000041

OCR Text: God. П. Broj 162.
Poziv za Prvi Sveslaven-sk- i
kongres u Kanadi
Kanadski Sveslavenski od-b- or
je na 20 januara upu-tt- o
je poziv svim slavenskim
огодомасиата u Kanadi da
podupru, 1 da posalju ivoje
dtJoooto na Prvi iveslaven-sk- i
kongres u Kanadi, koji
6 se odnkrti u Torontu 19,
XI. 1 21 maja ove godine.
Pod kmnkom: "Za brat
tvo, jedmstvo 1 rolrl" Komi
tot u svom pozivu iznosi d-k- ve
Kongresa i poriva eve
sfcivensk oraaniaadj. koje
м statu s ton aljevima, da
pafatju svoje delegate na
Kongres.
"Soda kad je poziv za
Konares poslat, crtpocecemo
sa radom oko pripreme Kon-oro- sa
mc punom parom," is-ja- vto
to sekretor komneta
John Boyd. "Za iduce dvii
nedjoije eve slaveneke or-gante- adi
u Kanadi ce vec
prtmiti poziv zajedno sa pis-mo- m,
u korn м izlase ho je
eve potrebno ucmitt od stra-- r
tth orgaruzadja, da bi
Kongres uspio".
Ocekuje se da се so u
Toronto sabratl na stottne
dslogata i gostiju is svih dje-Jo- va
Kanad za ovaj histo-rljs- kl
sastanak kanadskih
Stavena. Iako 6 vectnu de-fega- ta
sacinjavati predstav-ni- d
sktvenskth progresiv-ni- h
organizadja I grupa, po
zivi жх iicesoa na Kongrosu
su takodjer upucenl I istak-nutiji- m
Sktvenima Kanade,
koji podrkxvaju rasna poli-ttf- ka
mUUjenja I koji pripa-da}- u
rasnim druitvenim slo
jevlma.
Sve grupe i pojedind, ko-ji
su zaintereeovani xa Kon-gres,
mogu dobiti opiirnije
intormadje o Kongresu kao
I o dljevima sveskrvenskog
pakreta u Kanadi, ako se
obrate s plsmom na:
Canadian Slav Committoo
42 Roncosvalles Ave..
Toronto, 3, Ont
SkupStina svecenika
Duffy u Torontu
Usprkos slabog vremena oko
3.000 naroda doilo je u Massey
Hall da duje misionera rrura,
katolUkog svecenika Dully.
Pun vjere u tnoc naroda i
mogucnoeti mira, svecenik
Dully je istakao. da pitanje
mira u svijetu leii u narodu
kail ocganttovanom botbooi
mot I mora zaustaviti potpa-Jttva- oe
rata. Ova moja misija
— kafe svecenik Duffy — ne
dopada м potpaljivoama ra-te.
a mam daimMM dopa-da,
att to mm neoe Mown da
ne rem i da ne savrlim svoj
mtoiju mira. H dopada im se
tor u pokretu mira gtodaju
cjpaonost po svoj intorese.
j-tyb-ora
vika protiv not i na-fc- g
pokreta to rasumljiva. Oni
na nasivaju komunittima i
druga imnima ne sa to Ho
ont vtoruju da smo mi komuni-tte- ,
nego sa to Ho nasivantom
potreta mira komuntoncim
pok4om. mtole priktaati ovaj
pokret todnostranim. N
Crarito - kafc svtontk М-r- y
— da ord nadvafu komu-utiMi- m
rrakog oneg koji se bo--ri
nesamo sa mir, nego i sa
v6 pioot. sa svoju untju. Р-t- rv
nepravde. protiv diskrimi-nocst- o.
sa pravdu 1 sa svoju
porodieu. Svaki je u njlhovim
L dim komunista koji se bori
protiv njinovih paktonih ova-tojki- h
namjera. Mi se toga ne
befiAO. la ofoo spreman earn
prueitl ruku svakom. bee obri-r- a
bto on komunista, katoMk.
protostant Ш bOo koto drage
vtore Hi nadje. ako Je taj spre-ma- n
da se s roenom satodno
bori sa ono Ho ja smatrasi da
to pravedno.
Motavijajuei dalje o poire-b- i
mira i uiasima kee bidento
eovjecanstru tred svjekki rat.
sveoentk Dully Je totakao. da
to prvtx i najveoa dulnost sva-ko- g
eovjeka, da u danaMtoi
vremenima uzrse aktivnog
vfeioa u bor bt sa mir i sabra-n-t
upotrebe atoratkog oruia
Da Je moguoa satodrdika su-radn- ia.
kede sveenik Duify
pokasuje ne saao ovaj veH-etnstve- ni
raiting nego i to da
(Prenos na Irani 3)
ШЦш-- "
LIST JUGOSLAVENSKIH DEMOKRATSKIH DOSELJEMKA U KANADI
Toronto, Ont, Tjc da Јзг_=г Zi 1
Proglas Kanadskog Sveslavenskog komiteta
Braco i sestrc,
Doslo je vrcmc da pretstavnici ogroinne
vecinc knnadekih Slovena, kojih ima iedan
milion na broju, i koji. osjecaju potrebu za
oCuvanje mira u svelu zele prijatcljekc odno-s- e
izraedju Kanade i slovcnskih zemalja, mo-raj- u
doci skupa i progovoriti it iedan jedin-slve- ni
i mocni glas o svojim problemiiiia i ze-Ijam- a.
Sa svim nasim ujedinjenim snagama mi
moranio, glasno rcci, zajedno sa ogromnom
vecinom kanadskog naroda i drugih naroda
sveta, da mi neceinq rat — da se mir u svetu
moe i mora ocuvali!
Slovcnski narodi ne zele rat. Zclja za mir
i bratetvo medju narodima jekod svih Slo-ve- na
uvck bio vekovni san. Taj sail je postno
Java u ralu protiv hitlerovske Nemacke —
u ralu s kojim su hitlerovci naincravali da
uniste Slovene — kad su svi Sloveni pruzili
iedan dntgom bratsku ruku u zaiedniekoj
borbi za slobodu, kad su sve sloveitske zemlje
oslobod jene uz pomoc mocnog Sovjetskog Sa-ve- za
od fasistickih varvara i stvorilimoenu
zajednicu demokralskih naroda, u cijem je
stvaranju i Kanada igrala casnu ulogu, stvo-riv- si
Ujedinjene nacije koje su obecale tra-ja- n
mir u svetu.
I bas za vreme tog rata, u borbi za sto
veci doprinos kanadskom ratnom nnnoru —
nasih sinova u oruzanim snagama Kanade,
nasu radnu snagu za ratnu proizvodnju, nas
novcani doprinos za finansiranje rata — po-jav- ili
su se Odbori jedinstvenih kanadskih Slo-ven- a
u raznim gradovima Kanade. I bas za
nastavljanjc gore spomenutih ciljeva, uspo-stavlje- n
je i Kanadski svcslovcnski odbor.
Danas, kad je ugrozen tesko steceni mir, mi
se moramo opet saslali i stvoriti jednu mocnu
zajednicu, da bi ruku pod ruku sa oslal.m mi-roljubiv- im
Kanadjanima, sto glasnijc izrazili
nasu gotovosl da novedemo borbu za ocuva-nj- c
mira i prijatcljstva medju narodima.
Mi moranio podici i nas moeni glas pro-tiv
onih grupa koje zagovaraju politiku ba-can- ja
covceanslva u jos iednu katastrofu —
uzasan atomski rat, koji bi donco samo raza-ranj- e
i smrt i nasoj kao i svim ostalim zem-- I
jama i narodima sveta, ukljueiv i nasim brat-ski- m
slovenskim narodima, koji bi stvarno
bili prva meta potpaljivaea rata.
Mi moramo ustati protiv ncprcstanc i
uzasne propagande .sirenja ratnehistcrije,
rasne mrznje i netrpeljivosti protiv slovcn-skih
zemalja i naroda, koja se nrovodi u
ogromnoj vecini stamnc, radia i urugih in-strume-nata
propaganric u Kanadi.
lIi moramo zahtevati da se prestanc sa
diplomatskim provokacijama, trgovinskim
diskriininacijama i militarism pnpremama,
koje su upcrenc protiv slovcnskih zemalja.
Mi moramo ostro protcstirati protiv pro-gra- ma
ponovnog naoruzavanja Nemacke za
novi rat protiv slovcnskih naroda Evrope.
Moramo did nas glas nrotcsta protiv svih
ratnih mera, inspinsanin od strane americ-ki-h
finansijera i militarista, za izazivanje no-vo- g
svetskog rata, u kojembi i nasa domovi-n- a
dozivila ncopisivc patnjc i izgubila svoju
nezavisnost zbog jedne slvari od koje kanad-ski
narod nema mkakve koristi.
Mi moramo raskrinkati prcd citavim ka-nadsk- im narodom i prcd citavim svetom onu
sacicu slovcnskih rencgata, agenata stranog
PJe: J. B. Salxberg %
Porast beepoehce, odsutnost drlavmh Javnih radova 1
potpuna odsutnost vtodkie poraod vebkora broju nesapo-stonl-h
radnika, prouzrocdva nekohko vrto ocbiltoih probte-m- a
Hesapostorrf rodnid tonsiraju organtoadje i unije
pripremtrafud se za borbu za upoeienje i za dovok)nu ftnan-dtok- u
pomod dok dobiju poeao. Na h0ade radnika, vedna
od kofth su biH u ratnim snagama, bore se protiv boh I po-nfclen- to:
koje proizlaze iz fekanfa u КпЦаакх topred "soup
kitchens" i pavanfa u "Hop-house- s" Т u neupotrebenka
zebeekim vagonima.
Hesaposieni rodnid ta-kod- jer
predvede radntfku
borbu za povAcu od SO
procenata u ispfciti betpo-sienkf- te
poeoal I za ipJatu
posed za ditavi period ne-zaposlen- osti
Ta borba 5e se pre&rHi
i zaoitriti preraa porastu
bespotlice I prema poreoa-van- u
teikog tereta bespo-sitc- e
koja 6e udariti vefike
brojeve kanadskih radn-ika
Mnogo se moie red o
ransjera iskulenju borbe
Vol. 162
impprijalizma, koji klevetaju svoj sopstveni
narod i stvaraju zaveru protiv intcrcsa Ka-nade,
kao i protiv interesa svih slovenskih na-roda.
Mi se moramo grupisati kao sastavni dco
kanadskog naroda 1 kao Sloveni — povczani
srodnim, kulturnim i niiroljubivim vezama,
za unapredjenje bratstva i jedinsh'n, zajedno
sa svim demokratskim Kanadjanima, za ocu-anj- c mira u Kanadi.
S tim u vidu, Kanadski slovenski komitet
unucujc poziv za otva ranje Prvog sveslovcn-sKo- g
kongrcsa u Torontu, 19, 20 i 21 maja
1950 godine i poziva sve slovenske organiza-cij- e
u Kanadi, koje podrzavaju gore izlozena
misljenja, da posalju svojc delegate na taj
Kongres.
Ovaj Prvi kongres kanadskih Slovena,
prctstavnika svih deinokratskih i slobodolju-bivi- h
ICanndjana slovenskog porekla, iinac'e
za cilj da jos vise uevrsti veze svih patriot-ski- h
Kanadjana u zajednickim naporima za
unapredjenje intcrcsa i vclicinc nase domovi-ne- .
Kongres ce sumirati doprinos kanadskih
Slovena ekonomskom, kulturnom i politickom
napretku Kanade i usvojiti mere koje cc po-mo- ci da se taj doprinos od nase strane poveca.
Kongres cc postaviti pilanje uspostavo
najsire mogucih trgovinskih odnosa izmedj'u
Kanade i ostalih zemalja, ukljueiv i slovcn-skih,
sa svrhom da bi so stvonla baza za ko-pcrac- iju
izmedju svih zemalja i da bi se ot-stran- ifa
opasnost ckonomske krizc, koja do-no- si
nezaposlenosl i bedu nasoj zemlji.
Kongres zc takodje ispitati polozaj Ka-nadjana
slovenskog poreKla u kanadskom
drustvu, isnitace i doneti dokaze diskrimina-cij- e
protiv kanadskih Slovena i na temclju tih
cinjenica, zahtevacc od vlade usvajanje zako-nodastv- a
s kojim ce se zagarantovati ustnvno
pravo svih kanadskih gradjana, bcz razlike
rase, boje koze, veroispovesti ili politiekog
opredeljenja.
Kongres ce razmolriti usnchc kanadskih
Slovena na kulturnom polju l pomoci ce da
se izmeni iskuslvo i pruzi svestrana pomoc
na torn polju izmedju pojedinih slovcnskih
grupa i narodnosti u Kanadi.
Kongres ce takodje usvojiti takvc mere
koje cc omoguciti evince kulturne vczc iz-medju
kanadskih Slovena i slovenskih zema-lja
u Evropi, za unanrcdjenjc i razmenu kul-turno- g,
naucnog i dmgog iskustva izmedju
Kanade i slovenskih zemalja, koje cc razbiti
sve predrasudc i upoznati kanadski narod s
istinom o Slovcnima i njihovoj kulturi.
A preko svega, Kongres cc biti mocna
demonstracija protiv izazivaca rata i pomoci
ce da se okupc siroke masc kanadskih Slo-vena
za aktivno ucesce u rcdovima kanadskih
demokrata u borbi za demokratiju, slobodu
i mir!
Iz tih razloga, mi pozivamo sve sloven-ske
organizacijc — potporna i kulturna dru
stva, сгкспо i trcduniskc organizacijcr ko-opcrat-ive
i farmcrske organizacijc u koje su
zaclanjcni kanadski Sloveni — sve muskarccj
zeno i omladinu, da posalju svojc delegate ih
da dodju kao gosti na ovaj istoriski skup ka-nadskih
Slovena u Toronto, 19, 20 i 2J maja
ovc godine.
Nasa je lozinka: "Bratslvo, jedinstvo i
mirl"
Kanadski svcslovcnski komitet.
Besposlica, flipijevei i unije
sapoelenih radnika To ce
btti udnjeno. Za soda 2e-li- ra
svratitl pocornost na
opaeni dogodjaj koji se Je
pojcvto na bojnom polju
nesapoeienih radnika koji
zahtjeva oprezni prtetup. Ja
raterim o pitanju djpijevaoa
i doeeljavanja u opce.
Stttem. ne emigradja
Je uzrok krize
Burioaska dnevna itara-p- a
Je objavila da su pred-s4avn- W nezaposlenm rod-rik- a
protestirah protiv upo-slen- ja
diprjevaca na rafesto
demorodaca I kanadskih
gradjana; da su zahtjevaU
zaustavljanie doseljivanja !
da su izjavili da Je emigra-dj- a
uzrok pogoriavajuce
II No
ekonorasko situadje- - Sto je
tspravno i Jto je pogrijeino?
Sto Je od koristi i Ho je od
Hete u ovim obavljenim k
Javama? RadnWkl pokret ne
nose trpiti pogrijeiaka po
ovom valnom pitanju. Gle-dajr- so
u dnjenice.
1. — Ekonomska krisa
koja se proHruje u nasoj
zemlji ne protskai od novo-dot- th
useljenlka Zestoka
krisa tridesetih godina koja
Je obuhvattta sve kapitaHs-u£k- e
zeralje u svijetu, ntje
ralta irfiokr rajednickog sa
emigradrom naroda tz ev-ropsk- sh гешађа A njthovog
doseUivanJe u SAD ili Kana-d- u. Cinjenica Je da su vrata
(Ггпов na trtnl S)
Razbijacka kampanja
protiv lummsui
IrvrJni odbor Kanadskog
Kongresa Rada (CCL) na
svom nedavnom xasjedanju
donio je odluku da promjeni
taktiku u svojoj kampanji za
razbijanje International Uni-on
of Mine, Mill and Srod-♦- r
Workers u Kanadi.
F 3:bija£ku kampanju pro
' v. ?.'MSW prvo su poveli
u mcorslci vodje unije 6s--.
n h radnika (United Stool
V Qrkers) kao produienje
jcampanje koju su vodto spo-men-ute
unije vodili protiv
IUMMSW u SAD. Nakon su
njihovi prvi napadaji bili
odbiieni (Port Colborne).
rasbtjacku kampanju preu-zei- o
Je samo vodstvo OCL
Koncontrisali su u glavnom
na Porcupine kempu, ali po-sli- je
vise od godinu dona ra- da i mnogo desetaka hilja-d- a
doiara, morali su prizna-t- i
da se bave jalovim pos-k-m.
Jodinl rezultat njihove
aktivnosti bio je taj da su
rudari Porcupine kempe
ostali box unije Poslije svo-g-a
toga Izvrini odbor OCL
je zakljucio da ratbijocku
kampanju protiv IUMMSW
ponovno povjen vodjama
United Steel Workers na &
lu sa zloglasnim burfoaskim
lakejom Charles Millard-om- .
Kanada Frankova Spanija
Poslije izjavo amenckog
dridvnog sekretara Acheso-n- a
o prekidaniu diplomat-sko- g
bojkota Frankove Spa-nt- je od strane Ujedinjenih
Nadja, jedan "visoki pred-stavni- k" kanadske vlade Je
isjcvk), da ce Kanada na-stav- iti bojkotiranjem Fran-kova
reiima bez obsira na
Slav SAD.
Koltko vrijedi ta isjava?
Ha prvom injestu, dobro je
potnato da St. Laurentova
vlada ne flni ntHa bez odo-bren- ja
Washingtona. Ako
po nekom pitanju zauime
druk£iji stav to jo opet po
sporazumu. lla drugom mje-st- u, sada so u Ottawi
vodo tajnl progovorl Izme-dju
predstavnika Frankove
Spanije 1 federalnog minis-tr- a
trgovine Howe-a- .
Preraa pisanju dnevne
Hompe pregovorl se vode
oko pienice. Frankova ftpa-nij- a
Je na neki mistortotni
nadn doila do mnogo milt-on- a
americkih doiara i sada
je gotova da u Kanadi kupt
500.900 tona pienice da to-bo- ie
izbfegne glad. Medju-ri- m, reakdonarni list "En-sign",
koji vec dugo
vremena vodi kampanju za
uspostavu odnosa sa Fran- -
Drue Tomo IUbln, poxnati
pobornik za radnKla ргата, de-portiran
Je na 20 Januara it
Sjrdinjenih Driara. Deportiran
Je za to Ito Je odlulno utao
protlr uramne izdaje i
panije u zemlji.
JuRonUtennkl dlelati nastoja
li nu da м Tomo IUbin de-port
ira u JuRoolitlju, jfdje bi
poput Itranka Vulelia, MarVo-i- a
i drugih odgofarao za
"zlolin" Jto Je oudio Titorr iz-dajn-ile.
Deportacija Tome IU-bl- na
u Juirolaviju znalta bi
mrt iti Iraina roblja. Medju
Kako ,e saznajo vodje
United Steel Workers soda
namjeravaju da udare rav-n- o na Sudbury, kulu IUMM-SW
u Kanadi. Oni rocunaju
da samo onda ako im uspi-J- e
raxbiti tamoinji lokal uni-je,
koji broji 12.000 clanova,
IUMMSW mole biti baosna
sa posormos u Kanadi. U
toga sada isradjuju
plan za lzaiiljanje djetog
copora "organisatora" u
Sudbury 1 prikupljaju fond
za iinanciranje svog rasbi-jaclco- g
posla.
Razbijaci se do sada
usudjivaii da direktno uda-raj- u
na Sudbury, — гасипа-li- .
su da je bolje da udoroju
tamo gdje je unija slabija,
no ipak su nostojaUda vrto
iznutra. Gknmi cilj im )e
da se dokopaju vodstva. Ne-dav- no
su u sudburskom lo-ka- lu odiiani izbon za upra-v- u,
pa je sa velikom vecinom
povraceno progresivno vod-stvo
na oslu sa predsjedni-ko- m Nels Thibaultom, a des-mca- ri
su hametom potuce-ru- .
To je jedan od rastoga da
se sada sprema direktni ju-ri- i.
Medjutim, nema sumnje
da ce svijesno unijsko 6km-stv- o
sprijeciti razbijoce i u
ovom njihovom podhvatu.
i
kovom Spanijom objavio je
nekoliko clanaka sa potpi-co- m
Brigadier X ' (neki mi-sl- e da je to penzionisani ge-neral
Churchill-Mann- ) u
kome se djelo pitanje treti-r- a
sa glediita ratnih pripre-m-a.
U clanku se kale da
Frankova Spanija moie da
mobilisira neklh SO divizija
vojske i zato je potrebna sa
navodnu "obranu" protiv
Sovjetskog Savesa. AH, da
bi Frankova Spanija biki u
stanju da to u&ni, ona mo-ra
dobiti pomoc u hrani,
ulju, ugljenu i drugim po-trebitina- ma.
li so sadalnji tajni
pregovorl u Ottawi zaista
vodo u torn smtelu toiko jo
red, all Je moguco. Porod
dnjenice da je St. Lauren-tova
vktda aktivni ucesnik u
ratnim planovima omerickth
imperijalista treba imati u
vidu to da su katonfti kru-gov- l,
koji su danas vrto uti-caj- ni
u Ottawi, uvijek bili
na strani Franka.
Sve to govori da se isja-va
"visokog predstavnika"
St. Laurentove vlade o na-siavlja- nju bojkota protiv
Franka mora smatratl kao
laina. Ona ima za dij da se
od naroda sakrije pravo ski-n- je
otvori.
Babin deportiran u Poljsku
Tita kom
vezi
msu
bio
Da
tlm, Odboru koji Je radio za
oftlobodjenje Itabina i drugih,
upjrlo je da e Itabina otrgne
iz rulu lUnloTietih dielata i
otpreml u braUlu Poljku na
poljkom parobrodn "S.S. IU-tory- ".
Pri odlaku iz Ellin Mnd.
drug IUbin je (initio tople po-zdra- ve
cjelokupnom Лап1ти
naKeg pokret a, рогиНтМ nam.
da JoJ tlJe zbijemo атоЈе redo-ne
a borbi protlr neprarde, n
borbi za mir i raanje Jugo.
lavije u tabor mira I progreea.
Sjednica Glavnog odbora Vijeca kanadskih Juznih
Slavena odgodjena za tjedan dana
Hadi ranije ne predvidjenih rastoga, Izvrini Odbor
Vijeca Je na svojoj positodnjoj stodnsd promtonto datom
sjednzce Ofovnog odhjora sa 11 1 12 februara na 13 1 19 feb-rua- ra
— tjedan dana kaenQe.
Ha sve organtoadje Vijeca odaekma Je oknsttztoa u ve-zi
dokaeco sjednice Gkxvnog odbora. U okrufaid totoknu-t- a
su nekoja pitanja koja su vaina i o kojsma isHmo outi
raifljenje ckmetva. Medju nojvasnife, svakako, spada pi-tanje
noie novine. Za to ponovno nagfojufemo. da Je vrlo
vafno da se po prtmitku okruinice odrsofe redovrte Hi
lzvanredne sjednice mjesnih organizadja i rasprave po-siavlje- na
pitanja O гокЈЈибки 1 гвШјепЈи ckmstva potrebno
Je obavjestiti Izvrsni odbor prije sjednrce Gkrvnog odbora.
Buduc je pitanje nase Jtampo firoko i zajedraViko pita-nje
svih naprednih Jugoslavenskih radnika u Kanadi, po-seb- no
pretplatnika, zeljeli bi da бијегао kako noJi pret-platn- id
glodaju na sugestiju kvrsnog Odbora o rotem
formaru "Jedinstva" Jednom tjecino na 16 stranfea kake Je
to obJaSnjeno od strane urednHtva
Piiite nam drugovi 1 drugarke. Vojom poroocu Ja)Jc
ce Glavni odbor Vijeca donljeti konacnu odiuku.
Za I O. Veca.
Marijan Erulic. tajmk.