000021

OCR Text: mjm-w- u jl mi
0+0Л0000+0т0т0т00рт0т0т0илт00000т00т0т+01 m0+mpm00m0+0m NAPREDAK KAMPANJE
S. r t j i:i j ,л
-- '.. Su':t z. " ' _' ". i ... '.. - j ; _. . . _ tw p . t
' чи jc , ,r ;. y. -- zu 2 H) J ..j. Itibj j ,jn , I a hi J .лј Ji i ,'" O' ; £ i.'iu1' ;. J ' jJ.- - neit J ! ч "--
.i z fj
it', st tii ч ' pr,rf.u:t — it i' I :. . j a. ; . ' .
AKO VAM £ PRE7PLATA ISTEKLA — OBSOVIl h Г Rtilll
Sl'OM PRIJATLLJU 1 7ЛАС1 ПА SE I 0 PRETPLATi A ГП7Г#
JUGOSLAVENSKO-KANADSK- I DEMOKRATSKI LIST аававЈМаааав
VOL. VI. No. 0 (313) TORONTO. ONTARIO. FRIDAY. JANUARY 22 НГ,. PRICK Л CKNTS
Л f i: R A
KR!IA SE PRODUB!
Jnvlja s- - l Ueotfrada la
je zaLiaim ph-narn- o za-sjfdan- ju centralnojr komi-tet- a
titovekoir "saveza ko-munist- a"
da ocjeni odluke
sestoj; konirresxi (odrzan
proslo iodine), na temelju
kojih j' Djilas razio svje
teorije o pretvnranju Juk- -
slnvije u kapitnlistiCu "li--
mokrnciju".
Vijosti takodir tfovore
da ce doii do novo cistke. nje u konio navodi, da su
Koliko se do sada zna. pu- - Djilas Dedijer uspostavili
nu satflasnost sa Djilasovim ' veze pojodincima orjra-"tezama- "
izrazio je Vladi- - , nizacijama io cijelom svi-m- ir Dedijer, autor Titove i jetu. Jedan izvjostaj kaie
"biojrrafije". Na zasjedanju ' da je Djilas veliki prijatelj
centralnou komiteta prole
subote on je £ak optuzio, da
je sa Djilasom salasan ve- -
liki broj drujrih (Manova cen- -
tralnoir komiteta, ali se ne
usudjuju la to kaiu.
Kardelj je na zasjedanju
izjavio. (la mu je nekoliko
dana ranije Djilas jrovorio
protiv Tita, optuzujuci ка da
Situacija u titovskoj partiji
"Nova Korba" u ilanku
"Neprestano se poorsava
stanje u reiimskoj partiji"
piie :
Ono sto karakteriSe rezim-sk- u
partiju je pasivnost —
narocito njcnih osnovnih or- -
k'anizncija. koje se nalaze u
rasulu. Takvo stanje je neiz- - ' partijo otvoreno stavljali na
leCivo, jer je ono posle- - stranu mnsa raznim akci-lic- a
antmarodne unutrasnje jama koje su bile vodjene
spoljne politike rezima za odbranu zivotnih interesn
otpora mnsa protiv te politi- - prava trudbonika. To je
ke. Veiina obiCnih clanova namcito bio slucaj luilikom
reimske paitue. koji su tzv. reor;anizarijp rndnih
lioposrednom dodiru ma- - zadruirn. kada su obi3ni cln-sam- n.
ne mopu la ostanu "ovi rezimske partije istu-h- i
Mrani borbe koja narasta Pb zaiedno sa siromanim
i koiu voile trudbenicke inn- - seljacimn i bezemtjasimn.
se za odbranu sojih zivot- -
nih interesa. za demokrat- -
ska prava i slobode. za na- -
cionalnu nezavisnost. Upra- -
o taj d.o elanstvn. koji je
svojim poreklom. sv.jom
pmfesijom ili svojim patri
..t.i.im .„.niimn nnv.111
sa narolnim mnsama. uko- -
hko pslednjih rodina se iAo na svom sopstvenom
iskustvu uveravao izlaju
partgske rhuske. utoliko je
vi.ie pruzao pasivan otpor ili
cak lolazio u aktivan sukob
sa rozimom. Izmedju oih
bicnih Olanova i partijske
vrhuike stvorena je provali- -
ja. iz Koje izvire ono nepro- -
lazno kritino stanje re- -
orjranizacijama
propajrandu.
partije orjranizoana na
teritorijalnom principu. tj.
tako. da njene
po ulicama.
—: i.t- -
pale saonranizacijama
cijalistko{r saveza".
ri. beofrradski upravljaj
D T I I. л s
se
i
sa i
1
u
i i
i
u
sa
se
u
o- -
u
brain J.omunisticku bir
kraciju". Djilas je rekao la
to jsto misle Kardelj i Ran-ком- с.
ali se ulnjruju Titu.
Dalje je Kardelj izjavio,
da mu jo Djilas rekao da se
u Juiroslaviji stvara "socija- -
Ijevicnrska partija"
j (jrt ee vim.- - takvih partija
biti u Juj;oInviji.
Sluzbena titovska airencija
Jutfopres izdala Je sapce- -
Aneurina Revana, vodje li- -
' jevotf krila britanske Lalior
j partije.
Djilas je priznao da su
njcirovo "novo" teorije raz- -
I vijene pod uticajem zapad- -
ne socijaldemokracije.
S'e ovo govori da je ktiza
u redovima titovske vrhuSke
J duboka i teska.
јоД vise rasplinuli svoju par-tiju,
reorjranizovali je na
principima burioaskih i so-cijaldemokra- tskih partija.
podcsili je tako da im sluii
kao izborni aparat. . . Ililo je (est ih slu6ajeva
kada su se obieni Olanovi te
Irtivili se i oudjivali sto
4 radni seijaci. koji itupn- -
J iz zalrujra. liiavaju zem- -
'Jo i inventnra. Kaln su o- - Iet poloxnnom pwIe rodine.
na primer, rutin ri Kreke tra- -
di la se podeli 13 milio- - dinnra. medfu onima koii
4II 7ntitovnli rapoieiu tnif
"vikn fondn plata" bili su
elnnovj rezimske partije.
Pripremajuh se za izbore.
titovci su nastojali da po- -
prave ovo stanje u svojoj
partiji. U torn cilju oni su
poveh мгоки kampanju po--
vodom pisama "Plenuma
CK SKJ". koja su polovinom j proie iodine uputiie par- - ke j?laeme clanovima i
su partake orpanizaciie bile
pasivne i £lantvo poka- -
zalo interesovanja za ta pi- -
ma. Rezimske plavesme mo--
т-- ali .i Ha kontituitK Л
nije poboljsala situacija u
njihovoj partiji. da delat- -
(Nastavak r.a str. 4)
iimskoj partiji. njihove par- -
Rezimska rhuka nije bi- - tije. Titovci su nastojali da
la ustanju da popravi to sta- - vuda onranizuju dutfe i si-nj- e
sazianjem sestop kon- - r,k? diskusije l na taj nacm
presa. kada je svojoj reiim- - aktiviziraju eianto. Ah i ta
ekoj partiji dala novi dema- - akcija je propala. Diskusija
poiki nazi "Savez komuni- - uopite nije uspela. U mno-sta- ".
Ona je tada eianovi- - Pm srezovima su po nekoli-m- a
postavila jrlavm zad.-ta-k puta sazixani sastanci na
da rade u tzv. Socnahstie- - kojima su trebala da se pro-ko- ni
savozu. tj. da vode re-- radjuju ta pisma. ah koji ni-?ims- ku da u u mojrh se odrie usled
maama populanu mere topa 4o su obieni eianoT
koje vlada pivduzima u ob bojkotovali takve sastanke.
lasti unutranje i spoline po-- Sama reiimska stampa bila
lit:ke. Dvlatnost relimske J pnnudjena da prizna. da
je
su orpaniza- -
cije stv;ojrene re- - t.-i- .~ u:
"So--I
Ustva.
su
listicka
stvoreno
im
na
nije
je
da
Povecanje besposlice u
kapiialistickim zemljama
"Itapidni porast" u Kanadi
Ottawa je konacno pnznala "rapidnu porast" bes-poslice.
Ali joi nije in pntom makla za njeno suzbijanje.
Federalno minisiarsto ra-d- a
je saopcilo da je na lo
decembra ЗЗУ.О00 lica po-trazi- nl
uposlenje kod Na-tional
Unemployment Ser-vice.
(Na 19 novembra broj
potrazivaca posla je lznosio
200. 0 13).
Vjeruje se da jo broj ne-zaposle- nih
od 10 decembra
do danas povecao za joA
100.000. Prema tome, bes-poslenic- ka armija bi motfla
-- ~ .- -'
ZaSto ne moze
u Kanadu?
Knadkf rmluracione la-K- li
u npt zahranil' Anbury
Howard. podpr4lj4fniku In
trrnational t'uion f Minr.
.Mill and Smrlter WnrUrrn
da pojetl Kanadu.
Howard j" doao u Van-rouv- rr
da priftut-nij- e di-ntrikl-noj
konvrnriji Mine
Mill unijr. Zajrdno n njim
doputnvao je John Clark,
Klavni predojednik unlje.
Howard je %ratrn natrac u
Sjrd. I)riae. Clark pu.lrn.
Sa lloardom je na ifi
na?in mlupljrno proJIr go
dine, kad je hljeo da priu
►tujp unijkom ialanku u
Trailu.
Za-t- n kanadke . Iat I tako
p4Hitupaju na Howardnm?
Neki e pitaju nije li to
a I it to jr n rrnar?
Razvitak trgovine izmedju Sovjetskog Saveza
i
Trpoiii. izniediu Sojet
skojr Saveza l kapitahstickili
zomalja je na usponu. Inte- -
res za sovjetsku trrovinu
pokazuju cak i anui-ick- i ka- -
pitnlisti.
U Moskvi se saia nalaz troacke leleacije iz Ve
like IJritanije. Francuske i
r.jfipt.4. rrelstavnik jetlne
britanske broIojrradili _ n e
kompnnije je izjavio da se
nnda dobiti narudibu od '2a
lo 37 milijuna dolara. De-lejraci-ja
britanskih proizvo-djne- a
tekstilne maAinerije
Z~ i~i„.. :l„ ,l_ ... i ,..„ .Inl.iti
vc,.,.k. u nanm.z.o.u.
"New York Times" pi?e
a jovjetsKi avez ткоојег
proiruje trtrovinu sa Zapa- -
dnom Njemackom. Dan-sko- m.
Norveikom. £ved-sko- m
i Arpentinm.
Sa Grckom Sovjetsk: Sa-vez
je zakljucio tnrovaeki
upovor o razmjeni robe u iz- -
sko-sovjetsk-og prijatelj
stva Je ovih dana izjavio,
da je Sovjetski Savez spre-ma- n da u Kanadi naruci
raznu masineriju).
Xoranda prijeti izbaciva- -
njem strajkaa iz stanova
Noranda Mines je zapn- -
Je™ Dacianjem iz ano- -
va 200 radntfkih porodica.
koje su uslijed zao- -
stale cplatom stanarine.
m
narasti na pola milijuna
koncem januara. kako jo to
preIvidio predsjodiuk Tra- -
des and Iabor Congress,
I'ercy UenRouK'h.
(Postoji izlaz iz ove il- -
Za sada. izlaz u- -
kazuje samo Radnicka
Pm,rP,;vn. nrtJ!a. Ci.
tajte broiuru Tim Bucka:
"Beat the Threat of De-pression").
Jos Il.oOS u Torontu
Od 7 do 1 1 januara broj
nozaposlcnih radnika u To-rontu
se povecao za 3.508.
saopcava National Unem-ployment
Service.
Ukupni broj nezaposlenih
na 11 januara iznosio je
30.3.T7.
j 53.600 u Montrcalu
! Javlja se iz Montreala da
i se broj nezaposlenih u torn
irradu povecao na o3.fi00.
Organ. zovanjc
nezaposlenih
List "Hamilton Spectator"
jnvlja da je u Ilamiltonu
stvrenn ortfnnizncija neza-poslenih.
kojih ima 12.000.
Sostoricn nezaposlenih ra-dnika
piketovali su ured Un-employment
Insurance Com-mission.
I. Su dinji-ni- h Driava lo- -
laze ij-st- i la je Sovjetski
Savez izrazio Kotovoit la
kupi velike kolicine masla.
ulja ol pamucmiK sjemenn.
j)oljprivrelnu maiineriju i Irue prizvole. Mi-di- u
tun. ministar tr ine Week
e izjaMo. la ce dati lozo-- 1
i za izvoz masla u So jet-s'
Savez samo u torn sluca-j- u
.iko Sovjetski Savz plati
isti. cijenu "koju pladaju
am i ke !omn5ice". Na
drujrci strani. minitar trjro-vin- e
Benson kukn la se u
drzavnim sklntlKtima najro-milal- o
290.0O0.0O0 funti
masla.
Ajrcncija Reuters javlja.
(jr zamjenjj. mjni.tra tr- -
povine N. R. K:ne izjavio. da
je Kina voljna obnoviU trjro-vin- u
sa svim zemljama. u-klju- iv kapitalistifke.
Associated Press saopcava
iz Londona. da je Lnrl Rea-ding
izjavio. la ce Churchil- -
Vijest iz BukureAta kaie
da je zakliucen no , tr?oa-6k- i
ujrovor izmediu N R Ru
munije i Ecipta.
Obutava rada
Kod Cryslcra
V tvornici Crysler korpo-racij- e
u Windsoru doslo je
do potpune obustave proiz- -
vodnje. kad je za?trajkova- -
iD 27 infinjera. U tvornici
radi 6.000 Ijudi.
nosu ou M- - m.ujuna oo.ara. ,ova v,,da datj punu podr.
(Dyson Carter, pred- - Aku britanskim firmama ko-sjed- nik Druitva Kanad- - je Jle da trpuju sa Kinom.
strajka
tuacije.
107.000 ncza(K)sIenih
u jcdnom tjetlnu u USA
Americka lada saopcava
lajo od 2 do 9 januara jos
IGT.oimio radnika zatrazilo
bespolonicku pomoc. Ukup- -
ni broj priittaoca pomocj iz- -
nosi 1.S1G.000.
Koliki je ukupni oroj ne- -
' zaposlenih tot-n- o so ne zna.
IVema dr2anim pculacima.
" Hecembru ill je bilo 1.850.- -
000. Modjutim. "Daily Wor-ker"
je pisao la je stvarni
broj u to vrijeme iznosio
3,000.000.
Hcsposlica u Zapadnoj
Xjemackoj
U Zapadnoj Njemaekoj
ima 1,521.000 nezaposlenih
radnika, kaie izvjestaj iz
Donna.
Samo u decembru 1953.
broj nezaposlenih se pove-cao
za 103.000.
MARY JENNISON
TESKO IJOLESNA
Dr. James C. Endicott,
predsjednik Kanndsko kon-Kros- a
mira saopcava da je
Miss Mary Jennison, sekre-ta- r
Konrresa i sekretar Pri-premn- o komiteta Konjrre-s- a za podupiranje mirovnih
preovora koji ce se odriati
krajem ovoj; mjeseca. tHko
obolila.
I'CZcri.ncij..C II Ci.anff .K.aj.
ScKovoj vojsci
Viusti i Ranoonn (Uur '
ma) kau la u- - laim Kaj
Sekovu armiiu.u I.urmi de-rtiral- o l"i f.Tiika. zai--d- n sa of'cinmn. Oni su se
povratilj u Kjnu.
AMERI6KE ATOMSKE
BAZE U KANADI
.4Kiatfd 'ггч С21 janua-ra)
jatlja fla jrdinjrnr lrla
ye namjrrataju pnditi lanac
atimkih ha a diljrm ijrla.
t' Kanadi (r hili мкИепир dljr tak- - hair ("trprnhe-illr- .
Nfwfnundland i Gn
fla). Iahradar)
I fjr-iaj-u rnal'Voir idh-r- a
ruianih ila kair d u
lad dotinih driata rf do-t%nU- W
j-dinj- enim lriaama
da lradr atmkr ar-lan- r na
njihovtim trrilHjo.
S L A V E N S K A SOLI I) A R X O S T
PROSLAVE 300-GODIsN- JICE UJEDINJENJA
RUSKOG I UKRAJINSKOG NARODA
U ponodjiljak 17 januar.1 u Tfiontu jo mirana
zajelnicka sjednica Claxnoj; olbora Drusta I'jetlmje-ni- h Ukrajin.kih Kanadjana i С1атн: otlbora Felera-cij- e
Ruskih Kanaljana posvei-en- a 300-jrodiinji- ci uje-dinjen- ja rusko i ukrajinskoK nnroda. Time je pocela pro!na toK znacajnojr loatljaja u histiriji oih Ivaju
velikih slavenskih narotla.
Sjednici su priut)ah odnosa izmedju Kanade i
predstavnici drittfih slaen- - siavenskih zeiualja.
skill oivanizacij'i. koji tu Iduie nedji Ijo u Torontu
braci Rusitna i Ukrajincima ce se xlrzati veliki ukrajin-izrazi- li svoje lobre zelje. sko-rusk- i koncert i mitinir
Savez Jujroslavonskih Kaua- - posvecon 300-jrodiAnj- iei uje-djan- a
zastupao je 15. Ste- - diuienja. Ilraca Rusi i U-vano- v. krajinci pozivaju ostale Sla- -
Na sjelnici je prihvacen vene u Torontu la se pri-zajednic- ki prolas na ka- - kljuOe njihovom slavlju.
nailske Ruse i Ukrajince p- - Proslava ce biti u Ukrajin-vodo- m
300-Kodisnjic- e. Iz ' skom Domu, 300 Ilathurst
medju ostaloK proIas istice Street.
potrebu zalaanja za mir i Slicne priredbe biti ce or-nezavisn- ost Kanade. i uspo- - I panizovane po cijeloj Ka-stav- u dobrih i prijateljskih j nadi.
Sveslovenski koncert u Torontu
Ovo je bio sedmi KodiAnji Velika Massey Hall za-konc- ert Slovena u Torontu. zvonila je zvueima naSih
Uspeh je bio veci nejro pr- - ' nnrolnih mclodija i pesama.
slih Kodina. Prorram je po- - ' Kroz te zvuke izrazavana je
stavljen bolje, a umelniCka i velika nnrodna snara i vera
kulturna strann ргокгата u pobedu. Paznja i simpati-bil- a
je istaknuta viAe i lu- - ja prisutnih prema uasem
blje. Da uzmemo na prim'r.
naS tamburaAki zbor "SIo- -
bodu"! Nasi su dobili poca- -
sno mesto u projrramu, sa
svojim nnstupom otvorili su
program. Time je uknzana
paznja bratskih sloveiiskili
orranizacija prema borbi
nnsih naroda za povratak u
tabor bratstva i prijatelj- -
5tVn sa otalim bratskim na rlimn. u tabor mira i le- - mkratije na elu sa Soviet- -
skim Savezm u okrilje Ru- -
sije. majke slovonstvn. za- -
Atitnici nurn m li'i s'm na-rdim- a.
SSSR ima 21 0.ООО.ООП
stannvnika
Rat-un- a so la Sojftski Sa
iv danas ima 21ooo.hmi
stanonika.
X'ovi premijet UK raj ine
Prezilijum Vrhoxnop So- -
vjeta Ukrajine imenovao je
N. T. Kalcenka za premije- -
ra. On je naljedio D. S. Gre- -
cuku. koji je postavljen za
podpredsjeclnika vlade.
Smrt Skirjatova
Tass saop5ava da je u Mo- -
skvi preminuo Matvej F.
Skirjatov, jedan od istaknu
tih soxjetskih volia imao je
70 rodina.
iiisBHlyn
rkestru znaci ujedno i pa- - inju i simpatiju prema bor- -
bi nnsih nantda za oslobo- -
djenje. a mi .lujrosloveni,
dobili smo tie samo utisak,
neri cvrsto ubeljenje la
naA rkestar mze lavati
svoje kncerte pre! muoo
%5im brojem publike isto
kao Ato i borba nnroda za- - sluuje тпоцо vecu melju- -
nnrodnti pn.nju.
ул1х vreine izodjinja na- -
;,, „roirinma nnsutiu su s- -
, „,at„m znpitkinb : "tija
je to irkeiitrn? Ji- - M II t
JuiTOsoeill T" Neki .!! pri
metili da je ucltelj bio malo
ponono zbunun. Ako. nekn
on zbunjuj' na pnosom
na ппм1 omladinu! Ima sa
6im la se ponosi !
Ruan i MakeIoiici zab- -
vih su nas sa izvdjenj-- m makodonskih i bupai-ski- h
kola i ipara. kja su izvodili
mlali umetniri i um'tnice iz
Ruursk-Makelonsk- e Fol- -
klorne prupe pol instrukci- -
jom OIe Veloff. a najvise
nas je zadivio mlatli umet- -
l.ik na violini. Peter Dimoff,
k°J' J4' uirao "Uuparsku
I'oemu". To je decko od svo-- Jh ,2— 13 irodina i pn-- d ko- -
im '"' rl° vrlikn buduc
п°ч
(Nastaak na str 2)
5velavni kmcert Trtat 5ealaveitoaJ aaaaaU W tisiUia Rrat Defcva.