| Note |
OCR Text: iiiii- - ппјцча rtHMMMdHMiMtt
STRANA 4 — Jedinstvo, 12. Januara 1962.
Siucaj kanadske pastorcadi
2)
Pise: John Weir
U maju I960 godine gospodja Fairclough je dala iz-ja- vu
Fcderaciji kanadskih etniCkih novinara da ce u
skoroj buducnosti podneli izmene zakonodavstvu o use-Ijavanj- u.
"Ja znam da su mnogi zahtevali izmenu sada-snje- g
zakonodavstva, rekla je ona, i ta je izmena zaisla
neophodna".
U junu 1960 godinc ona je izjavila u parlamentu da
ce mogucnost kanadskog drustva da apsoruira nove do
sljake drustveno i ekonomski biti osnova imigracione
politikc i programa koje priprema vlada.
Kasnije u junu I960 godine ona izjavljuje u parla-mentu
da je njena naniera da se novi nacrt zakonodav-stva
o imigraciji dostavi svim zainteresovanim grupama
na razmatranje pre nego sc podnesc parlamentu na us
vajanje. "Ja necu da podnescm napola peceno zakono-davstvo,
koje nebi moglo da izdri vremenski ispit", re-k- la
je ona.
U novembru I960 godine, u samom pocctku zaseda-nj- a
parlamenta, koje je tek zavrseno, jedna recenica u
prestonoj besedi glasi: "I'redlog za izmenu zakonodavs-tva
o imigraciji bice podnescn pred vas".
U februaru 1961 gocline, kad je kritikovana od stra-n- e
liberalnog poslanika sto nije reccno kad ce biti pod-nese- n
pred log o izmeni zakonodavstva o imigraciji, gos-podja
Fairclough je rckla da odredjivanje vremena bilo
kojem predlogu zavisi od niza faktora koje ona nc moze
da piedvidi.
Zasedanjc je zavrseno a obecanje dato u prcstonoj
besedi nije ispunjeno i, kao sto je rckla g-d- ja Fair-clough
pri kraju, ona ne zna kada ce biti ispunjeno. . .
l'o misljenju ovog lista, za to ne snosi krivicu samo gos-podja
Fairclough; ona samo govori u ime vlade, koja se
ustrucava da poduzme mere. Sada je postalo sasvim ja-sn- o
da vlada nema smelosti da uCini izmene za koje je
tvrdila 1937 godine liberalima i narodu da su tako nuz-ne- ".
3. PRAVEDNO SASLUSANJE
"Ni jedno zakonodavstvo . ..ne sme biti tumaceno
ni primenjeno na nacm koji bi . . e) spre6io bilo kojoj
osobi pravo na pravedno saslusanje saglasno principima
osnovne pravednosti kojima se odrcdjuje njegovo pravo
i duznost".
To garantuje Bill of Kights.
Sa ovim Clanom Hill of nights iskljuiivo kaze da se
tu ubrajaju sva zakonodavstva i odredbe kanadskog par-lamenta
usvojena pre ili posle stupanja na snagu ovog
Dela, sve naredbe koje postoje i svi zakoni koji su na
snazi u Kanadi ili bilo u kojem delu Kanadc...
Kljucna геб je ponavljana nekoliko puta "sva" —
zakonodavstva, odredbe i naredbe, "svi" zakoni. Izgleda
da tu nema ni jedne pukotine da bi sc mogli zaobici bilo
gdc u Kanadi odredjene garantije I'rava ifoveka. Tu ne-ma
konfuzije, nagadjanja ili argumenta: sve sna6i sve!
Sve... samo ne Odclenjc ministarstva Drzavljanstva
i imigracije.
Pod ovim zakonodavstvom Odelenje ministarstva
Drzavljanstva i imigracije, odelenje fedcralnc vlade, mo-ze
da uskracuje i ono uskracuje drzavljanstvo i naredju-j- e
deportiranje iz Kanade po naredjenju jedne osobe.
Osoba 6ija jc molba za drzavljanstvo odbijena (ili
suofena sa deportacijom) nema prava na nikakvo sas-lusanje
i ne moze se red da uziva pravo zasnovano na
principima fundamentalne pravednosti, zagarantovano
svakomc u Zakonu o I'ravu coveka: njcinu sc ne mora
reei zasto je opluicn, пјсиш nije dozvoljeno da ne suoti
sa luiiocom ili da pobija optuibe proiiv njega, njcinu ni'
je dozvoljeno da Ша poduzme u svoju odbranu.
Ne samo to. Kad sc presuda protiv njega donese, on
nema nikakve mogucnost! da apeluje.
Kanadsko zakonodavstvo o drzavljanstvu iskljufivo
odrcdjuje da je odluka ministra konafna, da nema pra
va na apel, da cak ni sama vlada nl parlamcnt Kanade
nc moe izmeniti tu odluku!
Sta to znaci u praksi u slucaju deportacijc — i kako
je bar jedan kanatlski pravnik reagirao na to — гебепо
je u novini "Toronto Daily Star" 31. decembra 19."9. go-dine:
"Sudac Carl Stewart je juce kritikovao odrcdbu za
deportaciju, donescnu od strane jednog sluzbenika iz ode-lenj- a
ministarstva imigracije. On je nazvao tu odredbu
sramotnom I suprotnom svaccmu sto je £estito od vre-mena
Magna Carta-e- . To trcba zbrisati sto zesce moguce,
rekao je on.
G. Stewart je saslusavao apel protiv deportacijc Im-r- e
Hirsch-a- , koji je uhapkn i odredjen za deportaciju
kad je sisao sa aviona na aerodromu u Maltonu sa po-setnick- om vizom. (NastaviCe se)
Hitlerov
Njcmafkl Rcncral-puko-vn- ik Franz Haider stckao
je velike zasluge za TrccI
Reich. Rio Jc tcoretlcar
RUtzkricga 1 1938. godine
postavljcn je za Sefa Elav-il
og Staba kopnenih sna-g- a da
Rcicha. Napad na Polj-sk- u
izvrScn je po njegovu je
planu, a tako i invazlja na
Francusku. Sudjelovao je I
u izradl plana "Harbaros-sa- "
za napad na Sovjetskl
Savcz. Do Staljingrada
Haider je vodio ariulje. Hi-tler
se, mcdjutlm, razofa-ra- o,
pa je Haider pao u ne-mll- ost ali mu se niSta tcie
nije dogodilo.
Nakon poraza N'jcmacke
Haider je neko vrljeme bio
u logoru, all nije Izveden
pred savcznleki sud. DoSao
je, medjutlm, pred njema- - na
general
ckl dcnacifikacionl sud ko-Jc- mu je predsjedao Halde-ro- v
prijatclj von Dcwitz.
Haider jc dobro proSao, ni-je
kainjen, proglaScn je
"flstim". On je dokazivao
jc planirao za invazlju
kao vojjjik po duinostl. To
bila cisto strufna stvar.
Posllje osvajanja I'oljske
doSao je amcrickl vojni a-ta- Se u Rerlinu (rekao je
Haider pred sudom) da mu lestita "na sjajnom uspje-hu- ".
U to vrljeme SAD ni-s- u bile joS u ratu s Njcma-cko- m. Franz Haider, daklc,
bio je "fist".
I kao takav dobio je od-m- ah zaposlenje: u uredu
glavnog Staba americke o-kupa- cione vojske u Njema-cko- j. Jedna slufbena age-nci- ja javila je da Haider
specijalnom zadatku, tj.
PROBLEM MEDJUKARODNOG RADNICKOG POKRETA
Mi dosad nismo komentarisali ovo pitanje i ne namjeravamo
da to uc-inim-o, ali obzirom da se nj'emu vodi prilicno velika dis-kusi- ja
u medjunarodnom radnickom pokretu i da burzoaska
stampa stvar prikazuje u krivom svijetlu, driino da je na mje-st- u
da za citaoce "Jedinstva" objavimo autoritativno komunis-lick- o
tumacenje i objasnjenje.
Ovdje donosiino izvode iz govora poljskog komunisflickog li-de- ra Vladislava Gomulke na plenarnom zasjedanju Centralnog
komileta Poljske ujedinjenc radnicke partije. 0 njegovoj mje-rodavno- sti
govori i cinjenica da ga jc Ccntralni izvrsni odboi
Komunisticke partije Kanade dostavio svome clanstvu na prou-cavanj- e.
— Ured.
Gomulka najprije iznpsl
kako se Molotovljeva, Kaga-novice- va
1 Malenkovljeva
grupa suprostavljala odlu-ka- ma
Dvadesetog kongresa
KP SS, koji Je odr2an 1956.
Onl su nastojali da povrate
ranlje metode 1 organlzaci-on- u
praksu 1 da parti] u
skrenu s puta koji je odredio
Dvadeseti kongres. Njihovu
aktivnost motivisao Je do-gmatiz- am
1 sektaStvo, kojim
su bill prozeti, a osim toga
bojall su se svoje odgovor-nos- ti
za ono Sto Je radjeno u
vrljeme kulta Ucnostl.
Dvadeset i drugi kongres
(oktobar 1961.) povratlo se
ovom pitanju 1 osudio spo-menu- tu
grupu, ali ne zbog
toga Sto Je predstavljala o-pas- nost
za partlju, kako tvr-d- e
burzoaski dopisnici. Ova
grupa nema potpore u sovje-tsk- oj
partiji. Kritika iste Je
bila potrebna zbog njezine
op5e veze sa mjerama koje
Je partija poduzela da se od-stra- ne
nezdravi ostaci iz
vremena kulta licnosti, da
se proSlri unutar-partljsk- a
demokraclja i ovladaju le-njlnist- idka
pravlla partijs-ko- g
zivota, u vezl sa prom-Jena- ma
u metodama partij-skko- g
rada u rukovodjenju
druStvenim zivotom sovjets-k- e
drzave, a takodjer zbog
vaznostl ove krltike za ko-munisticke
1 radnicke parti-je
u druglm zemljama.
Dvadeset 1 drugi kongres
Je donio odluku da se Sta-ljlno- vo
tijelo prenese iz Le-njln- ova
mauzoleja pod Kre-mljin- skl
zid, pored grobova
istaknutih sovjetskih partlj-skl- h
i drtavnlh ljudi. Nitko
ne ponlStava Staljinovo ime
kao vellkog revolucionera, i-- li
njegove zasluge u borbi
partije i radu sovjetskog na-ro- da
u izgradnji socijallzma
u Sovjetskom Savezu. Me-djuti- m,
nitko ne moze pore-6- 1
niti opravdati ogromnu
Stetu koju Je kult Staljlno-v- e
licnosti donio socijaliz-m- u,
kult kojega on sam nije
suzbijao nego okurazivao.
Kritika antlpartijske gru-p- e,
povratak pitanju kulta
HCnostl, otkrivanje sa tribl-n- e
XXII kongresa, otvoreno
pred sudom Javnostl, zlofil-n- a
koji su uclnjenl u torn
periodu, odstranjivanje Sta-ljino- va
tijela iz Lenjinova
mauzoleja, kritika vodja Al-ban- ske
partije rada — sve Haider
na radu oko historije dm-go- g
svjetskog rata. Godine
1919. objavio jc cak knjigu
pod naslovom "Hitler kao
vojni Set". Dakako, dokazi-vao
je da je Hitler bio ig-norant
u strategiji, pa je
zato i Izgubio rat, jer nije
dopustio da rat vode gene-ral!
(na prlmjer Haider).
Sto je u novije vrljeme
bilo s Halderom, Siroj jav-nostl
nije poznato. All prije
nekoliko dana objavile su
novinske agenclje u Min-chen- u:
"NajviSe americko civil-n- o
odlikovanje amcriCke
armije, tj. Meritious Civ-ilian
Service Award, podi-jelje- no
je bivSem generaiu
Franzu Halderu bivSem Se-f- u
glavnog Staba N'jemaf-ke- ".
(VUS)
A, 4 4S_-f¥- 4,f JfAe.Wf-- ;
0E0 KULTA
o
to Je imalo odjeka u komu-nlstifiki- m
1 radnifiklm partl-Jam- a.
Gomulka je zatim rekao
da postoji izvjesno nezado-voljstv- o,
da se postavlja pi-tanje
da 11 Je to bila potreb-n- o,
i nije 11 imalo negativan
efekat na svjetski radnickl
pokret, nije 11 porazno dje-lova- lo
na Jedinstvo i polltic-k- e
i ideoloSke stavove ltd. U
nekim partijama se cuju po-grcS- na
mlSljenja, Sto Je pos-ljedi- ca
dogmatidklh pogle-d- a,
a u drugima se pojavlju-J- u
i revlzionistldka gledlSta.
Zato Je potrebno da naSa
partija iznese svoje poglede
o ovim stvarima 1 odredl
svo stanovlSte, rekao Je Go-mulka.
Uzmlmo najprije pitanje
kulta licnosti. Da bl se shva-til- o
razloge za njegovu po-Jav- u,
po naSem misljenju,
dovoljno Je imati Jasnu sli-k- u
pod kojim uslovima je
Sovjetskl Savez izgradjivao
socijallzam 1 ocjenitl karak-teristiC- ne
crte samog Staljl-n- a.
U vezl posljednjeg, Le-nj- in
Je upozorio da bi bilo
pogreSno stavlti ga za gene-raln- og
sekretara partije. U
praktiCnoJ borbi 1 radu, KP
S3 Je trazila 1 prokreila put
izgradnji socijallzma. Soci-jallzam,
kao druStveni sls-te- m,
stvoren Je u Jednoj ze-ml- jl,
okruzenoj oceanom ne-prljateljs- kog
kapltalistlfikog
svijeta. Tako teSki uslovi lz-grad- nje
socijallzma nlsu su-ocav- all
nijednu drugu socl-jalistic- ku
zemlju, 1 nikad
nece biti ponovljeni u nijed-n- oj
zemlji koja podje soci-JalistiCk- im
putem.
Pod tim uslovima sovjets-k- a
drzava, diktatura prole-terljat- a,
morala Je biti ne-milosr- dna
prema neprljate-ljlm- a
socijallzma. Partija
nije mogla trpjeti nlSta Sto
Je potkopavalo njezino Jedi-nstvo,
njezinu borbenu sna-gu,
i ona Je bila prislljena da
iz svojih redova uklonl tro-ckis- te
koji nisu vjerovall u
mogucnost lzgradnje socija-llzma
u Jednoj zemlji, Sto Je
prakticki znacilo kapltulacl-J- a
revolucije. Ona nije mo-gla
trpjeti drugih opoziclo-nl- h
grupa koje su pod pritl- -
LICNOSTI STALJINA
skom teSkoca trazlle krive
puteve za njihovo mozebit-n- o
rjeienje.
Gomulka Je zatim rekao
da zbog otpora kulaka na se-l- u,
koji Je poprimlo Siroke
razmjere i oStru formu, uk-lJuC- lv
sabotaiu, diverzije 1
ubijstva, represivne mjere
od strane drzavnih organa
su bile neizbjezive. Dalje Je
nastavio:
Svaka revolucija, a utoli-k- o
prije socljalisticka revo-lucija,
koja iz osnova preob-raza- va
staro uredjenje, uvo-- di
druStvenu svojlnu nad
sredstvlma proizvodnje u
gradu i selu, mora da nalla-z- i
na otpor i borbu onih kla-s- a
u koje udara. Razmjere
represije drzave dlktature
proletarljata treba lpak da
odgovaraju razmjerama ko-ntrarevolu-cije,
treba da u-dar- aju
u neprijatelja a ne
naslijepo. Na zalost, tu mje-r- u
su prekoracill od Staljlna
kontrolisani 1 inspirisanl or-gan!
za borbu protiv nepri-jatelja
1 kontrarevoluciona-rn- e
djelatnostl. Izgleda da
su poceli da Je prekoracuju
u periodu izvodjenja sovjet-skog
sela na put kolektlvi-zacij- e.
U taj period treba u-bilj- eziti
poCetak procesa na-rasta- nja
bespravlja, krSenJa
sociJalistiCke zakonitosti,
stvaranja atmosfere straha
i lzrastanja na torn tlu po-Ja- ve
kulta licnosti, kulta
Staljlna. To Je kasnije po-dgradj- eno
Staljinovom teo-rljo- m
o neophodnom zaoSt-ravan- ju
klasne borbe uko-ra- k
sa razvitkom socijallz-ma,
teorljom pracenom pa-rolo- m
"o neprljateljlma na-rod- a"
i koncepcljom da tog
neprijatelja treba trazlti u
Partiji. Okrilacenl torn teo-rljom
organl NKVD mogli
su da ubrajaju u kategorlju
neprijatelja naroda svakoga
tko se osmjello na rijec kri-tik- e.
Kao Siroki talas razlile
su se optuzbe za djelatnost
u korist stranih slla. To je
samo olakSavalo rad obavje-Stajn- e
sluzbe imperiJalistlC-ki- h
zemalja. Ne moze se do-vod- iti
u sumnju Cinjenica da
su provokacije 1 djelatnost
stranih obavjeStaJnlh sluzbl
u ne maloj mjeri doprinje- -
SAVEZNICI
ш 1
Gomulka
le mawvnim hapSenJlma
naroCito u periodu od 1936—
1937. godine. Te obavJeStaJ-n- e
sluzbe su dale svo] podll
udio u zlocinackom djelu. O-- ne
su doprinjele stvaranju
atmosfere podozrivoeti 1
straha, iz koje su se radjali
zlocinl i koja Je bila povolj-n- a,
pa cak i neophodna za
nastajanje kulta licnosti.
Historija ie jednom rasv-Jetl- itl
te stvari. Panclrnl or-ma- nl
stranih obavjeStaJnlh
sluzbl sigurno skrivaju ne
Jednu tajnu takve vrste kao
Sto Je, na primjer, ona vijest
koju Je svojevremeno obja-vil- a
britanska Stampa i ko-ju
Je lznlo na kongres drug
HruScov da Je optuzba mar-Sa- la
Tuhacevskog i drugih
vodja sovjetske armije za iz-da- ju
bila zasnovana na ma-terijali- ma
koje Je falsifiko-val- a
hltlerovska obavJeStaJ-n- a
sluzba. To se potvrdjuje
u dnevniku bivSeg sluzbeni-ka
Gestapoa dr Vllhelma
Hetla koji u svojoj knjlzi
pod naslovom "Tajnl front"
priznaje da su stvarno Sov-jetskom
Savezu dostavljeni
od gestapovskih struenjaka
falcifikovanl dokumenti lz
kojih Je proizlazilo da Tuha-Cevs- ki
sa drugim vodjama
sovjetske armije priprema
obaranje Staljlna. . .
Kada Je Staljln govorio na
plenumu CK KPSS u martu
1937. godine o Saclci Spljuna
u redovima Crvene armije,
za osnovu su mu oCigledno
sluzile informaclje isfabrl-kova- ne
od strane Gestapoa
koje su mu doSle do ruku.
Ne moze se zamislltl, uzevSl
u obzlr cak 1 sve ncgatlvne
crte Staljinovog karaktera,
da bi se on lz bilo kojih dru-gih
razloga odluclo na krva-v- o
CIScenJe rukovodstva i o-ficir- skog
kadra sovjetske ar-mije.
Hitler Je u to vrljeme
pripremao rat. On Je plani-rao
napad na Sovjetskl Sa-vez,
pa mu je, dakle, bilo
neizmjerno stalo da oslabi
sovjetsku armlju. Staljin Je
stalno istlcao opasnost od
vojnog napada na Sovjetskl
Savez. Sve, dakle, govori u
prilog toga, da kada se on
usudio na takav korak u od-no- su
na svoju armlju od ko-je
Je zavlslla sigurnost Sov-jetskog
Saveza, da se to do-godilo
kao "uzrok satanske
provokacije hitlerovske oba-vjestaj- ne
sluzbe.
Skroz naskroz podozrlva 1
nepovjerljlva priroda Staljl-na,
koji Je svuda njuSio iz-da- ju,
ubljala Je u njemu
zdravi razum i opreznost
prema makijavelizmu nepri-jatelja,
omogucavala mu Je
da vjeruje da je gestapovskl
falsifikat istina. UnlStavaJu-c- i
vodstvo i rukovodeci ka-d- ar
sovjetske armije, Staljln
je bio uvjeren da unistava
neprijatelje socijallzma. ..
U situacijl kada su letlle
glave marSala, generala i
drugih visoklh HCnosti u pa-rtijsk- om
i drtavnom apara-t- u,
ljude Je hvatao strah, SI-ri- la
se podozrlvost, nastaja-l- a
Je atmosfera Spljunoma-nij- e.
Rasla Je uloga organa
sigurnostl NKVD, jer Je na
njlma lezala glavna obaveza
borbe protiv neprijatelja.
U atmosferi podozrivostl,
. . TifiSiiiiirrii f jj?A-i""Mifaia&itf- iiit
lz potrebe da cuvaju tajnu
Istrage, i organe su opstaja-1- 1
sve nezavlsniji od Partije
sve dok nisu faktickl stall
iznad Partije. Partija kao
druStvena politicka organl-zacij- a
pozvana da upravlja
drzavom diktature proleta-rljata
i da kontroliSe njenu
djelatnost, nije mogla kako
treba da vrSi te funkcije.
Pritisnuta teSkocama, koje
su proizlazile lz op6ih uslo-v- a
u kojima Je sovjetskl na-ro- d
gradio socijallzam, ona
je podlegala volji I pritisku
Staljlna. Iz osnovnog orga-nlzacion- og
princlpa Partije,
demokratskog centralizma,
izbacen Je jedan Clan — de-mokratiz- am,
ostao je samo
drugi — centrallzam. Vrh je
odluclvao o svemu, a vrh Je
bio Staljln. Ne Jedan komu-nlst- a,
ne Jedan partijski ak-tlvl- sta
bio je svjestan tog
nenormalnog stanja stvari,
sigurno Je, Cak, ne Jedan bio
uvjeren u neosnovanost
mnogih optuzbl 1 represlja
all Je stajao pred dllemom
Sta da radl.
Stavovi komunlsta se ne
mogu mjcrlti samo atmos-fero- m
straha. Cinjenlce da
su onl preCutall nasllje ne
mogu se gledati samo u sv-ijetlu
straha za sopstvenu
glavu. Jasno, glava Je sva-ko- m
draga, all komunlstl su
odvaznl i idejni ljudi. Onl su
dokazall u cljeloj hlstorljl
revoluclonarnih borbi da vi-se
cljcne stvar socijallzma
nego svoju glavu. Pokrenuti
borbu protiv Staljlna nije is-- to
Sto i poCi u borbu za socl-JalistiC- ku
revoluclju 111 u
borbu protiv kontrarevoluci-Jc- .
Staljin Je upravljao lzg-radnj- om
socijallzma u Sov-jetskom
Savezu. Upravo su
zbog toga njegovl posmrtnl
ostaci uklonjenl lz mauzole-ja
Lenjlna naSli pored gro-bova
zasluznlh funkclonera
1 gradltelja socijallzma.
I mada Je Staljin u svojoj
djelatnostl primjenjlvao nedo
pustlve metode, metode koje
su u supprotnostl sa princi-pima
sociJalistlCke zakonito-sti,
svakl komunlsta koji je
manje ill vlSe neSto o tome
znao, vidio ili sluSao, morao
Je sebl da postavlja pitanje:
da mozda IstupaJuCI protiv
Staljlna tlm samlm ne radl
na Stetu socijallzma, da 11 Cc
to olakSatl Hi otezatl izgra-dnj- u
socijallzma u Sovjets-kom
Savezu? U uslovima u
kojima se tada nalazio Sov-jetskl
Savez to pitanje je ra-zoruza- valo
naSe komuniste
pred borbu sa Staljlnom.
Ml ovo znademo lz lskust-- a
naSe vlastite partije. Ko-lik- o
Je bilo naSlh drugova
koji se nlsu bojali zatvora
ni smrtl, all nlsu htjell da
govore n svojm najblizlm
prijateljlma o uniStavanJu
kadrova poljskih komunlsta
u godinama kulta HCnostl,
premda su bill duboko uvje-re- nl
da su uhapSeni ili sma-knu- ti
drugovl nevini. Onl
nisu htjell da o tome govo-re
zato Sto nlsu htjell da
nanesu Stetu ldeji socijallz-ma
Hi da pomognu neprlja-telj- u
u njegovoj antisovjets-ko- j
kampanjl.
Partljske mase i sovjetskl
narod nije znao lstlnu. Kult
Staljlna visio je nad nama,
Siren svim sredstvlma pro-pagan- de.
Onaj tko ne pozna
ondaSnJu sltuaclju u Sovje-tskom
Savezu 1 svijetu I ml-s- il
terminima naSeg vreme-na,
imat Ce poteSkoCa da
shvati kako je kult HCnostl
nastao. Danas Je postalo
moguCe da se ovo iznese u
Javnost, Jer sada postoji svl-Je- st
snage koju socijallzam
posjeduje, svijest potrebe
borbe sa ostacima dogmatl-zm- a
1 sektaStva koji su lz-ra- sli
u godinama kulta H-Cnostl.
|
