| Note |
OCR Text: 4
i
I
i
s.f
јуц ШЦ. Нинкм аЖ.--.
STRANA 6 — Jedlnstvo, 5. Xebruara, 1965.
UKRATKO iz JUGOSLAV ije Devojke iz mladozenje
se mladl lju-poel- ed
se da je "otiskuju"
_________— ——— — —____________ _—— reC o kuriozitetu Sto u pede- - nje da se bolje prolan ako se
setak sela Hercegovine i Bo- - "nesto i ana", privlaCl lh
a Karilrh u Lomlonu: Ju- - djani ove republikc imah su ud. Osobni dohodak izmedlu sanske Poeavlne devojke tra-,najp- re na kurseve. Onda de--
eosioveiki piedbtavnik na na stednim ulozima vise od i.s i 20 tisuCa dinara pnmilo 4e momke, a ne i posao. Rec flnltivno odlaze. A devojke,
Winston Churchilla 99 milijardi dinara je 8726 radnika i02benika g q fenomwm to j ш x ,
n Trfndonu bio preasjeu- - w ""j f.). " ишшиаи pw w .,,.- -- - - , iToovprnp narodne skupsti-.z- a lzgraonju Kopija uKiju-,ima- lo je зазо гаашка j mus-j- ji ineuuvija nuuu uiuajwc simuun; мки amju i
Kardelj. I euje lzgraonju pet ftopiana,benika zaposlenih u maustri- -' slo4enog probiema u zivotu umeju u novoj sltuaciji
— л Uvoz i_ i. zvoi; oТ.апu..мbЛ#Ч'_., ТЛ"j1- П- II1I1III111 ,Г~Л_1
venski izvoz u prosloj godini jsvim
ce davati
tambenim
oko
rudarstvu, od
drugim'gradjevinarstvu 1509. tekstil-,- " cosne i nercegovine. deo njih, one koje
iWwin le 2G7 7 milijardl de--' zgradama. noj industriji 1236, trgovmi i stun poaaci govore, na п&и zavrSile osmogodisnju
viznih dinara. a uvoz WO I'rokriju nCarlii robe za .,," primer, da svakodnevno rasteSkoiU! razmielja o buducnosti
mUiiarde 11ti8 7 mifpiraermdlasudjeel73ce bmitiihjiuznvaedednianarag:ruUpa Ckerli-ju- voz®na"Gsatavvrikloavipccevtrinjiszkoez. me- - 6"J onm kojl traze zatwsle- - i~~, brak i zivot u selu. Nji- - SSihмdinara Podatke je sa- - jumCara cijl Je vodja bio sne industrije "GavrHovtc' nje. Ovaj republWki problem hov glas je trenutno najjaci. oS) Tanjug. , , D1
м2 Anto Lekic. Prema optuizznnoicsii penje se tirvtlaiktee plagsoirdaltnie meZ-a-, jue nnal Zоaоlгoаstл, јшne.dovaoalojnoseprmo- - Ne mlsle na posao vec na ISS: 25 ianuara - Dok sin grupa prokrijumCarila tnozemno i A4t.ali obron- - 73 mililuna dinara. snih artikala u vrijednosti jedna institucija ne mo4e po
ci u okollci Rijeke pokriveni o I'olrainja automobila: c,8 milijuna dolara prema jhvaIltl da Je ш snima- - Drugl deo, koji se stalno po-- enljenim ookrivaCem. u Ko- - nDron,m,VaDCaef tvлo„rnnicvef aanu(1tionmp obicinl-a- pvr,ooSlotgiod4is4n9jemmiioiisutvnaarendjoulariza- .- na probiema ,, dai,a l detaij- - vedava, manje "kuka", i pri- -
krosnje ba- - ko se — 30.000 put- - -- nvin su at iata. '..._ ,.,„.
" " — _. -- i— PrijcdioR iirus.i:vcno?_.m...j_e s_i.u..q.i.j.c. .k._o.-jc- poauc- - se kojl . ; x:: i „i„„ . . dema okltile cvjetovima. тскт usim wga plana: "™B™"" f't'V '. Kim organima mogie posiu- - 0difaze. Broj ovakvih devoja- -
Alto osSSSl dovoljne auUowfa-i-z Cehosva.ke i matV pred'vidja' Vvaje ti kao osnova ш akcije ka 5talno rastC( pa te se sa-vS- ne
osnovnih gradjevin- - &SSR. raCuna se takodjer mdustrijske proizvodnje za 11 Vekovni nafiln zivota selaidasnja clfra od 31.000 godi-ekl- h
materijala moze se oie- - da ce nasi gradjani koji posto, 3,u ovoj Republicl Je Snje staino de se ove godine imaju devize uvesti oko 1200 posto, zaposlenosti za 3,3 i SSditl oko 1.000 stanova. putnlCklh kola. Medjutim, I ito. produkUvnoetl rada za silovitim udarima. Stvarnost, mlm tlm povedade se 1 broj
toua uz pomoc drvne i pored toga, nedostaje jos oko g,7 posto. izvoza za 12,5 po-,poc- ev od intenzivne industri- - devojaka koje traie posao a
mfttain-nreradUvac- ke indu- - 5 do o tisuca automoona aa sto, uvoza za tfl posiu.
ffradilo bl se i oko 11.000 bi se zadovoljile sve potrebe vesticije u osnovna sredstya
mmitalnih stanova. (Tanjug) domaCeg trzista u ovoj godi- - (drustvenl sektor) trcbaju biti
— : .ii,n .. i.rh Tstar- - m. koic se nroc enmiu na smnnene za .z a m iiiiiv iiifv -- " — — -- — — - _r — ..__-- - , _ ski ribari ulovili su u
19C4. godine oko uouu
ribe Sto je prema 19G3
oko 40.000
tona cijcna u
Poduzeca a
mesom 1 mesnim pro
cega u
dmzuje
аиштооиа.
a
uzdrman
nfim
uito, in- -
za stan-dard
povecane za 8,5 posto.
notrcbe narodne o- -
1m3e риИ~nЈ. iiriiui: u __ Г it ii„i,iu.,n„i оНп -- ii i„ Г„л л.Н ЧП1 mlli
ni™. automobila u Kragujev- - pla6aju teletinu po 1700, go-,jar- du i 75U milijuna dinara.
rii treba ove godine prolz- - vedlnu po 1400, svinJeUnu polu poredjenju sa proslom go- -
nova
oetale vefil
Radili
1150 dinara kilogram prve dtnom veci , misun kucu i povCcatL Vc(5 19CL godlnl
tfrretnih terenskin vozna, vrsiu. плкирш ju i иш ft-iuinpos-vo.
Za
Je
2ene
neg0
veati an su na so.. rV?X~"'"m.;a ii vшnkn°e vdoaznllaa koli se suamdaieintroodkajaeo dosa1d0a0' naduNsaeive larhroatdejlu: je hBoeot-e- ll "l.1_V"u"-,-.w-' 1? uu4upvui uiugia uu -
; „ ii v!4p nefo do 84. a oCekuJe se da !"Juiroslavija" kojl Ce
Ii
n-rosl- ol godini. Popularmh mlljeko porasti na 100 dina-,00- 1 soba sa prcko hiljadu po-"ИЛ- а"
bit ce proizvedeno naj-'r- a. I cijena ulaznicaza kine- - itelja. To ce biti najveci hn-V- L _ oko 30 tisuca. bit ce veca pro- - tel u zemljt. Kostat Ce mili- -
e Nala7Ktc Hsnlta: U sjcCno za 25 posto. ijardu i 350 milijuna dinara.
Hum-lue- u nedaleko od Za- -, © Mjcre protiv poplava: O I'recovorl sa l'rancii- -
boka, lmlrVlfAUiImJ Г-П oGvO. xnwi.Vw-I--M- -ll.l —r--H.—III-i- lI— t—Ili№LtllL#l~ 1U1121V. l_i.a- - 4KIII1I. U JUKUOiat VlltnUJ -- r - — -- -.
n
na
iz
je
.ti....
иш
Je
za
mar zivotul „nvft
Desetina hlljada
su in
su bUl dvostru.
sellma. u de.
ih 1ч , I
su "na
su za u
ce su
kupovall
' so to menja.
poelu" se Umonlo. se
na zalost, ne
novi rov ugljenokopa Dubra-- va i i pretetoi o u нипаи д Са_
VO. Kdje Se OlVarU OVO urua JU uuujnaviiu U uvai ua-.i- a i.bu i .'. i_.,i.,„ nmtio undine nodniftln. Na niemu se nala .
„„.,-„- ,-
mu
uiiuiuiii, zbog
poro- -
Te
ivori pretlstavniclma
i utvrdjono je da tu oko ze brojnl odvodnl i vodovod- - te francuske firme "PeSinej" koje prat0 jvot olakSalo
mllUun tona llgnlta. U ntoe-n- „m.toкvаeпап, ooramoeim rrnnth IminnUnaslnfPciriannrjiulltriwuuJUiiBjOcSlaаVшi- - nrnvn.Hp.n!o ;
moe
dar-in- e momke udaju.
Prnh,-.- m
yw.uwwu,
raznih
kiiri.i trphaln
dinara
Rad
Krasica
PdrUCle VOUJCIU
nasipi,,o
bi
I Zasad broj
do 200 rudara. stanica. O citavom torn hi- - je. Pregovorl ce senastavit u akcija.
ohoci I zivotul trosko- - drasistemu vodi brigu Baranj- - februaru. Sopstvena kuca ostaje istl- - vl u SlovcniJI: Prema &ka vodna zajednica u Da-- 1 Ф l'rlstiipanjc u oaije cuj za ljuae sa se ctam Republickog zavoda za rdl. Prosle godine utroieno, Tanjug javlja da
stattetiku iivotni troekovi po- - Jc za odrzavanje hidrosiste- - da pristupi u la kojl su dosii u preduzeca.
rodlce od' Cetiri clana u Slo- - ma 275 milijuna dinara. OveGATT (Opel sporazum oca- - Aa ne ku6ft( temo, u zabltom
voniji porasll su proele go- - se godine ukazuje rinama i trgovini). Dosad Je selu xet preduzeca.
dine u odnosu na 1963. u nasipa Drava imala status privremenog nroejeku za 10 posto. (Izdaci Dunav. Potrebno Je ugradlti clana ove organizaclje ; 0atvarltl tu tel]u nije
za erijanje porasU su za 48 900.000 metara ze- -' ® roskupljcnjc na Jeljei--, Treba vlee i bolje radlti,
Wnnoorsttpooo.stolt,tdrolezkaovi odplrjecvharannjce z13a msmlpeljalelo, sratavcolnjruallkio4n5b0l0dsoehverskeutnvajrjaeati nazz-aa-.(cnnalicceajme ao: dUlupcriaovnpiovoedebaotrleZljtaeajzerndll-f-e-- manJ.e . navracsaeu, ltd.„1оZnacnla,
O#obnl dohocl u brzorastucu topolu. Proracun'za prevoz putnlka, partljaga presvlaku". Preduzeda imaju
xmMoi godlnl bill su Uko- - Vodne zajednice za ovu go- - i ckspresne robe. stanove, druStvene
djer u stalnom porastu. I ад dlnu Iznosi 350 milijuna dl- - nje Iznosi oko 15 posto Tu Je m nrvih mleseci torasli nara. © Mksic 7a posir.uiaie u
su za 31 posto u odnow na © Izvoz kamena: Industri- - Zagrcbu: Radne organizacije peboljsanjem kvaliflkaclja, i
leto razdoblje go- - ja jadranskog kamena ce ove i pojedlnci na terenu op6ine t0 reiativno lako oetvariva.
oktobut godine plasirati na . ddneL. ZUh-- Zmjes,лeгcЛu=1о.лп prhon--i SAD. Itallie. Beliriie. Nizoze- - Nlkssuic u Cmoj dGionral ra u ok- - РМИ) su miacu luax l ne
iznosio i SR NJemacke vece viru za strpljivl, sve ovo zajedno .1e,smene, dve trecine
Proftjecni osobni doho- - koliClne blokova u Zagrebu. c'oprlnelo se onl "odblJu"u prvoj smenl. All, nekc gra- -
dak iznosio ne- - pioca u vrijeanosu oa iou.uuu икгигснс umc i ui-ftt- o
reko 51.000 dinara, a dolara. njaci: Prema najnovijlm in
vatwilnnth 11
otisle
tnfwtnvt
kojl se
dJelaUiostlma nefito preko Piema saoptfenju Zavoda za zenja sumarsko privrednih .
partljarhalnom
._
organizovanih
lospoeobljavati
Jugoslavensklh
neproizvodnlm
sulne rudarstvo
siaiisuKU L;nie uore, oa organizacija m.u- - . . . .
© Promet rijcf'koj Iticl: ovoj re- - bicno Jaka zaraza eubara za-K0- Cl Kuce x aoiaze KUCI Jca
Rijecka luka ostvarlla Je publlcl, dohodak lspod hvatila Je 1 danas nedelju dana. Mladl
prosloj godini promet 10.000 dinara imala su 171 oko 520.000 hektara ljudi sve ceice podnju 1 da
tpoandaa roakzone 2,r5obme.iliOjudnatogatoont-a- zraadpnoiskleanai pomoosCnnoavnsimluzbSeknollak- a- vodnjaka i povrsina Iz..iye iamo ae raae. .1 шко
uvoz 2,100.000 na tran- - ma, 168 u gradjevlnarstvu J C Na Kvarnerskoj rivijerl selo ostaje bez mladozenja.
zit, 020 'tisuca na izvoz, 167 industriji i rudarstvu. podliu se Cetiri Devojke prclazc ofanzivu
tona na razvoz robe. Dohodak lspod sa 1050 krevcta.
O l'ogibja rudara: — prlmlla su posljednjlh mje- -' O U Dubravl kraj Lablna to иашсш, nerccgovKe su
Ibareklm rudniclma kamenog seci prosle godine zapo- - podlze se preuzele inlcljativu.
— pogonu jaml slena. ih je bllo nih piiia godi- -, pto se u mnoglm
od Kraljeva, poginulo je 14 tekstllnoj industriji — 203 osvjezujucih napltaka na sat.vuna tLSLI- - Mvija
rudara. NesreCa se dogodlla
10. Januara, prouzrokovala
iu Je eksplozlja kompresora
Koja izazvala jwiar. — Ce-trnaes- tog
Zletov-ski- m rudniclma u Makedoniji
poglnula su cetiri radnika.
Nesreca se dogodila u kovac-k- oj radionlci rudnika prill --
kom eksplozije cljevi
napunjeue eksplozivom. Rud-nl- k
se nalazi kod sela Dobre-v- o
u stipskom kotaru.
O Zakon nerazvljeuim
krajevima: Savezno Izvrsno
vtjece je usvojilo nacrt zako-n- a
fondu federacije za kre-ditlra- nje privrednog razoja
prlvredno nedovoljno razvije-ni- h
republika i krajeva i na- crt zakona o republikama i
pokrajinama ciji ce se pri-vred- ni razvoj kreditirati.
Ovlm zakonima regulirat Ce te uCesce federacije u finan-cban- ju
razvoj a Bosne i Her-cegovine,
Crne Gore i Ma-kedon- ije
i Po-krajl- ne Kasova i Metohije.
O Spomenik Jovanu To-maSevi- cu, osnivaCu Komuni-stWk- e partlje Gore, ot-krlv- en Je u Titogradu.
G strdiil ulozi ti Srbiji:
Prema podacima Udruzenja
komunalnih banaka Srblje, u novembru prosle godine gra- -
U stami'ani: pjhs.mi:
3IilKi:i)ONSKOG I'JKSNIKA
Skoplje. — U i7clanju
moskovskotr poduzeca "1'ro-Kre- s" zbirka piezKsaIma ajcAcize SSotapmovpae "Velar donosl lepo vrcmc".
Ovo je prvo makedonsko
knjiicvno djelo koje je u
Savezu preve-den- o ruski. Izbor pe- ssatmaraalxiztvbaogatSooRpovapoeiztvskrioligo je pLsac Uomancsko, a prc-ve- li su ih Fedorin, 1л1-taask- l, KorCagin i Kunjaev.
i
toku vozlla,
O l'orast Ljub-viS- e
Ijani: Odlukom
promet
jCdan
muskarclma
vesticije druStveni
42.400
obradjlvanje
Zarade Gori: formacljama Poslovnog udru-,red- jl seoskl mladiii
2enCf
58.000.
osobni
republicl.
hotela
tvornica bezalkohol-- !
kraje- -
jedne
-- '. kmetiu
6)
i
jc IzvrScno
.- -i -- .... O di
i
i
O
s
O
—
u
u
u u
u
u
u
u
o
SBatib;4 je u brzom vlaku za Bo-Ofr- ad
neprimjetno pratllo vise oCi-J- u.
IduOg dana stlgao je nov izvje
taj kojl je odmah deslniran:
— Z. odsjeo u stanu beogradskog
tunjetnika B. Dvanaest je sati pro-It- o
1 mada zgradu kojoj Je odsjeo
stalno drUmo pod nadaorom. niamo
ga jos prlmijetlll da Je nekud izalao.
Tri dana kasnlje!
— B. Jucer i danas
posjetilo je vise ljudl. Neke od njih
smo, bar povrsno, da identl-ficiram- o.
Ietog dana u veCcr:
— Naredjenje izvrleno. Z. uhap- -
Mrea koju Je pleo ovaj
pauk tako je pukla. Ipak. . .
Obracun s Jercbovom bandom
Oana je Zlatiborovo hapsenje drta-l- a
najvecoj tajnostl. Na sasluSa-njlm- a
brzo Je omeksao i ispriCao
mnogc znaCajne stvari radu oba-vjeitaj- ne sluzbe u Austrlji. Jereb Je
pretpostavljao da Je Zlatibor otpu-toa- o
u Srbiju, kod Draze Mlhaj-lovlc- a,
i njegova banda Je postala
Јоб PljaCkala Je sad ovdje
sad tamo, dolazila iznenada 1 opct
nestajala. Vellko sumsko podruCje
Slovenskih Gorica pruzllo Joj Je prl-jat- no skrovlste.
se zallo Jer nltko rlje bio
vise slguran od pljaCkl 1 napada.
Vojne intervenclje KNOJ-- a su na
ovom slrokom terenu bile' Cesto uza- -
goatni preavi- -
50 sela traze
Sarajevo. — Samo na prvl'radne snage, to
uclniti dl sela. Saana- -
kQJ
nVEdvard
Iz- -,
povetevati.
jalizaclje, napravila samo
u M
sela.
Skaraca u
dustrijska preduzeda. Qn tQ 1970
u sulk£) proteklih
nvM a ГЛлИ11 ♦iiГo'4e,tГuЛfi1u1iggj g0dina.
tradiciju oceva.
putnlCklh i5,bJposiu
matografe
lmatlmo ranlje
'dlcu, podlgli kucu,
zcmlju.
izmone, prate
vesticionoj
pozna-'van- je
O
in .lii. An. . . . po - j
!
. .
Sad sve
"na
d taMl
i
ima le
je mall opitlna
ПЛТГ:
Jugoslavija
namjerava
potreba ц blizlnl
dovrsenja laxo.
kublcnih
u
zaposlenh Poskuplje- - restorane
.
deset
prethodwe trzlStima prikupl-- . ... .... . h 17.000.000 л
kamenih i'puplave
u privredl
Autonomne
gradjevl- -
O Crnoj
ц oetavljaju zenu
iirvuwivi:,
63.770
ozblljno
5.880.000 ugrozava
Sumsklh
na nova
510.000 15.000 dinara
2424
utljena NaJvlSe koja IduCe
ve
januara
Crne
MOSKVI
u
lupjeii
spretan
u
drsklja.
raCunlce
I —
u
.
. .
u
u
o
£ii с£з&
ludne. Ozna, medjutim, nije trebala
da plete mrezu I postavlja zamke.
Ljudi su sami donoslli izvjestaje.
Kad je neki seljak sluCajno
skrovlste bande, odmah je o tome
otoavljestlo organe sigurnosti. KNOJ
je jedne noCi bandu opkoUo u
kraeem sukobu ubljeno svln nje-nl- h
trinaest cManova, koji su bill
naorutanl mltraljesom, sa pet smaj-se- ra
1 sest pusaka.
Glavni organlzator Miha
medjutim, uspio je da, lako ranjen,
pobjegne. Kad se malo povratlo, po-sl- ao je u Lajbnlc izvjestaj o kraju
svoje bande.
Vodstvo u Salcburgu odmah je od-luft- ilo da organisira vise novih na-orusa- nlh
grupa. U logorima su od-mah
pocell s njihovim prlpremama.
Tri bande na djelu
"Centar 400" prebacio je preko
granlce novog agenta sa slfrom —
32. To Je bio Ivan Ferlec, koji Je
uzeo llegalno ime Riba.
Grupa koju Je okupio imala Je
23 Clana. Rlba je bio vojnl koman-dan- t,
dok Je Miha Jereb bio duhov-- ni
vodja.
Ovu grupu odlikovala Je lzuzetna
drskost i ona Je terorlzlrala stanov-nlstv- o. Pocinlli su vise ublstva, plja-C- kl
1 silovan J a.
U isto vrljeme u okolicl Maribora
postala Je aktlvna i grupa
kojom Je rukovodio bivsi nJemaCki
vojnlk i okorjeli hltlerovac Franc
Jelen. Po svojoj okrutnostl nlmalo
nlje zaostajao za RIbom. I ova gru-pa
Imala Je oko 20 Clanova.
muieve, pa traie momke i
nastoje da se Sto pre udaju,
radne snage u Bosnl i Her-ceeov- lnl
Dostale sve akutnlll.
Uo
MuSkarci
u
preduzeda, ovaj broj ce se
izdaci
p o U
poda- -
U
i
vl bez 200.000 ljudl. DoduSe,
forslra se, all prllicno ne-organlzov- ano,
migraclja u
druge republlke onih kojl ne-t- e
mocl da se zaposie u Bo-snl
i Ilerccgovini. Dosad e
iseljeno oko 200.000 Ilea. Me-djutim,
nlsu poznati i prace-n- i
dctalji vezanl za rc- -
koje i organizovano pomazu
ovu orljentaciju. Naporl su,
manje-vli- e, takve prirodo da
se samo obezbedjuje ospoeob-ljavan- jc
ljudl za odredjene
poslovc. To je samo dobar
pocetak. Ljudl se posle sami
snalaze.
Izgleda da je traionje re-Se- nja
probiema samo u ml-gracl- ji,
neodrtlvo. Ipak se
mora obaviti najve5i deo po-s- la
u samoj republici, Tre6i-n- a
zaposlenih u njoj sada na
primer, radl u poelednje dve
dohodak Je 52,335 dl- - mske pomoci postradale od a preko
nara. da
od sela 1 kao gosti. sve 1
ii zaposlenih
,110m
a 11
ee
a
Je
o
Sovjctskom
Xarcdjcnjc
Umjetnika
Narod
otkrio
1
je
Jereb,
druga
ZA
dost
pa
pa
je
da torn
je
viSe
kod
mu
ortcudevaju rad- - zuju ako
noj Osim toga tlm, oko zena
sve veCl kudnoj
zena. 'ma toku ove is- -
Nekl se 80 mlllona
mire samo
koja
gde je vise
snage To
gih koja treba
viSak nju za Ceo bio bi,
t--f
ovo
O
banda pljaCkala Je Pre-komur- ju.
Pohvale Salcburga
Za pljackanje, ubtjanje terorizi-ranj- e
stanovnistva
komitet upucivao je komandantlma
pismene pohvale. Evo
Jedne, poslane Mini
"Naredba, strogo povjerljlva, broj
117, komandanta Slovenske
Kraljeve Jugoslavenyke vojske za
8. aprila 1946.
U najtezim danlma borbe жа
jugoslavenske do-mov- lne i napaCenog naroda
naroclto su se istakli kao pravl Ju-na- ei,
irtvujuCi se za nase
zato zasluzlli da ih pohvalim:
1. Rezervnl pjesadijski poruCnlk
gospodin Miha komandant
Murskog kojl se najtezim
veC pet mjeseel uspjeSno
bori Celu koji Je oeno-va- n
njegovu inlcljativu.
2. Kurirka-redo- v Marija ko-ju
su uhvatili partlzanl kada je no-sl- la
vojnu sluzbenu propa-gand- nl materijal i municiju Murskom
kome pripada.
je da umakne snaz-n- oj
pratnjl, iskoCila iz
koji Je velikom brzlnom
i, pored stlgla
Naredju-Je- m da komandant odre-da,
na "Uredbe polozajlma
1 nadleznostima" redova Mariju
unaprijedi za podvlg
Cin
Ovu naredbu treba na povjerljlv
borclma te- -
§!г!егшаг 1eyioei
Priinili iii kaleiiilar Maticr ixljniika Srhi-j- -
(Jnrc — VIcA.I, za pxlmu. Ka-lciul- ar jc dl)i4 urcdjfii: ima dolirih rlana-k- a,
liji'iiih p,jtania, izadaka iz nniiana. slika itd.
U ("lanku opi.sm jc razvitak Socija-listiek- c
licpuhlikc Srbijc (porat jmuzvodiiji', za-poslenosti
Г slijcdcrctn clankn prikazuje se
razvitak IJcurada (rlanak jc napisan povodum
20-sodisn- jic osloluidjcnja). Slijodi o raz-vit- ku
V(jv(kUhc, zatiin clanak Crnoj (Jori,
o privrednom razvitku Makdoiuj(, zatim clanak
Xisu. Zatiin tri pjcsnic (od Milana Kakira,
Kostica Jovana Jovanovim — Zmaja).
yiijcde wportazf, price, clanci i jjesme:
"Kroz d(4vja pozorista", "Dunnitor —
legenda". "2iIolitva", "Poslednji dan" (pesma
Vojislava Jlica), "Krv iiije sve" (poduzi odlo-ma- k iz roinana Alcksandra Vojinoviea),
"UHraenoksarraIdiasdki'cevpioczaor"isXniekadkucc u itsoczotvnoi je НteШlo"',,
"Kuce za automohiliste", dvije pesme Djure Jak-sic- a, "Vm1" "Otadzlrina", zatim clanci "Za-stit- a ustavnosti i zakonitosti po nasem novoni
UstaMi", "Zpna — znacajan faktor dmstveno-ckonoiusk-o
zivota n .Jinjoslaviji", Jova-na
Dueiea "Suneokreti" pesma Vojislava
"U josen".
Slijedi reportaza "Srpska Rveta flora",
clanak "Zdravstvenn zastita zemljoradnilia u Jn-goslavi- ji", sezdeset hiljada studentskih osme-lia- ",
"Muzej Srpske pravoslaMie erkve u Ipo-uradu- ",
porodiea", zapis iz de-cje- p; doma "IIosa Pijade", "Postansko-teleffraf-sk- a
i sluzla u Crnoj Clori", "Sibija
u Pmiii) svetskom ratu". Slijede
llojiea ("Plava rolmiea") i Desanke Jlaksi-movi- c
("Spoineii na ustnnak").
dolaze izvadci iz pisanm iseljcnika
upucenih ratiei iseljcnika Srliije i redakeiji ea-sojii- sa "Zavicaj" ii toku irodiiie. Medju nji-n- m
pisnio Mike l{akovia iz Victoria, B.C..
Slavice I'omic Helen iz Vancouvera,
ЛгојЈ Rasovica iz Toronta.
Palje: "Srpska knjizcMiost donas", "Pom-k- a
Orf'eja Ra oranica", "Muzcj Ijnlwvi i odano-sti- ", "Vuk Stevan Karadzic" ((кИопшк iz
zapisa), "(Jluvi JJopovi", (odlomak iz
istoitnenor rotnana Ihisana Kalica), "Uz stogo-disnjic- u
rodjenja liranislava Nusica", "Juffo-slavens- ki
iseljeniei п spanskom ratu", u komc se
iznosi su iz Kanade u sudjelovala
73 iseljcnika, niedju kojitna bio alitor
Pjajic.
Slijetli naroduih pjesama, anegdolc,
za deeu, pregled sportskog Xivota u 10G1. go-dini,
kalendar zuacajnih dopadjaja ?ije su go-disnj- iee
u 1%5., zapisi Krajrujpveu, Topoli pod
Oplencoin, Kikindi, Petrovcu na Mlavi, Novo-Ix'cejsk- oj komuni.
Kalendar "Zavifaj" se moze doYiiti
iseljenika Srbije i Cnie Qoro, Nusirpvo 4,
Dpograd; oijena jp 2 dolara.
narstvo — u razne kurseve. Uporedo Izgleda, jasnljl bl
snazl. postojl's GOO zaposllll
problem neupoele-ls- u u radinostl. Njl-nl- h
Je u godine
primer! svedoCe da p]aceno dinara.
opStlnc ne s time'samCani 1 na predu-St- o
istiCu teskoCe. U Bosan-zeC- a koriste usluge ku-sko- m
Samcu, vlSakCne radinostl, da se an-rad- ne stalno u porastu, gazuju. Je Jedno od mno-priman- je
na posao uslovljava- - reSenJa pro-J- u
uspehom u okvallfikova- - uCavatl i prihvatiti.
radnamjesta. I organ!- - ovaj problem
Slicna i u
Iz
i
mlrnog salcburskl
grupa posebne
Jerebu:
armlje
op-stan- ak i slobodu
naseg
ideate, i
Jereb,
odreda, u
uvjcUma
na odreda
na
Oger,
postu,
odredu Redov Mar-ija
Oger, uspjela
partlzanskoj
vlaka Jurio
laksih ozljeda, s cje-lokupn- om
poStom u odred.
Murskog
osnovi o
Oger izvrsenl
u rezervnog kaplara.
naCtn saopdlti naslm i
i Cnu' 1!Нм.
a
prvom
itd.)
elanak
o
o
Lazi i
posraa
i
pesma
nije
i
pesma
i Iliea
pnznu
"Sto
I)om zdnizenili
telefonska
pesme liluti-n- a
Zatim
1ПП4.
i
i Maras
nje-Rov- ih
ratu
i Jovan
Sti-v- o
o
Га-ti- ce
1
apeluju
3
republiCke instltuclje vise
razmlsljale o stvarnom zlvotu
a ne samo prebirale statlsti-Ck- e
podatke, kojl mogu a ne
moraju biti veliki pomagafi.
AH tu iskrsava JoS nesto: Bo-s- na
1 Hercegovlna imaju vrlo
slozene demografske probleme
all nemaju 1 demografskih
struCnjaka.
Asim Gruhonjic
renskim radnicima, koj Una imenova-n- i
treba da sluze kao sviJeUl prl-mj- er
u borbl za slobodu, kralja i
domovinu.
S vjerom u Boga, kralja I domo-vinu."
Upravo u to vrijeme emigracija
je oablljno racunala s lnosemnom
lntervencijom. Pozvall su kralja Pe-tr- a
da HCno posjeti logore bivslh
ratnih zarobljenika. On Je torn prl-Uko- m
obeCao vojnicima da ce se
uskoro vratlti u domovinu.
Anita je povjerila sveju tajnu
A sada ulazi u naiu priCu, koja
Jc letinlta — Jedna veoma ltjepa
djevojka. Zove se Anita. Vesela, tern-peramentn- a, romantlCna.
Jo za vrljeme xata bila Je pot-pu- no
svijesna svoje ljepote i priviai-noe- tl
pa se upustila u neku nedul-n- u
avanturicu. All, zeljcla lh Je Jo.
Na nekoj zabavi s-re-la Je svoju ne-kadas- nju
Skolsku drugaricu — Ml-lutln- ku.
Dugo se nlsu vidjele i ima-l- e
su mnogo da pridaju: gdje rade,
kako zive, kakvi su im planovl za
udaju i tako dalje.
Prijateljstvo izmedju djevojaka Je
prijateljstvo posebne vrste, koje ne-ka- ko
ne ide zajedno s konsplraci-Jo- m.
I tako se desllo da Je Anita
izbrbljala 1 svoju veliku tajnu.
Kad ju je Milutlnka upitola ka-ko
zivi i kollko zaradjuje, opreano
Joj Je Sapnula:
— Odlazlm preko granicc i dosta
zaradim.
(Nastavlt Ce se)
neke
f
|
