000026

OCR Text: STRANA 2 Sovjetski Savez-temelj- ni kamen slavenskog jedinstva
Klevetmje
S I a v e n a
Tko god pebija ill pekuia ospo-ri- ti
ulegu ruskog naroda u peraa-ganj- a
drugim alavenskim narodi-m- a
da dodju do slobode i svfjetla,
taj klevece ne arao Ruse, nego sve
lavenske narode i njihove najbo-Ij- e
tradldje.
ICaiki earizatn bio Je rulna
atvar. All historijska zaslnga ide
ruikora naroda zato Ito Je zbaclo
mongolsko-tatars- ki Jaram i aspo-itari- o
snatnu drfavu, koja je orao-gudl- la
okupljanje sviju ruskih ze-та- Ца,
i razvJtak ruske nacije obo-Kati- vii je odlikama Ivntoie, idea-lizm- a, hrabrotti i samopoirtvova-nj- a
koja u se pronijela u dana- -
inju generadju sovjetskog dovjeka.
Onl "nidonallsti koji udaraju
po okrutnottlma carskog tlafenja
knju dublje iinjenlce hlstorije —
kriju historijsku ulogu ruMce drla-ve
i naroda (premda ovo dvoje n!Je
Uvijek u skladu) u oslobodjenju
slavenskih naroda od stranih tla-citel- ja.
Sluca j P o I j i k e
I'red konac Srednjeg vijeka, Je-dl- na
nezavisna alavenska driava,
koja Je preilvjela tursko-tatarsk- a
I njema£ka osvajanja, bila je kra-ljevl- na
Го1Јка. AH je U driava
poljsklh feudalnlh velmoia, kojl mi
prodali preto1Je stranitn prinfevi-m- a,
kojl su u zemlju dopremili
etrane trupe da bl u podttnjenostl
podriarali Ukrajince, njelorute,
Litvlnee ! "ivoje vlastite" poljske
robove, dok bu polovinu zapadne
Poljske i njezlne Btanovnike ostav-lja- ll
"blagoj" milostl njenkih
plemia, koji bu postal! agenci-Jo- m
Jezuita I dalekoseinih planova
пЈетаШћ vladara za osvajanje,
porobljh-anj- e denacionaliziranje
erih isto?nih Blavenskih naroda —
Je 11 ta driaa mogla da ititl in-ter- ese
eamog poljskog naroda, a
da 1 ne govorimoo pomagan'u dru-tri- m
Slavenima?
Je 11 ukrajlnki narod mogao
postal I odriatl svoju nezavisnost
1 rnovno ujcdlnitl evoj teritorlj
bex ротоЛ ruskog naroda? More j
krvl ве prolllj po plodnoj ukrajin- - , koj zcmljl u nebrojenlm utanei-m- a
protiv poljskog plemstva i ne-prestan- lh
napada Tatara, all Ukra-jin- ci
nisu nikada mogli ami ill u
aavezu a Toljaclma, Turclma 111
Tatarima, osigurati driavnu neza-visnost.
A kada Je vellkl ukrajdn-k- l
kozaJkl vojskevedja i drfav-ni- k,
Regdan Htnelnitskl, ravno
pred 300 godina, ujedirrfo Ukra-JIn- u
ea Rusljom. on J time ne
a mo Upunio duboke ielje obaju
naroda, nego Je gtedao daleko u-napr- ijcd
— a hlstorije Je potpuao
potvrdila tu odtaku. Hrabrcnje
n a b o r b u
TotJanje medne ПЦ dale Je
podstrtka I nade ntanjim siaven-kir- n
nadjama da nastave steijet-no- m
berboffl za eriebedjenje I ne
zavfsnest. Car Je mepae fckrl.
itarati berbu tih nareda za Iwpe-riJaltetM- ke
Bvrhe, all nwkl vjW.
koji џц take nefe4efte prolijevaH
vojw Vrr na П1кли. loliadJaM
Pajro vrema veUni u
propovori iamedJH Hnije o-Iektria- rskik r4ika i Hoo-ver
Vacuum Cleaners kom-pani- je
u HamiltfMiu жл povi-5ic- u nadsica i poboljanj
injoriteta. Hudnici 5 iah-tjeva- li
po-iJc- H ed 13 centt
na -- at, dok im jc котрвпЏа
nudila 5arao 2 centa. Zahva
ljujutf jcdintTi i im4rli4-s- tt mi 5 me keaatite ivoe-va- H
poviSfcu .kao i pobolj-anj- c injoriteta.
Polije dale;; natezanja
izmedju unje i kompanije.
su evoju alavensku brau od stra-ino- ff
turske? Jarroa, a narodi Bu-ars- ke
f Jugotlavije e to zauvijek
paretlt!.
CInJenica je da Je ruska driava
— iak ako Je to bila okrutna i
tlaiiteljska carska driava — JoJ
uvijek bila garancija opstanka
svih Slavena.
Konano ipunjavanje ove uloge
otpoelo Je 1917 godine, kada Je
ruikl narod izbado carski reiim
i feudalno-kapitalletii- ke vlaito-drc- e,
proplasio pravo svih naro
da, vellkih i raalih na ватоорге- -
djeljenje i driavnu nezavlinoet, te
zajedno ta ukrajinskim 1 d.TJgim
narodima uipostavio drfavu novog
tipa u kojoj bu se udruiile euve- -
rene i nezavisne nacionaine repu
blike na bazi pune ra-nopra-no--
Bti,
podigavSi ekonomiju i kulturu
ranije zaostalih krajeva do stupnja
najrazvijenih, I tako zajedniekl ot-роЛ- Н
epohu ojrromnog napredka.
N'a drujru ruku, bratsko Jedin
etvo ukrajinskoff 1 drugih naroda
SovJetko{f Saveza parantira op.
stanak Sovjetskog Saveza kao cje-lin- e, garantira pobjedu revolucije
i hlstorijsku ulogu koja Je dodN
jeljena Sovjetskom Savezu da igra.
Nije potrebno ulazitl u hieto-rijs- ke knjlge da bi izufavatl put
raznih Blavenskih nadja tokom
proSlih 35 godina, Jcr to Je zap!
sano u dogadjajlma kroz koje вто
projli saml 1 u njima uzell utelia.
Houka Ukrajine
SovJetka Ukrajina I Sovjeteka
IJJelorusIJa, koje bu zauzele avoje
mjcsto uz Sovjetsku Rusiju, u Je-dn- oj generacijl evoje slobode do-tlR- le
bu 1 preSIe u industrljl, nau
cl I kulturi najnaprrdnljc zapadno-evropsk- e
z"mlje, izdriale dva pu-toen- ja ol invazije Iz vana, po-nov- no
uJedinile шча. turitnHU
koji bu ровЦЈе 1917 jrodine ostaH
u imperijallstikom ropstvu I da- -
пав cvatu kao rule. Onl bu to po-Btig- U zato Sto bu iili zajedno a
RuBima. Saml toga nebi mogll
postidl.
Sto se Je dogodilo sa onima, na
primjer, в ukraJInklm "naclonali.
etima", kojl bu predlagali politiku
MnezavlnoBtr pod okriljem za
padnlh imperljallstifklh sila, upe-ren- u protlr RusIJe? Da puta u JcdnoJ generadji onl
u pratlll nJemaJke invadere evoje
zemlje, pomagall im plJaJkati I uniitaratl gradove i ве1а I ubijati
milljune bvor naroda, a Bada bu ве '
pretvorHl u malu bandu ubojica i
abetera u sluibi amerifklh oeva jaa, ialoBflo smee na djubrtttu
Wsterije. ГЈкц i Cehosteratku Btvorill
i "Jeferl Versalja-- (Sjedtnjene
Driaw, Rritairija I Francuska)
kao "nezavisne drla-e-- , pofivajui
a erulja I detarima njihorlh za- - padnih "zaWtnika- -. Ite J bile sa Iujrar-k-m i Ju-irortavy-em.
Га Jte e degodllo?
P o u k a
Berioaska
od 1919-3- 9
"detnokratska" ГеЈЈ- - ka t!aiia J zapadne Ukrajiwe
i Bjetorufe, provodila rat protiv
Jedinstvom radnika kod Hoover kompaniie
Hamiltonu izvojevana pobjeda
unlja je odlueila da pitanje
rpardenpiocvimoraa dstaavlii dnaa pplraistatannju
na ponudu koju nudi kom-Pni- ja ili da podju na Mrnjk a ttslove koj trali UMija. Xa dan кЈлпја radnici s
kPa5pplwinjtiiKajapiolsaasoanij.zaKjdadnaikjie --idj) jdinstve
pnzaoehsstltjjeerdvanedjniimkkao.jekporjimstapeUrRoymjaeim?aa
po5tavi!a i za koje su radnici
Ibtirliajkp. otovi da podju na
Piie: JOHN WEIR
SBBBBBBBK %У,Ш-- Г V'
John Ulr
Sovjetskog Saveza i provalila na
sovjetski teritorij, zauiela Vilnu
od Litvinaca, brzo otvorila put л-- ој
noj diktaturi Pilsudskoga 1 pukov-nika- ,
postala pakao bijede, propa-danj- a
i tlafenja naroda i onda se
kao ku5a od karata sruJila pod
udarcima Hitlerovog blltskriga. . .
odbijajufi do samog kraja da pri-hva- tl
Jcdini put za svoj spas —
zajednlfku obranu sa Sovjetkim
Savezom.
Rurioasku "liberalnu'' Cehoslo.
vafku ве uzdizalo kao "uzor zapa-dne
dcmokracije", all Je slovafki
I karpato-ukrajins- ki narod drian
u zaostalostt, a obeanja zapadnlh
imperijalista da (e uz nju stajati
kao straiari njezlne sigurnosti po
kazala bu se lailjivim — Chamber
lain je odletio u Minhen da tamo
preda Cchoslovafku Hitleru, dok je
Jedinl SovJetBkl Savez ostao kod
ugovora o medjusobnoj pomod.
Masarik i Dene! takoder nisu mo-gll
ouvati nezavisnost evoje ze-mlje
koja Je pripojena Triem
Rajhu.
Jugoslavia i Rupar-k- a, koJIma
bu upravljale monarhistlfko-vojnt- -
ike klike, marionete Imperijalieti.
iklh sila, proJIe bu kroz 1st! proces.
Demokratske teinje naroda Buzbi
Jane su najve&m okrutnoWu, fali-HiJ- kt
reilml upravljall bu kunda- -
kom 1 umorstima, narod 1 njegova
bogatstva Izrabljivall bu stranl In-terest
1 konano su obe ukljuene
u osovlnu — Dugarska "dobrovolj-nom- "
akdjom evojih vladara, a
Jugoslavia Izdajstvom na vrhovl-m- a
I Invazljom njema?kih I tali- -
Janskih fallstiikih armija.
U svakom eluaju sllka Je jedna
te Ista — oslonac na zapadni im-perijaliz- am znaio je poddnjava-nj- e
nadonalnih interesa stranlm
Intcnefima 1 na koncu strano osva
Janje I puno porebljivanje.
Oilobod IOCI
To Je tamo Jedna strana slikc
IzdriavW napad najvee oruiar- -
i ekonemske snage koja se ikad
akupila u hlsterij гв-Јегапв1- -а,
Sovjetski Savez Je perazio Hitle-rev-e
horde, tstjento ih iz evoje
vlastite zemlje, potisklvao ih na-prije- d, o'lebadjao narode poroblje-n- e
faMzmom i untitle nadst№cu
zvljer u njezinom br}gu — nae-vina- ma RerKna.
-- ajud peno priznaje anti-f- a.
stWkim borcima u Го1Јкој I Ce
hoslevafkoj. hrabrim Jugolaven-kir- n
partitanima i Junakim B
Dobivena je direktna po-vii-ca od 6 centi na sat. 15 dolara zao-tata- k od 22 de-cern
bra, povecana je uplata
2a eocijalno osipuranje od
strane kempanije: peviien je sinjeritet radnika u la-ба- јн otptttanja sa posia itd.
Ovo je jedna od naih po- bjeda nad komnaaiiom. a
predvidjaju se u skoroj b-dudn- osti dr?i zahtjevi za
poboljSanje drupih uslova rada. Jedno mora biti jasno.
da nije bilo jedinstva kod
garima, koji u marlirali uz Сгле-n- u
arrniju, da pomognu osloboditi
Balkan, ne tmije bit! iluzije u to
koja je sila, uz najvele avoje irtve,
uniitila faSistiike armije I oslobo-dll- a
centralnu i Jugolstoinu Evro-p-u
— da je to bio So jetki Sez.
Cinimo li nepravdu prema do-prin- osu
kojeg eu~dali zapadni ва-vezn- ici
zajedniikoj pobjedi? To ne
, _...,.. ..sVFfeT- - UjaUC U- -
' nadskih mladi5a dalo je evoje £i- -
vote za pobjedu u ratu. Zapadni saveznici
Ali eavezntfko bombardiranje
m.e moglo postid pobjedu, — u-otal- om Skodlne tvomice u Ceho- -
slovaikoj 1 sredlSte starodrevne
Sofije unUtlll su amertfkl bom
barded tek kad ru ве sovjetske
armije tamo priblifavale. Zapadni
front Je zadriavan dvije godine, I
dok su Sovjetski Savez i okupirane
zemlje centralne I Jugoistofne
Evroe knarilc, Churchill Je pre-govar- ao
sa Titom (to je sada do- -
kazano) o Iskrcavanju trupa na
Ralkanu, kako bi --.e aprijedlo na-cional- no
i Bocljalno oslobodjenje
tamojnjeg naroda. Го savjetu evo-jih
zapadnih gospodara, Anders Je
povukao poljske korpuse Iz borbe
I poelao ih na Srednji istok u
"ekspediciju гекапЈа, dok bu u ito vrijeme Bor 1 Komarovskl Iz- - loiili stanovnUtvo Vartave poko-IJ- u
ustankom ilja Je вл-rh- a bila
prijeavanje oslobodjenja po Cr-ven- oj armiji, kada se Bpremala za
naJpaasdnanadnpjreijnefsctoalnoicvue nPeodlajvsknee. . . hl-tor- ije
Je to da Je oslobodjenje
alavenskih naroda ispod njemafkog
I talljanskog faJistiekog ropstva
u svakom pojedinom eluaju djelo
Sovjetskog Saveza. Narodne d r 2 a v e
ГовЦЈе e'og oslobodjenja narodi
Poljske, Cehoslovaeke 1 Rugarske
poSIi bu putem narodne demokraci-J- e
i oslonca na prijateljstvo, trgo-vin- u
1 medjusobno pomaganje sa
Sovjetskim Savezom — I tako ocu-val- e
kao Istintki nezavisne narodne
drfave, savladale posljedicc rata 1 danas necuvenfm tempom grade
evoju Industriju I razvljaju narod-n- u kulturu.
Izdana po omrznutoj klikl Tito-Rankovi- rf,
JugoslavIJa Je Jedina
slavenska zemlja koja Je bacena
natrap u falizam I poddnjenost
amerl'kom Imperijalizmu.
Kontrast izmedju dvaju putera
Je jasan dokaz da za slgurnost na-cionaine
nezavisnost! Blavenskih
naroda, za njihor napredak I bIo-bo- du nema drugog puta osim Iyt-eto- g jedinstva eviju Slavena u t!- -
Jesnoj suradnji sa Sovjetskim Sa-veze- m.
N a c i o n a 1 n I
! n t e r e a i
РвЦвка se odrekla zapadnog bje.
lonjskeg I zapadnog ukrajteskeg
tertorija, predala Vilnu Litvl I
tako nd-ktenll- a vjekovn! uzrok trre-nj- a unutar driave I sa avejfm вн-Jedi- ma. Ovaj potez unjen Je do-brovelj-nera
odhikem naroda. Vx
pome Sevjetskeg Saveza Peljskej
j vracen njezin zapadni teriterij
i time Je ova zemlja atavljena u
u
radnika. vedstve unlje ne bi
moglo izvojevati eve pefeelj-Ik- c. Veliki je гпабај kad
radnici razuraiju za to se
] bore, kada su jedinstveni u
j borbi za svoje tnterese, onda
je i uspjeh borbe osipuran.
U ©voj borbi se nije piUJo
koji radnik kak-- u politik
zastupa. vec" se piUte kako
' poboljiati place i ustove ra- da. kao i ©iuvanje Jedinstva
unije da bi se uspjeinije bo-ri-li za svoje opravdane zah- tjeve.
P
krug evojih istinkih ;ranica.
Ceheslovadca Be odrekla Karpa-to-Ukrajtn- e,
uspostavila svoju no-v- u
driavu na bazi jednakopravno-st-i
izmedju Ceha i Sloraka (sa po-dizanj- em
industrijskog i kulturneg
stupnja u Slovadcoj kao garandju
istinske ravnopravnosti), odstra-nje- ni
su sudetski N'ijemd, koji bu
historijski predstavljali predstraiu
пЈетабке agreiije i tako zajamfe-n- a
naclonalna slgurnost Ceho-slovad- te.
Poslije fest vjekova pocjepa i
tlajenja, Ukrajini su vradeni ed
njezinl teritoriji.
Sli£no Je i sa BJelorusljom, koja
Je dobila svoje zapadne pokrajlne.
Bugarska, izbjegavSl Tito%--u
zamKu "baikanske lederadje" po
kojoj Je ona imala biti privjesak
Jugosla1Je u savezu sa faiisti-ko- m
Grtkom i Turskom pod okri-ljem
ameriddh potpaljivaa rata
i finandjskih baruna, danas Je
potpuno nezavisna po prvi puta u
savremenoj hlstorijl. Tragedija J u . o i I v i j e
Sovjetski Savez je povukao svo-je
trupe sa svih ovlh oslobodjenih
zemalja, uspostavio a njima pune
diplomatske odnose i saveze, po-mog- ao
Im ponovno da obnove eko-noml- ju
I zapo£nu rekonstrukdjom.
uspostavio sa njima povoljne trgo- -
vadte odnose, preobrazivSI ovaj
dio Evrope iz stanja stalnog me-djusob- nog
svadjanja i trvenja u
predjel mira, medjusobnog poSti- -
vanja, zajednidcog blagostanja i
porasta.
A JugoslavIJa? Stotine hiljada
najboljlh patriota Jugoslavije (ami
po zatvorima i koncentracionim
logorima. NJezln naid lii u
etalnom teroru, tjeran u vojsku I
ropske rado-e- . To Je zemlja kasar--
na 1 vojnih baza. Xjezina prirodna
bogatstva stavljena bu na raspo-lagan- je
dolarsklin magnatima. Ku-lac- l,
trgovd I vrhovl titovske fa-£itid- ce
klikc tu bogate, dok eko-nom- ija
zemlje nazaduje I narod
gladuje. . . Sve se to dni uz zamje-n- u
nekoliko milljuna dolara koje
Sjedlnjene Driave daju Titovoj
hljerarhljl.
Pouka hlstorije Je Jasna.
Opwtanak, nrzalnot i na-predak
vake pojedine slaen
ke zemlje oll o jrdinMvu
Stavrna, dja Je glarna otiova
Jedintvo м. Sovjetskim Sae-zo-m.
Otlonac na zapadni Imperijall-za- m
je put u nadonalnu propa it.
To Je smiaoslavenke solidar-nos- tl
za Slavene.
S v ejcjleatdvikicninsstzkvnoaagcaj
To ima ogromni znaeaj za cijeli
evijet, poSto Jedinstvo Slavena ©ke
Sovjetkeg Saveza predstavlja
najveu zapreku na ptttu rata I
Imperijali'tidceg esvajanj-a- , i tivll
kao prlnsjer "nadna iiveta u "ke
rne megu biti rjefcnl bv! nader.abti
problem! i sve naetje, v4ike I ale.
Hrjetl u mira I bratetvo.
U tome se takedjer neVazi vataa
речка I za zetnlje u kejej iivftne,
Kanada. Ake leHme e4stranHI a- -
mersika ckenewiMm, рећДОкв,
vejnu 1 krftrne dombtaeij kJ
gu nai naeieaalfri vet. ake ie-t- ee
tzbjeel strahfte rata, keje?
rprdiprJemaa gmbpaaakarнskeSgJeeamerJaefnakfma
Driavama, ake ietime statl a.
rereaa I nez-arlcA-a zetalj, eda se
rune vratW sa рчКа amet4--
tva kejfan nas vo daaaeaja via-d- a,
erarae pestaviti pHjatetj-sk- e
odnose, trgeranni 1 kultarcu
razfuj a SvjtklBa Saveee--a, Рефке, 64iesseTaJkea. Bwpar
kem. I drugim Baredae-detaekrat-ak- ira
rezwbUkama. sa Na red new
ВераМИсем Kiaera I aardtna кеЦ
prevede eseed0ak berb na
Daiekem ixtekm.
U tolnz rsjee€a slarennke sotf--
s. darncst. (кј, pada Istorreraeno
PISMA U VEZI KAMPANJE
rm jePritneckelaRnuape1r1t. oBvo.Ctr. m—jesDocrua.ieOpurroesdtinteiie.5toprseatmplata kuu61us9ztd4daSus§roiePadzsovaomsdpaudTaatioz.inlueielbnmUmi.ai.lluaijРoCojпkvmiooПuub.aбn—zп2etоbsmarbumaslrjatau.armtuaAdsialnziimmaikr2saauejdpksjresmuieasvsotmaarsroeoat..arrao1UudAv9i0aloSi3kp7oroso.gad§gomlSood1tdmi9anim1nre2a.ors.arazaa-dxtamsmuo-aoo.
snielicceosIdzias. rduRadjanudi.iktEai vnoseutommjoeefekmiaspt,jietaraalilssimticr1tki9i4Snseinsgxteoam.d.inPeenzije pmuni
Pored sveira toa evo nekako sam sastavio za ob-uo- vu jdea Tj.eCioajbe6udi6satnapvoidkmroelnaduroofosnmnadrSatui. rsBavidoonjseiea. kmu pnrovvi inpurcptpalantenbiki rakdada
naSe Snaodvaines,mpoaubikaumopvaonmji szluafapjruoSairpecnljieraoi unzadsrviaevanje pret-platni- ke uspjeh kdama pStaonjvei.5e Ddoobparrineussupjemhoraklanmopiamnjaet,ertiojaldnoo bzitai joS jedna pobjeda naSih smtviro"l bnoa3lji uidsitrceltjniijivoiidvjoat.proj-rensivna- sih radnikara—dnijkear jueb"oJrebdiinz-a
ЗГпокго druparskih pozdrava,
R. Aleksic.
USA. — Drniri druirovi, pretplata mi istido kon-ce- m mjeseca januara. Xo. poSto smo u kampanji, o-bnav- ljam S1.00 u fosnvdo.juPopslraeotplabtiui vpirSiejeu vfroenmdennaa§ei praridlanzieikme s:ikorvoimnene"Jepdeinnzsitjvea. ", ali vi3e ne moKu otkinuti od svoje
kampParnejtep,labtenzicie.vnkkodjimoa5ekpirveatnpjlaatoapoimsteicnco ztraebnvrjiujcimob-nov- iti svoju pretplatu. jer je to njihova moralna duinost prema novini koja Siri irlas istino ттНи nn: ,i:x.._
U materijnlnom slu2aju mnotfo !e to pomoci'uspjehu
izlaziti. J "tiiwii sreasiava novina no mole
--AlnoBo pozdrava, Vi tarina.
Ije u U1S9A33 jroPdoinSit,ovdnanigtdoruvRiSoevid. oieplriimnesveatme duobvnroScmzdrav- - na-todno- m radu — borbi za mir.
1933Uotlliisntuu piri$la1z.0em0 z$a7f.0o0ndz. a obnovu mojc prctplate za
booplcjui "iJpesordheittninCsitkjviuoi"iivometk.iosneomdsokpuadab.orjbcur irsatdinniotog onbajraoSdnajavzaa
Ostajto uz drutfarski pozdrav,
♦ - ? "" DraKi druK°vn P°Sto moja pretplata
1 "° °VOf? mescca- - od S,.00. Od ove svote isdteoaza vgaomdiSSnajuljemobnMovoune$y5.o0r0d,ear
ch--a.00sJvuaovnjjasueakrmnkdvpuvuonilStuiecnaoinslvaieiduonnnnaiolulbvkojievrbroiciutrnec,mzCadnoSnnvitle6lc,cBujrreauprndlacnidhhruiaj.Cei obnaoalfltjBaeranno-M-- na uvjete. ra-a- ne
Primite moj drupnrski pozdrav,
M.P.
irteklc i pr"o"stoDrsamjrno bzraab5o°r'avnilricithPtocbneouvintia.mTopojoodasvlanboi
"ЈоЖпа.РМ;!!е Гс,а1п1к eob!to sada u kampanji
ponoviti. , to jc sludaj koji se u bududc nede
obnovel foandR. УПт " HStU Pri,a2Cm° 1вЛ0 Zn Ппбо
cnjevoraavkkiihii.hONmpvoiapradpeopjrtterpnecdfslaotakpsndtoladrndpuatrRniueiopftciipvisinSilpaaiuitsnteoannclijiikemrujaanaodlatnao.obnamlnkizsocmuuu-uj,eku-k,alvaomoztppiuoakmdnvijsaoiprltuoua"bnJrcetiitredkiu.iundbisattiUvoSabk"Ae.zo.
Primite na5e bratsko pozdrave. l. j дф
Govori Icar.ona
PeaMrsIonnistaur jvedannjosmkihRopvooslrouvau U jfednom druirom imv,
Sejrniory Club (Quebec) za-trai- io je da Sjedinjcne Dr- iave uklone "carinske zido-ve- " protiv uvoza robe iz dru-gi- h kapitalfetidkih zemalja.
a sajcsecoin kana4ke-sevjtke- g
piijateljetra), mi Kanadjani 4a-veak- e? perljekla. ировааЈете J, dai drupe eiJU kanaeVkl мп--ј
a najfceljfcn it рНтЏ н kvitwri
naMh nareda. upezaajesae Jedi
drupe I e4aU kanadski aared sa
STeJira tradieijama I hssterijam.
nf pekaamsssmi %и1А, игЈ uu
e Hae u zeeatjacaa aWi 4eeVra.
mi Nsjiiii i ttimadme miswo la- -
Pearson je ustao protiv po-liti- ke "udaranja cnenih
Kdje Kod ih se nadjV, kako to zaovara novi ameridki ministar vanjskih poslova
Dulles.
reeeke seltoameetl za nas t вте
e k.J iXe mir. aeaaviBaest I ra-vepra- vt svih naroda, I prija-teijet- v
etielej ггАЏ.
Te м darevi kefs mi nnesime u na4kl isvet -- attw rryedni
JI jeaVatcepeJeeftlai ed seferinneJsr.i#kV7 skaasapda..
keg pMrMlsflia. џ
fPrevee В.П.) JemAStvO
Pnbhsbd 7ccdajr and Friday,
In Serbo-Croatia- n and SZovenZan largaages.
by Jediastro Pub!h зјг Cc , 49 Qnen Str. W, Toronto 2— B. Ontario, Canada.
Te? EMeire 3-1- C12 ТШтг: Stjpaa 3Ie4M ttnmtm MiMfr: Iran itsnvac Sweritiea rate: Jt.0 per year. ttJB9 per 6 егДћв.
USAAasnthderieztMheir araeesnetcroiensd $c6la.Wss zpnearR.year. Pert ОГГее Department, Ottawa
M.B.