000017

OCR Text: GooL Jl. Б wj 158.
JUGOSLAVENSKIII
Americka politika
temelji
prema Jugoslaviji
Trumanovoj
Znacajna izjava americkog ambasadora Beogradu
NAJAVUIVA NOVE I ГОМОС TITU
nn Grcku i Tuibku i danasnje
ambasador u Beogradu,
nmenc рошжо prema
To j rekao novi amrt£ki
Gsorg V. Allen. On j tu
u ameri&oj ombasadi
AUWn м naiad na putu za Beogrod,
(Trumanova doktrina iroa m dlj aa putem borbe protiv
komunitma paction amari&o gospodstvo nod pojedmim
Allen j dcdj najavto — . da 6 SAD dati nove xajraov Jugoslaviji.
0 SAD lab prlstup Jugoakrvij u Program evropske ob
nor (Mariblov plan),
SAD tu epremne dati mllitarnu pomoc Titu protiv to
kofnje "agresij" koja mu prljeti od Sovjetskog Saveza
Prife ovog izlaganja anw-rif- t
polttik prama Jugo-siavi- ji
Allen j posjtio pred-etavrd- k britansk vlade i
juaoslavenskog ambasado-r- a Qanila.
VijMti kafu da je u bn-tanski- in krugovima stvoren
do'va da j amridka poli-tika
prema Jugoskmji "ubla
lonjo Truir.anovo doktrino"
nakon lrjave predsjednika
Trumana na 22 decembra.
Truman je torn prilikom re-ka- o da se "SAD protiv
agreeijt protiv bilo koj zem-lj- e
1 u prilog tu suvereniteta
i neeavisnostl svlju zemalja,
ukljudiv Jugoskrviju".
Allen je tu Trumanovu iz-Ja- vu
posllje ponovio nekoli-k- o
puta.
vojnili izdataka
Titova vbda at ov godin
utoolii 28 milijardi dinara —
3 m.Ujardo vtfe nego proile go-di- n
— na vofne ivrhe. To
Џ Kjavio minister vanjske tr-go- vin
i aktuju minUtar fi-nan-cija
Malentije Popovte na
ot varan) u Narodne skupitine
28 decembra.
Pocjep imperijalista na
pitanju priznanja
Y.v, So se ooskivalo, Vellka Bntanija je proile nedjelje
preLnulc dtptomatsk odnose sa vladom i
prtmaia vtadu УЉтк Norodn RepubJtim.
0o nije doilo
sma iiovoi
КШ, nego ftigswl tamo imaju
e4ulh interesa i uvidjajud da
nssna nod la ponovni povra-la- k Kjom)taaga na vfcist, oni
raeunaju da im j bolj pri-ana- ti
postojece stanje
Ha drugu stranu Sjedinjen
Aassriclt Drikrre i zemlje koje
su pod mzinim uticajem,
ukljuAv K ?adu, i dalie podr-laaj- u
odnoite sa Cangkajie-kovl- m re4trn i ndbijaju da
prisnaju novu vludu. U SAD su
BXMtovaB xinianeKi posiupaz.
Sfamkxvabaioovrdtia sejekrebtraitianAskcWi skoon--
rak
U Ujeclnjenim Nacijama
piedetoji oltro borba po pita-nju
da li 6s Kinu predstavliati
Mtgot rmqka;iekove vlade
Ш ptcdsto.-.i- k narodne vlade
kanistor v:-ijs- kih poslova kl- -
Fnoccski demokrati
oliiistavi osvajacki
Pi tralr da e preetane
a
IHrrei- - — §5 prafesera fraMtM-аш- 1
aM%eesH-ia- f mfievttw ftaiwra
irt—iaa, pM I mjetafct,
MJeeH Kuwtc kateMk, wpi-M- a
je id}dnku Francetke
AefWl mpti za ekenlanje rata u
Wtttaw.
AL. Mftkea vn maaevnije epo
ssttje t tc#Vf 'M+koK atonj
Ptaaeveke, Vee je ргммгоквтапо
tt aiatn t--i t ratnerr terera i
Ашичв seema Attantskem paktu,
rtada мт мовјеге da to uttni.
Ke4 A rpd prrdsjednika Viet-nam- a
He Qj-m4n- ka francaskom
nartxhi Ч'г л " "'котал n franeaa- -
LIST
Toronto, Ont.,
se na
ZAJMOVE МНЛТЛГ.ХГ
PoviScnje
JugosiRviji u susiini noma
Kine
Oangkcqiekovom
islam doo na konfrendji za
u Landonu aa 5. januara
Jugoslavenski izvoz
sasfoji se u hrani
Trkt novog trjfovaJkoK ugo
тога Umrdju Vclike Itrltanlj- - I
JurosUtIJc JoS nlje objavljen,
all prrma tijfatima ii Iondona
JugoetaIJa (e Dritaniji proda
rati lijodce proiiTod! razno
тгапо mfo, jaja, kukuruz,
mat, manlar, paulj, olr, rlbu,
krumpirr, llrad 1 kobaaicr. Ilrl-tani- ja
e Jugonlafljl prodaratit
Kradjevinaritku maSinrriJu, ra-dio,
telrfon I tflfgrafuku opre
mil, kamlonr, vunu I unenr
tkanine, uljc, boje i Rumu.
UpotrcI)a alomskc cncr-Kij- c
u SSSR.u
Ггепм vljeetima njemaJkoR 11 t. TreUe VolkH, kojl м Itampa
u tapadnoj NJRtaikoJ, SovJtkI
Savt £e upotrebiti ivoje pno
ntonwko poetrojenje za proizved
nju dektriine enrgije. Vijeet Je
bailrana na izjavi koju je u Mee
kvi dao profeaor Makaimilianovij
Kriiano-eVI- , Ihn aovjctike Aka
dcmije nauka, kaie e u torn lietu.
nke narodne vlad Cu En-lc- d
upuno j xittjev Vi)ecu sigur-noe- ti Ujedin)iih Nacija da м
tokljucl dslegat Cdngkajieka
U torn smislu upuoen j tele-gram
svim clanovima Vijeca
stgumosti osim Tltove Jugosla-vlfe- .
U rukama kineskih komuni-sta
nalazi s soda era Kina
osim Tlbeta', Farmoee i otoka
Hainan. Ti predjli imaju bin
oelobodjni u toku ov godin.
Nad kuommlagovaca da
ce uspMi da se odrie na Far-mo- si propal su kad j pred-sjedni- k Truman izjavto da
americze vojne snaae nce
okupirati Farmosu. Bez ame-ricl- te
pomoci Cangkajiek ne
mote da se odrfi.
U mediurremenu prvdsied- -
nik Kineske narodne republike
Mao Ce Tung joi uvijek se na--
lo7i u Moskvi.
traze da se odmalr
rat u Vietnamu
koj копн rratiTBoJ Sto-xp- L A set
Ho Chi-miM- ka je meJjatlm
javtjen u parfekom {cdaajii nju-ЈАгМ- се
-- HeraM ТгНжле-a-" a
radaKka klaaa Franeeeke pejata-l- a
je kamfvanju м akeaeaaje te
nepftarne-- ; rata.
SwAim мте vlade j4 urljek
na keaeu. U nedaTnam gla-м- ај
aa pevetetije. ttrMa ae
a z eiaaa veenie 1 itetaa mavtra
aade da ce I era vlada btti da-B- e itreta.
SvetVnik Daffy iz New York-- a
Kovorie na mirovnoj knpSltnl
u Toronto 22 Janaara, a Mawy
Halt, veerara.
гљ£&£
DEMOKRATSKIH
Tuesday, Jzr-zt- ; I 1
IzmcdjuTrunianovcdoklnneniimjenjivc
razlike.
Na jrornjoj lz у'ш te омт-irodijn- ju
Naomi Sims, kerku
bivfeg torontovakop vijenika i
Лапа Central nog komiteta Kad-niik- e
jrogreeivne partije Char-le- t
Sim. Ona drii u rukama
bombu koja je na dan toron-toki- h
cradtkih iibora baeena
kros ргомг zgrade u kojoj iivi
obitelj Sims. Ilotnba j bila
prazna, a na prikopfanej cedulji
je piaalo: "Mi amo protiv komu-nitm- a,
ova Je praina ali iduea
nete biti". Dila u takodjer
leva "ACC", a to tu kraticc
antikomuniitickoi; udrulenja.
Polieija kaie da joi nije bila u
atanju prenai Izirrednike,
konqresi federalnu vladu
je lzjavio ima 000. kongreei —
Congress —
preko
je takodjer pokuiao
da da je sadainja bee-posli- oa sesonske naravi a ne
teikog poremecenja
ekonotnskog Itvota.
I sisieferski vodja ColdweU
j optufio da sakriva
koltko Ima nesaposlenih. Te
podatke ranije je objavljivao
statistieki ured
(Dominion of Statistic?)
1 Anjenica da je to sada pre- -
prijeli
Toronto — H H I'.-- " '
predsjednik Kanad"ke fcdrr i
clj ur
Jederalnoj vladi a C
wt da poduzme mirro . '
ianje pomoci k '
prhrrsdi putem subve-- -
bt se sprijeciio p- - r ' l
nadske poljoprivrede
Hannam da v'. -- 1
autoriteta i novaca d .
u sueret iarmerima sa 2ГГ r
nana a ako to r.o
to 6 biti tnak l
вЦа datth nrmerimci
Piedejednik Hannam mr i
Vm nij nkfta nskao o trgcvn
sa drugim zemljama do
larskog bloka je uopce
spouieuuo sadainju trgovinsku
pottiku Mderaine vlade koja le
stvamo dovela kanadsku
iroprhrredu do propasti
U proelom broju, koji bio
DOSELJEXIKA U KANADI
u
rW
doktrini
Nasloje istisnuti Mrs.
Ryerson iz odbora
Kod nisu btli u stanju da od-ns- u pobjdu nod progreeiv-ni- m kandtdatima putm
кЉ i mahinacija, reokdja po-kula- va da to aada u6nl silom.
Bal oni koji tu fitavom evijetu
zagluiill uli aa izjavama o de-mokrac-iji,
su м ada ne
bai demokratskog tnetoda da
izhace iz ikolskog odbora
Mrs. Ednu Ryraon, koja j u
5 wardi u Torontu dobila
glacova za Ikoltkog od
bornika.
Kampanja za izbadvanj
Urn. Ryerson pokrenuti su ski-novi- ti
trgovci, doktori i
cktnovl takocvanog antikotnu-nistiJko- g
komiteta. Kao itgo-vo- r
za taj potez ucki su go-spo- da flnfenicu da e mu£
Mrs. Ryerson u6itJ), 1 da zbog
toga, prema sianovitim za
kvakama, ona ne bl
smjekt biti San ikolskog odbo-ra
jer da bi tobol, zbog IMS
nih mteresa, mogla zahtjevati
povHeni plate uAtelfima.
Na cedulji, koja je bila pri-veza- na na ubaoenoj bombl u
stan bivleg vijedilka Simsa,
stojao e potpis sa tri slova
ACC, ito zna6 Anti komunls-tidk- o
komitet.
nistra rada pokasuje da vlada
manerries u pokueafu da
stvori da problem be
poelice nije tako ozbiljan i da
isbfegne poduseti mjre sa po-moc
nezaposlenih
U medjuvremenu izvjeitaji
iz pojedinih mjeejta pokasuju
sve vecu odlucnost nezaposle
nih da se oraanizuju i bore za
svoja prava.
LLF~SLRT4Lat
P_b4 Рвхеа1в1в1хех1
вШг tsfl
уШШШШШГЛкШШШт
JKMKA C.UimSVAU minuter
poljopritrede na kosa e baca
krirnja za Uiko tanje
kanadke poljoprlvrrde zbugr
Zubitka britankoa triiita. U
tvari odroTorno-- t noi Atava
St. LanrentoTa vlada. Grobar
kanadke poljoprivrede je Mar
taloT plan.
nu '6 stranioa koko ce novina
Vlada priznaje da nezaposlenih ima 261.000
ali ne poduzimlje nista da im pomope
Nakon su tredurupki optuJih da
saknva broj nezaposlenih, rmnistar rada Humphrey Michell
da nezaposlenih 261 Treduru)ki
Trades and Labor Congress i Canadian oi
tvrde da ih ima 300.000.
MitcheU
dokaie
rezultat
vladu
dominionski
Bureau
Kanadskoj poljoprivredi
opasnost
poljoprivrednika
zahtjv
kanad
kale
dotara
kriena
tzvan
niti
po--J ruba
je
razmh
Jatili
naj-vi- le
drugi
konskim
dojam
najrrfa
Labor
malog tennota, una pruicno nedostataka teh-ntc- bs
naravi. Norgore je te ito j jedna arpwra
stranioa dafla tamo gdfe p trebala bitt aso-vens- ba
i obratno. Tun iiedoetacmia nije se mc-gloisbje- ca.
jer mnogo se toga moroio bssjenM
i preikleeavali sa redovnog bdanja. Ti nedo-sta-d
ipak ne smetafu da cHaod dobiju afeku
Vd U No 158. ESakav
progresivnc
partije iz provincije Quebec
Montreal. Gui vodja Radniike
partije u provinciji Quebec je telegram provincijalnom
premijera u kome je postavio prijedloga
u veai doloseos Domtntorvprovincijalne koja
otvara 10 januara. Duplessis je odgovono da on ne prima
niita od komunista. drugo) iziavi o ki.-i- D da sto
odnosa lzmedju fdramih i k vlti protiv
a za vecu atonomj.a p:.v._ z
Caron je Dupleesis-- u to
odgovorto da nema razloga da
postaje hlsterican. "Sve £to
smo mi troiili jest da saslu'a
naie stanoviite po pitanju kc
je je od ogromnog znacaja
narod francuske Kanade. Mi
smo se uzaludno nadali da £a
premijer sasluiati 1 predstav
nlke kanodsko-irancueki- h rad
nika a ne samo predstavnika
HoUlngera, lohns-Manvil- le 1
drugih aroerickih korporaci- -
Ja"
Caron j DupUseis-- u posta
vio slijedece prijedloge:
1) Kanadski narod, a ne
ia&oa pojedinaoa, kao ito o
na nesrecu bio sluoaj 1867 go--
dme, mora raepravi)an i usvo- -
jitl kanadski ustav. Mi predla-iem- o
da kanadski narod iza-ber- e
ustavotvornu skupitinu
koja bi prava da izradi
I usvoji novi kanadski ustav.
2) Istlnskl 1 demokratskl ka-nadski
ustav moroo bi priznati
da postoje dvije nadje u Ka-nad- i:
francuska Kanada koja
obuhvata provinciju Quebec,
i engleska Kanada koja obu-hvata
9 provindja —
dvije nacije slobodno prisaje-dinjen- e
na osnovi potpune
ravnopravnostl.
3) Mi da fede-ralx- ia
vtada kao I
vbde nemaju prava da
izmjene ustav aakonodavnim
putem. Sve izmjene u konod-sko- m
ustavu morale bi biti
putem opoeg reie--
rnduma. Nljedna promjena
rvabi smiela biti usvojena ako
ju ne podrfava vecina naroda
irancuske Kanade i vecina
naroda engleske Kanade. Taj
orindp m priznat od 1840
do 1887 godin.
4) im naroda provindje
Quebec mi da s
trancuska Kanada n uvuee u
rat, ito bi bilo protiv voJje ve-ei- n
naroda.
5) Da bi francusU Kanad-jan- i
1 svi gradjani provtodj
Quebac ufiraU sva оаааокго- -
ska prava koja ровКфв u osta- -
lim piovtncijama, mi preelcsle-m-o
usrakmje poveij o provu
naroda, koja bi jamcUa
kastedekim uiuujaiiima
du vjre.
zbora i tredunljske organiso- -
С1)в
f i Mi izjavljujemo da podjk.
~ --ne izmedju ledToln vla--d-i
provindja morakt bl biti
i ' ;kve naravi koja bl osigu- -
narodu provindje Quebec
v '-- M standard jodnakopra- -
. .yotnom stanaaraom no
- ii cstatih provindja. Mi
rredldtemo da sodjodno
г. idavstvo (porad onih
ot postoje, mora se ao--i
zdravstveno osiguranje)
v ko sakonodarstvo (uk-.- -i
mlnimalne nadnice
'cba da obuhvati fltavu
j pod
- line vlad.
mU'ing
VtaQe nedjelfe n Tnrentn je
odrian protrtni nHiflit prativ
lerorUtiHih Izzrrda faiWtWkl
natrojrnih ukrajinwkih dipije-var- a
n Tlmmln-- u I druirim mje
lima. rotavljfn je zahtjev
odRovornt driavne faktore da
e zlofinri kaznn.
Nekoliko rijeci o proslom broju
isgledati ako se bude tedava
ja jednorn ttedno u mdom jormatu.
HadaoM da se dtaodma dopa?ti
aaatt forma, jer ako idemo na tjednik. onda
j botji maii formot 1 vtie stranioa od veiikog
fermata na 8 stranioa. ito je po proetoru ie-dn- o
te ieto. Вође je zato ito se raofe bolje
tehntifki ureditL U svakom stuoaju podvamo
drugove I drugarke da dadu svofe rasflfenje.
Kampanja za zabranu
atomsafe feomBs®
Tcror.tr I', i v .". т ";. - j K
.--
.adi toom ove nedje- -
l)e je kampanja koja ce provodi sirom zemlje 2a sakupljanje
ZOO hiljada potpiea na pehciji za zabranu atomske bombe.
Kao i obicno. kanadska dnevna ratnohuttafta Jtampa ftni
ustav.3
I'rijedlozi KadnicKe
'— Caron, progresivne
poslao
Dupksis-u- , nekoliko
konferendje
se
U so ti6e
provr- - on ]©
centralizacije
na
n
imala
drugih
Mavljujemo
provindjal-- n
SDrovodiene
bio
U
xahtjevamo,
Pioteetni
na
se ce
8-- ' шшт I
gSHsje№4nf
fiuj Caron
Konferencija Demokrat-ski- d
zena Kanade
Na 9, 10 i 11 marta o. k,
odriae e u Torontu Svrka-nad.k- a
konfrrencija drmokrat
kih frna, organlrovana od
atrane Kanadnkog 2гшкпк kon-кгго- а
kao dio proelave Mfdju-narodno- j-irnoko)
dana.
Kanadnkl irntki konxrra Je
orjjanliaclja demokratklh iena
u Kanadi a prikljufen Je Sfft-k- oj
ffd-raci- jl, koja brojl pre-ko
80 mlliona ilanlca u 51 dr.
la-- a.
Konferrncija u Kanadi ima
za zadatak da okupi ae drmo-kratok- e
Irne u borbl za oura-nj- e
mlra, u borbl za praro u?ci-- f Ina u vim Rranama јатпои
flvota u Kanadi.
I'ozivi za konfrrenriju upuf-n- i
ku rim irnoklm orj:anlacl-Jam- a
z tih 1ојгта druMia u
Kanadi.
protestirao
protiv govora generala GDH
Ottawi, u kojem rozvao na
табке i i pripremanje
Kanada akiivno ucsetvovala
U svojo) Mirovni kon
gree podvukao aa ©ODran
bena udruinja, fiji predstav- -
nid su se nedavno sastaU u
Ottawi, sastoje se od vodecih
induttrijalista, tajeano so viso-ki- m
ofidrima kanodekih ratnih
snaga Misled da j rat netsbje
fiv, oni smatraju sebe kao dio
odMmja munldju i enabdje-vanj- a
i urgiraju na vladu da
ubrzava naorusavanje. Njlhovi
interesi su oosridni. joi jedna
uBwmiravaiuca strana njiho--
vik operadja je produlenje ne-ovlaiten- ih
veza izmedju indu-stnjalno- q
i voinoq osohlia
di unapredienia пцмоуоз ?n
pl-- i-i zi n -n- '-nn
r;.
Вва&ЈА.аА
K - ГЈваЖ-г!ж-аШ- а. I'
Bk Ж 1В™8ВВВВВВВВВИ
I Vaneoovere Je amra BILL .
DCNNETT (rr) Jfdn
tarih kaaadskih radniikih bo- -
rata. Bi Je aradnik lita -- Га
cifk Trlbone- -. i
sve moguce aa ugu. vyest o
toj kampanji.
(IVticija za zabranu atomske
bombe itampana je na dru-g- oj
I ran id ovog broja.)
Koliko j samo opasna kam-panja
lafi, izvrtanj 6njenica i
zastraiivan), koje vrii itampa,
otkrile su elanice omladinske
crkvene organizadje u Toron-tu
za vrijeme prikupljanja pot-DU- a
po kucama. Prema njiho-vo- m isvjeitaju, one su naiile
veliko nerazumjevanje opce si-tua- dje u svijetu.
Na primjer, jedna iena je bi-la
iznenadjena kad joj je rece-n- o da SAD nagomilavaiu
atomske bombe. Drugi su bill
iznenadjem kad su culi da je
predlog o zabrani atomske
bombe podnjela delegadja
Sovjetskog Saveza na zasjeda-nj- u
UN. Velika neobavieite-nos- t
vlada kod naroda po svim
tim pitan) ima jer dnevna itam-pa,
koju oni (htaju, prikazuje
ta pitanja u saevim drukiijem
svijetlu.
Kad se pitanja razjasne, ve
cina naroda potpisuje petidje
za zabranu bombe. Narod je
u vecini svjestan opasnosti
atomskog rata. On je voljan
da se protiv rata bori.
Ovakvo posjecivanje ljudi
po kucama pokazuje ne samo
'da je narod neobavjeiten, od-nos- no
krivo obavjeiten o stvar-jno- )
situadji, nego to pokazuje
'takodjer da sentimenat naroda
[protiv rada i da ee ova kam-jpan- ja
za sakupljanje 200 hilja-id- a
potpisa natjerati vka-todri- ce
u Ottawi da usmu
I ova] antiratni sentimenat na
roda otblljno u obtir.
Kanadski mlrovni kongres je
redovno isdavao vijesti o kam-panji
dnevnoj itampi. Medju-ti- m,
ni jedna novina nije o to-me
rekla ni slova.
Svaki San parlamenta je
primio kopiju petidje 1 drugi
material o kampanji za za-branu
atomske bombe. Materi-j- al
je dostavljen takodjer raz-nu- n
crkvenim, ierwkim. omla-dinskl- m
i drugim organisadja-m- a
Za njih ne vrijcdi
lake ne nova franeneka vlada
upomo wpreiatavila zahtjeru
franewkih radnika жа peviSenJe
nadniea, Mta Je podnljela narod-noj
kupWnl prijedteff a kuptl-n- a
Je odjrlaaala poviMeu w! 9,800
ranaka mjeaefno sa vakog na-rodn- of
poalanlka.
Crerara, odrianog kanadskim
neposredno naoniiavanje Nje
za treci svjetski rat u loiem bi
Francusk! radnici
odhijaju da proizvolc
ratni nmlcrijul i onizjc
Paris. — KaaVaM a rattMJ inea-atrt- ji
a auwclM djalevlma Fraa-eaatt- e
wiefll se a Iara4juja mate-rtj- al
I snatje kaj je aaaajmjeiw
za rat Mraanlte a Mon-tbt-- 4
I Maaterre eaaijeN sa odla-k- a
4a м vwttradaji ratae
ftaija.
faWM HiiaesJ JaawtH, rad-ai- et м tiaa1i a MraJk aa po
aata a мтк aeateaia Rfeihr rata
a Vietnamn. WWni aroteati Maze
i radaika a dnifroj indaatiiji.
U cehoslovackoj opet
snizene cijene
Ггаа;. — Narod je aa velikim
odutevljenjem krenao na rad u
drugoj Jredinl vofj petejodilinjej- -
plana. Detazak neve, 190 Rwihte
za fehaatevaekl narad rH mm- -
гз vie nefo мим tapwnjeaje p4a- -
,na u pnraj gedM. Nere mjere a
'iTRuliei.fr eijena i kfdaaja ka- - 'rata za kepovaaje hnme, sa ce- -
'hoslovake, zaaei Bated ed rile
ijardl krtma.
1 ГШМ1 IWT©J а№Рв'Л m&j& J?
v!ada eejavlta 31 dxaiatira 1949
irdine, peeetkam aeve Hadtwe bki
daju a karte im i ,"" artikH-rr.-a
a etjene re a mne
dm aWajerhna na petavtn.
Tako na prwujer rijene n%e#u e
nizuja ta M preeeata, таамчН
pnet9AUi л ,kta I ebeei
p, je ve prwaai. Teka! I
оШл kao Tf hnrtt МАгж1
м p,, вт4т јЈи-Ј- н, eijenama na
JebodneJ prodaji.
Kanadski mlrovni kongres proiestira
protiv govora generala Grerara
Toronto - Kanadski mirovni kongres je oitro
AkMfikanim .irlruJennmn (uanaOian lwience Awociauons; u
)e
Japana
izjavi
ra
cinafkoa
ЕмћВаа11вВВат1£.
W Vv4naHf ЈШ
Ka-fcil- ei
eiaaea
U
мааајмјн