000005

OCR Text: I
Proglas Petog svjefskog
fredunijskog kongresa
(Nastavak sa strane 1)
U godinama koje su protoklo od cetvrtog svjetskog kongre-sa
radnicka klasa jo postigla novo znacajno jiobjcde u svojoj
borbi za zivotne interest' radnog naroda, protiv imperijalizma,
za niir i druStveni jirogres.
Peti svjetski kongres jc uvjerljivo potvrdio, kao Sto poka-zuj- o
historija i cinjeniee, da je doslo vrijeme kad radnicka klasa,
zajedno sa svojini prirodnim saveznicima, mozc da rijeSi na po-zitiv- an
iiacin probleme koji danas suocavaju covjecanstvo.
Kongres je pozdravio uspjclic koje su u izgradnji novog zi-vo- ta
postigli radni ljudi i tredunije socijalistickih zemalja koje
predstavljaju trecinu covjecanstva.
Sovjetski Savez je poceo izvoditi grandiozni program koji
ce omoguciti stvaranje materijalne i telmicke baze komunizma
u toku dvadeset godina.
.Mi Miiu ocjenili nezndrzivi napredak socijalistickih zemalja
kao odlucujucu karaktcristicnu crtu nase epohe.
Peti svjetski tredunijski kongres je pozdravio mocni pokrct
i veliku nnrodnooslobodilacku borbu porobljenih naroda koja je
potkopala tenielje kolonijalnog sistema; kao rezultat ove borbo
22 zeinlje mi postale nezaisne od 1U57. godinc.
JJadnieko unije, ujedinivSi se sa ostalim liacionalnini silanw.
odigrale su vaznu ulogu u torn sirokoin pokretu.
Cinjeniea da su Potom svjetskoni tredunijskom kongresu
piisiistvovali predstavniei revolucionarne Kube koja izgradjuje
socijalizani, ins])irisala je sve ucesnike kongresa: mi snio so oba-veza- li
da t'emo Kubu braniti od imperijalisticko agresije.
Kongres je odlucio uciniti sve mogucc da se postigne mir u
Alziru ])iitem i)rizmtvanja njegove nezavisnosti i na bazi terito-rijaln- e
ejelovitosti.
Kongres ajjelira na vas da se ujedinite i vodite borbu za lik-vidiran- je
kolonijaliznia i neokolonijalizina.
Zahvaljujuci ])orastii jedinstva i borbenosti radnicke klase
kapitalistickih zemalja, pokrotu za zadovoljavanje ekonomskih !
drustvonih zahtjcva svake godino prilazo novi milijuni radnika.
Cesto se postizu znacajno pobjede nad kapitalistima i monopo-liina- .
U toku borbe koja se vodi u cijelom svijetu glavni zabtjevi,
zajednicki svima, jesu:
Osiguranje i uevrceiije niira, rjesenje medjunarodnib pro-blein- a
na iniriii naein: putem pregovora, a najprije treba da se
potpise inirovni ugovor sa dvije njemacke drzave i normalizira
situaeija u Zapadnoin JJeilinu, koji treba da se pretvori u Slobo-dan
i deniilitariziran grad.
Ukidanje svih stranih vojnib baza na teritoriji drugih dr-zav- a.
Porba protiv obnove njemaekog i japanskog militarizina, za
ponUtonjc nmerif-ko-japansko- g ugovora.
Miroljubiva koegzisteneija izmedju drzava sa razlieitim oko
noniskim i druhtvcnim sisteniima.
Opc'e i putpuno razoruzanje i neposredno obustavljanjc nu-klearn- ih
pokusa.
JJazvijanje demokraeije i borba protiv svih pokusaja pov-rat- ka
ka reakeiji i fasizinu.
Obrana ekonomskih i drustvonih zahtjeva.
Padnioi i radniee svijeta!
Kongres vas poziva da so ujedinite i borito za ove zajednie-k- e
zahtjeve. Ujedinite so i borito protiv priproma za novi svjet-ski
rat koje vie silo imperijalizma na coin sa nniorickim impe-rijalizmo- m.
Kndnici i radniee, tredunionisti svih zemalja 1
Peti svjetski tredunijski kongres Sinatra rjesenje problema
jedinstva osnovnim zadatkom.
Kongro je simbolizirao politiku jedinstva koju sprovodi
Svjetska troduuijska federacija.
.Jedinstvo akeije se stalno o?tvaruje. Vi treba da se ujedinito
u svim poduzecima, gdjo god raditc.
Sa pooStronjom klasno borbe sve sire mase radnike nlazo u
borbu, sto zahtjcva jedinstvo. i4ty
Lidcri i organizacijo koje so odupiru jedinstvu cesto imta su
prisiljoni da uzmaknu pod vaSim pritiskom.
Jedinstvo jo neophodiio radnim ljudima. Samo kapitalisti
su zainteresirani u poejep.
Padnici svih zemalja, elanovi svih t rod uuij skill organizacijal
Vi predstavljato ogromnu snagu i ta snaga je nopobjediva
ako ste ujedinjeni, ako istupato jodintvono u borbi za obranu
svojih zivotnih intoresa, doinokraeijo i druStvcnog napredka, zu
stvar mira u cijelom svijetu.
Padnici! Porite so iijoruo za jedinstvo 1 Ujedinite sve svojo
naporo u borbi za postignuce blagostanja, slobodc i raira na zem-Ij- i,
za sretnu budueiiost svoga covjecanstva.
Padnici!
Polazcci od diskusijo i odluka I'ctog svjotskog tredunijskog
kongresa, Svjotska sindikalna intornacionala so svecano obave-znj- o
uciniti sve u svojoj mot'i da hi so ostvarilo jedinstvo za ko-ji- m
toze stotino milijuna radnib ljudi bez razliko na zemlju u
kojoj zivo, rasu ili religiju. Ova tonja za jodinstvom jo nesav-ladiv- a.
Zato podjimo naprijod nadalmuti vjeroni u buduce pobjede
u izgradnji socijalizma, u borbi za nozavisnost, demokraciju i
mir!
Padnici svih zemalja, ujedinite sol i?SSP
Buodesver marsira...
Moto: "Zapaihio-ncmafk- a armija nije zato forml-ran- a
da bl branila bonsku driavu, ncgo jc
naprotiv ta (udna driava — bogalj stvorena
u cilju da bl se — nasuprot Sovjctskom Sa-vc- zu
— moffla postrojiti nova nemafcka ar-mija
..." (Rudolf AugStaJn, gl. urednik za-padno-nema- Ckog
Casoplsa "Splgel").
Danas je ved sasvlm jasno da zapadno-nemaCk- a armi-ja
— Bundesver — jeste Jedna opasna realnost koja je ved
bacila svoju sumornu I zloslutnu senku na Evropu. To viSe
ni izdaleka nije "mala demokratska vojska, lepa, humana
1 nlmalo opasna", kako Ju Je pre nekoliko godlna okarakte-risa- o
Jozef Strauss, Adenauerov mlnlstar 1 polltlCkl sef
"Nemaca u uniforml". U redovlma Bundesvera danas mar-Si- ra
350 hlljada ljudi naoru2anlh najmodernljlm oruijem.
To bogme, nije vojska "clvila u uniforml", Jer dve tredlne
njenog sastava Cine profeslonalnl vojnlcl, a od toga 17 hl-ljada
oflclra. OvaJ zadnJI podatak nagonl na razmisijanje.
Jer.u predratnoj NemadkoJ, Hltlerov Vermaht, kada Je bio
u punoj snazl (1939. godlne.) Imao Je 24 hlljade oflclra na
54 divizlje ...
Pre nekoliko nedelja puStena Je na vodu prva zapadno-nemaC- ka
podmornlca, Bundesver ved sada posedu. raket-n- o
oruzje, samo Je pltanje vremena kada 6e — zahva-ljuju- di
blagonaklonostl VaSlngtona — dobltl u svoje ruke
I atomsko oruije. Da, Bundesver danas marslra 1 potmull,
zlokobnl bat pruskih 4zama ponovo se mofe dutl na poljl-m- a
Normandlje 111 Velsa gde Je Bundesver doblo kasarne 1
vojna vezballsta. No, ta remacka vojska rodjena Je tlho 1
skoro neprlmetno, takoredl bez znanja Sire Javnostl na Za-pad- u,
pa dak 1 stanovniStva same Zapadne NemaCke. In-teresan- tno
Je 1 pouCno rlevoclratl neke momente toga,
embrlonalnog perloda vaskrsavanja nemaCkog mllltarlzma.
GVOZDHNI KUST U GAKAZl
Formlranje zapadno-nemafik- e armlje zvanldno Je san-kclonls- ao
ParlskI ugovor dr2ava-dlanlc- a NATO-- a od 1954.
godlne. Na dan 12. novembra 1955. godlne se dogodllo to da
je 101 Nemac obukao vojnlcku unlformu, prvl put posle
sloma naclstlcke armlje. Dvojlca general-potpukovnlk- a, 18
potpukovnlka, 30 majora, 40 kapetana, 5 porudnlka 1 6 po-doflc- lra
doblll su tog dana od bonske vlade zvanlcna do-kume- nta
o svome nalmenovanju. Ta sveCanost Je odrzana
u bonskom Mlnlstarstvu odbrane u JednoJ garall koja Je
nekada sluzila za konjusnlcu. Nije nl malo slucajno to da
Je za vreme te sveCanostl, na zldu bio obeSen — gvozdenl
krst. Slmbollka toga: verovatno Je prozela uCesnlke po-men- ute
sveCanostl. Kako 1 ne bl, kada Je veclna novlh ofl-clra
u stvarl samo doblla nazad rangove posedovane u na-clstlCk- om
Vcrmahtu . . . ?
Dugo vremena nakon tog predstavljao Je Bundesver
a u lzvesnom smlslu 1 dan danas predstavlja: "armlju sen-kl- ".
U Zapadnoj NemackoJ vrlo retko cete se srestl sa co-vek- om
u vojnlCkoj uniforml. Nije to sluCaJno. Bonska vlada
se veoma trudl da zabaSurl CInJenlcu mllltarlzaclje zlvota
zemlje. Vedlna vojnlka nalazl se u lzolovanlm garnlzonl-m- a,
podalje od naseljenlh mesta. Od oflclra 1 vojnlka se
strlktno zahteva da se — van kasarnl Sto rede pojavlju-j- u
u unlformama. BrlHJlvo se lzbegava odrtavanje vojnlh
parada. Sve to u cllju kamuflaze 1 zavaravanja Javnog
mnjenja.
KAKO JE STVORENA VOJNO-TEIINICK- A BAZA?
PotsdamskI ugovor to lzrlcito zabranjuje, a Parlsklm
ugovorom se Adenauerova NemaCka svefiano obavezala da
nede stvaratl sopstvenu vojnu lndustrlju. Medjutlm, da-nas
stvarl stoje tako da Je 60 procenata Bundesverovog
oruija zapadno-nemad- kl fabrlkat. Nemojmo mlslltl da je
ta vojna lndustrlja stvorena napredac. Onog dana kada Je
Adenauer (juna 1954.) u Parlzu dao svedanu obavezu da se
odrlde sopstvene prolzvodnje oruija: u Zapadnoj Nemad-k- oj
— u potajl — ved su bill poloienl solldnl temeljl nove
ratne lndustrlje.
1950. godlne Jedan zapadno-nemad- kl podanlk koji
Je 21veo u Svajcarskoj 1 godlnama se bavlo nabavkom oru-2- Ja
za radun Cang KaJ-Sek- a, doblo Je na raspolaganje
tajnl dekovnl radun od 250 mlllona dolara. OvaJ novae Je
ustvari potlcao lz drzavne blagajne bonske vlade, all Je u
Svajcarskoj band flgurlrao kao "klneska svojlna". Za te
pare kupljenl su teretnl kamlonl 1 automatsko oru2Je, na-vod- no
radl naoruianja zapadno-nemadk- e "pogranldne po-llclj- e".
Covek koji Je ove unosne poslove obavljao zvao se
RISevejh (Ruscheweyh). Ma da mu se Ime nalazllo na sa-veznld- koj
llstl ratnlh zlodlnaca (111 mo2da baS zato!) do-tld- nl
Je raspolagao sa lzvrsnlm vezama u Bonu. Neposre-dno
nakon hltlerovske kapltulaclje RISevejh Je tokom dve
godlne poslao svojim prijateljlma koji su se nalazill u sa-veznld- klm
zarobljenldklm logorlma — oflclrlma SS-- a 1
fori-iriVi- f n nolrota en nnmlrnlrimn tt vrAMnnctl 1 flfl 111
ljada Svajcarskih franaka. IstI se nlsu pokazall nezahval- -
Jedlnstvo, 5. Januara 1962 — STRANA 5
nlm, Jer kada su kasnlje dospell na vlsoke poloZaJe u Bonu,
omogudlli su svome prijatelju 1 nekadaSnJem dobrotvoru
sjajne "blznlse". RISevejh se kasnlje tollko "potko21o" da
Je pre trl godlne odludio da se povude. U sundanoj Kallfor-nlj- l,
u Santa Barbarl, kuplo Je dlvno lmanje 1 sada tamo
spokojno u21va plodove svoje saradnje na naoru2anJu ra-djaju- deg
se Bundesvera.
Interesantna Je 1 afera koju Je lmao ReSeveJh sa pre-dsednlk- om
Svajcarske ratno-Industrls- ke flrme "Erllkon"
Blrleom (Buehrle). RISeveJova organlzacija za krljumda-renj- e
oru2Ja u Zapadnu Nemadku — Oktogon Konsern —
u2ivala Je monopollstldkl polo2aJ 1 na taj nadln Stetlla In-tcresl- ma
Erllkona. NJegov predsednlk, Blrle — da bl se
osvetlo RISevejhu prokazao Je dltavu stvar agentlma ame-rid- ke
obaveStaJne slu2be. Blrleova "Izdaja" strahovlto Je
razljutlla Adenauera koji se navodno zakleo da Erllkon
nlkada vlSe nede dobltl nljednu zapadno-nemadk- u porudi-bln- u.
Sto se pak tide RISeveJha, on Je — u cllju kvarenja
Erllkonovog "kredlta" na Zapadu proturlo lntrigu da ta
flrma u potajl prodaje licence 1 oru2Je Sovjctskom Savezu.
Nije se ustrudavao dak nl od toga da falslflkuje dokumen-t- e
koji su Imall za cllj da ovu fantazmagorlju potvrdl.
"STAIIA, SOLIDNA IMENA" NA POMOLU
Danas ved bonska vlada nije vlSe prlnudjena da se prl-liko- m
nabavke oru2Ja slu21 onako komplikovanlm 1 zaobi-laznl- m
putevima kao u "Rlsevejhovom perlodu". Pored
amerldklh, englesklh 1 francusklh llferaclja oru2Ja, ona
ponovo mo2e da raduna na sopstvenu vojnu lndustnju. U
okviru bonskog Mlnlstarstva odbrane deluje Jedna specl-Jal- na
organlzacija — tzv. Industrisko-admlnlstrativn- o
druStvo — u dljl zadatak spada uskladlvanje vojne prolz-vodnje.
Na njegovom raspolo2enJu stojl godiSnJe oko 13
mllijardl maraka, a na llstl njegovlh liferanata ponovo su
se pojavlla zloglasna lmena flrml koje su nekada opskrblja-val- e
hltlerovskl Vermaht. "HaJnkel-MaserSml- t" ponovo
gradl avlone, no sada mlaznjake. Kompanja BMV serijskl
prolzvodl rakete tlpa "Hawk" 1 "Sidewinder". Flrma Vezer
A. D. koju kontrollSe Krupp, prolzvodl hellkoptere, fabrika
Klekner — Humbolt — Dojc — motore za tenkove. I, ta-ko
redom, oko 150 flrml se ukopdalo u llferancije za Bun-desver.
Krup, Tlsen, FUk 1 ostall najkrupnljl predstavnlcl za-padno-nem- adkog
kapltala, lstl onl koji su doveli na vlast
Hltlera 1 omogudlli izgradnju ratne maSIne njegovog Ver-mah- ta,
danas su bogatiji 1 uticajniji nego ikada. Razllka
Je Jedlno u tome da sada pladaju manje poreze nego pre
rata, Jer Adenauerov poreskl slstem Je tako podeSen da
ga monopolist! vrlo lako mogu Izlgratl. U ekonomskoj stru-ktu- rl
Zapadne Nemadke — poredivSI Je sa predratnom —
nije doSlo nl do najmanje promene. Nekollcina monopola
suvereno vlada privrednlm, a kroz njega naravno, 1 polltl-dkl- m
21votom zemlje.
IST1NITA ANEGDOTA KOJA UI'OZOKAVA
U planovlma Severnoatlantskog pakta (NATO) Bun-desver
igra sve znadajniju ulogu. To ilustruje 1 dinjenlca
da se u komandl NATO-- a u ovom trenutku nalazl na vo-ded- lm
polo2aJlma 1.150 oflclra Bundesvera, medju njlma 8
admirala 1 gcnerala. Zbilja jc dudno kollko je kratko pa-mde- nje
nekih zvanldnlh krugova na Zapadu koji se ne
ustrudavaju sestl za lstl lsto sa Jednlm Spajdelom ill HoJ-zingero- m.
Kao da su zaboravlli: pre dvadesetak 1 nekoliko
godlna takodjer su "sadlli sa njlma tlkve" koje su lm se
zatlm oblle o glavu. Uzalud novopedeno saveznIStvo; avetl
proSlostl stalno se pojavljuju. Evo, naprlmer.
Kada je nedavno — uprkos protesta engleske Javnostl
— u Vclsu boravio i engzirclrao jedan nemadkl oklopnl
bataljon, njegov oficlrski kor Je posetio Vcstmlnstersku
katedralu u Londonu. Prlmlli su lh vrlo ljubazno, Jedan
konzervatlvnl poslanlk, pobornlk englesko-zapadnonemad-- ke
saradnje primlo se uloge vodlda. Tom prillkom Jednom
od prisutrtih majora Bundesvera podeo Je da prida:
— Ovde Je Jednog ratnog dana bila na okupu ditava
naSa vlada na delu sa Vinstonom Cerdllom. Slavill smo ne-kak- vu
pobedu na frontu. Hitler je znao da de te nedelje u
11 dasova pre podne britanska vlada bltl na okupu u ovoj
katedrall. Poslao Je snaine formaclje bombardera sa za-datkom
da unlSte kompletnu brltansku vladu. All, nemadkl
avljatldarl nlsu . . .
U torn trenutku nemadkl major Je preklnuo svoga sa-bcsedn- lka:
— Nemorate da se trudlte, sve mi J e to vrlo dobro poz-nat- o.
— All otkuda? — zadudlo se domadln.
— Vrlo Jednostavno, —odgovorlo Je major Bundesve-ra,
— u torn trenutku o kojem vl pridate, Ja sam bio gore
u — avlonu . . .1
— Vremena se, eto, menjaju — a poneki ljudi skoro
uopSte ne. . .
Пгапко Tanld '
ншпшмвнннн bdrgbAHHHHHHHBMcuHHHHuEaH н ДДДДДЈдДДДдДДДДДдДДДДДДДДДДДддДддЦДДДДДД 4 &&&& --a