000032a

OCR Text: WnzrT TW;
HRONIKA
naseg vremena
(Xntavuk sa t. 1)
-- ai'uva. Zatu ZajaIn- - Sile tirlm da otlinah priznajii
'it(nnn Xrina'kii kao zawbnn lr2avu, da lxiikoj
Vladi onemojfn' da oniza i orgniiizuje novi voj- -
lif-k-i ajMinit, ]ojiit onogn rariijeg. da wl nje zatraze
la otia it korenit nnSi novi jiokivt narizina i i-- e-
апча. Zato j ZajMidna XViruv'ka danaM najt(£i
иоМип Kviojm'. Jjr iii Sovji'ti nm мкмЧ da ditgo
tatiu liladnoknni i da na svojitn grnniraina do--
voir to nctiuH'ko fiimr nj'. Sada, kada l)i ajviSt
rtlwlo da radi na mini i ntisavanju prilika u Krti, Zajmdiia Хипаока provocira i IatoJSnu
NVnutf'ku i so4ijali.4tik lrzave i zakaznje izhor
lovog pri-dwdnik-a
ZaiMtdnc Хршабкс u Zapadnom
1т1нш, koji viSf nijc tiji-- n tritorijf tmro j
aMMliiut savmufima. Ti izlMiri zakazani nit Д
uarta o. a. Zajwdni JJcrlin izazivao je #ен1о hum
i javnosti, pa je vrlo lako da mole da izazovo i ovo- -
.a puta.
Sitnarija V, naravno, hiti mnogo jaMiija kada
Nixon dorije u Kviojm i kada iiemi jHwtu jwrnc- -
lutiitt 'vrwkim zeinljama. Tu 'e w otkriti toznje
apadiH' rvnkeijc i vidcti jasnije kontino ameriSko
jtoljni' politikc, (h! eijejj re piavea najviAo znvi--
-- iti dalji tok ilognrijnjn u svetu. 'J'u ee najboljc
idi-t- i da li sit ti svi takttfki potezi, kojp jc ueinio
irtiiiMilnik Xixon ovih dana, l)ili ixkreni, ili jo to
ila neka riiploniatrtka olnnatia i za vara vanje nvot- -
~ki- - javtioti incd iieknin hiirotn koja hi inoglrt da
lodje. lTtesiio jc Sto чи povodoin iijegovog UHtoli- -
enja na pi4MlM4lni("ki polozaj izinenjeiii vrlo мп1нГ- -
ii tclfKiTiini izinedjii iijega i Minkve, pa to pniza
tunnjo mule.
CVntralni koiuitet u I'eogriulii odbio jc da Л1-lanci-ina
iz .JiiJSne Srhijc dozvoli da iiMtanovo novu
(Пмиики tvpuhlikti u .Iulaviji, a to jc мпнлчш
ia ivomc inestu. Ali, nazalcwl, za mvc to Sto не tatno
Iciava kriva jc Vlnda u ISeogradu, koja nijc vodila
Idhm nacioiialini }olitiku u zcinlji, i koja jc dnla
clikoa inalia Hovniiziuu. Tojja zla iina i ti drugim
iiajcvima. jcr м pnstilo da sc шпоцс rcpuhlikc
dviSe ra.4Njasajii. Zato IiiKiwIavija od.ad iina da
o spava i da vise radi na opitcm jediiiHtvu. .Icr
iko vv Hvakn icpuWIika da rajiirnjc svojc naciona-izm- c
i svojc Hoviniznic, onda ticnia draivc. Ako
nislc da jc sanivaju za Itntliu'iKHt, u njoj dnnas
ukovodiiK-- i trclKt da up'otave liannoiiijii, pa da
c nilc nc Hcti licKciiionija jcdnili nad dniini,
da w Hvak poitnvi na vojc nicMto. 4'nda vo ona
la bolje eveta i da sc ptctvara u tvrdjavu kojoj
likakva si la nc:c vi5 шшЧ da potkoajc tcnicljc.
Svctfrkn javnost ovih dana роГЧпјс la sc Imvi
piizimiijcm Kiiu wi strain- - Kanadc, Sto cc svakako
iiifti jedan novi toni u {tolitici na anicrickoin kon-niciit- u. 1'iwtojc tcznjc i italijnnskc Vladc da iri-Mi- a
Kinii i da sa njom usjKntavi diploinattkc ol-iim- '.
Ako misli ICina da ncsto nini, ona trelm
la izgiadi svojc spoiovc sa Sovjethna. Tok onda
na cc nio4 da otvara vrata i da se sloliodnijc luica
i talasc vrtk- - diploniatiji1, i da n xctu ncsto
ti;n'i.
f'nn. I', tilminrn l'(j'
Odluke kongresa
Dologna. 15. februara (Ta- -
.jug) — Kongres talijanske
4omunUU6ke fNUiiJe MAkeo
e pun auflaanoat ortjw--
actjom p-art- U; politikr- -
.oja Je isneseta u preUton- -
-- ro.snim tecatna I refenttu
:rneralno Mkretara LulgU
:,ouga. Ti dokumentl odnoal- -
i su se na tri oenovne teme:
amaeenje polltike mirolju- -
i:ve koegslstenotje, koneep- -
iju detnokrfttakoc puta u шо--
ljalizam. twrtljaku llnlju za
ovi proieterskl tnternacto- -
alUam.
Ta linlja protsUsl Iz suvo- -
a KPI u medjwarodnom
adniekom, когаипШМкот
гелоШектатот pokretu l
oen aktlvnosti u tratenju
ovog Jcdlnstva medjunarod- -
.од radnMkog i komunistic- -
tog pokreta zasnovanot na
ednakosU partUa usajam- -
,om pottovanju auretcntteta
nezavlsnostl. Xongm je
.sto tako potvrdto procjene i
-- urove iz teza i Loneotog
: eferata u vezi s docadjajima
: CehoslovaMcoJ i akttvnoati
:oJu su u torn pofleda pro--
odili rufcovodei orfant ta- -
ijanske prttje
Ovo Je erodni dJo reaolu- -
ije koja Je konares na pri- -
edlog potklofce кооиаЦе u- -
vojio u subotu na zavrinoj
;ednici. Inaie. кого cije'..
ekst rezolucije odnosi se r.a
леГ "'VwB1''" ,fTp!st- - " ТЈГ"" T
Jdintv©, 21. februoro, 1969. — SIR ANA 4
strateglju borbe talijanske
komunisti£ke partije na u-nutrai- njem
plana.
Reauiueljom se prtje svega
potvrdjuje vatnoat atrakigl-J- e
re form I i saveza s napred-nfc- m
i detnokrataktin snaga-m- a
I latlce da se na ovoj li-n- lji
nalas4 i borba sa sudje-lovan- je
narodnlh maaa u od-luclTa- nju.
sa raxnovrane fo-rme
direktne demokracije
koju treba voditi lstovremeno
s ЈаашЈет drugth demokrat-skl- h
institaclja. Na ekonotn-sko- m
pUnu. KP ItaUJ traal
nove forme razroja na se-kto- ru
drtavne indusUiJe 1
drugim javnim setctortata.
Posebno se pri tome ukaau-J- e
na potxebu brief raaro-J- a
nerazTiJenog Juga. sto tre-ba
postaTlti vise nego ikada
ranije kao osnoml naekma-ln- l
problem, koji at mote
rjetavatl тччУт investfcra-nje- m
a industrtjski 1 poijo-prtvred- nl
rasvoj ovih obiasti.
Kongres Je — istlee se u
dokmnenttt — izraato aoU-dam- ott
s arapsklm narodl-m- a,
Istafeao hltnost rjeiara-nj- a
krlze na Srednjem Jsto-k- u.
potrebu UkTMUranJa po-UUo- klh
i diplomauklh po-slJed-Jca
iaraeiske agreaije na
basi resolncije VUa sigur-nos- U.
Strategija reformi. kale s?
u rezolucij:. sadrt; elcmen'e
Pavlov Russellu i
Sartreu
Sofija — Akodemik Todor
Pavlov napitao ( u Oeiw-tveno- m
frontu" kako nij po-trebn- o
da s bud "veliki mo-tematif- ar
i nvlik filotof koo
lord Bertfond Ruttdl, ni gzi-stvncijali- tt,
tj. wbjvktivni ide-alist
koo Joon-Po- ul Sartre" da
bi м hvotilo kako 1 "ulozak
broltkih tocijalittiikih armija
u Choslovaku u biti tpatio
mir u Evropi i otigurao mogut-no$- t
i#holovo6ioi da naitavi
% joi vdim utpjMima voj po-litii- ki,
konomski i kuhurni
razvoj".
Otnotava'tuti RusmIIo koo
tipi£nog prdtavoika apttrokt-no- g
numanizma, apstroktn
slobod i apttraktn dtmokra-cij- #
— Todor Pavlov koi da
RusmII "uop no 2li .Hi nt
mole thvatiti da bi trebalo
najvodu, svjottku nogradu za
mir dobiti upravo pt todjalit-tiiki- h
2malia a Sovjottkim
Savezom na Mj. zato Ho u
on u krojnj vrijmc i utpji-n- o
sprii{M impcriialittKku a-grti- iju
u irdnjoj Evropi".
PORAST INDUS7R1JSKE PROIZ-VOONJ- E
U SOVJETSKOM
SAVfZU
Koko javlja tev(,irlj Nw
York TimM iz AAotkv, indo-triitk- a
proizvodn(a u Sovjt-iko- m
Savzu proii godin j
povefana za 8 potto.
Nav6 poratt 2obilj2n j
u proizvodnji lktrr nf-gi- j,
maiincrij i trajne potro-ia- k rob.
U ogrikuHuri, иг1ој u cij-lin- i,
poitignut ) novi rkord.
Izvan agrikultur upotlno
j SS milijuna otoba.
Pu2anstvo Sovjettkog Save-z- a
pofetkom 1969. iznosilo je
239 milijuna.
Useljavanje
Jevreja u Izrael
Od Junskog rata 196. da
kraja 19G8. u Izrael so ueeli-l- o
42.000 Jevreja Iz raznlh
dljelova. Oiekuje ee da u Iz-rael
dodje Joe 35.000 ulje-nik- a
u toku ove godtoie. BroJ
useljenlka iz raavijwlh за-pad- nlh
aemalja povwSao se
za 70— 0 poto u odnou na
prethodne godlne.
Ovl podacl saopdeni su na
konferenclji jevrejskih llde-r- a
u tzraelskom Parlamentr.
KP Italije
preclznog programa koji se
potvrdjuje na skrienom I
raanovrsnom planu borbe.
Ove borbe tmaju aa eilj rea-lizaci- ju
stvarnih promjena
u drustveno - ekonomskoj
strukturt i u odnoateia snaga
kako bi se otvorile pukottne
u konzervatlmoj struMuri
driaTe 1 stvorio novi blok
druitvenih 1 poUUCkih sna-ga.
Sa dugoroenim cUJertma
borbe poveauje se borba za
hitno rjeiavanje akutnlh
problema sirokih maaa ra-dnlc- ke
klase Italije. oorb
za radnMke akupitme u tvo-rnicat- nu
1 druge obUke de-mokracije
u boat — u poUo-privre- dl.
Industrtjl. Akototvu
i drugim oblastlma UroU.
Poseban dio rezolucije po-svee- en
Je probiemlma lz-irad- nje
poUUekog Jedlnstva
Ueviee. U dostumentu se na-vo- di
da se kriaa u bloka li-Je- vog
centra produbljuje i
da sbog toga narastaju one
drustvene nage koje traie
nova poliUcJca 1 ekonomska
rjesenja. Put ka novoj vecl-n- l.
kase se a resotaciji. rodt
krot drustvene pottrete kon-frantira- nja
1 poUttoke akci-J- e
kako bi se pridobtie nor?
potltlcke anage, otrarOo no-vo
ofcupUanje laloklh i kato-llcJc- ih
snaga ljevice i patl-gl- a
reorganteacija i promje-na
struktare l;evice u r.-e-
-
OPET OOGODJENO SUOJENJE
TEODORAKISU
Atno — U Ateni j soopde-n- o
do Џ ponovo na rwodre-dn- o
vrijom odgodjeno tu-dje- ni
grCkom kompozitoru
Mikisu Todorakitu i ivtvorici
grfleih polittjara. To j vc tr-i- o
uzattopna odgoda sudjenjo.
Kompozitor $e nalazi u pri-silno- m
politifkom 2atooBniifvu
u udaljrtom mIu Zotuna na
centra Inom Peloporxzu. Sudac
koji jc trebalo da vodi taj pro-c- s
izjavio j da je prebociva-nj- c
Todorakisa iz zato&tniStva
u sudnku u Atenu praktitno
nmogu6t iz "razloga tigurno-$ti- ".
Proon je trebalo da poen
o srijedu na tmliu optulbi
iz 1966. godin, kodo tu te
poznot grfte licnotti javno
upozoril tadainju vladu da
vojtka tprma udar.
GROBNICA 2RTVAMA U
SZCZECINU
Variova — U boltittoj luci
Szczecin, prMikom zmljanih
radova, otkrivna je veliko
g'obnico ta 200 ljudtkih ko-ttur- a.
Ittice tc da tu to bili
muikarci tori izmsdju 20 i 25
godina poubijani mecima ili
Cki6ma. Mdjuim, nij bilo
nikakvih mogu6Mtti za idnti-ficiran- je jr tu tvi bili tahra-njen- i
goli. Prvi rozuitoti ittrage
pokozuju da tu to Irtve noci-ttit- k
Njemofk, koja e u tarn
podru2u imolo koncntrocione
logom ta vile od 200.000 za-toeni- ka.
JAPAXSKI PKIVKLDXICI
POSJi:rJUJU
SOCIJALISTICKK
Toklo — Prlvredna dele-gaci- ja
Japana otputovat ce
Wuceg mjeseca u poejet Ru-munjsk- oj,
BugarskoJ, Ceho-slovadk- oj
1 Jugoslavlji. Kako
Je objavljeno u Toklju, de-legac- lju
6e vodMl predsjed- -
nik Saveaa prlvrednih orga-nlaad- ja
treba da stigne u
BukureM 6, a u Beoexad 9.
maria.
PKOVOKATIVXI
MAXCVKI
Vartava (PAP) — Poljskl
list "Trybuna ludu" naiiva
americke vojne vjebe, koje
su nedavno aavrtene u Sll
ХјетабкоЈ u blislnl £eholo-vaAk- e
ranlce. provokati-vni- m
manevrfana.
Teiko Je, ple list, ne vi-dj- eti
kako se vojnton demon-tracljam- a,
zeli u zemlji na
slh Juinih usjeda pomott
onim snagama koje bl volje-l- e
da se desorganlalra iivot
kod kuce. Na taj nacin sa-- J
kljuduje "Trtbuna ludu", j Washington pokasuje evrop-- !
skim partnertma u NATO;
svoju sprenmost da pridono-s- e
Jacanju agreaivnog bloka-- i
hlodnoratovskmi oajecanjl-m- a.
I
noj cjlnl.
Kratak, vaajskopoiiutki
dio tekata rezomclje odnosi
se na pogorsanje ertuacije i
podrucju Mediterana dc (eg i
je doslo aaostravanjem kr.-z- e
na Srednjem istotra i sv -
jacim vojntet prtsustvom
NATO u Sredoaemlju. Zboz
toga — kaie se u polKiekorr.
dokumentu talijanske parti-j- e
— opaana je ltoija potti-njavan- ja
u koneepciji A.-lantsk- og
pakta, koju podr-zav- a
vlada lijevog centra
koja je dovela do toga da
Italtja poatane utlutna bazi
Sed. Draava i NATO, sa nje-n- u
polltlku aktivne neutral --
nosci i mira. aa raspuitanje
vojnlh btokova i evropsicu
.oagurno na bati prtsnanja
poetojecih aranlca. kojima
prljeti njemackl revaneteam.
kao i za preobralaj Medite-ra- n
a u more mlra
CRKVENI SUKOBI U LATINSKOJ AMERICI
Kardinal Seper protiv
jezuifa llica
Cudad AAexico — Nai cen-ter
name vze to crkvom i a-nat- am
koj te no not bacoju,
ne mogu not ni pogoditi '. To
je zatad jedini odgovor ugled-no- g
katoliikog tv4nika, mo-nitinjo- ra
Ivana llica, direktera
Centra za druitvno-konom-tk- a
ittrazivanja u Cuemavaki,
na odluku kardinolo Franje Se-рт- а,
Ша Kongregacij za
doktrinu vjre (Svti uficij} i
zagrbo2kog nadbitkupa, da
"tvim katolicima i katolttkim
$vednicima zabroni prittup" u
lliosv akodmtki centar. Jdan
od najznacdjnijih naucno-ittra-zivoik- ih
centaro u Latintkoj A-mer- ici
ttavljn je toko no "a-n- u
littu", na "indekt", pod
"anatmu".
Potez protiv llica trnutno je
najnovija pizoda u oitroj bor-b- i
ito j vod mtdjutobno po-dijl- jn
ttruj u kotolidkoj
crkvi u Latintkoj Amrici. Slul-bn- o
i formalno, tve ttruj ze-- I
"toot uglda i prtti!a crk-ve- "
na torn kontirwntu, koji te
joi tmotra "tvjttkom tvrdja-vo- m
kotolioanttva". Ali dok
jtdni taj "spot" vide u jaca-nju
unutrocrkvtne ditcipline,
drugi — kao Ш, na primer
— ti brim prilagodjava-nj- u
novim prilikoma i novim
uvjetima. Kona2no, proilogo-diin- ji
potjt pope Pavla VI
Kolumbiji imao je tokodjer taj
cilj — da vjrnike na torn kon-tinent- w
podtjti kako te "cen-tar
ivte crkv" i dalj nalazi
u Vatikanu" i kako "iz Vatika-n- a
" i dalj ttiiu glavn dirtk-ti- v
o razvoju katoliionjtva I
u Latintkoj Americi.
OSLOBODITI SE TUTORSTVA
SJEO. DR2AVA
Na neiredu Wita. papino pu-tovan- je
kao da je toda poilo
donotiti tuprotne efekte. Jr,
za razliku od mnogih drugih
katolidkih tvcenika iirom pro-ttrano- g
"zlnog kontinnta"
koji tu troiili bri prilagodja-van- j
crkv novim uvjetima,
Hid j ipok otiiao najdalj. On
je tv tvoje ambicije za "e-mancipac- iju
crkve u Latintkoj
Americi" v2oo za Vatlkan, a
protiv — katolifke crkve u
Sjd. Driavamo.
"Mitionari iz Sjed. Driava"
— napitoo j Ivan Mil joi prije
dvij godin u jdnom jezuit-tko- m
edsopitu u New Yorku
— "bacili tu katolifku crkvu u
ANTIAMERICKE DEMONSTRA-CU- E
U TURSKOJ
Ittambul — Potjet jedinica
amerike lette flote Ittambulu
bio je povod za demonttrocije
u tri turtko grada. Ozlijedjeno
je oko 130 otoba.
U Trabzonu na crnomortkoj
oboli oko ito ttudnata je o-zlijedj- eno
u sukobima s polc-jom- .
U Izmi'u e oz'i edie-- o
oko 30 s'aea'a res4: s. -- ie
monst-a- ' c e ':r гтсд
mode! г"-- с c- -: : - i
"Is T s t'.
La'msitoi Ae'.ci u sp'egu $
геаксцот imperijalizmom.
Crkvu u Latmskoi Americi" —
opommioo je — "treba otlo-bodi- ti
tutorstva Sjed. Ottawa,
pribliziti je narodu i ponovo
vezati za Votikan".
Ilic je tada zabrana upuie-n- o
iz Vatikana. $ef Sveiog u-fic- ija
Franjo Jeper — prvi ju-gotlove- ntki
tvecenik koji je
potlije Stepinca dobio crveni
kardinaltki Mir, upravo sa
zodatkom da kao "ektporwnt
nove votikantke Ijevice" tredi
unutrainje crkvene tvadje i
ratpre — odlufio te da zabra-n- i
katolicima da tudjeluju I
rode u llicevu centru.
DUG PUT OD BRACA DO
CUERNAVAKE
Za neito viie od 40 godina,
Ivan Ilic je prevalio neobidno
dug put t otoka Brola do mek-tKko- g
grada Cuernavake. ' Od
oca Oalmatinca i majke auttrij-tk- e
2idovke, Ш je pottoo fi-loz-of,
kanonik, tojni paptki
komornik, pomocnik ameriikih
kardinolo Spellmana i Cuthin-go- ,
a tada, nakon Seperove
akcije, i prvi i jedini latintko-amerii- ki
anotemizironi jezuit.
Na tako kttrmne tankcije,
barem u torn dijelu tvijeta,
Votikan nije otudio cdk ni ka-tol&k- og
popa Camilla Toreta
koji j prije pet godina napv-tti- o
tvoju crkvu da bi t puikom
u ruci pridruito kolumbijtkoj
gerili. Nije anatemiziran cak
ni braziltki bitkup Hldr Co-moro
koji j u tvoju katedralu
uveo diez i je-j- e muziku, o ni
belgijtki mitionar Gregoire Le-merci- er,
koji j upravo u Mek-tik- u
prije viie godina otvorio
ptihololki inttitut i nauinom
ptihoanalizom dokozivao da
je 99 potto katoltfkog klera u
zopadnoj hemitferi "krenulo
putem Kritta tamo iz agoUtic-ki- h
ciljeva i otobnih ombicija".
Ilicevo djelo govori tamo po tbi i 0 njegovu "grijehu". U
centru grada Cuernavaca Ilic"
j otvorio jedinttvenu vitoku
ikolu druitveno-ekonomtki- h
nauka za izutdvanje problema
tuvremene Lotintke Amerike.
Po 12, 14 i 18 tati ne dan,
potjetioci te ikole udili tu ipa-njolt- ki
i portugaltki, a zotim
prouoavali glavne druitvene
teme tuvremene politlke na
"zelenom kontinentu": proiz- -
i prolli ulicama grada uzviku-u- i
antiamericke parole.
SEOBA JE EVROPSKA
Od 1945. do sada napuitilo
je evropske zemlje 65.000
UtralivaJa, ne ralurtajuti I lije!-nik- e,
kojih je otiilo 1 viie.
Od iieljenih mladih strut-njak- a
najviiih kvalifikacija
danas u Sjedinjenim Amerii-ki- m
Driavama radi otprilike
svaki drugi.
- se t?9-- ' % w --ј"чЈ gV "ПК. ј 9 A# -- jfijtC J
M - i P' r,." "Si Sc
vodnjo bokra i ialitre u Cilu,
uzroci opfeg Itrajko zeljeznioB-r- a
u Mekiiku (195©!. tndnci-- j
k vojnim pucevima, otnovni
problemi ograrne reform, ne-okolonijali- zam
Sjed. Driava
prema Latintkoj Americi, nera-zvije- ni
na omeriikom tlu. Samo
u toku proile godine. kroz Ili-d- ev
j centar proile oko 300
'teminoritta", a predavanja
na toj vitokoj ikoli drzali tu
185 nojittaknutijih iveuiiliinih
profetora, tvih politiikih ten-denci- ja
i iz tvih krajeva tvije-ta.
U biblioteci ikole ima tre-nut- no
viie od 250.000 izabra-ni- h
tomova iz tvih druitveno-politi£ki- h
podruija — od tve-to- g
pitmo, preko Marxova
"Kapitala" do zapita Che Gu-eva- re
i naucnog tumaienja ha-icdntk- og
vrocarttva i indijike
magije. Direktor ikole Ш naj-vii- e
te koritti torn bibliotekom
— cita u protjeku iett knjiga
dnevno, a svaki dan drii pre-davanja
po tri do cetiri tata,
tluieci te pri torn kojim od
dvet jezika kojima perfektno
vloda.
CRKVA — NA RASKRSNICI
Za llica, uprkot tome ito je
ttavljen na indekt i tadainjim
"centrumaikim itru jama" u
Vatikanu, "ttvar je potpuno
jotna": u Latintkoj Americi —
koko on kaze — crkvi prijeti
totolna propatt oko te brzo ne
adaptira. Nije ttvar tamo u to-me
da te iz liturgije izbaci ne-razumlj- iva
mita na ttronim
jezicima i mote privuku die-zo- m
ili je-j- e muzikom. Veliki
je problem tvakako kontrola
radjanja, oko cega je dogma
opet prevladala pred razu-mo- m
i logikom. Ali nojkrupni-j- i
je problem thvaconje uloge
i mjetta crkve u motama koje
te nalaze pred druitvenom
ekipjlozijom. Strukture vlatti,
vlatniitva i metode politike u
Latintkoj Americi prevladani tu
i do ektplozije, do revolucije
mora dodi — prije ili kotnije.
Za crkvu je nuino da ne po-ton- e
u toj ektploziji, da te ito
prije prilogodi i stane na ceio
joi yjemih mata koje troze
promjene. Tako govori jezuit
Ivan Ilic.
Nije ttoga cudo ito taj vjer-k- i
fanotik, pripodnik jezuit-tko- g
reda, papin komornik i
tveufiliini profeior ne nomje-rav- a
oduttati pred Seperovom
zabranom.
Mojo j tkola civilna utta-nova- "
— koi H — "a ja
tarn odavno dobio licencu (kar-dinalt- ka
dozvola za odtuttvo
od crkvenih obovzo i ne otje-5a- m
te pogodjn Sprovim
dekretom". On ipok ttrahuie
da 6 zabrana utjecati no broj
polaznika njegove ikole u Cu-ernava-ki.
Jer — prema izjavi
Ivana llida — petina ucenika
niegove ikole dolazilo j iz re-3C- J3
loolickih svedenika.'
B. Rafajlovie
-. r"'