000391

OCR Text: J.TW р - ТО ГЧ-'JW- "
Sve veci pritisak na Tita
da otvoreno pristupi u
4 Atlantski vojni savez
Ј
I
Vol. V. No. 97 (400)
LJUDSKA PRAM
Sutra, 10 decemjra, navr-savaj- u
se 4 godine od kada
su Ujedinjene Nacije usvo-j'il- e
Deklaraciju ljudskih
prava. Deklaracija kaze da
su svi ljudi jednaki i imaju
jednaka prava.
Dan ljudskih prava ce biti
proslavljen i u Kanadi. Iz-vjes- ni
politicari su vec otpje-va- li
slavopojke Deklaraciji
su slavopojke Deklaraciji
ljudskih prava i isticali ka-k- o
se u nekim zemljama ne
postuju ljudska prava. SIu-saju- ci
ih dobiva se dojam
kao da je Kanada prva ze-ml- ja
na svijetu u pogledu
ljudskih prava.
A sta je stvarnost?
Sadasnji vlastodrsci u-por- no
odbijaju usvojiti za-ko- n
(Bill of Rights) koji
bi Kanadjanima garantirao
prava i slobode koje su na-pisa- ne
u deklaraciji Ujedi-njeni- h
Nacija.
Sta vise, oni su dali usvo-jiti
nekoliko zakona koji o-granic- avaju
ljudska prava.
Jedan od tih je zakon o dr-zavljans-tvu,
kojim su stvo-ren- e
dvije kategorije driav-Ijan- a.
Onda emigracioni za-kon,
koji usvaja "princip"
"visih i niiih" rasa.
Sada se sprcmaju izmije-ni- ti
kriminalni zakonik. Te
promjenc sadrZane su u za-konodav- nom
prijedlogu po-znato- m
kao Bill O (ranije
Bill H-8- ). Taj zakonodavni
prijedlog sadrzi odredbe ko-je
se mogu naci tamo u fa-sistick- im
zemljama. Izme-dj- u
ostalog zakon ogranica-v- a
radnicka prava na orga-nizovan- je
i itrajk. Svaki
strajk moie biti proglasen
kao antidrZavni akt. A svat-k-- o
tko sudjeluje u takvom
strajku moze biti kalnjen sa
10 godina robije.
Svaka kritika via dine
vanjske politike moze biti
proglasena za veleizdaju
Kazna za to je smrt.
Tako sadasnji kanadski
vlastodrsci na jednoj strani
pjevaju slavopojke ljudskim
pravima, a na drugoj ih ga-ze
na nacin svojstven jed-no- m
Hitleru, Franku i Titu.
Kanadjani trebaju traziti
ispustanje ovih drakonskih
odredaba iz novog zakonika.
Saljite proteste!
JUGOSLAVENSKO-KANADSK- I DEMOKRATSKI LIST
Toronto,
K
Novo
Kanadski vojnici u Ko-re- ji
su doZivili jq§ jedno
poni2enje. Naime, pri-liko- m
Eisenhowerove po-sje- te
Kanadjani su bili
prisiljeni da dekaju 8 i pol
sati na velikoj stuideni
dok je Eisenhower dosao
da izvr§i smotru. Cijela
zemlja je zbunjena radi
toga postupka.
Neki poslanici su prote-stira- li
u federalnom par-lamen- tu.
Brojne veteran-sk- e
organizacije su posta-vil- e
zahtjev da se provede
istraga za§to je tako po-stuplj- eno
sa kanadskim
vojnicima.
U federalnom parla-ment- u
je ovih dana bilo
govora i o kanadskim gu- -
Vecina Amerikanaca
za primirje
Ameridki Gallup Poll je
objavio rczultate svog gla-san- ja
po pitanju sovjetskog
prijcdloga za obustavljanje
korejskog rata. Prijedlog o-dob- rava
G5 posto ameridkog
naroda
Gallup Poll je postavio
ovo pitanje: "Da li sto vi za
ili protiv toga da Ujedinjene
Nacije imenuju komitet, sa-stavl- jen
od jednakog broja
prcdstavnika komunistidkih,
saveznidkih i neutralnih ze-mal- ja,
da pokuia naci rje-sen- je
korejskog rata".
Za taj prijedlog se izja-sni- lo
65 posto onih koji su
pitani, a protiv samo 29, 0- -
stali su neopredjeljeni.
Istiduci da je taj prijed-log
originalno dosao od so-vjetskog
ministra vanjskih
poslova Vismskog, izvje§taj
Gallup Polla zakljuduje:
"Sigurno je da je ideja ta-ko- ve
komisije popularna".
U medjuvremenu Eisen-hower
jo udinio posjet Ko-reji- ...
Ali ratu nema kraja.. !
Ako ista mogao bi se pro§i-ri- ti
kao rezultat posjeta.
Ameridki narod je jo§ je-dan- put
mogao da vidi kako
ga izigravaju.
Vclebit imcnovan za
ambasadora u Londonu
Za novog jugoslavenskog
ambasadora u Londonu po-stavl- jen
je Vladimir Velebit.
On je zamjenio Joiu Brileja,'
koji se povraca u Beograd.
Velebit je stari agenat
britanske obavje§tajne slui-b- e
i njegovo imenovanje na
poloiaj ambasadora u Lon
donu nije sludajno.
Radio program
mirovnog kongrcsa
Kanadski Kongres Mira
ce dati nekoliko radio go-vor- a.
U ponedjeljak 22 dec.
govoriti ce preko stanice
CKEY (Toronto) svecenik
I. G. Perkins od Donlands
United Church. Govor ce
biti u 9.30 sati veccrom.
Jedan govor preko iste
stanice ce biti na 5 janua-ra- ,
drug! 10 januara, ta-kod- jer
u 9.30 uvecer.
Ontario, Tuesday, December,
ponizenje. — Protesti,
bicima u Koreji. Konzer-vativ- ni
zastupnik pukov-ni- k
Gordon Churchill je
rekao, da kanadski gubici
u Koreji iznose G8 posto.
On je udinio uporedbu sa
kanadskim gubicima u
Dieppe u toku drugog
svjetskog rata, koji su
iznosili 60 posto.
Ministar obrane Claxton
je izjavio da nijc tadno da
gubici iznose 68 posto, ne-g- o
samo 16 posto. Prema
njegovim podacima u Ko-reji
jo do sada ubijeno,
ranjeno i zarobljeno 1,248
Kanadjana od 10.000 ko-lik- o
ih je upuceno u Ko-rej- u.
Tko od njih dvojice go-vo- ri
istinu te§ko jc redi.
KI AAlSLIL- -i -- "sS—
razvija
ubijeno
izabran
Za novog predsjednika
CIO, izabran je, poslije du- -
gadkog aatezanja, Walter
predsjednik Unit--
Zemlje narodne demokra-tij- e
sa nevidjenim odu§evlje- -
izgradjuju socijalisti- -
dko druStvo. One to mogu
da jer se u
njima nalaze trudbenici ko-ji
su vlast spahija
kapitalista, eksproprisali
korist naroda uspostavili
narodno-demokra"ts- ki pore-da- k,
jer zemlje uzivaju
ogromnu pomoc Sovjetskog
Saveza bratski uzajamno
saradjuju.
Pod rukovodstvom komu-nistidk- ih
ra'dnidkih partija
trudbenici narodno-demo-kratski- h
zemalja uspe§no
izvrSavaju petogodi-§nj- e
planove. tem- -
9, 1952.
K
- Gubici 16ili 68 posto?
je da komunikeji
Korejske narodne armije
pokazuju da su Kanadja-ni
daleko. vece gu-bit- ke
nego Sto ka2e Clax-ton.
Ameridki list "N. Y.
Times" ovih je obja-vio
jednu simbolidnu
Slika pokazuje grupu
kanadskih vojnika ka-nadsk-om
vojnidkom gro-blj- u
u Koreji. Vojnici su
groblja a iza njih
zabijelili kriievi. Ispod
slike pi§e da se ti Kana-djani
povracajir
zemlju, iza njih su gro-bo- vi
njihovih poginulih
drugova.
Znadajno je da ova sli-ka
nije iza§la kanadskoj
ГТ
fk4l51
Л"4
(Nh.„ y&v!8iii.A Ja£
za predsjednika
ed Automobile Workers uni-j- e.
Pobjedio je Allan Hay-wood- a,
dosadainjeg pod-predsjedn- ika
CIO sa nezna- -
Pise: T.
pom se razvija te§ka indu-stri- ja
elektrifikacija. Na-gl- o
rastc proizvodnja svih
industriskih grana. Pred-rat- ni
nivo industriske pro-izvod- nje
vec 1951 g. prema-se- n
je: u Poljskoj za 2,9
puta, u Cehoslovadkoj za
1,7 puta, u Madjarskoj za
2,5 puta, Rumuniji za 1,9
puta, Bugarskoj za 4,6
puta, Albaniji za preko 6
puta. U zemljama narodne
demokratije svakodnevno
nidu nove fabrike, kombina-t- i,
termo hidroelektridne
centrale, vrsi se melioracija
navodnjavanje zemljiita,
mehanizuje se poljoprivre-d- a.
Nidu nove industriske
JUGOSLAVUA I ZEMUE
Price 5 cents
dnevnoj itampi.
Negodovanje kanadske
javnosti protiv postupka
sa kanadskim vojnicima
prilikom Eisenhowerove
posjete odrzava rastuce
negodovanje protiv pro-duzen- ja
rata. Vedina Ka-nadjana
je obustavlja-nje
rata. A oni sve jasnije
uvidjaju da ameridki mi-litarist!
nemaju namjere
da obustave rat. Eisenho-wer
nije radi toga isao u
Koreju. Nema sumnje da
de stoga rasti zahtjev za
povladenje kanadskih voj-nika
iz rata koji za njih
samo stradanja,
smrt i ponizavanja.
(Ne propustite clanak "Amer-ica
klanica u na strani 3)
i w ш ' w -- 'пттЛилми
imali
dana
-- -
CIO
znadi
t "All- J -
W®'. VW
Bl4 1 I . r ,_ _!. .ja,' luu- -i .J -- ЧЧЧ. '
. . 1
--It T-eiMWI.-
'JII.i Л„ Г- -. , -- —И1 "rtl if .T,—.T i. Tt ГТГ T Т1Г-- Г НГ --WIHIUIA .1, r'ZW.
-- w —. .
Silno se nacionalno-os!obodila?- kl pokret afrtfkih naroda. . . U Telikim demonstracijama
protir francuskih imperijalista u Kasablancl, .Ma roko, je preko 50 ljudi... U Keniji, engle-- M
fmperijalisti su u posljednje vrijeme pozatva rail preko 10.000 ljudi. Na slid se idi jedan od
koncentracion!h logora u koje Englezi trpaju stanoynike Kenije.
Rcuthcr
Reuther,
njem
dine, na vlasti
svrgli i
ih
u i
te
i
i
svojc
Brzim
Fakat
sli-k- u.
na
na kraju
u svoju
a
u
i
u
u
u
i
i
za
Koreji"
tnom vecinom glasova. Iz-b- or
je izvrsen na godiinjoj
konvenciji CIO u Atlantic
City.
Reuther je poznat kao
skrajni desnicar.
KNE2EVIC
Igrane. Neke od tih zemalja
ved su pretvorene u indu-striske.
Veliki uspesi na polju in-dustrijaliz-acije
dali su mo-gucn- ost
zemljama narodne
demokratije da u velikoj
meri mehanizuju poljopri-vrcd- u.
Skoro sve ove zemlje
proizvode traktore, kombaj-n- e,
sejadice, kosadice i dru-g- e
poljoprivre'dne ma§ine. U
Poljskoj se, na primer, trak-tors- ki
park povedao ove go-di- ne
prema 1951 g. za 28%,
u Cehoslovadkoj za 23%, u
Madjarskoj za 50%. U Ru-muniji
je osnovano 50
novih maSinsko-traktorski- h
stanica.
List "N.Y Times" posled-nji- h
dana objavio je dva
dlanka o strategijskom zna-бај- и
Jugoslavije u americ-ki-m
ratnim planovima i po-tre- bi
njezinog ukljudenja u
agresivni Atlantski savez.
Jedan clanak napisao je po- -
znati agenat State Dep-art- -
menta C. L. Sulzberger, dru-gog
glavni vojni "strudnjak"
"Timesa" Hanson W. Bald
win. Sulzbergerov dlanak je
datiran u Trstu, Baldwinov
u Napulju.
Baldwin kaze da Amen--
kanci vec duze vremena ra-d- e
na tome da ukljude Jugo-slavij- u
u Atlantski savez.
Radi toga su isli u Bcograid
americki generali George II.
Olmstead, sef generalstaba
I. Lawton Collins, sckretar
vojske Frank Pace i zamje- -
nik Ridgwaya Thomas J.
Handy. R.adi toga su vodjeni
jugoslavensko-grdk- i i jugo-slavensko-tur- ski
vojni pre- -
govori. Medjutim, ti napori
do sada nisu urodili plodom.
Baldwin navodi tri razloga
za to. Ne spominje najva--
33 Kanadjana sudjelovat ce na Kongresu
naroda za obranu mira u Becu
Kanadski Kongres Mira
saopcava da ce ,na bedkom
Kongresu naroda z.a obranu
mira sudjelovati 33 Kana-djana.
Od toga broja 28 su
redoviti idelegati koji pred-stavlja- ju
Kongres mira i ra-zn- e
drugc organizacije. Od
ostale petorice jedan jc po- -
zvani gost, a detvorica neza-vis- ni
posmatradi.
Svi dlanovi delegacije su
otputovali. Posljednja gru- -
U nedelju, 7 decembra,
Savez Progresivnih
odrzao je
svoju godi§nju konferenciju.
Na konferenciji je prisustvo-val- o
vi§e od 50 delegata koji
su pretstavljali devet make-donski- h
naselja. Konferen-cija
je vrlo dobro uspela.
Progrcsivni Makedonci u
Kanadi su na svojoj konfe-renciji
doneli veoma dobre
odluke. Oni su se deklarisali
za mir. Oni su u rezoluciji u
Prodajc sina
U Sarniji je jedna Nje-mic- a,
nedavno doselila u Ka-nad- u,
pokuSala prodati 5-go-di-
§njeg
sina z.a svotu od
$1.000.
zemljama narodne de-mokratije
iz godine u godi-n- u
nevidjenim tempom raste
blagostanje trudbenidkih
masa. Samo u toku nekoliko
poslednjih godina cene na
industrisku robu i zivotne
namirnice snizavane su u
svom ovim zemljama od 3
do 5 puta. Stalno raste ku-pov- na
mod trudbenidkih ma-sa.
Tako je, na primer, u
Rumuniji samo u pro§loj go-dini
kupovna moc trudbeni-k- a
porasla za 38,4%, a u
Poljskoj za 11% u odnosu
na prothodnu godinu. U ovoj
fjodini u Rumuniji cene robi
siroke potrolnje sni2cne su
(Nastavak na strani 4)
znijeg: Tito se jos nijo o-tvor- eno
prikljucio Atlant--
ifIT I Ik '
skom savezu iz straha pred
jugoslavenskim narodima.
Njemu za to treba vremena
i taktiziranja.
Amerifiki imperijalisti
smatraju da je Tito imao do-s- ta
vremena. Baldwin pise:
"Neki sluzbenici i drugi po-smatr- adi
smatraju da je po- -
trebno da Sjed. Drzave zau-zm- u
jadi i dvrSci stav prema
Jugoslaviji. Oni smatraju da
ta politika treba biti bazi- -
rana na stvarnim lntorma- -
cijama a ne samo na utisci-m- a;
treba dati odgovaraju-6- i
tezmu politidkim isto kao
i vojnim faktorima i treba
insistirati, da se za ameri-2k- u
pomoc dado neSto za
uzvrat".
Ovaj novi pritisak na Tita
sigurno odr2ava raspoloie-nj- e
Dullesove klike, koja je
vec preuzcla kormilo State
Departmenta.
Pri svemu tome treba i- -
mati na umu da je Tito
stvarno prikljuden Atlant-sko- m
paktu.
pa je otisla u ponedjeljak 8
decembra sa avionom.
Kanadski Kongres Mira
takodjer saopcava da cc se
na 14 januara u Torontu o-dr- iati
veliki miting, na ko-m- o
ce biti podne§en prvi iz-vjeS- taj
sa Kongrcsa.
Pred taj miting odrzat do
se sjednica Nacionalnog vi-je- da
Kanadskog Kongrcsa
Mira, koji de poprimiti plan
rada u iducoj godini.
vezi borbc za ocuvanje mira
u svetu udinili jedan apel na
sve Makedonce u Kanadi da
pomognu borbu kanadskog
naroda za oduvanje mira.
Oni su takodje usvojili rezo-lucij- u
da de pomagati oslo-bodilad- ku
borbu makedon-sko- g
naroda ispod Tito-fa§i-stidk- og
i grdkog monarho-fa§istidko- g
rezima. Usvojili
su rezoluciju za udvr5cenje
njihovog progresivnog po-kre- ta
i njihove stampe.
Posle usvajanja svih rad-ni- h
rezolucija, konferencija
je izabrala novo rukovod-stv- o
Saveza. Za pretsednika
je ponovo izabran Spaso Mi-hajlo- v,
koji je biran vec 25
godina bez prekida, a za se-kret- ara
je takodje ponovo
izabran Spiro Vasiljev.
Isti dan uvede priredjen
je velidanstveni banket u po-da- st
delegata konferencije.
Na banketu je goste pozdra- -
vio ponovo izabrani pretsed-ni- k,
Spaso Mihajlov, a govo-ri- o
je Simjeon Cvetkov, u-red- nik
makedonsko-bugar- -
ske progresivne novine "No-vo
Vreme", koji se ovih 'da
na povratio sa posete u Bu-garsk- u.
Govorio jc takodje
i John Boyd, glavni sekretar
Kanadskog sveslovenskog
komiteta, koji se nedavno
povratio sa mirovnog kon-gre- sa
naroda Azije i Pacifi-k- a
u Pekingu.
U ime Centralnog izvr--
Snog odbora Saveza Jugo-slvcnsk- ih
Kanadjana kon
ferenciju je pozdravio B.
Stevanov, a u ime progre-sivnih
Cehoslovaka konfe
renciju jc pozdravio Matt
Gettler.
Konferencija progresivnih
Makedonaca u Kanadi
Makedo-naca-Kanadja- na
U%
NARODNE DEMOKRATIJE
u