000020

OCR Text: %
ЏОШЊшшШ' мЛШакшЈфџ
I- - љ ,№.. , & tjttS-fefelin№ej- l, Ti iiinm.fi игаД№ЈјЦ&ц
STRANA 8 — Jedlnstvo, 17. Januara, 1964.
Pozor Torontol
Godisnja priredba "Jedinstva" odriat ce se u subotu
26. januara, u Madjarskoj dvorani, 350 Dundas St. W.,
pocetak u 6.30 uvecer.
SVI DOBRO DOSLI!
j%%%%X%%VH%%%%X%V.4%VkV4%3re%%V43k%%%
Vancouver: Do znanja clanstvu H.P.D.
Како vam je poznato da H.P.D. ncma svojih sjednica
niti drugih prircdaba, ali je potrebno da odrii svoju go-diSn- ju
sjednicu, na kojoj bira se odbor i Salje godisnji ra-po- rt
u VJctoriju. Kadi toga ce se odrzati godisnja sjednica
Ill'D u ncdjclju februara, 11 sati prije podnc, u Horseshoe
Hall 278G Hastings Street Last.
Vancouver: Redovne sjednice odbora
kampanje
Odbor kampanje "Jedinstva" u Vancouvcru odriava
svoje redovne sjednice — za vrijeme kampanje — svake
nedjelje, u Golden Horseshoe Hall, 278C East Hastings St.
Sjednice podinju u 10:30 prije podne.
Ovime sc pozivaju svi prctplatnici, ditaoci i simpati-Ja- ri
"Jedinstva", a osobito oni, kojima je istckla prctpla-t- a,
da dodju i je obnovc.
TAJNIK
Vancouver: Prikazivanje Filmova
Kanadsko Juznoslavcnsko Udruicnje prikazivati de
na§ jugoslavcnskl film "VESNA", u ncdjelju 16. februara,
u OLYMPIA THEATRE, 2381 East Hastings Street, ili cor-ner
Hastings & Nanaimo Streets.
Vrata doranc bit cc otvorcna u 7:30, a sa prikaziva-nje- m
filma podctl 6c se tadno u 8 sati na edcr.
Ulaznina jc 1 dolar po osobi, djeca 25 centi.
Ovaj film jc vrlo dobar. Izradjcn je u Slovcniji i na
slovenskom jcziku, pa sc umoljavatc, da ga u Sto boljem
broju posjetitc. Spccijalno sc pozivaju Slovene! grada Van-couvc- ra,
da ga posjete.
Pozovitc i sve svoje prljatcljc da dodju 1 vide ovaj vrlo
lijcpi film.
O.K.
Vijesti iz svijeta
(Nastavak sa. 1)
Stranke kongresa u gradu
BubaneSvar usvojena Je rezo-lucl- ja
o demokraclji 1 socija-lizm- u.
Vijesti ka2u da Je bilo
ostre kritike zbog propusta
Stranke ( a to znadl i Neh-ruo- ve
vlade) u provodjenju
odluka o socijalnoj pravdi.
Jedan od vodja Je rekao da
na zasjedanju bilo "puno
razumljevanja za gledlSta
mlade generaclje koja trail
brzi progres ka socljallzmu".
All Ipak nlje prihvaden zah-tje- v
za nacionalizaclju bana-k- a
1 nekih privrednlh grana.
Predsjednlk Gane Nak-rum- ah
je predloilo da tmpe
UN u Kongu zamjene vojne
Jedlnice afrldklh zemalja. U
sastavu UN odreda u Kongu
sada se nalaze i snage zema-lja
koje su vezane za zapadne
vojne saveze 1 paktove. Kon-goans- ki
premljer Adula Je od-b- lo
Nakrumahov prijedlog.
MARK TWAIN
8)
da
st.
Je
Dva poljska filma
u Hamiltonu 1 Torontu
"SPItAWA PILOTA
MAKES' A"
takotljer
Sa
maxowszi:
ansamblom narodnih
pesama i igara
Jedan dan u Hamiltonu
NEDJELJA 19. JANUARA
Od 2:30 p.m. do 12:00
STATE THEATRE
Harton St. East
Pet dana u Torontu
MELODY THEATRE
OD 23. DO 27. JANUARA
Od C:30 p. m., subotom i
nedjcljom od 4:00 p. m.
Ulaznicc: $1.00 i 75 centi
Za decu 35 centi
0~0.00# 0' 0 0--0 000 0000
ТКЛ2Е SE 2ENE ZA
CNCENJE
Radno vrijeme od 9 do 4 —
plala 8 dolara, plafena Iran?-portaci- ja
(carfare).
EUROPEAN DOMESTIC
AGENCY
Mrs. Urunn — RO. 2-29- 91 Ж.Ј0Ж. 000Л~Ј0~Ж--
Sem Jedan od Nolnih slnova, bio je pun ankllostoma.
Zalsta Je divno, dolsta Je upravo Cudesno kakvu Je golemu
painju stvoritelj posvetlo svojem vellkom djelu koje se
zove: kako zagorcavatl ljudlma 2lvot. Vec sam vam rekao
da je on za svakl dlo ljudske anatomlje lzmlsllo specijalnog
uzrocnlka patnja 1 nevolja. U tome je bio tako pedantan
da nlje zaboravlo ama baS nl jedan jedlnl dlo ljudskoga
tljela. To Je suSta istlna, Mnogl slromaSnl ljudl moraju
hodatl bosl jer sebl naprosto ne mogu priuStltl clpele.
Bog u tome vldl sjajnu prlllku za scbe. Uostalom, kad
smo veS na tome, dopustlte mi da vam uzgred napome-ne- m
kako bog nlkad ne spuSta pogled sa siromaSnlh. Devet
desetlna od svih njegovlh bolestl namljenjene su slro-tln- l,
a nemojte mlsllti da lh ona ne doblva: sumnJiCltl da
blvaju samo ono Sto ostane. Nemojte me sumnjicitl da
govorlm brzopleto ill s nedovoljnlm postovanjem, Jer to
nlje tako. Ja sam tafino utvrdlo da Je golema vedlna
boijlh pronalazaka zvanih bolesti blla 1 zamiSljena tako
da pogadja slromcjSne. Da je tako, mo2ete uostalom za-klju- citl
1 po zanlmljlvom podatku da je Jedan od bozjlh
nadlmaka Sto se naJceSde Cuju s propovjedaonica 1 oltara
upravo nadlmak "prljatelj siromaSnlh", a treba da znate
da onlma Sto govore s propovjedaonica 1 oltara nlje nlkada
palo na um da upute bogu takav kompllmenat koji bi u
sebi sadrtavao barem zrno lstlne. Najokorjelljl 1 najneml-losrdnl- ji
duSmanln slrotlnje nlje nitko drugl nego njlhov
nebeskl otac. Najbolji 1 zapravo jedlni prljatelji slromaha
jesu ljudl. Onl lh 2ale 1 to Cesto pokazuju svojlm djellma.
Medjutlm kome se upucuju izxazi zahvalnosti? Bogu.
Ako nauka Iskorijenl neku bolest koja je radlla za
Odbor stampe
Windsor: Sveslavenski banket
Slavenski odbor u Windsoru priredjuje sveslavenski
banket u subotu 25. januara u Ukrajinskom domu, 1457
Drouillard ltd. Pocetak u 7 sati uveder. Ulaznica $2.00 po
osobi.
Glavni govornik 6e biti SI. Lukas iz Toronta.
Za pies 6c svirati odlidna orkestra.
Prcporufamo пабст narodu da posjeti ovu hvalevri-jedn- u
priredbu u drustvu svojih prijatelja u Sto vedem
broju.
Za dobar dofck i ugodnu zabavu pobrinut 6c sc
ODBOR
Port Arthur: Slavenski banket i koncert
Slavenski odbor za Port Arthur i Fort William prire-djuje
bogati banket u subotu 25. januara u Slovadkom do-mu,
639 MacLein St., Fort William. Ulaznica po osobi $1.75.
Po5ctak u ,6:30 sati uveder.
Plcsna zabava podinjc u 9 sati, a ulaznica stoji 75
centi.
U ncdjelju 26. januara u 2:30 poslijc podnc odriat 6c
sc koncert u Ukrajinskom radnifkom domu, Fort William,
sa biranim programom.
Glavni govornik na konccrtu ce biti predstavnik Sov-jetsk- og
poslanstva u Ottaui.
SLAVENSKI ODBOR
Toronto: Sveslavenske priredbe
Slavenski komitet u Torontu priredjuje sveslavenski
banket u subotu 18. januara, u Ukrajinskom radnifkom
domu, 300 Bathurst Street.
Vecera 'podinje u 6:30.
Banketu 6c prisusttorati predstavnici ambasada sla-vensk- ih
zemalja u Ottawi, koji de odriat! pozdravne govore.
Poslije slijedi pics; svira odlidna Jorkcstra.
U ncdjclju 19. januara odriat 6c ise u Ukrajinskom
radnifkom domu sveslavenski koncert.
Na programu sudjeluju najbolji umjetnici slavenskih
organizacija kao ,1 nekl gostl.
Svi dobro doSII.
Priredjivafki
odbor
Hamilton: Sveslavenska zabava
U subotu 25. januara u 8 sati medcr odriava sc za-bava
ScsIacnskog komitcta u Ukrajinskom domu, Barton
St, East.
Ulaznica $1.00 po osobi.
Dodjitc i povedite svoje prljatcljc.
ODBOR
Toronto: Godisnja sjednica odsj.961 HBZ
Dajc se na znanje clanstvu odsjeka 961 HBZ u To-rontu
da 6c sc rcdovita i godiSnja sjednica odsjeka 961
HBZ odriati u ncdjclju 19. januara, 10 sati prije podne, u
Ukrajinskoj dvorani 1579 Dupont Street.
Na godiSnjoj sjednicl vrsi se preglcd rada za proSIu
godinu i bira odsjetna uprava, pa je stoga duinost svakog
dlana i dlanlec da tstoj prisustvuje. PISMA SA ZEMLJE
bo2Je clljeve, zasluga za to priplsat de se — bogu. Sa svih
propovjedaonica, sa svih oltara Cuju se u takvlm okolno-stlm- a
bucnl hvalospjevl upudenl bogu. Koliko Je samo do-bar!
U redu, pretpostavimo da Je to njegova zasluga, all
ako Je tako zaSto Je Cekao hlljade godlna da to uradl?
Onlma na propovjedaonlcama to naprosto nlje va2no.
Slegnu ramenlma I reknu: To nlje nlSta! Glavno Je da
Je bog oduvijek na to mlsllo!
Kad se ljudl koji su lzgublll strpljenje dlgnu, zbace
kakvu tlranlju i oslobode svoj narod, prva stvar koju dete
dutl s propovjedaonlce bit de tvrdnja da Je za to oslo-bodjen- ja
zaslu2an — bog. RekavSl to, onl Sto govore s pro-povjedaonica
zatra21t de od vjernlka da se bace na koljena
1 zahvale bogu Sto lh Je oslobodlo tlranje. U takvlm se o-kolno- stlma
mogu gotovo uvljek duti s propovjedaonlce ove
rijedl: "Neka znaju tlrani da lh uvljek promatra oko koje
nlkad ne spava. Neka znaju tlrani da bo2Ja strpljlvot una
granlca. Neka znaju tlrani da de ih bo2Ja srd2ba pogodlti
prije 111 kasnlje."
Medjutlm onl Sto govore s propovjedaonica 1 ne spo-mlna- ju da Je bog Jedan od najsporijlh aktera u kozmosu,
da bl njegovo oko koje nlkad ne spava moglo mime duSe
spavati kad mu ionako treba vise od stotlnu godlna da
vldl ono Sto bi svako drugo oko vldjelo za nedjelju dana.
Dakle prije Sest hlljada godlna Sem je bio pun ankl-lostoma.
Mlkroskopsklh po dlmenzijama, nevldljlvlh za
ljudsko oko. Zapravo su svi boiji specljalnl uzroCnlcl
smrtonosnlh oboljenja nevldljlvl, Sto Je veoma sjajna 1
dovltljlva ideja. Jer upravo zbog toga fovjek nlje mogao
tlsudama godlna dokudltl prave uzroke svojih bolestl I zato
Sportske novosti
Spasoje Samardzic, najbolji jugoslavenski
nogometas u 1963. godini
Evo rang-list- e jugoslavens-M- h
nogometaSa u 1963. godi-ni:
1. Spasoje SAMARD2IC
(OFK Beograd)
2. Milan COP
(Crvena zvezda)
3. Velibor VASOVIC
(Crvena zvezda)
4. Vladimir KOVACEVIC
(Partizan)
5. Joslp SKOBLAR
(OFK Beograd)
6. Rudolf BELIN
(Dinamo)
7. 2elJko PERUSIC
(Dinamo)
8. Asim FERHATOVIC
(Sarajevo)
9. Mirko STOJANOVIC
(Crvena zvezda)
10. Mife SMAILOVIC
(Zeleznldar)
SportaSki novinar LJ. Vuka- -
dlnovld pise za Samard21da:
Zaboravljeno desno krilo,
clje ime nlje pomenuto me- -
dju 40 prijavljenlh kandidata
za Clle, bilo Je standardni re- -
prezentativac u 1963. godini.
Samardzid Je izbaclo iz sedla
jednog tako darovltog 1 teh-nld- kl
spremnoga, uz to, i vrlo
brzog rivala kao sto je Zvez-da- n
Ceblnac. Prelmudstvo Sa- -
mard2ida Je u tome Sto Je ve-li- kl
borac 1 Sto, kad node, ume
da daje golove. On Je takodje
doprineo, na svoj naCln, viso-ko- m
plasmanu svoga kluba u
drzavnom prvenstvu. Njegova
najbolja lgra Je blla ona pro-ti- v
Raslnga lz Pariza. Razblo
Je celu odbranu Francuza, a
od beka Labadeka naClnlo Je
nalvnog igraCa. U prvom po-luvrem- enu
Je igrao u stilu Me-tju- sa
— lndlvidualnlm akci-Jam- a,
proietlm najvedm maj- -
storstvom, stlzao Je s loptom
do nadomak kaznenog prosto- -
ra Raslnga 1 pripremao naj- -
povoljnije prillkc. Time Je dao
pun obol kolektivnoj igrl 1 do-kaz- ao
da je krilo svetske kla-s- e
onda kad hcxte da lgra ka-k- o
treba. I u neklm drugim
meCevima, protlv Totenhema
u Londonu, na primer, on se
borio s veliklm entuzijazmom.
To Je igraC nadahnuda, maj-st- or
fudbala kad Je u formi.
All, njegova Je forma nestal-n-a.
Ne zbog fiziCke kondlclje
— on lgra punom snagom sa-m- o
onda kada sam to fell. Da
11 je to zato Sto JoS nlje oku-si- o
sve slasti fudbala, 111 mu
nedostaje "Sampionska zica",
koja od asa stvara fudbalskog
majstora najve5eg formata.
On Je JoS mlad, njegov pravi
uspon Je poieo tek od leta
1962. godlne, a tek u bllskoj
bududnostl on 5e dostldl svoj
vrhunac 1 zrelost prekaljenog
asa.
Za Copa, Vasovica i ostale
Vukadinovlc kaie:
DVA IZVRSNA
CENTARHALFA
Milan Cop Je u CrvenoJ zve-z- di
naSao samog sebe. Ako Je
iko lspoljlo ustaljenu formu u
toku cele godlne, onda Je to
bio ovaj skromni, borbenl ig-г- аб
koji Je lzgarao u svakoj
Igri, Cak 1 onda kad Je lmao
slab dan, Sto se retko doga-djal- o.
Cop Je bio najbolji centar-ha- lf
u prolecnoj i Jeeenjskoj
sezonl. Pouzdan, siguran, di-sciplin- ovan
u svakom pogledu
1 vrlo marljlv na trenlngu,
Cop se u proSloj godini aflr-mis- ao
kao fudbaler viseg ste-pe- na
i pokazao da je nesto
vile nego samo izvratan klup-s- ki
igrac.
Veilbor Vasoviii Je proSle
godlne noslo tri dreea: repre-zentaclj- e,
Partlzana i Crvene
zvezde. On Je po nu2di igrao
centarhalfa, Jer su selektori
trailll takva dva Coveka u
half liniji, umesto Jednog. On
Je lzrazltl half, vrlo srCan, po-zrtvov- an,
lskusan borac u od-bra- nl,
opasan Sestl lit sedmi
filan navale, naroilto kad se
neprimetno i lukavo uSunja
u prve redove 1 munjevito lz-ve- de
zavrSni potez neke akci-J- e.
DVA NEOBICNA ASA
Vladimir KovaCevld Je Je-dan
od najdarovltljih fudba-ler- a
posleratne generaclje. Za
njega fudbal viSe, tako redl,
I nema tajnl. Svejedno Je da
II obavlja du2nost graditelja
ili lsturenog igraCa — on lsto
tako, uspeSno daje golove kao
Sto diriguje lgrom.
On zaslu2uje sve moguce
kompllmente. I pored toga, on
Av mjf
Kanadsku olimpijsku ho-kejs- ku
reprezentaciju orga-nizir- ao
je katolicki svedeni
David Bauer (na slici) iz
Kitchencra. On joj je i trc-n- er
(coach). Vcdinu tlanova
saclnjavaju student! sa U-nivcr- sity
of B. C. Ollmpij-sk- o
takmicenje pofinjc 29.
januara u Insbrucku, Aus-trij- a.
(CP Photo)
lh nlje mogao nl svladatl. To Je poSlo za rukom udenja-clm- a
tek nedavno, all JoS uvljek ostaje sva slla neobJaS-njeni- h
bolesti s neotkrlvenlm uzrodnlcima.
Najnovljl od tlh "blagoslovljenlh" trljumfa nauke jest
otkrlde i ldentlficiranje podmuklog 1 skrlvenog ubojlce
koji se zove ankllostom. Otkrlo ga Je prije nekollko godlna
Jedan lljednik poSto Je strpljlvo 1 dugo proudavao njegove
2rtve. Bolest koju uzrokuje ankllostom vrSl svoju opaku
rabotu JoS od najdavnljlh vremena, JoS otkako Je Nolna
obltelj pristala na planlni Araratu, ali sve do ovog otkrida
nlje se znalo da se radl o bolestl. LJude Sto su od nje bolo-va- li
drugl su ljudl naprosto smatrall lljendinama, pa su
lh zato prezlrali 1 rugali im se, lako Je trebalo da lh zale.
Ankllostom Je Jedan narodito podmukll bo2Jl pronalazak
koji je svoju opaku djelatnost vrSio bez smetnje tlsudama
godlna. Tek de ga sada ovaj lljednik 1 njegovl nastav-lja- dl
unlStltl.
A tko je za to zaslu2an? Bog. On se bavl torn mlslju
ved Sest hlljada godlna, all nlkako nlje mogao da se od-lu- cj.
Ideja da se unlStl ankllostom njegova Je 1 on se u-pr- avo
bio spremao da Je ostvarl kad se na poprlStu poja-vl- o
dr Carlz Vordel Stajlz 1 otkrlo ankllostoma. Kako bilo
da bilo, zasluga za to pripisuje se bogu. Njemu se prlplsuju
sve zasluge.
UnlStenje ankllostoma stajat de mllljun dolara. Ne-ma
sumnje da se bog bio upravo spremao da dade taj
novae kad ga se, kao obldno, pretekao Jedan dovjek. Oospo-di- n
Rokfeler. Taj gospodln Rokfeler dao Je taj mllljun
dolara, all kao obldno zaslugu za to lma bog.
(Nastavlt de se)
Je u protekloj godini — a to
Je karakterlstlcno za njega —
bio veliki as na mallm 1 sred-njl- m
utakmlcama i mall lg-r- ad
u veliklm megdanlma!
Clnjenlca Je da on sve zna
1 da Je Jedan od najlntelegen-tnljl- h
lgrada, all kad se od
njega naJvISe odekuje — on u
vedlnl sludajeva razodara.
Joslp Skoblar Je takodje ve-d- ltl
znak pltanja. Nlko nema
tako glbak, rltmldkl povezan,
dug korak u prodoru prema
protlvnldkom golu kao on, nl
tako lzradjen udarac. Njegov
Sut u "koraku", njegova je
specljalnost. On puca dajudl
lopti narodltl "felS", I daje
golove neodeklvano i efektno.
All, on ume da se lzdvojl te
lgre na tako uodljlv nadln da
to ogordl sve poematrade do
poslednjeg na stadlonu.
DINAIOVCI
Dlnamovo "zlatno prolede"
lzbacllo Je KobeSdaka i Zam-ba- tu
u prvl plan, all Je obojlcl
p-)nesta-lo
daha u Jesen, dok
su Belln 1 PeruSld uelavnom
lspoljlll ustaljenu formu u to-ku
cele godlne.
Belln Je mo2da najvede ot-krlde
1963. godlne, mada je on
1 u 1962. godini privukao op-S- tu
pa2nju. Nelzvcsno Je Jedl-n- o
to da 11 Je mesto beka pra-v- a
uloga za nieca. TlDldan
predstavnik fer-plej- a, lzvrstan
tehnldar, Belln Je bllstao pro-tlv
Cehoslovadke a dao Je 1
druge vellke partlje. Njegov
salgrad Braun blesnuo Je dva-t- ri
puta, ali pslhldkl nlje bio
dovoljno dvrst da se odrfi u
prvom planu. Lamza Je ranlje
nego on zaslu2io poverenje se-lekt- ora,
all su onl lmall druge
planove. Ostaje nada da de se
Belln razvltl u lgrama vellke
svetske klase.
2elJko PeruSld nlje bio u
forml 1963. godlne kao u ra--
nijlm sezonama, all Je na half
koji Je 1 pored svega saduvao
stedene pozlclje. Vrlo pokret-ljl- v,
uporan kao krtlca, pun
zlode kao oslca, on ne zna za
predaju, i to imponuje, to se
cenl.
TRI ASA RAZLICITOG Т1РЛ
Aslm Ferhatovld Je do21veo
svoju drugu mladost u 1963.
godini, narodito u JesenJoJ se-zonl.
Njegov neuspell lzlet u
Tursku. gde nlje uspeo da se
snadje Jer ga Je nostalglja vu-k- la
u Sarajevo, povoljno Je na
njega delovao. Bio Je to Fer-hatovld
lz mladlh dana, pro-aora- n,
nezadrtljiv golgeter.
Vlsok plasman njegovog kluba
na tabell Jesenjeg prvenstva,
umnogome Je njegovo delo.
Mlrko Stojanovld Je izvesno
vreme bio odsutan s borlllSta
zbog teSke povrede. All, on je
dudesno podneo udes 1 opora-vl- o
se, tako da Je u JesenJoJ
sezonl brao lovorike kao u
prolede. On Je bez konkuren-clj- e
bio golman broj 1. On je
to bio I proSle godlne, all nlje
nalSao na puno priznanje.
Smallovld Je, zaJedno s Ko-vadevld- em,
najbolji golgeter
godlne u prvenstvu — njih
dvojlca dali su po 19 golova.
U sezonl 196263. bio Je na
prvom mestu strelaca s 19 go
lova. Iako Je izrazlt "gol-Ig-rad- ",
on se JoS nlje predstavio
u punoj svojoj vrednostl i nlje
dao lgru koja se pamtl. On je
lgrad u razvltku, on de mo2da
u ovoj godini dodl potpuno do
Izraza. Clnjenlca Je da njego-ve
realizatorske sposobnostl
najbolje oseda Oslm, njegov
klupski salgrad koji mu prl-pre- ma
najvedl broj najpovolj-nijl- h
prlllka.
NAJBOLJI U PROSLOSTI
1953. Bernard VUKAS
1954. Zlatko CAJKOVSKI
1955. Bernard VUKAS
1956. Rajko МГТ1С
1957. MiloS MILUTmOVIC
1958. Rajko МГГ1С
1959. Borivoje KOSTIC
1960. 2elJko PERUSIC
1961. Drag. SEKULARAC
1962. Milan GALIC