odrzan treii sa-iton- ak
Estates-Gener- al (Gene-rai- n
skupjtmel Franeuske Ka-nod- e.
Prisustvovalo je 1.400
allegata. Doniet je veliki broj
odluka, a glavni je da vlada
prsvincije Quebec sazove u-stavotv- ornu
skupitmu, koja de
donljeti novi ustav i Quebec
progVatiti nezavisnom republi-kom- .
Ako vlada tako ne po-Itu- pi
u toku idude dvije godine,
Estates-Gener- al de se ponovo
jettati.
O ZAPADNI SEPARATIZAM.
U provincijama Alberta i Sas-katchewan
se iiri pokret za
iituponje iz Konfederacije i pri-kljuten- je
Sjed. Drfavama. Ka-2- u
da je to rtakcija na francu-sko-konads- ki
separatizam i po-llJi- ku
federalne vlade gdje
"glavnu rijod imaju franeuske-kanaHs- ki
tehnokrati". lidtr
Uberalne stranke u Ontoriu je
optuiio provincijalnu konur-vaHvn- u
vladu da pokozuje se-poratlsti- dke
tendencije, koje
su norodlto doile do izraza u
potljednjom budfofu. Svo to
pokozuje koliko daleko tu
anglo kanadski tlementi
premni da idu u svom pro-tivljen- ju
opravdanim zahtjevi-m- a
Froncuza za nacionalnu
ravnopravnost.
POSTARI NASTAVLJAJU
BORBU. Posliednph dana doilo
jo do ' wild cat itrajkovo
poitanskih radmka (listonoio)
u cijeloi zemlji. Poitari su no-2odovo- lm
novim radnim uvje-tim- a
(nokon ukidanja poiton-sk- o
tluibo subotom) i smanje-no- m
zoradom. Minister poita
Klorons je prijotio da do uniju
i itrajkale predati sudu, zbog
krienja kolektivnog ugovora,
ah se prtdomisho pristao da
M spor preda u ruke jednog
posrodnika
5TRAJKOVI U JANUARU.
U miesecu onuaru u Kanodi
jo bilo 65 ifrokova, sedam
viio nego u decembru. U toku
januara 25 itroikova je zavr-ion- o,
a 34 zapocota.
GDJE JE IZVJEJTAJ? Jtd-n- a
driavna komisija (Woods
Task Force on Industrial Relat-ion)
pripromila e izvjeitaj o od
notima izmediu rodnika i poslo-dovoc- a.
Izvjeitai je bio gotov
jol prije novo godine, ali vlada
go joi nie objavila i u trodu-nijski- m
redo vi mo postoji sum-nj- o
da je to za to ito izvjoitoi
nije onakav kakvog vlada
led.
TRUDEAU I 2ENE. Mnogo
jo nopora uloHno do s Won
utisak da jo promijer Trvdoau
noobicno populoran kod Jena.
Kaiu da su boi on nojvile
"xanesen njegovom "kont-mo- m
'. Ali ima i tokvih zona
koje Trudeau mm it dno duie.
Toko if ovth dana u Otiowi
uhopieno neka Mr. Catherine
Wotons pod optufbom do je
T'adeo sio'o pisa u kopmg
p- - e з за ce ga jb
" дК1 " гаввввввШввввЕввввввввввввввввввввввввШввН
oflaaLaaaHM SSSSSSSHi
ЈавввввввввввввввввввввввВ
лваааааааааааааааанваааааев
аваааааааааааг квааааааааааа
авааанВвааааШГ етЈЈаваааавВ!
0ih dana na lelfiuni -- .iiit.inm u alju St Luiiniic ubijenn je bl'iu ped8et hiljada
mladih tuljana da bi № d nj.ho koie iiapmv lo -- kupu'j(no krxno. "Lovu" k i uatvovao i federulni miniatar nbolova Jack Davit, koji Je isjavin 4 , - i . In
pridriavali vladmih prupma o uhijanju tuljana na "human na'n" — kao ' j pokaiuje
pornja hka.
Moskva — Smdika'ni list
"Trud" prvi )e obiavio neko-lik- o
po edmosti o o'uiaiom
sukobu na %z etsko kmeskoi
granici, kop se odigrao 2
marta uiutro i koi odraiava
novo, ozbilno pogorianie od-nos- a
SSSR i Kint.
Dopisnik '"Trudo 'azgoa
roo jo t predstavnicima Jtaba
tmooceanskog pogranifnog voi
nog okruga i taTO sj mj, uz
ostalo, ispndali
Bilo je pnbl f no edanae;t
sati po lokolnom vremenu. Dan
e bio mrazovit S kmeske o-ba- le
rieke na noiu stranu ne
oiekivono se upu'ila naoru-lan- a
grjoa — vise od dviie
stotine !j jc Odjee-- i sj bil
u zimske mask rone ogrtaJe Po
semj se оЈе!"а'з da to nisj
stanoii' o1" l~ '.' a jfi
p'eoa r .°r .z
U idudu ntdelju konadtka
teltvizija (CBC) de prikazati joi
jedan film o Jugoslaviji. (Ne-dav- no
je prikazola dokumen-tar- ni
film na temu odnosa
crkve i driave, koji j bio do-st- a
debar).
FMm dt se prikazati u ne-dje-- tju 1. mo-t- a, na progromu
"Way It Is". Vo{i ponje u 10
soti uv{. Film de trojati ti-jc- K
sat.
Film govori o tprcmnosti
Jugoslavije da se brcni od
"sovjettk invazijc" uz "malu
1шт1т oraniei
lzvuwuci antisovietske pa o-l- e.
gomila se ustremilo na otok
Озтпч ► _ _, "', rj
po 1-- j'" 1
DP j jCi j 5r lj . j i g ' r £
nim p'opisima, nai odred e
pniao naoruianoi grupi Kme-zim- a
j re?eno "Vi sfe po i
ledi'i d'iavnj g-oni-cu
SSSR
U odgcwor ra to, iz vec p-D'emle-nih
zasieda no nase
ie iju'.e s n' зке st'are otvo
rena vot-- a z mit'al eza Aj
tomotiTio c. j pjcal i noo'uiani
bandit i kop su se nalazih u
gomili Pucali su na sovietske
voinike, ko i su villi svou
dulnost i dip automoti nnu
bill u borbenom poloioiu, ved
SJ lh vOniCi, koo StO C OOICCI
u tim slucaievima, driah preko
grudi
DoD Sn J T j'i" 'n--- 0 p
'ir! e j sjV'O'; r.og ' jo " '
pomsd prijateija" Notlov fit-m- a
j "With a little Hlo from
My F.iends" ( Uz molj pomod
mojih рНјо(Ијо) U filmu se
рјаИјиј i zawjenik mirmfra
vonjtkiS potlova Dimle Belov-s- ki
(bivii cmbasodor u Ottawi)
sa rijedima: "Moja j zemlja
gotova da se broni od svokt
opasnosti s bilo koje strane '
Medjuh'm, w fPmj se nastoji
dokazati da Jwnotlaviji opas-no- st
piijeti samo s jedne stran
— istodne, od Sovjetskcg So-ve- zo
i o'tolih socijalistidkih
ztmolja, a pnjottlji su joj no
Ш
komr'-Ji- r pogranidne karaule,
i da su livote irrjubf'i joi noki
riegoi drjgovi
T'jd Ci vla da e na gra-nc- i
sada tiho, ah i da su sreo
dalekoctodn h granidara i sto-novni- ka
pnmorske provincije
isojn.ena gievom i srdibom '.
Sovietska vlada uputila jo
oitar d ote.t Peingu U Mos-k- vi
su od ian vel Ve protesne
i ne nonstrac ie
i
So,etsl-- j st'j-- n n piie da,
o0 dogaH,a p-editav-lja
"ra-- 1
dikalnu preorientociu kneske1
pol tike i konadno pretvarar в
fine u silj nep'ipte' sru soci-lalistidki- m
zeml.omo Jtampa
istiJe da f r ') o gnr 'qo
oaj "apod j j i,er--e i'jda sei
amendki iastrebovi sprema-- '
j do ob'-'- w bo-iba'dirar- je '.'. i 4)
Zopodu, ko;i u nremrti da je
"brone", a ona je, prema f M—
m, soremna dn ©rirrti nfihovu
pemod
Pore:' izjava sluibenih lua,
koo its je Belovski, film sa-dr- ii
i dijelove jednog jugoslo-vensko- g
filmn koM prikazuje
kako je u Jugoslavia sprove
den a mobilizoclja potlij "in-voiij- e"
Cehoslovadke.
Pored "prouJavonja mogud-nos- ti
sovjettke invazije Jugo-slavije
i kako bi ona reogiro-la- "
film ookulava da gledo- -
Jugosiavija na kanadskoj
Tin i po mvi.ur.
di:zi:kti:k.!
W.isliington (Keu(eis) —
I'rusie gwlinc It amerWhc at-mi- u'
drier lira k J tolKe vo- -
uk.i koliko lut4 efektlvno
in i jm) bocbeite divltljf.
I dan eenatsiil organ o- -
1
1 1 io Je swdatke da Je it
iiloblju od dvanaeat mje- -
i koji se zavriio 3t. Jnna
' sle Г(н11пг. Ii i~tllnlc.i
s.xl Drtava deiertlralo 53.- -
; sojnika. ilo jo 13.9e
!i rrtcra i4 nego u iro- -
iliodnoj gudinl.
Amerikanci hemijskim
sredstvima unistavaju
sume ii delti Mekonga
,gon Svoog kina pet
ekih transpoitmh aviona
ize u Вцеп Hoa polece s
om hemiskih sredstava
к i rasipaju po iumama u
Mekonga. Kako javlta
ap ove akaje se produzima- -
z zajednidku saradnju od- -
- o nih funkcionora uinovi- -
imskog reiima i ameriikth
i, posebno ambasade Sje- -
enih Driava u Sajgonu i
Yina za "ubrzanu pocifikaci
Pet aviona tipo C-12- 3, od
ioph svoki nosi 2.250 litara
hemiskih sredstava za ogoli
vanie dlungli i uniitavan,
obradjenih pinntanih polm
koa su u rukama oslobodilac
kih ledimca, rasipa svoj tova;
na iume i polja "da bi uskra
till noprijatolju kamuflaiu u
diunglama i da bi savezniama
olakioli otkrivanjo neprijatelj-sk- e
aktivnosti '.
Nedeljni list ameridkih trupa
"Observer", pile da poslo za-pralivan- ia
ovim hemikaliama,
trie opada s drveca potto
10— 12 dana i iuma ostaje
ogoljona za period od oko 15
mesoci. Opisujudi "tehniku"
izvodjenja ovih operacija, list
navodi da nojpro deset bom-ba- r
dero lovoca F— 100 "pri-(Nastavo- k
na st. 4)
ZAIHMNinoST 7Л
ski;i)()zilmi,ji:
Attlr, (TA88) — U AttlT
je odrian sastauak predsU-TnUc- a
talljanske KomunUti-Oc- e
iwu-UJ-e, Ulljanske Socl-jallsUA- ke
partije proteter-sko- f
jedlnatva, Arapoke o-etjils- U6kc
unije, Narodno-oatobodUaok- og
Ironta АШгл
I sirljakc stranke JMA8. 8a-stanJ- m
au, takodjer, u srojs-t- m
promatraa prUustvova- -
II predstoTntc! paleatenakog
pokreta otpora "SI Fatah".
U saoptenju objavljenom
na zavrieUtu saatanka iara-lav- a
se cabrinutoet ibog po-jaa- ne
aktrvnostl imperlja-lian-a
u podruJu Brodoaem-Ij- a.
Zahtljera se da lemelj
odmah napustl okupirane a j
rapskp tritoriJe I lraava'
podrtka palstinskom oelo-b'xlilako- m
pokrftu
televiziji
oca upozna s „hiitorijtkom i
kulturnom pozadinom ove stre- -
tegijtke evroptke zemlje I nje-zi- na
noroda", kaie Informed-on- a
sluiba CBC u opKrnijem
saopdenju o filmu
Film je za CBC nopravio neki
Moses Znoimer. Odevidno,
njegova namjera nije bila da
prikaie danainju Jugoilavrju,
nego da ie itkoristi za anti-sovjets- ku
propagandu. Anti-sovjets- ka
propaganda je anti-socijalitti- dka
propaganda, a
kao takva i antijugoslovtnska.
HILJADA KOJA VLADA SVIJETOM
Cvrfv jezoru kopitolizme u zopednem svijetu so-iinjo- vo
svef iezdetet firmi, koncema i когнк€{а
Broj njihevih vfatnik i ljudi koji njirmi rwkeved ne
iinoi vile od jdne Htude. Ovi su Ijvdi iefovi tnve-sHcijsk- ih
benoka u New Yokrw, velikih ttevodklh be-nfrf- ie
u londonw, poslo vmh boneka (benw d'effeire)
u Petiiu i slidnih divevskih intituije u Belgiji, Ho-londi- ji,
Itoliji, Njemodkoj Svedtkej i Austrlji. Tih hi-Ije- du
ljudi pronoloie, nobavljaju, doju, stavljeju ne
tcHpolaganje, invettiroju otprilike 75 potto od oko
40,000.000.000 (40 milijardi) dolara novostvorcnog
kapitala, koji je polreban da bi se dugorodno finan-ciral- a
ekspanzija kapitalistidke privrede. U Parizu se
medju najkrupnije poslovne banke ubrajaju de Paris
et de Pays-Bas- " "Cretid lyonnois", "Banque Worms",
"Banque Rottchlid" i "Lazard Freres". U Londonu po-slu- je
otprilike tucet krupnih trgovadkih banaka medju
kojima su nojvede "N. M. Rotschild", "Morgan Cren-fell- ',
"S. G. Warburg" i "Lazard Brothers". U New
Yorku dva tuceta investicijskih banaka dominiraju naj-vedi- m
svjettkim triiitem kapitala. Nojvede su "Morgan
and Stanley", "Lehman Brothers" "First Boston Co-rporation"
I "lazard Freres".
"FORTUNE", New York
llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll HRONIKA
naseg vremena
iiiiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinti
NIXON U EVROPI
II
Od iHHTtka iirinwlilo dn Nixon iiijt tliAio
ti KvruiHi samo 1r j immh-Ii- , ik'o i d poprovi iiKled
Aiwriko, koji w i u ијој hio w&o u vu'iiH JdvAe
adniiniHtrarijf. Zalo je tn jiowl viw' Iifiln na ncku
diplomnlskii оГапivn da to jHtjimvi i da ЛмнмЈки
prikn?.' kao ncku iniroljuliivu einlju, iako oti.i
vh-- цм1Јпаша davi uiali Vijt'tnam. Od njegovom
s]u.4taiija na 1)с1д:1нко tic, ]a do пјсртлок polcta
iz ]{inia 7Л Amcriku, Nixon idc ojiicno, kao da ка.i
JH lcdti, a nc ]M) nckoin cviMiotn tin. On nc koinaii-dnj- c
Hvojim "riavczniciina", on нашо nltisa kin --i- nn
oni kazati, kao da jc doAao u ncku i.vidiiicu.
On HVURdc izlH'gava da w incsa u interne никоЈн-1'- л
ropljana, i cuva нс da не n- - jHtknc o dasku.
On zna da jc Kvmijmi roviia, da ни шс1јк(1ни и1-no- si
iziiicdjii Vclikc J'ritanijc i Franeuske ojebiljno
iioAtrcni, da Italija nijc intioo adovoljna на Лшс
rikotn, da jc to ncKadovoljxtvo joS vVc u Fmncus
koj, tfde jc narod slolMMJoumniji i tdc uiko dolno
nc jflcda na ono sto jc Atncrika uradila i sto sadii
radi u Vijetnamii. Krojw vis' neee tiiloni i nc'--
Htrani kotiuindc, a Amerikanci чц volcli da j.j je
ccttto nature. Kulturni 1л njjd jatiin на antitatijom
leda i na ono sto Aincrikanci rade sa (Yneirna, a
koj# m utoic гим da su neko чпч1пјеуеко-- п mNje
u danastijem stolcni. Г kulturnor: Mvctu niko n
ghtln da Ii je neki cock erne, lcle, 2u(e ill гглч-п- с
koie, kao Sto je to чцеај sa Amcrikom, na koju e
u tonic ixwlcdii moze da ц1е1а kao na kulturno za
oatalu zcinlju. Auierika hot'c da noni ime demokra
cijc, a ne jK4tuNi ni it svojoj rodjenoj kuei demo
kratski. Jer kako jedna demokratska i uopt
knltiirna 'tnlja inoJSc da vri diskriminaeiju nad
ojim radjaniuin, a Amcrika jc iAi nad hxojiih
Crncima! Dana.s jc neohjannjivo setu kako je jed-na
miroljiihiva zemlja koja teii za mirotn inoyla
da jnhIc rata otxura vrata пајунЧш kriminalcinia
i da че fiovezuje sa revnnsistima u Nemaekoj! Sc
oo, ссца м ovdc letimieno dotakosiiHi, tesko ttada
na ledja ie la£nc atoerieke demokratije i ujenili
dosadaAnjih upravljaa.
Nixon je to znao, m je xato tako oprezno i
ји-tiifw- io, ctixajuei se da ne nagati n mnivinjak, i
da ucini riesto Sto bi оИ и)ега1о te antiatije
KvrofK rema Amcrici. On je useo da tim avojitn
taktom i driaiijcm doncklc ublaii ixveane stxari,
ali da stanje ijmk ne {Hnravi mnoo. 'I'ek kada je
tupio na evropsko tic, on je tnogao da vidi kako
jc ditbik jax koji je iskotala bivsa administraeija
u Ameriei ixrmlju dva kontinenta i kako je ada
tcSko te dve opreene strujc prihliJliti jednu drusoj.
I {at ti Vijetnamii otsckao jc krila AiiMiici viAc od
svega dnigog, pa on zato sada i u Kvrpi mora da
idc siaistenc a ne uzditmutc glave. On jc u ojdto-djeiij- u
smjrde bio vrio taktican i svugde jr radio
da zadobijc i licne uiiimtije, a ne samo simjiatijo
("Xataak na .t. 4)