000042

OCR Text: Falsificirana avet
iz Foreign Officea
London — Nedavno Je
nakon 42 godlne ustala iz
groba jedna od najspornijlh
afera u britanskom polltid-ko- m
21votu ovog stoljeda —
afera za Zlnovjevljevlm
pismom. Sve Je podelo prl-Hd- no
nedu2no. Stampa je
objavila novost da Je iz
arhlva britanskog minlstar-stv- a
vanjskih poslova —
Foreign Officea (Forin
Ofis) — nestalo pismo Sto
ga Je navodno 1924. napl-sa- o
1 poslao KomunistldkoJ
partiji Britanije tadaSnJI
predsjednik Trede komunl-stldk- e
internacionale Gre-gor- ij
ZInovJev.
UJedno su se proSlrlle gla-si- ne
da su iz arhiva nestali
1 nekl drugl dokumentl, iz-me- dju
ostalog i minhenskl
sporazum Sto ga Je Cham-berlain
(Camberleln) sklo-pl-o
s Hltlerom. Na pltanja
poslanika u Parlamentu ml-nist- ar
vanjskih poslova
George Brown (D2ordz
Braun) odgovorio Je da ko-pi- ja
Zinovjevljeva plsma,
koju Je Foreign Office do-b- io
1924. uopde nlje nestala
1 "da najnevjerojatnlje pri-de
koje sam dltao potkraj
tjedna uopde ne bi bile na-plsa- ne
kad bi (novlnari)
provjerili dlnjenlce".
Medjutlm, novlnare i Jav-no- st
naJviSe Je zanimala
druga dlnjenica: Je 11 pismo
zalsta naplsao ZInovJev, ill
Je falsiflcirano. Zahvaljuju-d- l
istrazivanjima koja Je
proveo tjednilc "Sunday Ti-mes"
(Sandi Tajms), a na-rod- ito
gospodjl Bellegarde,
udovicl Jednog od falsiflka-tor- a
plsma, sada vise nema
gotovo nikakve sumnje da
Je takozvano Zlnovljevo pi-smo
falsiflkat.
U naelektriziranoj atmo-sfe- rl
onog vremena, 1924.
g-odin-e,
kad su isticall po-sljed- njl
dani prve laburi-stldk- e
vlade Ramseya Mac-Donal- da
(Remsi Mekdo-nald- ),
objavljivanje tog
plsma djelovalo Je kao
bomba koja Je medju bri-tanskom
burzoazijom —
srednjim slojevima — iza-zva- la
pravu antisovjetsku
hlsteriju. Burzoaziju Je za-hvat- lla
panlka. Zinovjevlje-v- o
pismo potvrdjivalo j?
svc sumnje 1 bojaznl sto lh
Je osjedala prema Sovjet-sko- m
Savezu, s kojlm Je
prva laburlstidka Ramseje-v- a
vlada sklopila trgovln-sk- i
sporazum.
Pismo Je bllo oznadeno
kao "strogo povjerljivo".
Na vrhu je bio utlsnut na-slo- v:
IzvrSnl komltet Pre-zidlju- ma
Trede komunlstid-k- e
Internacionale. Na kraju
Je bio potpls predsjednlka
Prezidijuma Zinovjeva ko-- Jl
je pozlvao brltansku
Komunlstldku partiju da
proSirl 1 pojada svoju aktlv-nost- ".
Nuino Je potrebno"
— plsalo Je u plsmu — "dl-- dl
mnoStvo britanskog pro-letarljat- a".
Burzoaziju Je
najvlSe prestraSlo kraj pl-sma
gdje se govorilo o po-tre- bl
stvaranja partljskih
dellja u svim armijsklm
Jedinlcama. Najgore Je bllo
ovo: "Vojnldka sekclja bri-tans- ke
Komunlstidke par-tlj- e.
. . lma premalo speci-Jalls- ta
bududih rukovodila-c- a
brltanske crvene armije".
UPOZOKCNJE UZALUD
Nlje pomagalo Sto je lje-vidars- ka
Stampa upozora-val- a
da Je pismo falsiflci-rano.
Objavljeno Je 25. ok-tob- ra
1924. detlrl dana pri-J- e
Izbora na kojlma su kon-aervati- vcl
pod vodstvom
Stanleya Baldwina (Stenll
Baldvln) doslovno pregazl-1- 1
laburlste. Mnogl hlstori-da- rl
smatraju da je to pi-smo
odigralo znadajnu ulo-g- u
u porazu.
Sve dosad nlje bllo pra-vi- h
dokaza da je pismo
falsiflcirano. Godlne 1928.
premljer Baldwin prvl put
Je u Parlamentu spomenuo
britanskog obavjeStaJca Do-nal- da
Thurna koji Je "poSte-njadl- na
1 rodoljub", a prije
detlrl godlne donlo Je pismo
lsto tako rodoljubivom
"Daily Mallu" koji ga Je
rodoljubno objavlo. Medju-tlm,
gdje ga Je Donald lm
Thurn doblo? Od nekog
gospodlna X. A od koga ga
je doblo gospodln X?
Trl dana nakon Baldwl-nov- a
govora u Parlamentu
tadaSnJI sovjetskl komesar
za vanjske poslove Clderln
dao Je lzjavu za stranu
Stampu koja se oslanjala na
lskaze sovjetskog funkclo-ne- ra
u Berllnu Druzelov-sko- g,
"falslflkatora koji je
potanko 1 konkretno oplsao
kako su ruskl emlgrantl
2emdu2nlkov, Bellegarde 1
Gumanski falslficlrall tako-zvano
Zlnovjevljevo pi-smo.
. ."
Ta lzjava ostala Je u Brl-tan- ijl
gotovo nezapazena.
Dru2elovskI Je bio strljeljan,
a imena trojlce emlgranata
koji su 21 vjell u Berllnu nl-ko- me
u Brltanijl nlSta nlsu
znadila.
Tako Je ostalo do decern --
bra proSle godine kad je
napokon progovorila gospo-dj- a
Bellegarde koja od
1945., poSto Je umro njezln
mu2, Jedan od falslflkatora,
2ivl u Brltanijl. Prema nje-no- m
pripovijedanju doga-dja- jl
su se — ukratko —
redall ovako:
U ljetu 1924. u njezin
stan u Berllnu doSao je
Gumanski koji Je njezlnu
mu2u uzbudjeno oplsao za-mis- ao
o stvaranju Zinovjev-ljeva
plsma. Ta zamlsao do-laz- ila
Je "od neke visoke
lldnosti u Londonu". Gu-manski
1 Bellegarde bill su
vlsokl oficlrl carske armije
prije revolucije. Sada im se
prldru21o JoS 1 brat gospodje
Bellegarde 2emcu2nikov.
Od samog podetka falsifi-kato- ri
su radunali da de
britanskl vladajudl krugovi
lskoristiti pismo protlv So-vjetskog
Saveza, Sto je eml-grantl- ma
odgovaralo, prem-d- a
tada joS nitko od njlh
nije ni slutlo s kakvom Ce
bukom eksplodlratl njlhova
politidka bomba.
TKO JE ZNAO?
Urotnicl su bri21jlvo prl-prem- all
falsiflkat. Prvo su
podmitlli suradnika sovjet-sk-e
ambasade u Berllnu
Dru2elovskoga da lz amba-sade
ukrade sluJbeni paplr
s otlsnutom glavom. Onda
su brl21Jlvo proucill Zinov-Jevlje- ve
govore da bi uhva-tl- ll
njegov 'stir. I onda Je
doSao potpis.
Grumanski Je poslao pi-smo
u London po Vladlmlru
Pavlovldu Orlovu, takodjer
nekadaSnjem oficlru u car-sk- oj
armiji, 111 po nekom
drugom. Medjutlm, najvje-rojatnl- je
Je da ga Je u
London odnlo upravo Orlov
koji Je prema tome naj-vjerojat- nije
ona tajanstve-n- a
o3oba X od koje Je bri-tanskl
obavjestajac Donald
im Thurn doblo falsiflkat.
Sada su se pokrenull ko-ta- di
u Brltanijl. lzjavu go-spodje
Bellegarde uvjerljivo
dopunjava lm Thurnov
dncvnik iz onlh sudbono-sni- h
dana. Izmedju ostalog
mo2e se vidjetl da je lm
Thurn ne samo prodao
falsiflcirano pismo ruko-vodst- vu
Konzervatlvne stra-nk- e
u lme gospodlna X ved
je takodjer sretno pustlo da
"cirkullra" po hodniclma
Foreign Officea kako bi se
stvorio prlvid kao da je pi-smo
IzaSlo u Javnost ravno
Kizingerova
proslost
Nov! zaoadnoniemadkl kan- -
icelar Klzinger (Kieslnger)
— kao Sto to sada piSu
mnogl llstovl — clan Hitlero-v- e
stranke od marta 1933. go-dlne.
All ne samo clan — kao
Sto se vldl iz pLsanJa talij an --
skog llsta "Giorno" (DJorno)
1 zapadnonemadkog "Splgla".
Engleska radlo-stani- ca pre-klnu- la
Je sa svojom tradici-jo- m emitovanja vestl bez ko-menta- ra: ona je Kizingera
nazvala bivSlm nacistom.
U Sjed. Drtavama demo-krats- kl clan Kongresa Vllijam
Raj an zahtevao je od minlstra
j da spredi da se na delu savez- -
ne viaae naaje covek koji je
dobrovoljno bio clan "najkri-minalni- je organlzacije kola Je
jlkada postojala".
Klzinger je prvog marta
1 1933. godlne postao Clan Na-jclonalnosocljall-stlcke
stranke.
Tada mu Je bllo 28 godlna.
"Moji prijateljl iz Katolidkog
saveza kao i J a smatrali smo
da dovek mora da na nekl na-di- n utlde na dalji razvoj do-gadjaj- a", obJaSnjava on da-n- as
ovo svoje poglavlje.
"AH posle Removoe puda
1934. primetio sam da se ne
mo2e uClnltl niSta razumno"
Pa ipak, ostao je Clan fire-ro- ve stranke.
Od 1935. do 1940. Klzinger
Je zaposlen kao advokat u ko-morn- om sudu u Berllnu 1 vrSJ
lstovremeno du2nost student-sko- g repetltora za drtavno i
opSte pravo na Berllnskom
univerzitetu.
Godlne 1940. on postaje
nauCni pomodnl saradnlk
Radio-polltiClc- og odeljenja Ml-nlstars- tva lnostranlh poslo-va".
I tu u berllnskoj Sarland--
Strase 60 avanzovao Je 1 do
zamenlka Sefa odeljenja.
Na osnovu foto-kopl- ja aka- - ta lz arhlve Rlbentropovog
minlstarstva, koje Je u istoC-- 1
Put k ujedinjenju
dviju njemackih
drzava
Berlin — Predsjednik Drfa- -
vnog NJemacke
sekretar Jedinstvene ljudi
sociJallstiCke
ke ldudi
dvlju sjednlk je
pred- -
vlade DDR
da
netko nlje
u medjusobnlm po
postojedih granica u
Evropl, odustajanju
nivoa naoru2anJa i
posjedovanja oru2-j- a
o pretvaranju NJemadke
u bezatomsku
Predsjednik Ulbricht Je ta-kodjer,
da obje nje.
maCke drtave potplSu spora-- .
zum kojlm bi proglaslle svoju
neutralnost. Zapadnl Berlin
se kao posebno
Obrazlazudl prijedloge,
Ulbrlcht Je re kao da to bila
"prva etapa na stvara-nja
konfederaclje dviju
lz ministarstva jer bl se
dinilo vjerojatnije. To
se dogodilo. dana
Izbora je
eksplodirala "urota Je bi-la
otkrlvena".
JoS pitanje koliko je viso-kl-h
konzervatlvaca znalo
da Je falsiflcirano.
laburista Emanuel
Shlnwell (Sinvel) ka2e da
tada svi laburl-stid- ke
vlade znall da Je
pismo falsiflcirano. "To Je
trik". Lord
Attlee (Atli) ka2e da tada
nlje mnogo znao o
stvarl, da dudne
koje sada lzlaze vidjelo
osvjetljavaju prljavo djelo-van- je
torijevske stranke
je primila all
se nije ozbiljno upltala je
li pismo Hi fal-siflcirano.
Jedan od vodedih
hlstoridara Taylor
(Tejlor) "Uvijek
pretpostavljao da Je
pismo falsiflcirano. NaJ-dudn- ije
mi je Sto mu se
uopde nekad prlplslvalo bllo
kakvo Medjutlm,
tada ne bl nlSta
pa makar da na njemu
pisalo da
B. PAIIOR
nom razdelio Albert
Norden, Klzinger Je osim toga
rukovodio 1
1. referatom A: Medjuna-rodn- e
radlo-vez- e 1 pravo
podruCJu radio-komunlkaci- ja.
2. referatom B: OpSta pro-paganda,
koordlnlranje rada
zemaljskih referata 1 veza sa
Minlstarstvom propagande.
S u vezi Klzinger obJa
Snjava: "Bio sam Covek j
za vezu na nivou referenta sa
svim vlastlma sa kojim mo- -
je odjeljenje dolazilo u do--
dlr".
Kao poverenik Ministarstva
lnostranlh poslova Klzinger Jet
u leto 1940. — mesec dana po
sle sloma Francuske — pratlo
radio--izveStaCe po Belgijl,
Francuskoj 1 Elzasu. Reporta-2- e, tako prolzlazi na osnovu
foto-kopira- nih izveStala ob- - u istocnom Berlinu,
unaie su za ciij da na slu-Sao- ce ostave utisak o neodo- -
ljlvoj snazl nemafikog oru2Ja
u ratu, drzanju akcijama
pobednika za vreme 1 po
sle okonCanja rata. Na taj
nacin slusaoci, narocito na
Jugoistoku 1 u Latlnskoj Ame-rlc- i,
koji su bill navlknuti na
to da u Francuskoj gledaju
prvu sllu Evrope u politiikom
clvllizatorskom pogledu, tre-bal- o
je da steknu utisak ka-ko
su lmali pred--
stavu.
Posle kapltulacije 1945. go-di- ne Klzinger je zbog svoje
delatnostl u Rlbentropovom
bio automatskl 11-S- en slobode 1 stavljen u logor
u Ludvigsburgu, gde Je proveo
18 mesecl. PuSten Je 12. mar-ta
1947. razvrstan u grupu IV
kao naclsta zbog karijere. All
godlnu 1 po dana kasnlje, bio
Je razvrstan u grupu V, za- -
pravo u grupu Koja ga re-habllito- vala od njegove nacl--
stlCke proSlosti.
DE GAULLE I NOVINARI
NeoblCan kompllment dao
Je francuskl predsjednik de
Gaulle (de Go!)
Na prijemu Sto ga priredio
predstavnlclma "sedme slle"
pozdravlo je goste,
DE GAULLE CE
rOSJETITI TOLJSKU
Pariz — General de Gaulle
(de Gol) posletlt de ove godl- -
roijsKu.
HOCE LI
--..''-- -'''"'
vijeca J rijecima:
prvi CK "VI nlste akclje. VI
partije NJemaC 2ет?Је odgoyornostl.
cljl Wzaalterusp(oUsutalbvrljlacnhjte) ubpouljtmlo nSovveinatorimnSaap, tISoefrt'eas,nctuoskl mJePiresd-loddinoa- nosa izmedju пЈетаб- - objasnlo riJeCima: kih drtava. "Novinarl su trldeset godlna
Ulbrlcht Je u porucl 0 menl plsali samo loSe".
lo2io da 1 Zap. Sto Je, prema tvrdjenju ne-Njema- Cke zakljude nlz spora- - kih, samo pokazalo bar
o medJunJemaCkoJ su. zaboravio sve vec
radnjl, neprimjenjlvanju slle "Iducl dan". NaproUv.
odnoslma,
Stovanju
od sadaS-nje- g
od
atomskog
1
zonu.
predlo2io
bl tretlrao
podrudje.
te
bl
putu
nje-maCk- lh drzava".
tako
i Cetlri
prije bomba
1
Ostaje samo
pismo
Lider
su dlanovl
bio torljevskl
toj
a dlnjenlce
na
koja pismo,
originalno
britan-ski- h
izjavljuje:
sam
znadenje.
pomoglo,
Je
Je falsiflkat".
Berllnu
na
tim
samo
Je
Javljenih
i
rata
I
pogreSnu
odeljenju
je
novinarima.
Je
uz ostalo,
ne
DR l
nakve
zuma
preoru 1 a se
nadln to
agenclje
se
Kao sto se odekivati, Pavao
VI nlje uradio doslovno A tu
se suodavamo s paradoksom. Posljed-njl- h
400 godlna rimska crkva uporno
se kretala ka plramidalnoj strukturi
u kojoj je sva vlast koncentrirala na
vrhu. Radi se o distoj 1 nepatvorenoj
autokraclji u kojoj Je nadelo bezgra-nidn- e vlastl u Jednoj Je-dl- noj lndlvldul. Medjutlm, upravo
sada, u casu velike krlze, kada se
moraju donosltl energidne odluke, ta
golema vlast u rukama Je ko-ji
se dolma kao da Je naprosto ne-sposo- ban da se odludl, da stvori bllo
kakvu znadajniju odluku. On s Jedne
strane ne 2ell deleglratl svoju vlast,
a s druge strane ne 2ell Je vrSltl. Da-nas
Je, uzmimo, suoden s Jed-nostavn- lm problemom zauzlmanja
stava prema kontroll radjanja. Dru-gl
su pretresll ama baS sve teoloSke
argumente za 1 protiv. FlzioloSka
fakta potpuno su poznata. Crkveni i
znanstvenl ekspertl lznljell su svoja
glediSta i argumente. Sto se mo-le
redi o toj temi redeno je ne Jed-no- m
nego sotlnu puta, a d n a u-sea- m. Sam papa Je lzridito na-glas- lo da se radi o odlucl koju mo2e
samo on donijeti. U tome ga podrtava
posljednje i najsna2nije oru2Je vati-kansk- og arsenala: dogma o papskoj
nepogreSlvostl. Kao svi drugi
katollci 1 ako vjeruje u tu dog-m- u,
vjeruje i u to da, sllkovito re-deno,
se nadje u vellkoj sum-nj- i,
posegne za telefonom koji ga
spa] a sa Duhom Svetlm i dobije od-gov- or, koji je jedlnl lspravan 1 koji
de va21tl do Sudnjega dana. Onda:
Sta je s kontrolom radjanja? Da 11 Je
to neSto rdjavo 111 dobro? Papa napro-sto
ne zna. On naprosto ne zna Sto
da odgovorl. On oklijeva. On kaze da
su mu potrebna "daljnja izudavanja".
U EVROPI BEZ CENZURE
U feljtonu jednog pari-sko- g
lista, ЛШе1 Droa obja-vlo
je ogled koji glasi: 'To-bed- a
za slobodu". Taj ogled
se odnosi na Ameriku. Ubi-stv- o
u Dalasu, koje je uzhu.
dilo £itavu Stampu skoro
svih zemalja sveta, izazvalo
je u poslednje vreme i u
Evropl novu buru, se
podigla povodom Manfeste-rov- e
knjige o Kenedljevom
ubistvu. To je jedina knjiga
koje je o torn sluCaju napi.
sana sa odobrcnjem supruge
bivSeg predsednika. U knjizl
je pisac objavlo i neke ocene
koja se nepovoljno odnosc i
na sadaSnjeg Predsjednlka
Amerike, radi tega jc ona
bila preduzela korakc da
spreti Stampanje i objavlji-vanje
te knjige. Ona to nije
uspela, jer niko u Amcrici
nije mogao da sprc£i njcno
izdavanje 1 publikovanje po
revijama i da ugasi duh slo-bode,
koji joS i sad, uprkos
svega, vlada na drugoj obali
Atlantika, kako veil taj fran-cuskl
pisac. On to zato na-zi- va
"pobedom".
Posle te, skoro u isto vre-me
doSIa je i druga tako isto
znacajna pobeda, koja se od-nosi
na Vijetnam, u kome
Amerika vodl jedan prljav
rat protiv naroda koji se vec"
godinama borl da safuva
svoju slobodu i nezavisnost,
nc blrajuci u tome nikakva
sredstva, samo da ga smrvi.
Scm te njene agresije, nad
kojom se zgraiava ceo svet,
£ove£anstvo je ovih dana uz-budjeno
najviSe zloCinima
koje tamo nad mtrnim i nc-vinl- m
stanovniStvom vrSI
amerifka vojska. Ona jo
avionskim bombama 1 ek-sploziv- ima
razoriia mnoga
scla I gradove, pobila na hi-Ija- de
nevinih 2ena, ljudi 1
dece u pozadini fronta, po-nlU- lla
mnogc kanalc za na-vodnjav- anje
1 podela da morl
gladju 1 materijalno iscrplju-j- e
taj iltav narod. Svetska
BEZOBZIRNI
nekl
sluii
sravne ze- - mljom,
kako nekl
dopisnlk AP:
"Posllje 3800 sta- -
niSta.
dovjeka
posve
Sve
pobo2ni
papa,
kadgod
koja
ft
PISMO IZ RIMA (28)
Stampa objavila je fotogra-fij- e
koje svet podselaju na
Hitlerove zlofine u proSIom
ratu. U svim vojnim 1 zva-nidni- m
izveStajima 1 ve&ti-m- a
sa fronta ti zlotini su
stalno
AH N j u j o r k ta- jms uspeo je da u Vijet-na- m
poSalje svoga dopisnika
a Severn! Vijet-nam
mu je odobrio da dodje.
Salizberi je obiSao
mesta i u dopisima
koje je siao T a j m s u i
koje je Tajms objav-Ijiva- o
potvrdio te zlofinc o
U zvaniC-ni- m
nagiaSava
se u tome ogledu, stalno se
demantovalo da su bombe
padale na centar Hanoja, a
Salizberi je objavlo u T a
j m s u da je to video svo-ji- m
ocima. Nikad ti komu-nik- ei
nisu pominjali trctl ve
Iiki grad Severnog Vijetna-m- a
Nam. Din, a Salizberi je
objavio da je taj grad siste-mats- ki
napadan sve od leta
19G5. godine i da su £itava
njegova i delovi
prosto unlStcni. On narofito
istiie mesto Pull, koje viSe
uopSte 1 postojl, jer jo
potpuno uniSteno bombama.
Francuskl pisac istiCe da ta-k- ve
vesti nikad pre Ameri-kan- ci
nisu full iz iz-vo- ra,
da su one pobudile
mnogc savesti u Amcrici i za
nekoliko dana udinlle viSe
nego svi ostali pohodi za mir.
To je ta druga velika "pobe-da- "
slobodnog duha u Amc-rici,
koju istlcc taj pisac.
Dok se tako cak i u rato-born- oj
Americi probija po
neka slobodna misao, a u
ovom slu£aju i misao koja u
moralnom pogledu pruia ve-li- ku
pomod Vijctnamu 1 njc-gov- oj
pravednoj borbl, dotle
rukovodloci Ki-n- e,
kojoj preti najveca opa-sno- st
od amcricke agresije,
svoju zcmlju vodc u haos u
kome dosad nikad nije bila,
Je
"VI i vaSI ljudi morate napu- - stitl selo. Dat demo vam 1 sredstva za djecu
i stoku. Odvest demo vas u
Posebnu vrst oru2Ja-orud- Ja novnika sela Ben Sue, kako
u posljednje Im Je bllo naredjeno, skupllo
vrijeme amerlCkl vojnici u na seoskom trgu. U lzgorjeloj
Ju2nom Oru2Je se zgradi Skole Ju2noviJet-zov- e traktor. za to da namskl Drovinciiskl clnovnik
se sela sa
prlmjenjuje na
oplsuje
podne
KATOLICKA
moglo
utjelovljeno
demantovani.
Salizberija,
bombar-dovan- a
bombardovanjima.
izveStajima,
predgradja
ne
svojih
komunistiike
OSVAJACl
obJaSnJavao starJeSlnama:
transportna
upotrebljavaju
Vijetnamu.
CRKVA PREZIVJETI ?
I tako Jednlm udarcem ditav prlnclp
papinskog autorlteta nestaje u vaku-m- u. Jer, ako sam papa ne vjeruje u
svoju nepogreSlvost, kako se mo2e
odekivati od svedenika 1 vjernlka da
u nju vjeruju?
Netko tko odlto ne vjeruje u tu
dogmu Je amerldkl kardinal Spellman.
Rat u Vijetnamu Je Jedna od vellkih
moralnlh dilema naSega doba. Od
vjerskih vodja se s pravom odekuje
da o tome zauzmu stav I da ga objave.
Sam papa, koliko mu Je to dopuStala
njegova ved poslovidna neodludnost,
izjasnlo se o vijetnamskom ratu. Ta-mo
ne mo2e bit! pobjede. Rat se mo-ra
dokrajdlti pregovorlma 1 kompro-miso- m. Papa Je to rekao nekoliko
puta, a narodlto Je to lstakao u svo-J- oJ
bo2idnoJ poruci. Medjutlm, kardi-nal
Spellmann se s tim naprosto ne
sla2e. Slguran u pozicljl koju lma kao
Jedan od najkrupnijih crkvenih skup-lja-da
novca — kao dovjek koji zna
razllkovatl srebrnjake od nekakvih
rlba s nekakvog genezaretskog Jezera
1 nekakvog vina napravljenog od vo-d- e
— on Je bez oklljevanja, bcz dlake
na jeziku nekoliko puta jasno I gla-sn- o
protuslovlo Papl. On ka2e da rat
treba vodltl do kraja, da Je nezaml-sliv- o
bllo Sto osim totalne pobjede I
da su onl koji se u Vijetnamu bore
za Ameriku zapravo Kristovi vojnici.
Kakav sna2nl papa, uzmimo papa
kova Inocentija III, sklnuo bl Spell-man- nu kardinalsku grimiznu halju,
oduzeo mu nadblskupiju i strpao ga
u kakav neugodni samostan da tamo
u pokorl i medltacijama, na kruhu 1
vodl, dodeka smrt. Medjutlm, Montl-n- i
Je, preko glasnogovornlka, obja-vlo
da "shvada" Spellmannov polo-za- j,
Jer on ne govorl samo kao kar-dinal
nego 1 generalnl vlkar amerid-ki- h
oru2anlh snaga. Cudna doktrina:
da istina i moral ovise o tome da 11
Jedlnstvo, 3. februara, 1967. — STRANA
tun' --i
mlniraju socijalistlfke ze-m- ije
i ometaju ratnu ротоб
vijetnamskom narodu. To vi-se
nije tragedija samo Kine,
nego i tragedija radnog na-roda
titavog sveta, a najviSe
tragedija komunizma, kome
ono Sto se sada radi u Kini
Steti viSe nego sve te amc-ricke
agresije i svi ti ogrom-- ni
gubici u borbama da se
od njih satuva svet. Zato se
danas opct istife sa mnogih
strana, a narofito iz Moskve,
da se Sto pre sazove jedna
konferencija svih komuni-stiCki- h
partija, na kojoj bl
doSlo do izmirenja 1 jadcg
jedinstva, kako bi te ujedi-njen- e
snage radnicklh po-kre- ta
mogle da daju jaCl
otpor tim agresijama, koje
ne prete samo Vijetnamu ne-go
1 drugim socljallstlfkim
zcmljama. A time bi trcbalo
da se ovenda 1 proslava pe-des- ete
godiSnjice Velike
oktobarske revolucije i pede-se- ta
godiSnjica opstanka
prve socijaiistifke driave
koja pada ove godine.
Ovih dana je diktator
Juinog Vijetnama, general
Ki, iSao u zvani£nu posetu
Australiji i Novom Zelandu,
Njega su tamo svugde do-cek- ali
kao ncpoieljnog gosta.
Narod je na nekoliko mesta
priredio burne dcmonstracl-j- e
1 napao diktatora, slugu
americkog imperijalizma i
ugnjetafa slobode vijetnam-sko- g
naroda. U tim demon-stracijam- a,
u kojlma su ufc-stvov- ale
mase radnika i na-roda,
noScni su vciiki pla-ka- ti
sa natplsima: "Ki,
koljad svoga naroda"; "Decl
Vijetnama treba mir"!
Diktator se u toj poseti za-dri- ao
samo detiri ncplodna
dana i vratlo se u Sajgon,
viSe poraien on!m Sto jc ta-mo
doiivco, nego oduSevljen
prijemima australiske pollcl-j- e
1 zvanifnika. A tako mu
jc i trebalo!
XXX
lzbjeglidkl logor.'
Seoskl nadelnlk Je protesti-ra- o:
'Ne 2elimo napustitl do-mo- ve
1 polja. Ovdje smo radiU
ditav Sivot. Ne 2ellmo 2ivjetl
pod kontrolom FNO, all ne
2ellmo ni otidl iz svoje domo-vin- e'. Apel je, medjutlm, ostao
uzaludan. Selo Je potpuno
evakulrano. Nekoliko dana ka-snlje
traktori su ga sravnlU sa
zemljom. Danas Je Ben Sue
samo gomUa ruSevlna".
na glavi noslte kardinalsku kapicu
111 vlkarskl klobuk. No, kudlkamo Je
vaznije da Papa nije odgovorio na
ovaj Izazov njegovom autoritetu.
No — a tu se suodavamo s drugim
paradoksom — unatod vakuumu na
vrhu, tradiclonalna represivna i auto-rltatlv- na
crkvena maSlnerlja mrvl I
melje one koji nlsu na tako uzvlSe-no- m
polo2aju kao Spellmann, a "vrda-ju- ".
Ljudi koji stvarno upravljaju
crkvom nastoje saduvatl njenu mo-nolit- nu fasadu. Kardinal Ottavionl I
Svetl oficlj satlru 1 guSe slobodnu
dlskuslju i debatu gdjegod mogu. Ne-dav- nl
vellki crkveni "skandal" — dl-njen- lca da se vodedi britanskl kato-lld-kl
teolog pater Davis (Devls), lspl-sa- o
iz katolidke crkve, znadajna Jo
prije svega po tome Sto Je Davis, kao
teolog 1 naudavatelj teologlje, otkrio
da viSe naprosto ne mo2e raditl unu-t- ar slstema u kojem Je "traienje lstl-n- e"
nespojlvo s obranom autorlteta.
A svaki ozblljnl 1 lskrcni katoUdkl
teolog u IstoJ Je sltuaciji, Onl nede
otidi tako daleko kao pater Davis,
all onl svi shvadaju njegovu dllemu.
On simbolizlra lntelektualnu para-Hz- u
Crkve.
Pa hode 11 onda Crkva pre21vjeti?
LiSen mogudnosti da se razvija i HSen
unutraSnJeg zlvota, katollcizam nema
perspektiva na du21 rok. . . odnosno
nede ih imati ako njegove vodje ne
nadju volju i energiju da IzvrSe pro-mje- ne daleko dra3tldnije i korjeniti-J- e
od onlh koje pripremaju. Moida
nitko nede zaliti za padom Rima, all
u stanovltlm okolnostlma Crkva bl
mogla da igra korisnu moralnu ulo-g- u
u epohl u kojoj totalno pomanj-kan- je
slgurnostl 1 samopouzdanja
stvara u ljudima odaj 1 indiferent-no- et
prema zlu.
PAUL JOHNSON
"New Statesman", London