| Note |
OCR Text: TORONTO, ONTARIO PUBLISHED EVERY FRIDAY
FRIDAY, JANUARY 22, 1971 40th YEAR OF PUBLICATION
SUBSCRIPTION S8.00 FER YEAR
No. 4. (1553) HH wP н HHH н ▼ 20 CENTS A COPY
Y U G O S L A V C A N A D I A N WEEKLY
SESTO IIILJADA NEZAPOSLENIII
BURA U PARLAMENTU
Prema pcdacima dxzavnog
biroa statlstikc na dan 15.
decembra u Kanadl Je bllo
538.000 nezaposlenih 111 6.5
posto ukupnog broja radni-ka.
To Je 62.000 vise negc u
novembru 1970. 1 155.000 vise
nego u decembru 19C9.
Objavljivanje podataka o
nezaposlenosti prouzrokova-l- o
Je buru u federalnom par-lamen- tu:
Opozlclja Je na-pa- la
vladu 1 njezinu polltlku,
traiila izvanredne mjere,
vlada Je odgovorila da Je u-cl- nlla
sve Sto Je mogla da
se stanje popravl, uostalom,
porast broja nezaposlenih Je
neznatan.
Llder Nove demokratske
partlje Douglas Je rekao: A-- ko
Je sredlnom decembra bl-lo
538.000 nezaposlenih, on-d- a
lh danas, mjesec dana
kasnije. lma 600.000.
NaJvlSe nezaposlenih lma
u Quebecu (197.000 111 8.4
posto od ukupnog broja rad-nika).
U mjesec dana% broj
nezaposlenih u Quebecu Je
porastao za 29.000.
Posllje Quebeca najvedu
stopu nezaposlenosti lmaju
lstodne prlmorske provlnclje
(8.3 posto), slljedl Britan-sk- a
Kolumblja sa 8 posto.
Najmanju stopu nezaposle-nosti
lma Ontario — 4.7 po-sto.
Najvedu uznemlrenost po-kaz- uju
Uberalnl upravljacl
Quebeca. Premljer Bourassa
odrtao Je lzvanrednu konfe-renci- ju
za stampu da objavl
kako ce Falconbrldge Nickel
Mines gradit novu rafinerl-J- u,
na dijoj Izgradnji de ra-d- lt
1.000 radnika, a posllje
ce uposllvatl 250. Novinarl
su ga pltall sta Je sa obe-danj- em
KoJe Je dao u aprllu
prosle godlnc da Ce stvorltl
100.000 novlh radnlh mjesta,
111 podnljetl ostavku. U od-gov- oru
on Je naveo razne
MANJE DOLAZI,
Useljavanje u Kanaau Je
smanjeno, a povecano vra-dan- je
useljenika u zemlje lz
kojih su doSli.
Nezaposienost Je siRurno
glavnl razlog za tu pojavu.
NaJvlSe se vradaju Nljem-- cl
1 Holandjanl, all ima 1
Talljana. NJemadki konzul u
Torontu ka2e da Je prosle
godlne Izdao 530 dozvola za
povratak u Zap. NJemadku
prema 263 u predhodnoj go-dt- nl.
Predstavnlk tailjanske
ambasade u Ottawl Je rekao
da se prosle godlne u Itallju
vratllo i 50 oblteljl.
U prvlh devet mjeseel
psteskode citlrao svog ml-nist- ra lndustrlje da de sta-nje
pobolj&ati u drugoj po-lovl- ci
godlne (to Je teza fe-deraln- og mlnlstra flnanclja
Bensona). Ostavku ne ce
podnljetl, Jer takvo obedanje
nije ni dao.
Bourassa Je napao pred-sjednl- ka
provincljalne (ke-bedk- e)
Federaclje rada Dao-usta- -a da de u Quebecu docl
do vellklh nereda ako se sl- -
tuaclja uskoro ne pobolJSa.
Medjutlm, odmah lza preml-Jer- a
u Javnost Je Istuplo nje-go- v
mlnlstar rada Jean Co-urno- yer
1 rekao da de u Qu-ebecu
docl do "revoluclje" a-- ko se odmah ne poduzmu
mjere da se smanjl nezapo-slenos- t.
U medjuvremenu, list Glo-be
and Mail pise da vladinl
ekonomistl u Ottawl ocekuju
daljno povedanje nezapo-slenosti
I "ne ce bit! zadu-djcn- i" ako stopa nezaposle-nosti
poraste do 8 111 9 posto.
KAKO POMOCI?
William Kashtan, nacionalui
lider KP Kanade uputiu je tele
gram Sefotima Iade polititkih
partija u Ottawl u cri bespo-tdic- e.
On je predloiio:
1. Uatajanje zakona da akl
gradjanin lma prato na rad.
2. Zabrana daljnih otpu&tanjd
pola u prUatnom f janom
ftektoru prhrede dok %lada nc
razradi program punojr zaole-nja-.
3. Potelati b-posleni-cku
po-rn
o (iz fonda oeiguranja) do 80
posto ranije zarade nezapole-nog- .
Pomoe da ne dajp za cijelo
rijeme dok je radnlk b?z pola.
Takcdjer da ne ukinc period ft-ka- nja.
4. Sttoriti pont'bnl fund za po
moi mladim rad n id ma koji ninu
moirull dobiti zaponlenje nUn
obuhtajeni osiguranjem.
5. Izmjeniti pontojrle propinc
o kalifikacijama kako hi .e timo-Kuci- lo mladim ljudima da Иекпи
potrebne ktalifikacije za rad.
VISE ODLAZI
1970. u Kanadu su usclile
6.692 osobe iz Itallje, pre-ma
8.112 u 1969. (U 1967. go-dl- nl uselllo Je 30.055 Tallja-na,
a u 1968. 19.774.) Nlje-ma- ca
Je u prosloj godlni
(devet mjeseci) uselllo 3.444
prema 4.569 u 1969. Iz Ho-land- lje
su u istom periodu
usellle 1.622 osobe.
Od zapadno-evropskl- h ze-ma- lja
u prosloj godlni samo
iz SJeverne Irske povedan Je
broj iseljenlka u Kanadu, a
to se tumadi povecanlm pro-gonl- ma
katollka u toj zem-U- i.
ZAVRsENA ASUANSKA BRANA
Radovi na najvedem gradilistu svijeta, asuanskoj
branl na Nilu zavricni su nakon deset godlna i jedanaest
mjeseci. Ta e brana izmijenlti nc samo izgled Nubijske
pustlnje, izmedju Asuana l sudanske franlce, xci I izgled
citarog: Egipta. Zahraljujuci branl, stvoreno Je umjetno Je-ze- ro
dugo rise od 5C0 kilometara koje £c, uz ostalo bit! i
svojevrstan rezerat za udljlve vode Nila Sto su znale
poplavitl draKocjcnc obradlve povrsine. Л1$е od 36.000
cetvornlh kilometara pustlnjske zemlje sada Je — zahra-ljujuci
branl I umjetnom jezeru — obradlvo. Dranaest
turbina te divovske hidroelektrane proiivodlt e uskoro 10
miUJardi kilotat-sa- ti elektrlcne energije.
Zarrsetak radova na branl proslarljen Je 15. Januara,
rodjendan pokojnor; predsjednika Nassera. Slavlju Je pri-sustvo- vao
predsjednik Vrhovnoe; Sovjeta SSSR NikolaJ
Podgornl. Brana je izgradjena uz sovjetsku pomo.
.-- - _ _.
'9тштт#тељ№ 1ШфШј&&Фмњуи9
-
i
i
i
Radosne vijesti
Danas se u Kanadl mnogo o
amrriCkoj domlnaciji, represiji u Quebec ltd. Ali nije sve
crno, ima i radosnih vijesti. Treba samo Citati financijske
stranice diievnih llstova. Evo samo Jedtiwg primjera: Globe
and Л1а11 u broju od 19. januara donosi izvjcstaj o financij-sko- m
poslovanju Algoma SteeJ Corporation iz Sault Ste.
Marie, Ontario, u 1970. godini. Tu se navodi da je profit
ove korporacije u prosloj godini iznosio 23 milijuna i 577
tisuca dolara prema 9 milijuna 173 tisuce godinu dana ra-nije.
profit je povecan za 157 posto! Kud ceS bolje
od toga? ...
PRIPREME ZA NACIONALNU KONFERENCIJU NDP Zaokret ulijevo?
Pod konac mjeseca aprila
u 6e se sastatl pred-stavn- lcl
Nove demokratske
partlje da tzaberu novog 11-d- era
da zauzme mjesto T. C.
Dougiasa kojl se povlaCl.
Konvencija de takodje do-nlj- eti
vazne polltidke odlu-k- e.
Ishod je sada tesko pred-vldje- tl,
all u pripremama za
konvenciju osjeca se Jak u-tje- caj
lljevog krlla (tako-zva- ne
Waffle grape) 1 rastu
nade da ce cljela partlja u-Cl- nltl
zaokret ulijevo.
U Torontu Je krajem pro-Sl- og
tjedna zasjedalo Nacl-onal- no
vljetie Nove demo-kratske
parilje, koje Je raz-matr- alo
neke rezolucije koje
ce podnljetl naclonalnoj
konvenr.ljl u aprllu, Tu Je
blla 1 rezoluclja glavnog lz-vrS- nog odbora o prirodnlm
bogatstvlma (resources), ko-J- a
Je preporucavala da se
"proucl" moBUdnost stvara-nj- a
drzavnlh korporaclja za
njlhovo korlstenje, kao 1
zajednlckih pothvata drzav-no- g
1 privatnog kapltala. 1,1-Je- va struja Je predloJlla na-cionallza- clju svih prirodnlh
bogatstava (nafta, plin, u-glj- en,
uranljum, drvo, rude 1
topljenje ruda). Posllje oStre
debate usvojeno je da se
konvencijl preporuCi Izja-snjava- nje
za naclonalizaclju
nafte 1 ulja, a ostalo bl osta-lo
po starom. Vljetie Je pre-poruc- llo
1 naclonalizaclju
prolzvodnje HJekova. Svl su
znaci da de na pltanju na-clonallza- clje bitl vrlo oStre
borbe na samoj konvencijl.
Lljevo krilo (Waffle gru-p- a)
ce konvencijl podnljetl
rezoluciju da se Francusklm
Kanadjanlma u Quebecu
"prlzna pravo na naclonalno
samoopredjeljenje, ukljuclv
pravo da lormlraju vlastltu
drzavu". Ovo Je u oprecl sa
sadasnjlm stanovlstem Nove
demokratske partlje u plta-nju
Quebeca. Slabost NDP u
ovom pltanju odrazila se i
prlllkom posljednje kebedke
krlze, a nekl novl demokratl
NERVOZA U Vojnici
Slngapur (Polltlka) — A-meri- dka komanda u Sajgonu
odludila Je — kako izgleda
— da vise ne Cutl o JednoJ
pojavi u ameridkoj armljl u
Juznom Vljetnamu koja do
najvede mere zabrlnjava
njene oficire, pa i sam Pen-tagon.
Radio-stani- ca ameridklh
oruzanlh snag--a nagovcstila
Je lstragu povodom pucanja
na dva axneiidka oficira u
Jednom logoru 1. brigade pe-te
ameritke dlrizlje od stra-n- e
sopstvenlh vojnlka. Je
govori besposlici, inflaclji, j
Znaci,
Ottawl
T. C. Douglas
u parlamentu su dak glasall
za prlmjenu zakona o ratnlm
mjerama.
Za promjenu partljskog
stanovlsta u pltanju Quebe-ca
na sastanku lljevog krlla
osoblto se zalozlo prpfesor
James Laxer, jedan od kan-dlda- ta
za polozaj naclonal-no- g
lldera. Laxer smatra da
Je Francusko-kanadsk- a na-cija
"potladena". Kanadska
federaclja znadl dvostruko
izrabljlvanje Quebeca, nacl-onalno
1 socijalno. Mora se
odbacltl gledlste o JednoJ
kanadskoj nacljl 1 da Je Qu-ebec
provinclja kao "svaka
druga". Lijeva grupa NDP
mora trazltl "rjesenja koja
de omogudltl dvjema naclja-m- a
da stvore plansku socl-jallstid- ku
prlvredu", rekao Je
Laxer.
Na sjednicl Naclonalnog
vljeda NDP UJeva grupa je
podrzala zahtjev 2ena dlani-c- a
da se usvojl prlnclp rav-nopravn- ostl
spolova u lzboru
vodedlh tijeia, ukljudlv 1 Na-clonalno
vljede. Naclonalno
vijede sada lma 56 dlanova,
a medju njlma su samo 4
zene. Izvrsnl odbor Je prepo-rufi- o
da novo Naclonalno
vljede lma 60 dlanova, uklju-dlv
20 zena.
Kandidata za novog lldara
Nove demokratske sada lma
sest.
dan major Je poginuo, a dru-- gi je tesko ranjen. Vojnici su
pucall na njlh zato Sto su 1m
naredlli da utisaju muzlku
koju su sluSali s gramofon-ski- h
ploda.
OvaJ povod, upravo zato
Sto Je govori —
kako to ved ameridki vojnl
pslholozl odavno tvrde — o
masovnoj nervozl a-m-rl- dklm trupuna u Indo-kln- i,
a narodlto u Juznom
Ameridki ratnl izveStadl
pxikuplll su veliki broj in- -
KONFERENCIJA
КОМО.ЧЛТЕЕТА
TRUDEAU KAO
POSREDNIK
Kcnferenclja zemalja Bri-tansk- og
Komonvelra (Com-monwealth)
u Singapuru Je
pri kraju. Konferenclja Je
podela u cetvrtak 14. Janua-ra
i na njoj
predstavnlcl 31 zemlje. Ovo
Je prva kon-ferenclja
lzvan Britanlje
(Londona) 1 mogla bl vrlo
lako blti I Kon-ferenclja
se ostro podvojlla
na pltanju raslzma 1 impe-rljallzm- a.
Nalme, brltanska
konzervatlvna vlada Je od-luC- na da ocuva svoje "lnte-res- e"
u Africl 1 AziJI 1 za
glavnog saveznlka Je odredl-l- a
rasisticku vladu Juzne
Afrlke, kojoj Je
oruzje, usprkos
zabrane UJedlnJenlh Nacija.
To Je nalslo na protlvljenje
africklh zemalja. Na njlho-v- oj strani su Indija, Cejlon
ltd.
Govori se da bl presudnu
ulogu mogao odigratl kanad-s- ki
premljer Trudeau. Po-sljednje
vijesti ka2u da de
on predloziti da Britanlja
odgodl svoju odluku o ispo-rudivan- ju
oru2Ja JuznoJ A-fr- lcl za sest mjeseci.
OpSirnlJe o tome Javit de-mo
u ldudem broju.
REPRESIJE U QUEBECU
PRESUDE PRIJE
SUDJENJA
U Quebecu Jos nisu podela
sudjenja uhapsenima po za-ko- nu
o ratnlm mjerama (l-- ma
lh preko 40), all nekl su
ved osr.djenl. Osudjenl su
zbog "uvrede" suda. SUdno
kao sto Je svojevremeno "su-djen- o"
1 u Chlca-g- u.
Prvi Je za "uvredu" suda
osudjen
lider Chatrand. On
Je na prelimlnarnom pre-tre- su
trazlo da se predsjeda-vaju- dl
sudac dlskvallflkuje,
posto Je nekim lzjavama po-kaz- au Sudac ga
Je za tu "uvredu" osudio na
godlnu dana zatvora.
Treba imatl na umu da je
Chatrand izjavlo da on nije
nikad prlpadao tcrorlstlckoj
FLQ. On Je o-S- tar na Jezlku. Naklonjen Je
anarho-slndlkallzm- u. Mnogl
vjeruju da Je uhapsen zato
sto Je kritizirao razne poli-tldar- e,
ukljudlv premijera
Trudeau.
Jos Je gore prosao neki Je-an
Bolsjoly — on Je osudjen
na 15 mjeseci zatvora zbog
"uvrede" suda. On Je tra21o
da ga na sudjenju branl a-dv- okat Robert Lemleux, koji
Je takodjer uhapsen. Kad Je
sudac odblo zahtjev. Bolsjoly
(Nastavak na st. 4)
formacija ne samo o sve
deSdem dezertiranju 1 nepo-sluino- stl
vojnika kad lm
stareSlne naredjuju da Izvt- -
Savaju po zlvot opasne za-- 1
datke, nego 1 o napadlma na t
oficire i destim medjusobnlm
kavgama. )
Danas Je stlgla vest da Je , proslog petka u bazi TuJ Hoa
doilo do vellke tude medju
ameridklm tako-dje
zbog malo vaznlh razlo- -
ga. Vojna pollcija Je poku- -i
Sala da razdvoji vojnlke I dak
(Nastavak na su 5)
AMERICKOJ ARMIJI U JU2NOM pucaju u oficire
beznadajan,
medju
Vljetnamu.
prlsustvuju
komonveltska
posljednja.
obedala ls-poruC- ivati
osudjlvano
tredunljski (slndl-kaln- i)
prlstranost.
organizacljl
vojnlclma,
VIJETNAMU
HRONIKA
naseg vremena
j '' IIOCE LI UDRU2ENI AMERICKI IMPERIJALISTI
I JEVREJSKI KAP1TAL ZAPALITI SVET?
Jos.u proelom plsmu smo Javill da je Gunar Jarring
stigao u New York, ali pregovori o mini na Srednjem Isto-k- u
nisu otpodeli, a rok o prekldanju vatre lstide 5 februara.
Izraelclma Je uspelo da Jarringa dobave u Tel-Av- iv na po-seb- ne
razgovore, sto nije lmalo lepog odjeka kod Arapa.
A Izraelclma je 1 bio cllj da torn pose torn ne samo lzazovu
nepoverenje Arapa prema Jarringu, nego i da odugovlade
stvar. pa da do toga roka ne dodje do mlra, sto bl znadilo
da se nastavi rat. Iz svega se vldl da su to potajne zelje
1 Washlngtona. Jer sve te svoje manevre Izrael vrsl u spo-razu- mu
sa Nlxonom. On je taj kojl Je danas glavnl "mo-za- k" rata, jer ameridklm imperljallstlma i kapltallstlma
ide u radun i taj rat na Srednjem, kao 1 onaj na Dalekom
Istoku, pa onda nije nlmalo dudno zasto ga zele 1 amcridki
1 lzraelski bogatasl 1 cionlstl. Jer njlma je potrebno da
zarade nove millone, da trose kredlte na radun ameridkog
naroda i da pune svoje dzepove, a dzepovi 1 amerlckih
bogatasa mnogo su dubljl nego se 1 mlslllo. To su one
nezaslte hale dovedanstva kojlma nikad nije dosta blaga
1 koje su skoro uvek bile izazlvadl vellklh ratova, da bl do
toga blaga sto lakse dolazlli. Zato sada nl Jevrejima lz Tel-Avl- va, kao ni bogataSlma sa Wall Streeta, nije u interesu
da se dodje do mlra. Dok mlnlstar amerldke odbrane putuje
po Juznom Vljetnamu, da tamo organlzujc novu strateglju
za produzenje rata na Dalekom, dotle Jevreji rade da Sto
vise zamrse stvari na Srednjem Istoku, pa da izlgraju odlu-k- e
UJedlnJenlh Nacija i da 1 tamo upropaste mlr. Takva Je
danas sllka onoga sto se u Washlngtonu radl za kullsama.
Tl koncl iz Tel-Avl- va 1 Washingtona mrse se, naravno,
najvlse oko Sovjetskog Saveza 1 socijallstldklh zemalja,
kojl odavno rade na tome da se ta oba velika zarista rata
ugase 1 da u tlm delovima sveta Sto pre dodje do mlra, a
to sve brka te pomenute radune 1 Washlngtonu 1 Tel-Avlv- u.
(Nastavak na st. 5)
LAzNA 0PTU2BA PROTIV GRUPE
KATOLIcKIH SVECENIKA U
SJED. DRzAVAMA
Washington — Svedcnicl
optuzenl da su kovali plan
za kldnaplranje Nlxonovog
savjetnlka Henryja Klssln-ger- a
odbaclll su tvrdnju
sluzbenog saopdenja kao
"lsfabriclrane optuzbe" 1 lz-go- vor
za pokretanje drtav-nog
proccsa.
Jedan od optu2enlh, sve-den- lk
Philip Berrlgan izjavlo
Je da optu2ba o planlranju
otmlt'e 1 podmetanju eksplo-zlv- a
u instalaclje toplane za
zagrljavanje fcderalnlh zgra-d- a
u Washlngtonu podsjeda
na optuzbe koje su prlje 38
godlna podlgnute u naclstld-k- oj
NJemadkoJ povodom pa-ljevi- ne
Relchstaga. "Cllj na-clstld- klh
vodja bio je da do- -
PRITISAK NA RADNIKE
DA SE ODREKNU
POVISICE
Dunlop Rubber Co. iz
AJax-- a (kod Toronta) zatra-211- a
Je od svojlh radnika da
prlstanu na snlzenje plade
za 10 posto. U protlvnom,
tvornlca de bitl zatvorena.
(Napomena: ProSle godlne
ova kompanija je zatvorila
tvornlcu u Torontu i Izbacila
na ullcu 600 ijudi.)
Kompanija Canadian Ac-me
Screw and Gear lz We-sto- na (lsto kod Toronta) Je
zatrailla od svojih radnika
da rade za istu pladu kao do-s- ad
Hi de zatvorlt tvornlcu.
Spor izmedju kompanlje i
unije (United Auto Workers)
za obnovu ugovora traje vi-se
mjeseci.
U utorak 19. januara stu-pi- li
su u Strajk radnici For-dov- ih tvornlca u Kanadi.
blju podrSku za polltlku re-presa- llja
1 mllltarizma". Vla-da
SAD Je sada lzmlsllla Jed-n- u
grotesknu zavjeru. Cllj Je
Jednostavan: da se unlSti
pokret za mlr 1 kompromitl-raj- u
onl kojl se protlve ratu
u JugolstodnoJ AzlJl", kaze
se u lzjavl optuzenlh.
Od Sestorice optuzenlh trl
su katolldki svedenlci. U op-tuzn- lcl
protlv njlh se kaze,
medju ostallm, da su otml-co- m
Klsslngera 2eljeli lznu-di- tl
obustavu svih ameridklh
vojnih akclja u Indoklnl 1
oslobadjanje ncklh polltldklh
zatvorenlka u SAD. Tvrdl se
takodjer da su nam J eravail
dldl u zrak Instalaclje topla-ne
za zagrljavanje vaSing-tonsk- lh
saveznlh ustanova
Pojacava se
kontrola
charter-Ietov- a
Vlada provlnclje Ontario
pripremila Je zakon (1 pod-nlj- et
de ga ldudem zasjeda-nj- u
Zakonodavne skupStlne)
o kontroli charter-Ietov- a.
Nalme, avlone za prevoz put-nl- ka u Evropu u budude mo-di
de da Iznajme samo one
organlzaclje I klubovl koji
doblju dozvolu od provinci-Jalnl- h
vlasti. Namjera Je da
se sprijedi stvaranje flktlv-ni- h klubova 1 udruienja za
charter-letov- e, kao I pristu-pan- je pojedlnaca u udrufe-nj- a radi Jeftlnijeg prevoza
u Evropu.
Prosle godlne u Evropu Je
na taj nadin putovalo 260.009
Kanadjana, vedlnom lz On-tai- ia.
Odeklva se da de prlmjer
Ontarta u pooStrenJu kon-tro- le nad charter-letovlm- a
slljeditl ostale provlnclje.
|
