000006

OCR Text: STRANA 2 - Jedinstvo, 8 januara, 1965.
Povodoni clanks " prauo giasanga
ill trebaSo da §e ograsiioi "
PISE D JOVANOV K
7Ot7 Цт,1Ц0 tl'l-h- 'l mil iZilillo }l
Hanah it ntulir ihun иогпшша
Sun od 12 diccmbra ViCl, pot pitan
od nekog . Ragmuml Hull -- a, po-morn- ihi urtdnika kanadskog mesec-no- g
casopisa Canada Month.
U istom g. Hull iznosi misljenje
o pravii giasanja gradjana Kana.de
i zahteva da se ova najvcea tckovina
dcmokratskog druslva postavi na
druge osnove, nainu da se pitanje
prvo nvidira pa da sc ova pravo
ogranui, dajuh prevagu onim cle-menti- ma koji po njegovom shvala-nj- u
to zashdupi. Ja m poznajem g. Raymond Hulla
niti sam do sada ritao njiqovc clan-h- e.
AH motfu da kaiini da sam pro-eita- o
hiHoac hijigc, casopisc, novi-n- e
i do danas jo nimm naisao na
taho elementarnu nazadnost i nera-mmevai- ijc
druttvenih pojava, stru-jan- ja
i promcna.
G. IIall mnatra pre svega, da osno-v- a
u novoj raspodeli glasova, o te-rm,
ce se doneti odluka u hanad-slio- m
Parlamentu, nije zdrava? Ova
je mnora ptnlela na glasacke okrn-g- e
m od prilike 7O.000 glasaca, sma-irajm- 'i
da je qlasacko pravo jcdnnq
boveka v red no into toliko kao glasa-бк- о
pravo ma hog drugog. Postu sc
ovitn istice i inula pin prinrip jedna-kost- i,
. Hall vadi iz svog budjavog
dlepn zastarelr i umoljeane argu-ment?
klasnih i rasistickih prcdrasu-d- a
i brani arch da samo "odabra-m- "
тоци da vlada jn, da donosc za-ko- ne,
da glasaju. G. Hall se pita da
li je razmnno d-- i J,-ri- m in alar i posten
corel: treha da ima isla prava u
uoblieavanjn zakona rr? Ja bih
leleo da upitam g. lhdl-- a za objal-njenj- e:
sta je to kriminalac a sia
poUen eovrh't Ш hnlje: koje je delo
krindualno a koje poslenn? (7 na-Se- m
xv druslvu oihqrarnju iakvc
slrari h'ojr iu savin olczavaja pra-v- u
livalifikaeijii sta j( kriminalno a
bia post en nf nefjo i poslojcce drnslve-n- e
konroirije omoguritju krimimtlne
postupke jcdnih grupa proliv dru-gi- h,
jednih pojcdimica proliv dru-gi- h.
1 biz ovakrog ozahonjenog si-stc-nia
tj. da samo elita ima pravo
da vlada, doandjaju sr veoma ne-odgnv- ornr i fexkr prolirrehwsli, a
sta hi bilo J:ada hi sr takvo apwlu-tistiek- o
pravo pvihvatilo i potfalo
zakon zemljci Zar opel da potrze-m- o
dokazivanje, oslanjajuei se na
ne tako davne divljarkr oriqijc "iza-brani- h" nacisla i fasisla? Gospodin
Hull je Hi ucozhiljan Hi je proslo
saboravio i ave i druge primcre is
prosiest i co t rka ?
HazlaUici dalje sroja razmisljanja,
g. Hull kazr "da li moiemo da pri-hrali- mo da onnj l:oji nije u slanja
da rodi rarmia o svojim poslovima,
rndi ravann o rrsavanju nurodnih?
Da li )c pravo da ntko glnsa a ne
poznajt ni onogn za koga daje svoj
glas a jos mawjc njegov program i
da se tako izjrdnari sa onim koji je
sa tint upozimt? Hi, avazavajuci
nove raapodele glasova, da
je tmtdro da sr gradskim stanov-nicitn- a
daja ista politicka prara kao
i omnia koji sr have agrikullurnim
zanhmnjima i" Ovo je srz fitozofije
g. Ilull-a-, rentralni deo njegovog
"programa". njegove diskriminaci-jr-,
predranitda i nazadnosti. Jer on
smalra da sit ztmljoradniei (bolje
reeeno zemljofHtsrdnici, prhnedba
piftca) bogom dani da upravljaju?!
Da bi pod a pro orakve sroje trrdnje,
g. Hull cat: eilira i misao Thomas
Jeffemn-u- , velikog amcriekog prcl-scdnik- a, jrdnog od amrrickih rero-luciona- ra iz doba borbi amcriekog
tiaroda sa oslobodjenjc od dominaci-j- e
JCnqhskr i: kraja IS reka, misao
koju jr Jt ffcnon dan o ouima koji
lire ml sroga rada na zemlji: "Oni
koji rade zt mlju su bogom izahrani,
ako jr on ikadtt ljude izabrao; a
njihova nedra on je odrrdio kao me-st- o
gde jr osfat in n'nina iroJKtvcn
dar za nana i ifinhn rtlimi".
Sknro it a ail1 1 th o itln t pn ti-ke
pail hn t wo a #., tiih,. ~fi)il)H
sn s i
tiskom
]xiii in piuiiK iiilf. Pod pri-ti-n initio, nad uticajfm dll- -
bake industrijalizacije, ran na ze-mlji
jc danas sasrim drugojariji ne-g- o
kada je Jefferson bio z"iv. Poljo-privrc- du
danas drle sopnlrenici ima-nju- p
koju i po relicini i po organi-zaci- ji
rada prerazilaze sve sto je
moglo da se zamisli i pr dtcenija,
dve, a kamo li pre dra vka. P(djt-privred- a
je danas "big busintss" i
sve ono sto g. Hull prizeljkujt jt
proslo odavno i nepovratno. Svt ji
manji broj kanadskih indiridunlnih
farmi a sve je rrci broj hrnpuib
farmerskih poseda. Svt je man ii
broj onih kojima g. Hull uli da p-ve- ri izradn zakona i upravu znnlje,
sem ako on ne misli da to trtba da
budn sopstvfnici velikih gazdinstva !
Xaivnost i nepoznavanje prilika i
ehonomskih promcna gospnrfina llal-1-- a
je za Zaljcnjc. On dalje kau , nkoro pcra pesmu poljoprivredniku . farmeru, kako je to solidan. dalekn-vid- ,
pamctan drustrcni clemenat,
koji ne samo da mora da kultivira
чгоји zi mlju nego i svoje rasudjira-njr- .
Jer, planirajuci rotaciju sadje-nj-a,
on mora da prcdvidja godina-m- a
nnapred. 1 takav je Pavel: po
misljenju g. Hidl--a daleko mudriji,
mnereniji i odgorara rise za prosu-djivan- je
o dngorocnim nacionalnim
namemm a nego li stanornik grada,
narocito indnstrijski radnik, koji, ka-ko
kaic g. Hull, jedra гсс kraj s
krajem od plate do plate. Ovakrim
rczonoranjnn g. Hall je a pan u sop-strc- nu
klopka nazadjaslva. On je
odrojio jasno i ncdvomisleno vlasni-k-e
zemlje kao prcdnJrcdjcnu klasu,
druslrenn elitu, jedino sposobnn i
dostojna da vlada i podvlascnjf, Ij.
da iskoriscuje oda1e gradjane ze-mlje,
a nuravno na prvom meslu:
induslrijskc radnike. Ovde iz g.
Hull-- a mirise duboka zelja da se
odrz"i slat us quo i da se predje na
status quo ante, ako bi se tr zelje
mogle da odrarc, jer zaista zemljo-radnic- i,
bolje zcmljoposrdniri, nema-j-u inleresa za promene, oni su naj-konzervaliv- niji clemenat naeije i ra-di- je
su sprcmni da se pridruzc rc-akcionar- nim
snaqama drustva nego
naprednim. G. Hull dokazuje dalje
isliniloit svoje tcze tvrdnjem da su
qradovi legia nemoralnodi: ncrada,
iznuda, protfitulki, porodjaca, pro-fesionaln- ih koekara, pntrosaca opi-jum-a. "8lo vise ulnge dajemo gradu
to ionemo dublje u blafo" kale on.
"Pijanstro, Hvcanc holesti, nastra-no- nl omladine, bracni razrodi su ti-piv- nc pojavc gradova i predgradja'.
No q. Hull potpuno zaboravlja i nc
vidi da ovc bolrsti drustva visit sa-mo
karaktcridicnr za qradska ree i
za seoska naselja i odvojene farmc
% da njih nc donosi vid naselja neqo druslvcni sistem, u kome jedna kla-- m kapitalisla iskoriscaje drugu, rad-nik- a
— proizvodjaea. Srojim shva-lanje- m
on kao da jos vise hli da
poostri ovo iskorivcavanjc, jer nje-qo- v "plan" idr za sf varan jem no-v- og sistcma zrmljoposcdnickih lati-fandij- a, kao n srednjem veku!
Daji su ovakvi kvalileli poieljni
da se istaknu sa raspndelom glas-ova',
pita se q. Hull?
Odgorarajuei sum na pitanje, on ka'e "da zemljoradnici (bolje rccc-n- o
zeml jo posed nici, primedba pisca)
moraju da ima in vise uticaja od
stanovnika grada".
On sc pozira i na kanadski Zakon
o ljudskim prarima (Canadian Bill
of Rights) 1:uq prilog svome tvrdje-nj- n,
gde sr kazr: "Ljudi i njihove
uslannve ostujn slobodnc samo onda
kada je slaboda zainovana na poslo-ranj- u
moralnih i duhovnih vrcduo-sti- ".
Da li bi g. Hull ht(o da odgovori
sta misli l:akva jr to rrcdnost kada
covek iskoriscara eureka t Gde je tu
moral i kakva se duhovna vrcdnosl
maze fu da nadje? Zastupajuci si-tt- in vlasli nove znnljoradnickc eli--tt
. . II nil tfazi slubodno sve podo-(Х;Мал- ак
na strani S)
VX.N4VVXXVVVNXVV4VVVVVVXVVV44VVX%V4.VX4VVNVVVV4.VV-V.V- V 4emu£twQ Published every Friday, in Serbo-Croati- an and Slovenian languages, by Jedinstvo IuV
'ishing Company, 49 Queen Street Weei,
Toronto 2D, Ontario, Canada; telephone EM
3-1C-
42.
Editor Stjepan Mio3i, Dusinesa Manager Ivan SUmae.
Subscription rates- - JC.00 per year. USA and other countries $7.00.
Authorized as Sreond Clats Mail. Tost Office Dept, Ottawa, and for payment of postage In cash.
му;г!1'
in јТИЈ1ШИНИИИИИ иимиие
m
na slici
i 'I. ; MT"f! ' "9 "'""'ЧЧРНЈИНЧв5!
Bimmmmt
Kanada
mmB.
.ti n.iL -- ,i 4i. .in 1. 1 Цн. ,li,l.ln1l lll.H l I.11 llllll1l 1 Nl.t -
Dike ('iii1il .Ji4i P u.l M. i i iiinia -i-j-clii
star i4iiii idiskuirati.
Г 4(tin nUiu Martiiiii Tnitcd .J'vidi
People's Order kae da ,e n.jegoNo pistlio "olirab-rujiu- V
i izra.aa znlovoljsto sa ]oclira'tun
"pretluHlniiu injcrniim". Tnited Jtwish Pwple'
Order razumije da j' л ludi tesko fniduzoti kova-- k
koji hi niouli liiti shvaeeni kao пијемшјо п
unutrasnje роле dnmih zenial.ja. ЛН pitanje j
od "moraine i pmvne" aznosti za se zemlj . Zloeinstva naeistieke Xjenmeke su bila "pn-- d
inetoin akci.ie ji'dnojr niedjuiiarodnoy: trilnuiala".
Autorih't i i idnooruot eetiri sile u Xjomaekoj
sluzbono nisu prestali m4o jos nije zakljiu-e- n
mirovni utfovor sa ladama danasiije Xjemaek'.
Osim tojra, шпоце lade, medju njiina vlade S-vjelsk-oj?
Sa'za, Poljske, Istoene ХјешаГ'ке,
Fraiu'liske, I.olije i Jzraela su izrazile svoje
])rotivljenje odluci honske vlado o zastavianju
ratnih zloeina.
Daljo se kazo:
"Mi slnaeaino da kanadska vlada mozda ne-e- e
inoi'i da odvr.it i honsku vladti od njozino od-luk- e,
ali KAO KAXADJAM mi zelimo da vlada
zastiti dobi-- o inie nao zoniljo i da u suglnsju
postupciina dnitfih vlada, naroeito u suKlasnosti
sa liedaviiom odlukom francuskoj- - parlainrntn.
jasno slavi na znanje da se Kanada prolivi oil
luci bonske vlaiU u pitanjn daljnog gonjenja
naejstickih zlociua".
Ovo stanoviste Tinted Jewish People's Order
ne proizlazi iz "teznjo za osvetom", nej-- o iz sh-jedpc'- dh razloa:
"Zloeinstva koja su Nijemci роГмпШ u ITit-U'l-ov- o
vrijeine ueniaju ravna u liistoriji. Iak
su dereji liili izloeni zloRlaMioni "konaijiioni
rjeenjii" i M-s- t uiilijuna l.judi unisteno, niilijuni
pripadnika dniRili ero])skih naroda dozivjeli su
istu sudliiim. Odluka lmiiske vlade da je odrodba
kviminalnoK zakona o zastarivanju zloeinajiakon
20 podiiia priinljenljivn i na nacistieka zloeinsta
u vrijeme rata i da stupa na snasu S. lnaja 100Г.,
naina izcrleda kao ]kusij da se zatvori vrata na
ovaj strasni period liistorije.
"Mi sniatrnnm da upraxo kada bi svi naei-stic- ki ratni zlocinci bili pohvalani, sudjrni i osu-dje- ni
(sto, uazalost nije slneaj), odredba o za-stariva- nju
zloeina ne bi smjrla bili primjenjeua, po-sl- o
se mora priznali da sa historijskog i prav-no- g
stanovista ne mole biti ogranicenje na licnu,
nacionalnu, pa rak i mrdjnnarodnu odqovornost
za laj tragicni period a liistoriji Xjrmacke i eo-vjemnsl- va.
"Mi drzimo da izjednaeivanje naeistiekili rat-ni- li
zloeina. niasovno ubijanje i straliote GENO-CTD- A,
sa oliienim ulrijstvhim na koje su odnosi
njeinaeka odredba. znaft oduziti nam svako jmn-stv- o
da hitlrrizum i njegova crna djela nece ni-ka- d
biti zahoravljtun nigdjc, a prije svtga a Xji-macko- j,
i da ee niladi ueiti iz svojili liistorijskili
knjia da su to bili takvi zloeini da jo stalna bud-nos- t,
stalno potsjoeanje na njili, jedjni naein da
se sprijrei njihovo pouuvljanjc u Xjeinaekoj ili
bilo ffdjo dnttrdjo."
Xa kraju "(. kaze da IzviSni odbor Fuitod
Jewish People's Order rado prilivaea ininistiovu
ponudii da primi njibove predstaMiike i oijebi
stvar iirodiskusira. i eeka da ira bavjesti o da-tun- ui satanka.
KUPON ZA OBNOVU PRETPLATE
KnJ tm tstekne pretplata, pouuiitt
it ov'tm kupenom.
JEDINSTVO
479 Queen St. West,
Toronto 2-- B, Ontario.
Saljem Money Order od %
, — „ . za
Novu rj obnovu rj God. fj Polgod. rj
IME .
ADRESA
MJESTO
J"JBp- - IIP- - ШТ1Ш?
PROV.
.. 'l К Л !! '
SI.MHOLI SCPARATIZ-M- A
Ucakcionarnim elcmentima se ne dopada nova ka-nadska
zastaa, koju je ncdavno usnjio parJamenat
poslije diiacke i otrc debate.
Vlada prolnclje Saskatchewan je ec dala usojHI
povebnu znslaMi za lu pro incijn (gornja na ilict), a
lada provinclje Ontario r.amjcrava za 7astavu Onta-rio
predloiiti takozvanu Kcd Cnsign (donja na slici).
Keil Cnsign jc britanska zastava l konzcrvatlrcl u
ledcralncm parlamentu mi je prcdlagali za 7astaru el-ide
zemlje, all su ostali u inanjini.
Usvajanjcm posebnili zastava vlade Sakatchcwana
i Ontario kaiu da one nc priznaju iir-naciona- lnl ka-ukt- cr
Kanade. nego inslstiraju da je ona britanska
mlja. To je zapreka napcrima za rjeSenjc nacional
nou prclilem i zemlje — separatizam goii i opasnijl od
t,a киим i.povijedaju nt-k- i francusko-kanads- ki lia- -.
i n lhii j Ouebct'ii
fg v и .
' 4 J IB i
1'osto ie prestala plovidba Wcllandskim kanalom. lokoi
(ustavc) su isprainjeni 1 pocelo eieenje muHa 1 blala
koje se nagomilalo na dnu. Kadnik koji to obavlja na-la- 7i
se na desnoj strani slike, jedva primjetlji IMava
je dugafka 730 stopa, siroka 80.
ш лј ?ГЈкч.
Zfrm-- r
тљхт t&firSjyxw-iil'-Z S&?:i?efiv,
Ге
+ЈМЛ . Tff--p
i-- .
-
+ tl--
ШИВЗГ'ј
4XКiЛl &Ti?2t&fii.
ч т_пjiaZ£E+~Лi Ј,'-- ]JSi. r 1ГТа-ЈгРХ1Ј'- 1
ЈГ
Na oluiu jezcra Ontario kod iisia ицк- - Niagara oda
je izbacila ogronine kolicine uginulc ribe. Jos iijc utvrdje-n- o
od cega je riba ix inula, ail se drzi su kric nekc to-mi- ce
na ani'rickoj strani rijtke. Na lici: I'olicaj.te Tom
Riches i niicsta Niagara-on-tlu-Lak- c promatra iigintu
lit ribu.
5ДГ!Ав=2- .- ' „ lP~'lLL .. J j ."""'-t-"-
4
ј—к -- ,imSii д t HW -- ЗШјВ v
FARMA V rODRU.Ml'. Jloj Yun iz Vancomera ima
u pod rum u sojc kuce cilau farniu. V starim kadama
za kupanje (ima ih 35) on tjedno izgoji 1.000 funti po-vrt- fa
koje se upotrebljaa u kineskoj hrani. On sc tim
pofco baiti prije 21 godinu.
(CP foto)