000032

OCR Text: Pogledi i misljenja citaoca ♦ D. Jovanovic
Volim otvorenost i kritiku
Edmonton — Bilo Je prilid-r.- o
razgovora kojeg Je potakla
gdjica Mlra Pazin o pisanju
"Jedinstva". Po pltanju na-S- eg
stava prcma ustaSama J
cfitnicima neki od nas smo
sklont blazijoj, a drugl ostrl-i?- }
llnljl.
Ja se sla2em s onlma kojl
otvoreno gledaju na zlodjela
pojedlnaca ill grupa naSlh
narodnih neprljatelja I kojl
node da se o njlma govorl bez
ikakvog sustezanja. Pisanje o
njlma pomaze svakom rodo-IJub- u
da se lakSe snadje kad
s njlma dodje u dotlcaj 1 de-bat- u.
Po dolasku u ovu zemlju
Ja sam najprlje filtao "Hrvat-s- kl
glas", all kad sam doSao
do "Jedinstva" naSao sam u
njemu vede zadovoljstvo. U
"Jedlnstvu" uvljek Je dlanaka,
kojl me intereeiraju kao rad-nlk- a.
Uza sve dopada ml se 1
otvorena krltlka 1 prlmjedbe,
Sto se kretalo oko misljenja
Mire Pazln. Takvu otvorenost,
nlsam mogao nacl u "Hrvat-sko- m
glasu".
Vldlm da lma dltoca "Jedin-stva"
s razlldltim miSlJenjlma
To nlje nlSta lose. Dapade, svl
trebamo da otvoreno 1 lskrc-n- o
kazemo Sto Je dobro 1 Sto
nevalja, Sto hodemo 1 Sto ne-dem- o.
Kao IJudl 1 kao radnlcl,
svl ml lmamo Jednake lntere-s- e
1 Jednake zelje, pa demo se
u SlrokoJ 1 otvorenoj raspravl
sporazumjetl 1 dodl do za- -
"NEVJERNE TOME" U HAMILTONU
lma "nevjernlh Toma" ov-dje
u Hamlltonu, kojl su zao-grn- utl
"Jugoslovenskom kaba-nico- m"
i paradiraju kao na-pred- nl
IJudl, kazu da nlsu
Sovlnlstl. Izgleda da lm Je to
potrebno da lakSe mogu raz-govar- atl
sa lstlnltlm napred-nl- m
Jugoslovcnlma, kojl su za
socjalistlcku Jugoslaviju I ko-jl
su za kanadskl naprcdni
radnldki pokret.
ZaSto ovo piSem? Evo zaSto:
Naprimjer, da bi pokrill
svoju golotlnju onl se sluze sa
Izgovorlma: "Eto, da Je Savez
Jugoslovenskih Kanadjana
lmao na drugom mjestu za-ba- vu
doSao blh, all, ovako, ne
volim da idem u ruske sale
(Dom) 111 ukrajlnske, znaS,
onl su protiv Jugoslavlje".
Mnogl nlsu povjerovall "ne-vjernl- m
Tomama" pa su doSll
na naSu prlredbu I otlSU ve-s- ell
1 zadovoljnl.
Ispravka
U proSlom broju "Jedin-stva"
od 20. Januara nehoti-mlcn- o
se potkrala greSka;
Ispod sllke lz Hamltona sta-Ja- lo
Je samo "Sa sjednlce SJK
u Hamlltonu", a trebalo Je da
stojl:
Ovo Je Jcdna od sjednlca
IzvrSnog odbora SJK koje
odrtavamo u prostorijama
druga Mate Rajnovlca, koje
nam on ustupl besplatno 1 k
tomu JoS nas 1 dasti; slika nas
radl uspomene prijateljlma,
kojl zele da imaju uspomene,
a narodlto Je vazno lmatl
uspomene od svoj in drugova
u organlzacijl!
Izv. Odbor
Hamilton
0? li s!e obnovili
nrefolafn?
kljudka Sto nam Je sve po-J- a
prlmjedujem da su dl-treb- no.
taocl "Jedinstva" vrlo zado-volj- nl
plsanjem naSe novlne.
Ne misllm na pojedince, ne-g- o
na onu vedinu, koja Je ved
iznljela svoje mlSlJenJe. Ako
nekom nlje po voljl ono Sto
se piSe o ustaSama 1 detnlclma
neka ne gledaju samo na
svoje osjedaje, nego i na osje-daje
druglh, onlh kojl su na
svojoj kozl osjetlll njihova
zlodjela.
Misllm da bl urednlStvo
trebalo objavlti svakl dopls
kojl Je poslan na uvrStenJe.
Ako nekl dopis nlje pravllno
napisan 1 ako mu smisao nlje
dobro sastavljen, treba dotje-ra- tl
1 lspravitl onako kako de
to odgovaratl u Javnosti. Svl
ml trebamo lznljetl svoja mis-ljenja
1 ne ustrudavatl se sta-vl- tl
svoj potpls.
Isto tako treball bl neSto
red! 1 o uzdrzavanju naSe no
vlne. Ako demo da lmamo svo-j- u
radnldku novlnu, duznost
nam Je da za nju neSto 1 udl-nlm- o
— svakl prema svojoj
mogudnostl.
Nekl dan sam u Cal-gary
razgovarao s naSim sta-rljl- m
doseljenlclma o radu za
proSlrenJe "Jedinstva". Prldali
su ml kakve su sve poteSkode
imall u onim prvlm danlma
1 mjeseclma pokretanja Stam-p- e.
Blla Je masovna besposllca
1 oStra borba za uzdrtavanje
NE VJERUJU U I'ISMA
I POZDKAVE
Nekoji "nevjernl Toma" ka
2e da pozdravl 35-godlSn- Jlcl 1
novoj 1967. godlni nlsu pisanl
lz pojedlnlh gradova nego da
su "lsfabrlclranl" u admlni-straci- jl
u Torontu. Kazu te
"nevjerne Tome", kojl slju ne-vjerl- cu,
a ko bl to mogao vje-rov- atl
da tollki IJudl stalno
Salju pozdrave 1 prlloge? "Ovo
Je isto plsala faSlstidka Stam-pa
natrag nekollko godlna, all
su prestall, Jer su se destlti
IJudl 1 zene kojl su zeljell da
Imaju svoju naprednu rad-nldku
Stampu trudlll da ta
Stampa stalno izlazl i da lm
donosl lstinu 1 da raskrlnka-v- a
neprljatelje radnlckog po-kre- ta
(1 samih sebe) cctnlka
1 ustaSa.
I TO NE VJERUJEM
Nekl "nevjernl Toma" kaze
da film (komedija) "Put oko
svcta" od Branislava NuSlca,
kojl Je prlkazlvan u Hamllto-nu
ujesen proSle godlne nlje
pravljen u Jugo3lavlJl zato Sto
su naplsi u gradovlma u Srbijl
u dirillcl. "Od kud dlrlllca u
Srbijl?", pita ovaj "nevjernl
Toma?" "Ta, bogamu to Je
rusko!" —
Negdje sam citao gdje Je
Jedan visokoudenl covjek (ne-zna- m
kako mu Je lme) napl-sa- o
da "Jedna budala moze
postavltl vise pltanja nego
stotlnu pametnlh odgovorltl"!
Ovo se dogadja zbog toga Sto
"nevjerne Tome" ne znaju nl-
Sta o predmetu o kome govore,
a drze se da sve znaju!
lma 1 takvih kojl najbolje
znaju samo kritlziratl 1 dava-- tl
lnstrukcije Sta treba raditl 1
kako treba radlti i Sta bl sve
trebalo uradltl, all onl nece
da se prime nlcega, nece da se
zamjere nekome. . . !
j Gluva SluSalica
JEDINSTVO UNITYЛ1
V b' h 1 evrrv FrsHa"' in Serbo-Croatia- n and Slovenian languages.
b Jed.r.r.tvo I'lifc'.rhinjr Company, 479 Queen Street West,
Toinnti 2 П, Or.tario Canada; telephone 3G3-1G4- 2 Frlitor Sfjepan M.o.'ic, Kusinet3 Manager Ivan SUmae
- b mt n rates Jfi.OO rr year ISA and other countries $7 00.
A i--
hor ,ed a Second Class Mail. Post Office DepU Ottawa.
and for "aynent of postage in cash.
golog 21vota. Neki su morali
radlti dak za 5 dolara na mje-se- c.
Ja vjerujem da Je bllo
tako. Uzdrtavall su ne samo
sebe, nego 1 novlnu, koja se
danas zove "Jedinstvo".
Izgleda da mi mladji ljudi
nlsmo pravllno shvatlll po-tre- bu
podrzavanja onog, Sto
su nasi starijl zapodell. lma-mo
svoj radnldki list na vla-stito- m
Jezlku, sve Je gotovo i
prlpremljeno, samo se treba
energidno prihvatiti posla na
doblvanju novih pretplatnlka
1 Slritl "Jedinstvo" medju hl-lja- de
mladlh IJudl, kojl su
posllje rata doSll iz Jugosla-vij- e.
Treba doprlnjetl 1 plsa-njem.
To de bitl najveda na-gra- da
"Jedlnstvu" 1 najveda
zahvala starljlm doseljenlcl-ma,
kojl su taj list pokrenuli.
Ja ovdje Saljem 10 dolara.
Od toga Je 6 dolara za moju
obnovu pretplate, dolar 1 50
centl za kalendar, a ostalo u
fond. ProSlo Je 35 godlna od
kada ova Stampa izlazl. Ja
JoJ 2ellm nove 1 JoS vede
uspjehe u budude.
STJEPAN POSAVEC
KARLOVE
JADIKOVKE
ClkaSka "Danica" u broju
od 18. Januara donosl napls
Karla Illnica pod naslovom
"NaSa nova polltika u Kana-dl- ".
Ilinlc Je poznat kao pri-staS- a
ustaSke polltlke. I kad
on govorl o potrebl "nove po
lltlke", onda mlsli da Je ona
potrebna onima kojl hoce da
"oslobode" Hrvatsku, proglase
"nezavisnost" ltd. Nas ne in-teres- lra
da 11 Je Illnic prona-Sa- o
"pravl put" za ustaSke
elemene all se slazemo s njlm
kad kaze da politika koju su
sprovidlll 21 godlnu "nlje do-ve- la
do cllja".
U svom dosta opSirnom na-pls- u
Illnlfi piSe 1 ovo:
"Medju naSe zadace u Ka-na- dl
spada 1 suzbijanje utje-caj- a
"Jedinstva', kao 1 sve
Jugoslavenske 1 komunlstlcke
Stampe, koja se Je sada poce-l- a
u veclm razmjerlma Slritl,
te bojkot svega, Sto dolazl iz
Jugoslavlje pod lmenom "kul-ture- ".
,
Posllje toga ukazuje na
HBZ, koja u Ranadi --- .a
10.000 clanova, 1 kako bl to
vellka stvar za ustaSe blla ako
bi tu organizaclju doblll u
svoje ruke.
Sta Je tu novoga''' UstaSe J
njlhovl krnjevlcevski saveznl-c- l
su na tome 1 dosad radlll.
Zasluzuje da se neSto viSe
kaze o Illnldevu pozivu za boj-kot
svega Sto iz Jugoslavlje
dolazl pod imenom "kulture"
(on tu rlJeC stavlja u navodne
znakove). Samo ne kaze kako
ce to postlcl: kako organlziratl
bojkot u vrljeme kad su 1 sa-- ml
ustaSki element! pocell da
se utrkuju za torn kulturom?!
Illnic u ovom clanku mnogo
hvall popa Kambera 1 lstlce
kao prlmjernog "borca za slo-bod- u
Hrvatske", a taj Kam-be- r
Je proSle subote u svoju
crkvu u Torontu doveo Ivlcu
serfezija! I sad ti organizlraj
bojkot. Prazne rljeci. . .
Ovo nas potsjeca na Jednog
drugog "vellkog" Covjeka —
Jurlcu Krnjevlca, kojl u
"Hrvatskom Olasu" stalno
poziva svoje pristalice da pa-z- e
da njihov dolar ne bl otl-Sa- o
u Jugoslaviju, a njegovl
IJudl u Torontu, Wellandu I
druglm mjestlma organlzlraju
grupna putovanja u Jugosla-viju!
Illnic Je u pravu Kad kaze
da su "borcl za slobodnu
Hrvatsku" doSll u slljepu
ullcu, all umjesto da povuie
odgovarajude zakljucke, on
troSl vrljeme 1 trud na ponav-ljan- je
starlh prica. SlromaSnl
Karlo, ono Sto vama treba
Jeste — pamet!
PromatraS
♦
t
♦
♦
♦
I
♦♦
♦♦♦
♦
♦
Ф♦
Ф
Ф
Ф+ФФ
♦
♦
ФФФ
Ф
Ф
Ф
ФФФФФ
ФФФФФФФФФ
Ф
Ф
ФФФФ
ФФФ
ФФ
Ф
ФФ
Ф
ФФФФФФФФФФ
LUTANJA PO
BRITANSKOJ
KOLUMBUI
5)
RIBA LOSOS U FREJZERU
Neka ml ovdc cltalac dozvoli da
malo skrenem.
Kada se govorl o Frejzeru kojl Je
tollko vazan za zlvot provlncije, kojl
Je stvarno njena 211a kucavlca, ne sme
da se izostavl nl rlba losos. Njlh se
dvoje provlace skoro kroz svaku
aktivnost, 1 zlvot provlncije ne moze
nl da se zamlsll bez njlh. Zato sma-tra- m
da treba da kaiem nekollko
reel o ovoj cudnoj 1 izvanrednoj rlbl.
Ono Sto Je najzanlmljlvlje o njoj
je da ona 21 vi u Tihom okeanu a baca
ikru u prltoke Frejzera. Iz godlne u
godlnu, ko zna kollko dugo, valjda
JoS u prelstorijl, loss u tacno vreme
ulazl u Frejzer 1 lz ovoga u iste nje-go- ve
pritoke, do istlh ostrvca od pe-s- ka
1 nanosa, gde 2enka ostavlja Ikru
1 gde zaJedno sa mu2Jakom posle
umlre. Ponekad naldje cltava najezda
lososa i na uScu Frejzera u okean mo-gu
da se vide ogromna Jata ribe plav-kasto-sl- ve
boje, noSene pllmom. Jata
plivaju bllzu povrSlne all samo za
vreme pllme. Kada Je oseka lzgube
se da bl se ponovo vratlla dim naldje
pllma.
Mlgraclja poclnje nekako krajem
proleca traje sve do kraja Jesenl.
Razne vrste — u glavnom In lma pet,
od kujlh su najva2nlje za ribarenje:
Red (Sockeye), Silver (Cohoe) 1 Pink
(Humpback) — ulaze u Frejzer u
razlicito vreme all u lstom perlodu.
Za ribare sportlste najvainija vrsta
Je Spring koja Je 1 najkrupnlja —
dostl2e 25 funtl prosecno, a ulovljenl
su prlmercl 1 od 50 pa Cak 1 80 funtl.
Prvi je Spring sa kojlm poclnje se-zon- a.
Sockeye dolazl u pocetku leta,
a ostale vrste redom sve do pocetka
zlme. Sockeye Je predominantno riba
Frejzera. Iz moreuza Juan de Fuca,
on, u kompaktnlm Jatima, sa pllmom,
pliva bllzu povrSlne ka uS6u reke. S
vremena na vreme skaCe lz vode 1
tako se pokazuje rlbarima kojl prate
Jato brodldima 1 camclma. Sa ose-ko- m
ga nestane. Cim se pllma vratl,
pojavljujc se 1 nastavlja put ka uScu.
Belclma Je dozvoljeno da ga love sa-mo
u okeanu a Indljancl mogu 1 u
reel. Cim se nadje u reel, on pliva,
korlstecl mirnlje struje bllzu obala,
uzvodno sve do mesta gde ce bacltl
ikru, od kojih su neka vrlo daleko u
unutraSnjostl. Na pr. Cilkotln vlsora-va- n
(Chllcotln) lstocno od Obalskih
planlna, 111 dak Stjuart Jezero (Stu-art),
koje nlje daleko od oblastl Prlns
Ruperta. 700 mllja — neSto nevero-vatn- o!
Ako Je spreden abnormalnlm
rednlm strujama 1 ne mo2e da bacl
Ikru u svojlm vodama, on de uglnuti
bez plodjenja, u borbl da se problje
napred dok 1 poslednjl dah 21vota
traje.
Prva 1 najveda prepreka mu Je
brzak u kanjonu lznad Hopa 1 sama
Paklena Vrata. Ovde u sezonl mo2e
da se vldl kako vellko Jato, riba uz
rlbu, le21 1 kao da se odmara za te-2- ak
zadatak kojl lm predstojl. Nji-hova
boja, sada skoro ljubldasto-crven- a,
odudara od prljave, braonka-st- e
zapenuSene boje reke.
Rlba kao da zna, kao Sto su i njenl
pretel znali, kakve je muke dekaju
Odjednom one pojure zaJedno u otvor
kanjona, skadu vlsoko lznad pene,
gnjuraju se u samo njlma poznate vl-ro- ve,
opet skadu dok ne dostlgnu
mirnlje struje lznad Vrata. Ovdje,
zastaju uz Ivlcu Sljunka, rasturenog
pored obale, skoro onesveSdene 1
Iscrpljene. Malo docnlje eno lh gde
nastavljaju. Mnoglma ne uspeva 1
sna2na vodena struja ih vrada, ba-caju- dl
lh na gole stene kllsure. One
koje ostanu 2ive, posle odmora, opet
pokuSavaJu. I tako, borba se nastavlja
dok ill ne uspu ill ne uglnu.
One koje su proSle sve prepreke,
nalaze svoje reke, redlce 111 Jezera 1
to lsta ona u kojima su se njenl pret-el
mno211i, i ovde 2enka sa mu2Ja-clm- a
pored njlh, upllvaju u plltku
vodu, nameStaJu se u udubljenje pe-s- ka
1 prltlskujudl stomak lzbacuju
Ikru crvenkaste boje. MuJJacl prl-la- ze
1 prskaju svoje seme na polo2enu
Ikru.
I 2enke 1 mu2Jacl su ved na lzdl-saj- u.
NJlhova tela menjaju boju. Me-s- o
lm Je u polu-raspadan- ju. Za dan-dv- a,
prlobale su pune uglnule rlbe.
Za Jedno detlrl meseca, rano u idu-d- oj
godlni, mlade rlbe se lzle2u lz ikre
1 podinju da plivaju. Mladl lososi
ostaju u slatke vode razlidito vreme,
pre nego Sto otpllvaju za okean.
Spring 1 Cohoe ostaju oko godlnu da-n- a.
U okeanu rastu brzo. Kroz dve,
trl, detlrl ill pet godlna, onl de se po-novo
vratltl u Frejzer da nastave
21votnl krug.
Prllikom izgradnje 2eljeznldklh
pruga u kanjonu, vellke koildlne ste- -
na survale su se u reku i zaJedno sa
gornjim prlrodnim odronjavanjem
zemlje prouzrokovalo promene u tok
strujanja i stvorllo nove vlrove, koje
Je losos teSko prolazlo i ginuo je u
masama na ulazu u kanjon. CiSdenje
i mlniranje sa izgradjlvanjem vellklh
drvenlh detvrtastlh cevl oko stvorene
prepreke nlje mnogo pomoglo. Jedno
vreme zbog toga rlbolov Je bio tako
opao da su svi bill zabrlnuti. Lov na
losose Je medjunarodna briga izmedju
Kanade i SAD, poSto ga 1 amerldkl
ribari love u vodama koje pripadaju
SAD. I zbog toga su zaJedno prlstu-pl- ll tra2enju reSenja problema pro-la- za kroz kanjon Frejzera. U podetku,
ovaj je rad slabo napredovao zbog
ameridkog odbljanja zakljudenja ugo-vo- ra o lovu rlbe. Tek 1937. zaklju-duj- e
se zajednldki sporazum i obra-zuj- e Komislja za losos. Posle dugog
Ispitivanja 1 ribe 1 struja u Frejzeru,
preduzima se lzgradnja dva duga
tunela od cementa 1 gvo2dJa, po Je- dan na svakoj stranl kanjona, lspod
povrSlne vode 1 Jedan pomodnl kroz
stene, za prolaz ribe, tako da ova iz-be- gne brze vode pod ma kojlm okol-nostl- ma
1 da lako udje u tok lznad
Paklenlh Vrata. Ovo Je donekle re-Sl- lo pltanje odrtavanje lososa, all
ostala su JoS mnoga druga, bioloSke
prlrode same ribe, dovekovog razume-van- ja za odrtavanjem i razumnim
koriSdenJem ovog vellkog prirodnog
bogatstva.
ZLATO U FREJZERU I
KARIBU V1SORAVNI
Pre nego Sto napustlmo Frejzer 1 krenemo dalje prema severu, lznedu
pred dltaoce JoS Jednu zanimljlvu
eplzodu iz 21vota provlncije, koja Je
tesno povezana sa njenom proSloSdu 1 imala Je vellkl utlcaj na docnijl raz-vo- j. To Je pronalazak zlatnlh nanosa
u pesku 1 prlobalnom Sljunku reke 1 njenlh prltoka i na Karlbu vlsoravnl.
Jer, kopadl zlata bill su najranljl na-seljen- icl ondaSnje kolonlje. Kada Je
pukim sludajem otkriveno zlato u
peSdanim nanosima donjeg toka
Frejzera, vest Je blla raSlrena munje-vito- m brzinom i mase rudara, prvo
lz Kallfornije, gde Je nekako u isto
vreme kopadka aktivnost blla pre-stal- a, navaljuju preko Vlctorlje na
Vankuverskom ostrvu na Frejzer 1 druge susedne reke. Za njima stl2u
i drugl lz celog sveta. Za kratko vre-me,
du2 reke od Fort Langllja do Fort
Jejla (Yale) u samom kanjonu, nldu
mnogobrojna mala naselja. Ustanov-ljav- a
se 1 regularna slu2ba prevoza
brodovima od Vlctorlje i Nju West-mlnste- ra uzvodno do samog Jejla.
Razvija se prava groznldava aktiv-nost.
Vlctorija raste. Sam Jejl, tako
redl preko nodi, lzrasta u 2lvu 1 bud-n- u
rudarsKU bazu. Sa ozblljnlm ko-padl- ma zlata dolaze i raznl sumnjlvl
karakterl, kockarl, lopovl, lgradlce 1
pevadlce. Rudarl, posle teSkog 1 na-porn- og rada, danlma usamljenl negde
u zabadenom kutku, daleko od zavld-Ijlvl- h pogleda druglh konkurenata,
krajem nedelje dolaze u Jejl i troSe
nadjeno zlato na 2ene i pide. St vara
se pravi d2umbus i odr2avanje reda
postaje najva2nijl problem. Iz toga
vremena ostala Je uspomena na dve
neobldne lldnostl, koje su utlsnule
duboku brazdu na te prve grube za-det- ke: Dzems Daglas (James Douglas)
guvernor Hadson BeJ kompanije i
predstavnik brltanske vlade u kolo-nl- ji
i njegov sudija Begbi.
Kada Je zlato u donjem Frejzeru
bllo lskoriSdeno, kopadl su produ2111
da lstra2uju dalje uz reku, severno od
Jejla, gde su po svlma znaclma na-lazl- Sta blla daleko bogatlja. Da bl
olakSao njihovo kretanje 1 naveo ih
na prodiranje dublje u unutraSnjost
Daglas preduzima izradu puta prema
uSdu Tompsona. U leto 1858. dolazl
lldno u Jejl radl lnspekcije 1 bodre-nj- a.
Zbog neprlstupadnostl kanjona
on odluduje da krene lakSlm terenom
zapadno od reke, uz Harison, Llloet
1 Anderson Jezera, do malog mesta
Llloet na Frejzeru, na ulasku u Ka-rlbu
vlsoravnl. To Je trebao da bude
poznatl Karlbu put, kojlm su docnlje
usedene moderne trase autoputeva 1
2eljeznldkih llnlja. Zanlmljlvo Je ka-ko
Je on flnanslrao tu lzgradnju. Po-
Sto nlje doblo pomod od britamke
vlade, on nagovara kopade zlata da
organlzuju radni korpus. Svakl od
корлСа je lmao da deponuje $25.00
kod Hadson BeJ kompanije, kao ga-ranc- lju da de rad bltl zavrSen. Rad
kopada Je bio besplatan a guverner
se Je obavezao da lh prevozl o troSku
kolonijalne uprave u Victorijl 1 da
lm vrati depozlt kada se put tzgradi
— 1 to u robl iz kompanljskog maga-cln- a
u Victorijl! PoSto lm Je put bio
potreban, kopadl zlata su pristall i
prlhvatlll se posla. Usput su nlkla
Jedinstvo, 27. Januara, 1967. — STRANA 3
razna privremena naselja, u koja su
kopaci zlata navradall, prodavali zlat-n- u
praSinu 1 komadide i troSili novae
na skupa plda i provod.
Sa lscrpljenjem ovlh nalaziSta
istraiivanja se prenose na Tompson i
oblast Karlbu. 1860. godlne otkrlvaju
se zlatna polja u reel Kvenel (Que-sne- l)
i jezerima i redlcama lspod Ka-rlbu
planlna. Ovo lzazlva novu zlatnu
groznlcu i vellki broj rudara opet
preplavljuje celu oblast. Samo sada
teSkode su mnogo vede. Oblast je be-sput- na a kllma ostrija. Duga i Jaka
zlma 186162. nanosi vellke muke 1 patnje 1 zbog nastalih vellklh sne-go- va
i odronjavanja zemlje Karlbu
put Je bio zatvoren detlrl mesecl. Za-to
guverner Daglas lspltuje mogud-no- st otvaranja kolskog puta kroz
kanjon Frejzera, gde Je ved postojala
staza za peSake 1 tovarne konje i ma-ll
brodovl su bill vudenl konopclma
uz brzake od Jejla sve do Lltona. Ra-no
u prolede 1862, oslguravSl flnan-sljs- ka
sredstva, Daglas zakljuduje
ugovore za izradu kolskog puta do
zlatnlh nalaziSta u Karlbu.
Glavnl problem na ovom putu bio
je transportovanje ljudi, materijala
i zlata. Prvo na tovarnim konjlma a
docnlje narodltlm pokrivenlm konj-ski- m
kollma, onlma koja se uvek pri-kazu- ju
u fllmovima sa Divljeg zapa-d- a, odrtavao se Je vrlo 21v saobrada]
Izmedju donjeg toka Frejzera 1 Karl-bu- a.
Jedno kratko vreme bio Je do-ved- en
1 karavan kamila, all zbog ne-podesn- ostl terena morao Je da se na-pu- stl
a lvotlnJe su bile ostavljeno
same sebl 1 docnlje uglnule.
Ovlm su putem proSH mnogl IJudl
kojl su docnlje doilvell da postanu
osnlvadl nove kanadske provlncije.
Medju njlma su bill 1 putnicl duve-nl- h
"mladlnlh brodova" iz 1862. U2a-snu- tl
zbog lzveStaJa da Je u Karlbu
bllo preko Sest hlljada muSkaraca 1 —
oslm nekollko lgradlca 1 pevadlca po
salonima, samo tri ill detlrl udate
2ene, nekl dobronamernicl u Engle-sk- oj
stvaraju druStvo koje preko svo-je
agenclje organizuje poSilJaj devo-Jak- a,
brl21Jivo lzabranih iz sirotista u
oblastl Londona. Prvi brod sti2e u
aprilu 1862. u Vlctorllu a za njlm JoS
Jedan u junu. Mo2e da se zamlsll
uzbudjenje 1 ushldenost mase muSka-raca,
koji saznavSi za dolazak, sti2u
da ih dodekaju.
Iz toga vremena poznata su nase-lja
Barkervll (Barkerville) 1 Kamc-ro- n
(Cameron) u podno2Ju planlna
lstodno od danaSnJe varoSice Kvene-l- a,
u kojima su kopadl zlata 21vell 1
zabavljall se, prodavajudl nadjeno
zlato za pide 1 2ene.
Barkervll Je docnlje lzgoreo, onda
obnovljen, pa kada Je zlato Iscrplje- -
no, napuSten. Danas Je ponovo reno- -
vlran 1 slu21 kao turlstldka atrakcija.
PREMA KARIBU VISORAVNI
Mora bltl da sam najzad 1 zaspao
Jer odjednom kao da dujem nedljl
duboki glas, kao da dolazl lz nekog
drugog sveta: "Stigll smo u KaSe
Krlk (Cache Creek)". Autobus Je ved
stajao uz osvjetljenu zgradu ispred
koje su bill parkiranl mnogl auto-mobi- ll.
Kroz mrak 2mlrkao Je neon-s- ki
znak sa natpisom "Restoran".
SISao sam da razmrdam ukodene
udove. Pomrdina 1 magla su bile tako
guste da se nlSta nlje vldelo. Po sve-21- nl
vazduha ocenlo sam da smo JoS
uvek vlsoko u planlnama.
KaSe Krlk je autobuska stanica od
nekollko kuda, motela i benzlnskih
pumpl. Put se ovde radva 1 Jedan krak
vodi uz reku Tompson, za Kamlups
1 dalje na istok za Kalgari u Albert!.
U proSlostl i KaSe Krik Je bio ra-skrsn- ica
za kopade zlata kojl su uSli
za Karibu ill gornji Tompson.
Nastavill smo kroz nod 1 maglu.
Od umora 1 nespavanja osedao sam
se kao u nekom bunllu. Padao sam u
san pa se trzao 1 budio. U trenutcl-m- a
budnode uspevao blh da baclm
pogled kroz prozor 1 da vldlm samo
mradne konture drveda 1 elektridnlh
bandera. Put je bio pust. Samo je naS
autobus 2urlo Tako Je lSlo sve do
svanuda kada smo se naglo spustlll u
dollnu I neSto docnlje, dole prema le-v- oj stranl ukazala se Je opet reka
Frejzer, koja Je tekla lagano, probi-Jaju- dl
se kroz nlska pobrdja 2udkasto-mrk- e
boje. Kose su bile poSumljene,
samo je Suma sltna. Sa obe strane
puta redjale su se farme 1 mnogo
stoke je paslo na ogradjenlm paSnJa-clm- a.
Put Je bio iskvaren 1 autobus
Je poskaklvao 1 tresao se. ISU smo
preko prostrane vlsoravnl ko'a se Je
Slrila prema lstoku 1 severoistoku, a
daleko na horizontu ocrtavall su se
land 1 vrhovl plavih planlna. Vlso-rav- an
je blla lspresecana brefculjcl-m- a
1 proSarana Sumarcima, kroz dlje
su grane provlrlvall krovovi farmer-ski-n
zgrada.