| Note |
OCR Text: Sudbury
-- f . ,r -- .. -- t. 1 ,
A OVIl- - M- -' 'k" . St.ilijt ji Ii.H'im'iTii t-- k II Tnjil- -
l eaina, pi. . I)r. M.iit.n Slnilnian, elan Zako-ii4av- u-hkupMihr
Ontaria utuiioio do deta
Idova po inilioiiu iiiiiportiog dioksida (sutnporni
-- pojevi), koji prottzroktiju razna oholjenja. Ta je
toiw umtomog dioknida dvadeset puta vw:a od
'topp koja e smatrn u Ixis u nika stanovnistva Ali пш hteli reei
Kali forn ij
Veliki kolieine Miuipomog dioksida odlaze u
tmoeferu kroz tojiionieke dimnjake i potde padaju
lo frradu i okolin, jia eak udaljenitn krajevima.
Prema tiodaciina Ontarijske kombuje za nauSna
Htraiivanja (Ontario Keseareh Commission) u pe- -
iodu ianedju 1JH0. i 1M5. kolieina Ktiinpornog iiotaida izhafrna u atinosfeni i.nosila je 1,135.000
na godisnje, a to je deet puta vise nego izbaci
elika topioniea u Trailu u Uritanskoj Kolumbiji,
ivaput toliko koliko iztnwi izvoz sumjiora iz Sjed.
Drzava i jedua treeina svetske proizvodnje sum- - ora! Ktanje je danas daleko gore i neki tvrde
.oltfina HiuiiNirnog dioksida iznmi 3 tona
.odisnje!
Taeno e ne zna kako otrovni gasovi deluju
ia zdravlje Ijtidi, jer o tome niko doaad nije vodio
aeunn, ali jtostoji ]odatak da je Htopa smrtnrati
i tarostioj gnipi iznad Г.~ godina u Sudbury za ГЛ
'onto eea nego it cwtaliin knijeviina piovineije On- - irio. Taj jMidatak navela je unija (Tinted Steel--
vorkerx) u ojoj pmlslavei ontarijskoj vlndi, Sto
.wtvrdjuje pmfesor .1. 1. Winter koji je H)G7. pri- -
лИрЈјао {NNlatke o okonoiuskim iHydedieania sinrt- - nti za outarijsku vladu.
Inia l a"-in-a da не otrovni ga jMitpuno ukloni ili
Miaiiji, ali koniHinije kazu da hi pn-viS- e koStalo.
V koliko hi koStalo InteiiiHtioiinl Nickel Co. je
'roftk napmvila pivko 140 iniliona dolam
nivfitn. Koliko hi miliona trelralo da w iimtaliraju
-- pravi za ispiranje" gaova vwlom, kako prod-.i- e TniU'l Stei'lworkerM unija Jli dn w ttvcdp
"otpuno nii, saviwniji Hixtein topljenja koji 1и
'tjMino ukloiiio otrovne даноле, kojeg mi vee uvole
icke velike коццмппје, uiedju njirna i Slieritt Oor-io- n
n Allierti?
Inlernational Nickel Co. je ovih dana saojtila
in pp iKgruuin ihivi (iiinnjnK, vwojc izuu siopa. Ta
.o ? vtrovni plinovi i jtadavine biti mSireni Io
i-c-o.
j pir-ni- ! neifo dosnd
HRONIKA
nasVeer vremena
( Nastaxnk a t. I )
Sa xelikim interi'Miaii.eiu oili dana м- - H'ki- - .lotastauak iiiiedju Anierike i Kilie, k,i e ake
,)diiie oIraa 11 kinekoj Ainlasali u Varsni,
li do toga iMauka nije dolo, nego je on odgodjen.
Kina je iiezailovoljna sto je Anierika dnla azil
io.jernaotiin itpiKvtilnsitia.vNtiiakittoiiMn sIlanngtaun,kukojiimajeloojdehdiou ddwa ljsee
lo razgovora o uiiroljubixoj ktn'gzisteneiji izuiedju
dve zemlje. To je zatrazila sama Kina ]re lie-j.li-ko
теним, ali d ovoga nije doslo ni sada.
Sa )iA$njoin je prneell i KoilgtYs Itnlijniiske
ituuistieke Hirtije, koji se ovih dana odrzao u
I iilouji. Kao delegat Stjetske partije prisiistvo--
.i je Ponoinarj'V. On je odrzao govor k(ji je rnz- -
i sve stiitje koje sit osiidjivale socijalistieke zetn- -
ie zbog inteneneije ti Г'4'lioslovafkoj. Njegov govor
1' Mrazio i ve one koji su tuislili da ee na toni
:Miigresu prooeirati isoeijaliNtieke zeinlj( i izazva- -
1 nove evntualiie insNtrazunie it radiiiekim po--
i-eti-llia.
On je tl svoltie goxortl izlozio da je Sovjet- -
i Savez. u drtistu sa drugini soeijalistiekitn
-- tnliaiiuu preuztHi te me
' м
ta!
,h
i ka
.i.-- k
Mill '.li
'ItH
M-- ij
ill
- nI
I
i- -i
l1"
11 Celmelovnekoj saino
da konsoliduje мм-ijalistie-ki
Hkret. S4411
i-- 1. !?ata, iijetnu .ц pridru.io 1 delegat same
i- - k. koinunistieki- - partije, Krltan. On je
' 1 Ixnlovaeka nije plodno }olje za anti- -
I'lopngandu . Naglasio je da se CehoHlo--
11 ti .1 iiiiala da bon mi muogini teskixania.
' nil koje sit dolazile iznutra, nego i sa
' 1. kojUi je stvarala trana proiaganda.
! I _.it tnkodje, nuprotno Ixingu, branio je
1 1 mi 11 fvhoslovarkoj. On je rekao: 4Hietpm
i- -ti Mli drzava je glavni wntar socijalistie- -
i_.i"
1 -- i I пцо je itonovo geiieralni wkretar
1ЧОИ11.' in- - M artije Italije, a zamenik mu je novi
-- rac, u 11 ladje ceneraeije k(munista, a to je
!nrieo Berlimnier, rodjen 1822. On se роеч ratio
:.i intiee 11 r4loiina italijatiskih konmnista i н-la- lja
11a inedjunanHliioin olju. a Kongtysit fran-4ki- h
koniuninta on je najmo Kiuti. (Iodine 9(ik
11 j? Mwetio pretotiieii Severnog Vijetnatim, dok
Kina iMlbiln da ga priini. On je taklje iiao 11
I04kvn da pri'covara o velikoj Konfereneiji koja
.imo ima da e otlrzi ovog prol:a. Na Kongrrwti
svojim govoroin oduSevio delegate, pa 11111 je to
xtinofflo da niu partija tzgja.a jhiho ioverenje.
Kao delegat Jugtwlavije bio je Kardelj. On je
.NNilania lieiiitot i u zemlji i 11 medjunarodnom
, .kretii. Pre nekolike godine UKkovka ga ie
Pmvda" nafMidala velikim flancima i prikazivala
..1 л-r-lo
nljavo. T JuciHaviji mnogi vernjn da je
Ч Kl'l SVllll njeniiii iMtiai.uua.
H'Hi. . ;. n hruara 7'"
gasna Komora
s I'l'mi I'.i '
i -- .'pj i j. crijll
I .ink. i t, i.iln pin ill" u i IV. c- - 11. t l ши-T- t kaze
d.i.l- - iki~.( il.t iiit i .ui; ]] NTaiiik' Interna-tional
N'i-k- l Co. i lli.j- - tijilif i jxxlatk- - o .stanju
gasoa, ali oni mi rnu rekJi Nam to da nisu vodili
dovoljno raruna da javnost obaveste o merama koje
predtizimajit da oeiguraju zdravlje toptoniekih rad- -
omsnoin Angelesm i uojwte. ni.su
i
miliona
ginliiie
kakve mj to mere. Pwdstavniei Faleonbridee Nil- - eke Co. ku bili "pristuiMieniji" i "ljubazniji", go-yor-ili
su opAirno, ali iz onoga sto sit kazali pro-izila- zi
samo to da njihov novi "koneentrator ne
ee izbaeivati vise sum[wrnog dioksida nego ga iz-bae-uje
saduMija njihova topionica.
Ovaj problem jMnlaei se godinaina. T oktobru
lIJb7. godine ontarijski minister zdravlja Dr. ila-the- w I)Tnond je izjavio da je zatrazio od Intenia-tion- al Niekel i Faleotibridge da podnesu planove
o smanjivanju sumjwrnih izbacina iz njihovih jogo-n- a. Dao im je sest те.ччј vremena da to tirade. Na
tome je ostalo do deeembra 10GH., kad je Elie Martel,
51an Zakonodavne skupstin' Ontaria za Sudbury
Kast pitao sta je sa tim piano ima. Dr. Dymond je
govorio da je rok produ?.en do oktobra ifJfiH. Io-to-m
sit kompanije trazile novo pnxluzenje. Interna-tional
Niekel je t k sada Јнн1пе1а svoj plan i mini-starst- vo zdravlja ga proiieava. Koliko ee ttzeti лге-me- na to "proueavanje" i koliko ojM't za odizanje
potrehnili instalacija niko tie zna.
Ovo iHliigovlaenje izaziva opravdano ogorfe-nj- e. PretwHlnik lokala ПП(Х), koji ima 10.000 ?Ia-no- va
zajMwIenih kml INTO Iloiner Segttin je izja-vio
da je ra.sjNlo£enje radnika takvo da bi strajk
iiMigao izbiti jirije nego istekne kolcktivni ugovor
11 meueeu jttlu. "Isto vlada inV--e da {ннИшпе nista,
nasi elanovi oeekiiju da ee unija nesto uraditi.
Nema siiinn.je da '' oo biti jedan и1 пач glavnih
zabteva na dolazeeim pr'Lrvriiiia". rekao je Re-gui- n.
$TA ZAGADJUJE ZRAK?
Dim iz Uornifkiti dimnjaka, iz stainbenili 7gr;ula i
autoinoliilskili molora i razni otpaci plincni u industrljskoj
proizo(lnji Rlanl su iztori stetnih supstanci koje zaga-djuj- ii
zrak. .N'fRdjc dominiraju tiornicr, a ncRdJc aulomo-bil- l.
ali se najresie dogadja da se udruzi Ke o ill faktora.
rak 11 Los Ancelcsii, na prinijcr, prije scpa je zagadjen
zbof nepoxoljne klimc, ali je siRiimo da su do toga dotcli
1 3,1 inilijuiia njCKoiili automobila, koji potrosc 29 milijuna
litara benzina dnrvno. Sagorijevanjcm ugljena i lozivih
ulja sivaraju se sumporni spojeti (sumpardioksld) od
kojih u dodiru 4t ilaznim zrakom rak nstaju sitae kaplji-r- e
su m pome kiseline.
Treba znati da saino sagorijevanje ne bi bilo opasno
kad bi bilo potpuno — dobili bisnio ugljicni dioksid i odii.
.Mcdjiitim, sagorijevanje je gotovo tnijek ncpotpuno, naro-rit- o
u pecinu u domarinsttinia i u motorima. ato se stva-raj- u
tigljirni nionoksld, jedan rlo stetan plin, I neki drugi
opastil organskl spojei ugljika, kao Sto je benzopiren. In-dustri- skl
otp.tdnl plinoi. oslm produkta sagorijeanja,
i m.1 J ii u sebi razlifite sastojke. Tako topionice daju dim
koji vadril arsen, txornire aluminlja — fluor, a rafinerije
nafle stvaraju sumpor. U plinoima automobilskih motora
ima ugljicnog monoksida, dusikoog oksida, nldehida, be-uzopire- na,
pa 1 olovn. Xarocito mnogo benzopirena stvara-ju
dizclmotori, pogotora kad nisu dobro regulirani. Hen-zins- kl
motori, ipak. daju ise ugljicnog monoksida kad
rade u mini nego pri punoj oinjl. Jasno je zato stu gust
gradski saobraiaj s mnogobrojnim zastojima pridonol za-gadjha- nju
zraka ugljieiiom monoksidom.
uaci, ti zraku л niklli gradova Ima mnogo otpadnih
plinova. lo lijcpom remenu I kad je strujanje zraka nc-emeta- no,
opasnosti nema. Sledjutim, zimske magle, koje
lUnima mou pokrivati cijelc gradoc I predjele, oiumo-?ucauj- u
nestajanje owh plinoa. Zato se otpadne mate-rij- e se ie nagomilavaju i lako rastvaraju u sitnim kaplji-cam- a
ode koja Iebdl oko nas. U Ixndonu, Titsburgu i dm
gim gradoiina ova se pojava naiiva smog i izor je eii-ki- h
tHkoca pri d Is n j ii, na roe I to kod kronicnih phicnih
i sreanlh bolesnika.
Kad su atmosferske prilike poebno loie i smojr izu-zel- no gut 1 dole traje, oim mehaniCkih smetnji u disiuju
ibog nedostatka kMka. dolazi do tzraiaja I teksicno dje-1-ovan- je oih plinova. Sluzniea bronlilja direktno je na-drate- na oim supstancama, otjec I iuci vise sluzi. Osim
tega, rle Je otei.ina ftrnfena pHnova u plucima. V Lon-doH- U
j 19W. godine za vrljenve ovaktog smoga bilo n tlre MHfthlh sltieajcra ktnt statljih soba i astmatW-ara- . j Okracno)
fref. dr Mihajlo .ndrejeie
ГОЛ.ХК Г JtT.O-SI-VILSK().- M
ко.чплтг
v гклхкггкти
Bonn (Tanjug) — U not
izmedju 20 i 21 februaxa ne-posn- ate
oeobt su treel pat
sm posljednje dvije godin?
podmetnule potar u frank-furtak- oj
konsulamoj kanee--
lartjl jugosUTenske ambasa- -
iena.
Smatra se da je podmeta-- 1
nje iMtam djeto wkMremnlh 1
etniftrantskth elenenata u
SR XjmaJJco]
TKOJEKRIV?
(Nastoaif sa $t 3)
o$udu u svijetu. dak su i ome-r'ti-Ul
imperijaliiti, glavni pokro-vitel- fi
liraela dotpjeM u polo-i- aj
da ne mogu da brane po-stup- ke
izraeltkih vlattodrzaca.
2idovi u Kanadi i ostalim
zemljama treba da to uoJe i
da preispitoju svoje drianje:
krititko drianje podiglo bi im
ugled i pridonijelo prititku na
Izrael da promjeni $voju po-liti- ku
prema Arapima, bez !e--ga
ne mole biti mira u torn ,
dijelu vijeta.
Ako 2idovi u Kanadi nasta-v- e
da podupiru Izrael i sva-ko- ga
tko kritikuje Izrael budu
proglaJavoli antisemitom I
neprijateljem iidovskog naroda
u cjelini, oni fe doci u foi
leiu situacFju.
Waldeck Rochet
(Nastavale sa st. 1)
imaju i koju su pozvani da
odigraju drugi druAtvenl slo-Je- vi
u punom zamahu, kao
to su intelektualci 1 studen-U- ".
Wa4de Rochet naftaiava
da franeuski komunlsti ni-X- ad
nisu Jcrili svoj cilj : stt--
faranje Jcapitaltena 1 uspo-sUvljan- Je
socijaltsuekof po-retf- ca.
Boriti se za soctjaU-za- m
u Francuskoj — prema
njegovlm rlj?itma — danas
znai "osvajanje vttine na-roda
za socljaUzam".
Poeebno poglavlje sroje
knjiee Waldeck Rochet je
posvetlo nacionalnom ksra-kter- u
KP Francuske, ito su
joj njestnl proUvnJd na de-sn-om
krilu francutkof po-litiea- og
irvoU. a i francuske
gradjanska ljevlca, uvljek
osporavall. prtptsujudi joj { zavlsnost od Sovjetskog Sa-vez- a.
"Devtza je francusklh
komunlsta" — istice ine-ral-ni
sekretar partije —
"slusiti narodu 61J1 su Jnte-gral- nl
dio."
CEHOSLOVACKA TRA2I
IZRUCENJE JEJNE
Prag — CehoslovaJka e upu-til- a
Sedmenim Drlavama za-hte- v
za izruienje bivieg gtnt-rat- a
Jana Sejne, optuitnog za
malverzacije — izjavio j glav-ni
voini tuiilac Chotlova2ke
praikom littu "Vx!trnji praha".
Prvi zahtjtv SAO o odbacil
u dxembru proil godine,
kriedi tako uaovor iz 1925. 0
izrudenju kriminalaca — izja-vio
t vOni tuiilac, rtkavii da
ce SAO, ukoliko dolje budu
odbiole izrucenje, pruliti nov
dokaz o tome da w, !ak i u
sudskim pitanpma, ru kovode
samo ivojim politiikim inter-tim- a,
ne uitru!avajuii te da
pntom krie ugovor.
nunecK OSUDIO
ncsMCAKSKt:
Ti:.ni:xcun
Trag — I'ri sekretar CK
KIT Aleksandar Dubcck go-vere- ci
na skupu pripjduika
sigurnotti zatrazio odlufnot
protiv si ih akcija koje odva-jaj- u
painju od pozitivnih za-data- ka.
On je kao glaum e-pas- mxt
11 drustMi ocijenio
antisocijalisticke snage, koje,
po njegov im rijtima, ipak
ne mogu oboriti secijalistic-k- l
sitem. Г partiji Je osudi4
desniearske tendenclje.
Na lin N?.,tiii . 1, 1
' .iiiili lit. i. u ,it.i 1,
Sjed. I)raania 11.1 i tu 1пмти .н- - "(м-ш-га- ! I-nam-ies".
jroi7Kl,ia" ratnih амопа. iiuhIjii kojinia
i poznatih "fantoma". Ova kmpanija je u fikal-n- oj
lftSS. irodini (od Ijeta 1967. n. do proSloe) itnala
wgovore o iHruei rat nog materijala Sjed. Vria-vam- a
it nktipnoj vrijednoti od 2,2 milijarde dolara
(27.Г milijardi novih dinara). To predstavlja 5,S
por-l- o nktipne vrijednoti svih vojmh liferaeija ti
jed. Driavama u spomenntom razdobljn — njiho-va
je -- nih dtiintnaara .TS.S milijardi dolara (4S." mlijardi . To t je (м-t- n ral Dvnatnie dobio
jea -- sv:
Cefvrtina radne snage
Hrvatske u inostranstvu
s 2,94 odvto, Itali.u 3.88 od-st- o,
Portugal 4,02 odsto. Spa-ni- u
1,90 odsto i Tursku 043
odsto.
Kako izgleda isetjovanje po
republikama kod nas?
— Bosna i Hercegovina: broj
migranata 79.560, migroctena
stopa 2,21 odsto.
— Cfna Gora: broj migra-nata
720, stopa 0,14 odsto.
— Hrvatska: broj migrona-t- a
130.3oO, stopa 4,21 odsto.
— Makedonija: broj migra-nata
11.160, stopa 0,74 odsto.
— Slovenija: broj migrana-ta
54 3ДО, stopa 3,30 odsto.
— Srbija: broj migranata
33.840, stopa 0,42 odsto.
Ovi podaci pre svega uka-zuj- u
na jednu specif&nost. Dok
iz svih drugih zemalja migra-ci- ,
ljudi odlaze pre svega iz
posivnih krojeva, kod nas K),9
odsto svih migranata odlazi iz
dve najrazvijenije republike.
Od toga tamo iz Hrvatske sko-r- o
50 odsto svih migranata,
iako ta republika u ukupnom
broju stanovnika Jugoslavije
uiestvuje sa oko 22,4 odsto.
Za Hrvatsku i Sloveniju mi-gracij- a,
dakle, predstavlja pro-blem
od izuzetnog znocaja,
vec i po samim materijalnim
okvirima.
Stope migracije ttru?nih kad-rov- a
konstantno rattu. Godine
1965. ta stopa iznotlla je 12J
odsto (migracija lica ta viso-ko- m
ili vilom itruinom spre-mo- m
i VKV i KV radnika) u
odnosu na ukupan broj migra-nata.
Godine 1966. skofila je
na 20,5 odsto. 1967. na 23.4
odsto a 1968. iznosi oko 30
odsto.
Za Hrvatsku te stope iznose:
1965 — 14,2 odsto, 1966 —
27,3 odsto, 1967 — fek 34,2
odsto.
PRIRAlTAJ
Da bi se dobio llkovitiji
pregled 0 dimenzijama to ko-ji- ma
Hrvo'ttka ucettvuje u torn
probtemv. mole te novettl pe-data- k
da u odnosu na broj
ukupno zaposlenlh u ovoj re-publi- ci
broj migranota iznosi
celih, gotovo neverovoJnih 25
odsto. To znaii da letvrtino
radne snage radi u inottran
stvu.
Gledajuii na pojave tako,
konstotuje se do je Hrvatske
po svim statistifkim podacima
i aspektima na Mu migraci-oni- h
kretanja u Evropi.
Posmotrajufi taj podatak u
kontekstu demografskih istra-2ivon- ja
dolazimo do Iinjenice
koja mora da znatno zobrme
ne samo dve republike, Hrvat-sku
i Sloveniju, nego predstav-lja
svokoko i ozblljan problem
feaeraciie. Naime, prosek pri-rodno- g
priraltaja izmedju 1947
— 1957 u Hrvotskoj je iznoslo
11,2 promila. u Stevenijl 11,1
promila. Istovremeno taj pro-sek
bio je u Mokedoniji 23,7
promila, Crnoj Gorl 21,9 pro-mila,
Bosni i Hercegovini 19,9
promila i Srbiji 16.2 promila.
Priraitaj je u Hrvotskoj i
Sloveniji u 1967. poo joi nlie,
na somo 6,2 promila, odnotno
8,4 promila. U Hrvotskoj je
pnrodni pnraltaj 1968. isnosio
5.3 promila — ito je nojnife
u svetj zo tu godmu1 To p-ak- - Koliko stoji oruzj
ec--- : 969— STRANA 4
i- -z Z'zl za e j h atskoj
1968 bilo 2C 000 novih sta-novnika.
Istovremeno, medju-tim- .
na rod u inostranstvo i
to iskljutivo preko Zavoda za
zopoiljavanje — otiilo je
28.000 Hm, a po privotnoj re-Ji- ji,
prema opreznim procena-ma- ,
joi najmanje oko 50.000.
Znaii, Hrvatska se "smonjila"
za 60.000 svojih grodjana. Jed-nostav- na
raiunica ce dati sal-d- o
koji, gledajufi u perspek-tiv- i.
odredjuje izuzetno zna-dajn- e
dimenzije ovog proble-m- a.
Tako dobijamo sledecu tliku:
najvecd migracija je iz dve
najrazvijenije republike, u ko-ji- ma
je takodje i prirodni pri-rait- ai
daleko najmanp. Isto-vremeno,
t republike stvaraju
najveli broj strucnih kodrova,
ali ti kadrovi u najvecem bro-ju
odlaze na rod c inostran-stvo.
Pre svega, po svojim tizroci-m- a
i motivimo, nolo migracija
nedvojeno predt!avlo migra-cij- u
iz ekonomtke nuide, a ne
migrociju ttandarda (no pri-mer
iseljavanje Nemaco ili
Francuza u SAD i si). To joj
daje i karakter privremonosti.
Potle 3—5 godina rada u Ino-stranstvu,
oko 75 odsto naiih
ljudi vraca se u zemlju.
POVRATAK
I tu nastaje, po milljenju
mnogih, jedan od otnovnih
problema. Nostaje faktiikl on-d- a
kada migracija prMtaje
ita sa covekom koji se vratio?
To ofigledno ukljucuje u tebe
2itav konglometar pitanja iz
oblasti investicija, opitt klime
za individualni rod, elasUcno-st- i
i stimulativnosti tittema,
propita itd. Ne radi te tamo
o tome da li povrotnik mole
dobiti zaposlenje — to (e pi-tan- je
dinamike razvoje — ne-go
da li svoj uitedjenl kopital
mole najracionalnije plasirati
i tako ne tamo reiitl tvoje pi-tan- je,
nego otvoritl I Jire per-spekti- ve
u svom selu, ne pri- -
Na ialost, pokozuje se da
v6na ovih ljudi ne mole da
adekvatno i racionalne plotira
svoj kapital ovde, pa to cml
u inostranstvu, postajuii ren-tije- r.
Ili plasira taj kapitol u
vrlo zattarele metode I oblike
potlovanja.
Jedan od problema je i pi-tan- je
uifeda naiih radnika ko-ji
te nalaze u inottrontfvu.
Racuna te da je ukupno vred-no- st
uitoda u Zapodnoj Ne-maik- oj
oko 800 miliona ma-rak- a
godiinje, ali samo dve
petine te sume dolose u zem-lju.
U jednoj anketi mnogi
radnici su istakli mllljenje da
nisu zainteresovoni za sbnje
novca u banke u Jugoslaviji,
jer sve devize odlaze u Cen-tro- hi
devizni fond, a lokaln
banke nemaju od njih nikokve
koristi, pa tako ni taj kroj. hd.
Koliko je migracija komplek-sa- n
problem pokazuie, izmedju
ostalog. i injenica da to nfim
bavi oko 30 naiih orgonizocija
i institucija i da je ttvoronje
jednog komiteta za koordina-cij- u
i tinhronitovonje delotnosti
tih akcija pottalo imperoHv.
2arko Boii!
(8orbo'7
1 ..i4'. _..т.... ]. i,ii,u ukupii.iiii iznosi cjelo-kiipn.- ur
pi.urtMiua am. 1 i.'--k (ишкиЧ inozemtx--U (&tl
2A nulijanle dolara listi fflantih vojnih 1l1 ifte'lrkaanlaitiaoj t1i 9StiAS.DSlijederi na 11 "Lock- heed" (U9 milijardi dolara), "General Elektrie"
(U" milijardi). "Tnited Aireraft" tJt miiiAm
Л ff 1 11 T l _ -- . ...I " le.чiаeпnнo.пnеeп—aimioiilseniaeirrap( h1,1 m(7il7i6jarmttail)i.juniav)m, ena1}tлn--m' (60 m(7il6i2junma)i.lij"uOnean),eralNMorothtoarms"erjieeatnek Idiwtkivp(lsi"
♦kЈ.uЧ0pmnjilivjurnna'iidio.l.atira i.ljinuildi jetilammdo7t bi1..62 jKwto u u- -
|
