000010

OCR Text: STRANA 2 JedinItvO
ra e e - I _
I.
" -
Kan ada i NR Kin a
M.mstar anjskih poaloa Uowanl
(г-- п ee etawo j vrlo nezjfodan polozaj
vojim govorom u Vancouveru (na aa-Rtan- ku
aa atudentima univerziteta) pro
tiv uapoatave normalnih odnoaa aa Na-rodno- m
Republikom Kinom Kako ae
moie vjerovati da on iskreno zeli po-boljaa- nje
medjunarodne aituacije i atva
ranje uvjeta trajnog mira u svijetu ako
prema najvecoj (po atanovnintvu) dria :
s ijeta naatavlja politiku neprijatelj
sta, bojkotiranja i izolacije?
Dosad se ematralo (to je skoro jedno-dun-o
i tvrdila dnevna atampa) da ka-nadaka
Iada odbija da normal izira od-nos- e
sa NR Kinom zato da ae ne zamjeri
Waehingtonu. Vancouverski atudenti au
r,r-pn- a pitali da li je to iatina. On je ka-t'gori- £ki
izjavio da nije.
Koji x onda razlozi?
flreen je iznio dva. Prvo, Kanada ne
mozc da prizna NR Kinu jer ne zeli da
odni-шокп- е "antikomuniati£ku b o r b u
sw.jih prijatelja" u Jugoiatotnoj Aziji.
kao to je Jlalaja. Drugo. ona to ne
muzc Ia uradi zato to je vedina kanad-ski- h
Kineza protiv kineske narodp vla-de
Pomislite Mo bi ae dogodilo ako hi
u Vancouveru bio otvoren kineaki kon-zula- t.
Mo bi logicno uslijedilo poalije
normaliziranja odnoea. rekao je Green
soiim sluSaocima.
Ovi argumcnti" au iato toliko jadn!
kao to su bili oni koje au ranije iznoail!
kanadski upravljac'i.
Ako kanadaka vlada odbija priznati
NR Kinu iz zelje da pomaze "antikomu
nisticku borbu" u Jugoistodnoi Aziji. AntisemJtski ispadi
Ant nit-.k- i i.-p-juli u Zapaini Ni
mm k"i '! loka. ojn'-ani- a nacistirkili i
14 aii-.- ♦ ч-ki- h 'inniiata. Ah to iaca-n- j'
nil- - poaltvdica "propusta" Adenaue
rot- - lade. kako tvrde neki komentari.
nego je rezultat citave njezine politike.
To le politika obnove avih elemenata
njimackog imperijalizma. aa glavnim
naglaakom na naoruiavanje Antisemiti-ai- n
ni.io sojtvon njemackom narod u.
n xo je to oruzje reakcionarnih krugova
.a itvarenje njihovih planova Odlucu
.iucu nje imaju monopoliati (Krupp.
Fricke itd.). Odgovornont za ave to opet
91шж % lade avih zapadnih drzava, prije
"м-g- a Sjod. Drtaa. koje je poalije rata
ah'vatio atrah od aociializma. pa au od
lucile da Zapadnu Niemaf ku pretvon- - a
glavnu antiaocijalitidku tvrdjavu u
Kiopi. Kao Mo чц u avoie vrhVme p-ni.i- pali
Hitlerovu Niemacku. Ali hiato.
r ч iii.. pa au ч- - o ! pr i naoiticki
.p.ir na Ztip.niii '.ia!' strah ta cv
Z.ipa .' V'.m,n,i urad.!' kad i.iivna
(t4.ai "иктаг, ic-- Ti mp otpJto
ao H- - a poroduom na trotjedni poajet
nx.utakom Savezu. Dok ae aluibno ka
. ааорчепје Tanjuga) da je Vukma-noxi- c
ottaao na odmor. promatraci drie
da ie prai cilj njegova poajeta pregova
ranie aa aovietakim predstavnicima o
odnoaima I mi
vieruietno da ae radi o pothvatu takve
n ara vi.
5vi znademo da odnoei izmedju Jugo-slav
je i SoNJetkog Saveza i oatalih ao-cijalLti- ckih
drzava nisu onakvi kakvi bi
trebali biti — to nisu odnoji eocijalisti-cko- g
karaktera. Siji a glavni element!
bratka suradnja i uzajamno pomaganj- -
Tko je kriv da izmedju Jugoslavije i
Sovjet5kog Saveza i ostalih 5ocijali5ti-cki- h
zcmalja ne potoje pravilni odnoi?
Koliko mi moiemo da vidimo (a to smo
rekli u vie navrata) glavna krivnja
leii u sluibenom jugoslavenakom stano-vi5t- u
prema Sovjetskom Savezu i soeija-listiki- m
zemljama. Jugoslavenski ruko-vodio- ci
ne smatraju Sovjetki Savez '
ostale socijalisttfke sile glax-ni- m nosio-ce- m
borbe za mir ' napredak n-g- - 'V
=5ттттттттттттштттттшвктштшш!тш!тшшштт~~
Editor: Stirjaa Mlo3&
I' - am Maiwgw: Ivan шаас.
S iytiw mte: .60 par yaar,
L.SA i star cMBtrM #T.OO per year
Л --- . riaad mm Second С1ам Man.
I t ffie Department. Ottawa
onda time kaze, da je ona nepnjatelj ne
tamo nove kineake vlade. neffo i narod ri
Jugoistocne Azije. Jer, to sto Green na-ziv- a
"antikomuniatickom borbom" je
zapravo pokuaaj imperijaliatifkih aila
da odrie avoju vlaat nad narodima toga
podrucja. Ta "borba' ce krahirati. Ka-nada
ne moie suzbiti oslobodilacku bor
bu naroda Jugoistoine Azije protiv
impenjalizma i njegovih alugu, ona ae
moie samo blamirati
Sto ae tide kanadskih Kineza, mi vie
rujemo da je Green pogreian kad tvrdi
da je vecina njih protiv kineake narodne
vlade. Mozda medju njima ima takvih
koji bi istupili protiv kineakog konzulata
u Vancouveru. Ali zar kanadake vlaati nf
bi mogle tor.i konzulatu dati iatu protek-cij- u
koju daju konzulatima drugih drzn
va? Goepodin Green valjda ne ±eli da
oatavi dojam da kanadake vlaati nisu
moguce driati red u vlaat i to j zemlji !
Kanadaka javnoat odavna trail nor-malizaci- ju
odnoaa aa NR Kinom. To bi
bilo od koriati Kanadi (od toga zavisi
poveanje trgovine) i predatavljao bi
korak u pravcu aredjivania medjuna-rodni- h
problema. "Argument!" koje je
iznio miniatar Green u Vancouveru pro
tiv toga niau uvjerljiviji od "argumena-ta- "
koje au ranije iznoeili njegovi pred-soani- ci
Leater II. Pearaon i Dr. Sidney
Smith. Konadaki narod zeli iivjeti u
miru i prijateljatvu aa avim narodima,
ukljuciv Narodnu Republiku Kinu.
On vidi da kineaki narod ima iste 2o!je
prema Kanadi. I jedan i drug! narod
feli da ae Sto priie uklone vjeStake
pregrade koje ih aada dljele.
o.ma marina bude gotova.
Jos nije kaano da ae zakrit put njema-eko- m
imperijalizmu i militarizmu. Kru-pa- n
korak u torn pravcu predatavljalo bi
zakljudenje mirovnog ugovora aa Nje
mackom i atvaranje uvjeta za ujedinje
nje Njetnacke na bazi demokracije i mi-roljubiv-oati.
Koliko zapadni predatav-nic- i
ahxacaju ozbiljnoat aituacije i da li
au apremni omoci da ae njemocki raz-o- j
krone u prnve kanale pokazat c(
predatojeci pregoori aefova vlada rli
kih driava.
Sto ae tice antiaemiUkih iapada u Ka
nadi (koii predatavljaju nacionalnu ara
motu). potrebno ie da vlaati prije avcga
povedu racuna o reaktionarnim grupa
ma i nrganizacijama koie otvoreno prr-poMitd- aju
da au "fcidovi krivi za ae zlo
na Mietu". na jednoj atrani. a na dru
iroj. da 'ni'n'idnii-- " ataraiu uvjet vn
nopranoti sih Kanadiana bez obzii
na rasnn i nac.onalnn j r u-kl- o. viirsk1
f ' in iliii t i drupi ra' kc.
Vukmanovicev put u SSSR
sovjetako-jugoalavenaki- m
ataxliaju u iU red aa mperijalistickim
.4i lama (se au to "blokoxake zemlje),
a glavnim progreaivmm at lama amatraju
"vanblokovake" zemlje (Indija, Egipat,
Indonezija itd ) na celu aa Jugoalavitom.
Mi ne Zelimo zalazit u dokazivanje
pogreanosti toga stanoviata — dovoljno
je aamo povrJno posmatranje dogadjaja
da a to vidi. Hedi demo samo to da ono
una itetnih posljedica za Juposlaviju
Jedna od tih je sve veda izolovanost JJ-goslav- ije
od Sovjetskog Saveza i oAtalih
socUallsiickih zcmalja. o 6emu narodito
uvjerljiv© govori razvoj njezinih odnosa
aa Poljskom. PoporJanje odsoaa sa Polj
kom je ozbiljna opomena juposlaven-akiz- a
rukvodtocima da je krajaje vrije-ra- e
da izmijene svoj star prema socijali
cticlcim zemljama.
Mi se nadamo da je Шјапје Vukma-Bovida-Temp- a
u Mokvu rezultat te spo-soaj- e
a jagoslaveajkim vodecim krugo-viin- a
t. j. nadamo se da su oni kona£no
uvidili da $e dalje ne mole po torn putu
Da li je tako pokazat ce skora buduc- -
Godisnja zabava citaoca
"Jedinstva" u Toronto
Kako u ivim proilim
kampanjama. tako i u
ovoj, organizacija Saveza
Jugcslavenskih Kanadja-n- a
u Torontu, p ripre ma za
citaoce "Jedinstva" veliku
godiinju zabavu sa banke-tom- .
Ovogodiinja zabava
priredjuje se u subotu na
vecer, 20. februara, u Ma
djarskoj dvorani, na 350
Dundas Street Weat, gdje
posljednjih godina odria-vam- o
sve nase zabave
Izvrsni odbor organiza-cije- ,
u sporazumu sa Od-boro- m kampanje "Jedin-stva"
zauzima se da ban-ket
zabava bude sto boga
tija i veselija, a na citao-cim- a "Jedinstva" p a k
stoji, da zabavu uvelicaju
posjetom u sto vecem bro-j- u. Pomenute veceri imati
cemo ukusnog jeln, pica i
plesa uz svirku naiih (am
burasa.
Svrha ove zabave je
dvostruka — prvo, da se
odmah poslije 6:30 uve-ee- r,
okupimo oko domace
veere, da zalijcmo veceru
koliko god tko zeli, te da
razgovaramo t plesemo po
volji sve do 12 sati, i dru-g- o, da pomognemo koliko
najvise moiemo svoju rad
nicku ttampu, "Jedinstvo"
za daljnje izlazenje dva
puta tjedno.
Sv! citaoci "Jedinstva"
u Torontu i okolici trebaju
uzcti u obzir, da se orga-nizacij- a
SJK zauzela da u
ovoj kampanji prikupi 850
dolara fonda. Nije to sala.
Osam stotina i pedeset do-lara
jc prilicno vclika svo
ta, pa trcba i velikih na-por- a
dok ju sc prikupi Ali
organizacija racuna na sve
citaoce ! prijatclje nase
stamp u Torontu( kojih
ima mnogo i koji ce prilo-zit- i
svaki poncito, da se
ova svota dobijc i preda
upravi "Jedinstva.". Treba
uzeti u obzir i to, da se or
ganizacija SJK u Torontu
natjece sa organizucijama
i citnocimn "Jedinstva u
Hamiltonu i Windsoru, po
tome tko ce vise u ovoj
kampanji uciniti u prikup-Ijanj- u
fonda, novih pret
plnta i obnova. Svi mi cita
oci "Jedinstva" u Torontu
dovoljno smo jnki, da is-puni- mo kvotu ! pobtjemo
Pv M 1 I ?f)s1 I I PR.AVI
Kirkland Lake, Ont. —Ir,
govi, priloi-n- o m и1нт
Money Ordir od 21 dolar za
tii nove godinje pretplate i
Inu obnovu. Sve tri nove
' 4plate au od brace Slove-- :
a. Nad am ae da 5u dobit
i - nekog drugog. tako da
isp imo kvotu. ako ne i vi
le.
Naakoro (t ae javit aa ob-nova- ma.
pa mo2e biti i aa
kojom novora
Primite na&e d ruga rake
pozdrave.
Tonl.
B.C. — Dru-gov- i.
u Ilstu iete naSi ban-kov- ni
5ek od S13S.2B. Novae
je za slijedece: u fond "Je-dinstva
S33.7G.
$30.00, nove pretplate
$22.50. za kalendare $32.00
Drugovi prilafem u listo
oglas za banket od 15. janu
ara. malo smo zakasnili. o
glasite ga bar jedan ili dva
puta.
novine se kod
nas рпНбпо odvija. Nadam
se da tako isto i u drugim
naseljima. jer 6e ona odlu-5it- ,
da li ce novina izlazit 2
puta tjedno
Mnogo dragarskih pozdra--
va
Ostoja.
obadva takmaca. Zato do
djimo svi do jednog na na
tu banket zabavu u subotu
vecer, 20. februara, na 350
Dundas Street West.
NOVE PRET PLATE
Pored S00 dolara fonda,
organizacija SJK u Toron-tu
se zauzela i da u ovoj
kampanji dobije 40 novih
pretplata na "Jedinstvo"
Skoro svi clanovi organi-zacij- e
obavezali su se da
ce naci barem po jednu
novu pretplatu. Neki su
vec naili po jednu, a ne
koji i vise. Ali traienje no-vih
pretplata ne bi smjela
biti duznost samo clanova
organizacije SJK, nego
svakog pojedinog citaoca
cija je zelja da novina
ovako i dalje izlazi. Svaki
citaoc treba da se pita
razmisli sto bi u ovoj kam-panji
mogao uciniti. Ima
mo prijatelja i znanaca
koji nisu pretplaceni i sve
sto trebamo uciniti je to,
da ih pitamo hoce li se
pretplatiti na
Cijena pretplate tokom
kampanje snizena je sa 6
na 5 dolara i tko god se
sada pretplati, ustedit ce
jedan dolar sebi, a orga-nizaci- ji
ce pomoci ispuniti
kvotu od 40 novih pretpla-ta
Tko dobije vile pret-plata,
organizacija ce mu
za nagradu dati knjigu ili
gramofonsku plocu.
OBNOVE
Odbor kampanje apcli-r- a
na sve citaoce "Jedin-stva"
cija pretplata je is
tekla ili istice skoro da ju
nastojc sto prije obnoviti i
organizaciji olakiati posao
barem na ovom vaznom pi-tanj- u. Obnovu se moie po-stal!
ili odnijeti na upravu
"Jedinstva" ili pak pre
dati bilo kojem clanu or-ganizacije.
Suradnja iz-medju
citaoca "Jedinstva"
i odbora kampanje, glavni
jo uvjet za uspjesno ispu
njenje naiih zadataka u
prikupljanju fonda, novih
pretplata i obnova. sto god
vise ucinimo, u toliko ce
biti jade i zaledje nase no-vin- e
i u toliko ce ona si-gurn- ije
i dalje izlaziti dva
puta tjedno.
7.л Odhor kampam'i'
S B
TRI NOVE IZ KIRKLAND LAKE
Vancouver,
obnove
Kampanja
"Jedinstvo".
Edmonton, Alta. — Prija-tli- i.
alii'm u listu da do
lata za kalendar i fond.
Pretplatu sam ranije obno
vio. a duinoet mi nalaze da
platim kalendar.
Sad se premam u bolni-c- u
na nperaciju Kad ae po
vratim iz bolnice. nadam ae
ida n!e biti dugo. poradit (u
I za nove pretplate.
Mnogo drugarakih pozdra-,v-a
—
N. K.
I USA. — Stovani drugovi.
evo vara ialjem 10 dolara za
novinj i kalendar. Ove godi-n- e
mi niste poslali kalendar
kao pretproile Polaljite mi
I ga cim prije jer ja volim ii- - tat novmu l "Nas kalendar".
Drugarski pozdrav.
T.J
USA. — Drugovi kod "Je-(dinstv- a.
ono 6 kalendara
sto ste mi poslali. odmah
sam ih rasprodao. Ja bib
; mogao prodat jos nekoJiko
primjeraka- - Polaljite mi jo5
5 kalendara.
Pnloieno 6ete na6i 6ek od
, 6 dolara.
Drugarsk- - pozdrav
P. B.
♦
II
D R L C 1 Fill
DALEKO IM KUcA OD NAsE!
Dosla nam je do ruku no- - prosute avakojake stvari. u
vina pod nasloNom "Hrvat suitini iate sto ustaSe (ranije
ka Rijec". koja izlazi u takozvani Domobranci) i
Belgiji. U njoj ae. izmedju macekovci ve 2S godina a
oatalog. nalazi izvjeWe aa krovova kua ovdje viu. ali
Deaete konvencije Hnatake oni tamo miale da imaju ne- - Bratake Zajednice. od Josi- - Sto novo.
pianoPbaiuokopvdoiacslaa.tлkuлo~j!ijejoe;i„ni.jz:eg.nдlee. avaGkliavcnitaatemlj iaeaaor.n lokkaoko c.e opa-lrzav- e
evim "nacionaltstikim non. ziti. lea.t'e. ta da HV BZ treba
j.i-um-. Evrope. uatoraaczenirmeci macekov- - _zp.v,raent,v.eon"tnia. cuio. naagletшan,жtti..ukreu takpo-ouaml.l- a
koj i uataikoj itampi
ie poalat da vidi iz "prve ru
ke" zaato Hrvateka Brataka
Za'ednica nije pod kontro ]m onih koje oni nazivaju
"nacionaliaticki elementi".
unatoc avih aavjeta. koie au
im davali.
jo
ja
da ono
т;л , , jrni,
£ta dru
piacu clanka
mladih
U avojoj ocioni rada Deae- - i ieanih Hrata'. pa da vidi
ti- - konencije HBZ dopienik priie Americi nitko niie
Paukovidveli: Ividio! Drugim rije£ima. ili
"lakreno receno. oni ae I mdirektno receno. ovdanji
malo nimalo zanimaju za ,
nacionaliati uataae i mn
dojrodiaie u 'atarom kraju. ,
cekovci-- — niti au
jer su na konvenciji vodili u za ono Sto im ie
rijec ljudi veoma slabo ocit-- duznoat.
poznaju prilike svojoj sta- - Dakle.
roi domovini Jedino kanad treba da ae upiu u Zajed
ki dilegati. k..ii odlikuiu a' p ' h razlogn
iaki.ni hrvatkom narodnom ko'' Ptakli amerike
ijt'at:u. ±i se zanimaiu za
oiu domovinu Hrvataku.
"Tako ae Hrvateka Brat-sk- a
Zajednica. kao naSa naj
1ч'а hrvataka uatanoa na
Sifveroameriikom kontinen- -
fit шч t-i- £i n#lnlrail 1A #Wl rank iavno pozvala IrnA
i ruke
ovdje rodienih i pomalo ae nJ;?
amerikanizira. sto ali treba
svakako sprijeciti. (Nai ПП-glaa- ci).
"Ovome zlu mogu.
M'lim moraju, pomoci poalije
rata doselieni hrvataki em!
rranti. Oni au avi narodno
siieni llrvati. niih imadu
po sim hrxatakim naaeljima
Amerike. Do sada ie medfu
njima bacana parola. da ae
noupiauju Hrvateku Brat
sku Zajednicu. ier nloi
lievifari glavnu riie
A to ie aavim krivo. Ljrvi-♦'ara- ki
upliv ne moze oelabiti
i uklonuti amo auradniom
aame Zalednlce.
Zato novodoSH moiaiu nfu
ito vie printupati. kako Ih
ie ostalom i pozvala pro-'logodiSn- ia konvondia Hr
atkih Seljackih Organlza-rii- a lSA i nioi akt?no
suradiivatf onda doi kao
deleg.tti na buduu konv-- n {'iu Pedesetak mlndih evl
jesnih Krvata, am se u-vje- rio
na ovoj konvenciji
dali sasma drug! pravac
cjolokupnom radu konven-cij- o
i cljele zajednice."
Ц naglaaci)
Cit'rali smo dosta opi'Tio
da damn riieli pravac miali
bur?.oakih politiara po ev-ropsk- im
drlavan-- i koii bi
zm
toliko zatucani i glupi
ae ne znaiu aklonlti iz kt-S- e.
to ieat. ne mogu ahvatiti
je na vrhu pratiiu
onima kofi an
pametniii. i koii nikako ne
hi dozvolili to
kada bi -- ni
V taVama -- i
ADP.ESA
MJESTO
илг i fiviiiinr
i maekovaca. A
go nego to au uata&e i
maekovci u Americi. napre-iu- 6i
ae iz petnih lila. naato
jali poatii?
Ali daj ti aa
mo "pedeaetak a i- -
tto u
ili —
aviieani
doraali
koji
u novi "emigranti"
iu
n- -
vode
ia
bi
(Sa
Hrate da izgrade avoju or-ganizac- iiu.
nego da ju oavo i' za uataako - maJfekovsku
politiku ae fudi da
"novi doaeltenici" to ninu
mogli razumieti. cak i kad
ih je Selincka
Hrvatske urelazi u
a
u
u
u
redovima
u
u
u u
Hrvataka
Ti novi doaelienlci. ili ti
Jargon u starokraiakih politi
?ara — "emigranti"— Imniu.
u ri jemima pieca. "svakako
sprijeciti" amerikaniziranie
Ilrvatakr Bratake Zajednice.
Ona treba da ie prirepak
starokrajskih politiara. i to
burzoaskih. propalih politi
kojimn je earn narod
starog kraja pokazao vrata
i rekao im ih ne treba.
namjeato da aluzi aTsi zn
koju au ju radnici
hrvatakog porijekla organi
zirali i izgradili.
Pisac eli na kon-venciji
odili ljudi koii
veoma poznavaju pri
like u avojoj ataroj domovi
ni" i koji ae "malo ili nimalo
zanimaju za dogodjaje u
'starom kraju."
Di vidimo Pored caanika
i odbornika. te demokratakih
didegata koji au -- odili rije
na dewtoj konvenciji, ljudi
poput Krasia. Mandi5a.
Oviarica, Graahe. Vranea.
Badovinca, Badya. Nikolca.
Corete. Rimca, Devunica.
itd.. takodjer su "vodip
rife". odnoano govori I i, i to
mnogo is- - nego itko drugi.
liudi poput Sudetia. Kuku-ruzovic"- a. Olavaa. Petraka.
Kirina. Vinakog. Butkoviea
itd.. pa i ti. prema piacu.
haTmM-i-eirickniom aamHorvaotiim.,.a.,.anm lo gJ роЈ5Пач.ац j Veoma ma. sole pamet maHjl ono pKac sx-oji-m
aumiSlie
1-- 21чЈј1 ..etari kraj.. dniicei.mpaa. aenaccuiodneahkaatikmoa. moogv-u- , ( druДro].m#ц,_ tompi#giac ka,Mo no. ewmu.
biti
da
ono Sto
tamo mnogo
hud
jeete bili odi"
citiranim
ubmu
da
ba5
niti
Piaac
eara.
da
americki
da "su
rijec
slabo
itd..
ala- -
4to
zujo da slabo poznaje i io5
manie man za bilo Sto u Za
iednici izvan dobivanja po-litick
kontrole nad organi-zaciio- m
i pret varanja iate u
instrumnat pro faAUtifke I
izrano fa etu'ke politike
'"a-aa- k na str. 3)
KUPON ZA OBNOVU PRETPLATE
КлЈ гл~1 tstelne prttplmss, P9tlirlt
JEDINSTVO
479 Queea St. Wt.
Toronto 2-- B, Ontario.
Saljem Money Order od S ———_ za
Novu f~3 obnovu п Ged.3 Pelgod. Q
IMX _.
PROV. _