sagtet. SLOVENC! etal Clani predsedstva in os- rednjega odbora Narodnega sveta koroskih Slovencev ter clani upravnega odbora Zve- ze Slovenskih organizacij na Koroskem so koncem nove- mbra znova naslovili na pris- tojne oblasti v Avstriji in na javnost protestno izjavo. Nji- hovo skupno posvetovanje v Celovcu je namre¢ ugotovi- lo, da morajo oceniti seda- njo avstrijsko manjSinsko politiko kot nadaljevanje asi- milacijskega pritiska na slo- vensko man/sino. Koroski Slovenci obtozu- a a jejo Avstrijo v svoji izjavi tudi s sledecimi dejstvi: “V petih letih od sprejetija zakona o narodnih skupinah in dve leti od predaje Opera- tivnega koledarja obeh os- rednjih organizacij Sloven- cev na Koroskem avstrijski zvezni viadi se ni zgodilo nic bistvenega, kar bi poveéalo Zaupanje manjSine do avstri- jske manjsinske _ politike. Operativni koledar, ki vsebu- je del zahtev iz Clena 7 Avstrijske drzavne pogodbe, ‘smo predali viadi z name- nom, da speljemo reSavanje manjSinskega vpraSsanja_ iz slepe ulice”. Izjava poudarja dalje, da Slovenci na Koroskem Zako- na o narodnih skupinah ne priznavajo kot izpolnitev Cle- na 7 Avstrijske drzavne pogodbe.. “Bojkot sosvetov je za nas tudi izraz protesta Poroca: /van Dolenc p roti sedanji manjsinski po- litiki in posebej Se _ proti zakona o narodnih skujpi- nah, ki ne pomeni izvedbe dolocil Glena 7 Avstrijske drzavne pogodbe;y marvec njegovo revizijo”’. Obe osrednji slovenski or- ganizaciji tudi ne moreta sprejeti dejstva, da so sono- silci manjSinske zakonodaje prav tiste sile, ki so vedno bile v prvih vrstah, ko je Slo za demontazo njihovih pra- vic. To stanje pa vidijo danes v okviru tristrankarskega sporazuma, po katerem “oa- loéajo o teritorijalnem in vsebinskem obsegu pravic Slovencev na Koroskem de- jansko slovenski manjsini najbolj nenaklonjene sile”. Protestna lizjava se nada- [juje: “Z vso odlocénostjo odkla- njamo pogojevanje izboljsa- nja na podrogju pravic slo- venske manjSine in pospese- vanja dejavnosti slovenskih organizacij in ustanov z vs- topom v sosvete. V tem odnosu do Zivijenjskin pot- reb Slovencev na Koroskem vidimo nedovoljen in proti- zakonit pritisk na manjSino”. Slovenski voditelji v Avs- triji pa kljub temu nevzdrz- nemu polozaju poudarjajo svojo pripravijenost za raz- govore z drzavnimi in dezel- nimi organi, in to tudi kljub svojim slabim izkuSnjam iz SVECANOSTI GRADA HEROJA Drvar — grad koji DRVAR (S.Zvizdié)— Ustanicki | slobodarski .Drvar u utorak je na najsvecaniji nacéin proglasen Tito- vim Drvarom, Sto je jo&S jedno veliko priznanje ovom slobodar- skom kraji8kom gradu, koji od 17. maja 1974. godine s ponosom nosi i Orden grada heroja. Na najupeéatijiviiem povijesnom izvori8tu ovoga grada, pored legen- darne Titove pecine uklesane su rijeci koje su znamenje ovoga grada: “Titov Drvar, to je uvijek | prije svega - narod, poput gromade évrst, Govjek uz Govjeka, grad-he- roj”’. Veé nekoliko dana grad je u cvijeéu, zastavama, zelenilu, dok ulicama danas od ranog jutra odjekuju borbene pjesme, glazba, narodne pjesme i igre. Na trgu pred Radniékim domom “Duro Pucar- Stari” nastupaju kulturno-umjet- niéka drugtva. Ukratko, Titov Drvar, grad heroj, pun je istinske radosti ovin Ijudi koji su bili domadécini drugu Titu punih 196 dana u teskim ratnim godinama 1942, 1943. | 1944. godine. Narodno veselje ée se nastaviti sutra, na Dan dr2zav- nosti SR BiH. Tito je u ovom gradu boravio poslije oslobodenja tri puta, a posljednji puta 2. juna 1974. godi- ne, kada je osobno predao gradu Orden narodnog heroja i Orden narodnog heroja za poginule ¢la- nove Okruznog komiteta Drvar koji su ubijeni 25. maja 1944. godine. Jo§ 24, jula ove godine usvojen je prijedlog naroda Drvara, koji je spontano nastao medu Drvaréani- preteklosti. Pristojni vladi predlagajo pozivitev svojcas od viade ukinjenega kontak- tnega komiteja, saj v danih okoli$éinah odloéno odkla- njajo sodelovanje v sosvetu. Ta moéna izjava proti avs- trijski manjSinski politiki za- kijuGuje naslednje upanje koroskih Slovencev: “Upamo, da se bodo pris- tojni pozitivno odzvali na naSo pobudo in se odlocili na tak odnos do mednarod- nopravnih obveznosti, ki bo prispeval k temu, da bomo Slovenci na Koroskem 2 vegéjim in utemeljenim zau- panjem gledali na avstrijsko politiko do manjSin, ter k temu, da bo korosko prebi- valstvo — ne glede na naro- dno pripadnost — Zivelo v pogojih popolne enakoprav- nosti”. Se veé obtezevalnega gra- diva proti avstrijskim oblas- tem je mogoce pricakovati ob koncu leta, ko bodo Slovenci pregledali dohodke na Koroskem na svojih letnih obénih zborih. Gornja protestna izjava je izSla v obeh slovenskih ko- roskih tednikih v “S/ovens- kem vestniku” in v “Nagsem tedniku”. Skupno posveto- vanje, iz katerega je ta izjava izSla, pa so bodili dr. Grilc, dr. Zwitter in dipl .inz. Wieser. ma 7. maja 1981. godine na komemoraciji velikana revolucije Titu, da se Drvar okiti Titovim imenom. Ovo ne bi bio Drvar da narod nije u tom smislu ispjevao vise pjesama u stilu onih Sto su nastajale u jeku NOR. Jedna od najnovijih | najpopularnijih je ova: “Drvar dobi druga Tita ime, cijela zemija ponosi se time”. Na sveéanoj sjednici svih drus- tveno-politiékih organizacija, u ve- likoj dvorani Radniékog doma us- vojena je, uz buran aplauz, Povelja o proglagenju grada Titovim Drva- rom koju je procitao predsjednik SkupStine opcine Predrag Trikic. U tom trenutku bilo je na trgu ispred Radniékog doma okupljeno nekoli- ko tisuéa Drvaréana koii su sudje- a lovali u narodnom veselju. 4 # OD NASEG DOPISNIKA IZ JUGOSLAVIJ Kada se pomene veliko i bogato pomoravsko selo Bosnjane, u var- varinskoj komuni, mladi pomisle da ée biti reéi o uspehu seoskih biciklista, koji su medu najboljim seoskim ekipama u Srbiji, poljo- privrednici oéekuju priéu o 28 farmi tovnih piliéa, koliko ih nema ni jedno selo u ovom delu Srbije, a sigurno i Sire, veseljaci se podsete cuvenih harmonikaSa na Gelu sa Draganom Mati¢éem — Zili¢em. Medutim, poslednjih godina BoS- njane je sve éeSce sinonim stalne velike kolonije, naivnih slikara. Njen rodonaéelnik je stari Budimir Rajkovié -— Linger, a krupnim koracima uspeha mu Se priblizava- ju miadi majstori kitice i veé poznata i priznata imena. Jedan od njih je i 33-godiSnji Dobrivoje Stevanovi¢é. Na nedavnom “Prvom bijenalu jugoslovenske samouke umetnosti” u Svetozarevu, Steva- novié je bio zastupljen Ccak sa tri slike: “Pozar u selu”, “Kum” ji “Zima 1914". Bijenale je organizo- vano u okviru proslave 100. godis- njice postanka naivne umetnosti | kada se zna da su tu bila zastup- jena dela slikara Janka BraSica, lvana Rabuzina, Mateje Skurjenija | mnogih drugih, kao i skulpture Bogosava Zivkoviéa, samo ucGes¢ée BoSnjanca Dobrivoja Stevanoviéa zasluzuje paznju. Medutim ono je jo$ zapazenije, jer su njegove slike bile veliko otkrovenje ovog Bijena- la. Za njih Oto Bihalji Merin kaze: “Atmosfera izolacije, usamljenost, terora smrti. Ljudi kao da se kreéu hipnotisani, u izmaglici rakije i medusobnog nesporazuma, Brizlji- vo slikan poetski realizam”. Da li ¢e bas BoSnjane dati srpskog Generali¢a, ostaje da po- kaze vreme i dalje napredovanje naivaca iz ovog sela, ali ono Sto je do sada postigao Dobrivoje Steva- novic, to treba ocekivati. KOSOVSKA MITROVICA — TITOVA MITROVICA KOSOVSKA MITROVICA, 22. XI! (Tanjug) — Kosovska Mitrovica ce od sutra ponijeti Titovo ime. Grad rudara | metalurga sprema sé svecanl trenutak Imenovanja grada Titovom Mitrovicom dostojno obi- ljeziti. Taj Gin obaviti ce se na svecano| sjednicl Opcinske skup- Stine i izvrsnih organa drustveno- politi¢kih organizacija | bit ée uvelican brojnim manifestacijama upravo na dan kada je grad s okolicom prije 37 godina oslobo- den od okupatora | fadistiéke cizme, POVELJA DRUZE TITO, MI TISE KUNEMO... “izrazavajuci opée raspolozenje | ‘iskrenu 2elju radnih Ijudi i gradana Drvara i svih naroda i narodnosii SR BiH, Skupstina opcine Drvar svecano usvaja Povelju o promjeni imena Drvar u Titov Drvar. Mi, radnici, seljaci, borci, omla- dina, pioniri, svi gradani Drvara gordi smo §to svom gradu dajemo ime koje na&Su proglosf, sadagnjost i buducénost trajno veze za liénost i historijsko djelo druga Tita, | zajedno sa svim narodima i narod- nostima socijalistiéke, samouprav- nei nesvrstane Jugosilavije, ponav- fiamo zavjet: Dtuze Tito, mi tise kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo Drvar dobi druga Tita ime, cijela zemija ponosi se time”. _# a # _ December 23, 1981, NASE NOVINE —11 4 YR be ALEKSANDAR CIRIC Krusevac-Jugoslavija Poslije viSe priznanja | nagrada, bruski gorani ce biti poznati f u svetu. Naime, specijalizovana tela za poljoprivredu i ishranu — pri Organizaciji ujedinjenih nacija (pre svega FAQ) zainteresovali su se za veliku aktivnost OpStinske organi- zacije pokreta gorana u bruskoj opsStini. Posebno za njihovo delo na unapredenju poljoprivrede u brdsko — planinskom podrucju, odnosno zaustavijanju dalje erozije j pretvaranje neplodnog zemijista u burne paSnjake i voénjake. A tu su, zaista, postignuti zadivijujuci re- zultati. Zatravijeno je vige od 3.200 hektara erozivnog, zaparlozenog zemlji$ta i na terenima podioznim eroziji zasadeno je 500 hektara malina, ribizli i oplemenjene kupi- ne, To su samo neka od mnogih dela vrednin gorana bruske ko- mune, koja su doprinela da se za njin cuje i van granica nase lepe zemlje. Kada ih je pre pet godina drug Tito odlikovao Ordénom rada sa srebrnim vencem, obeéali su da ce biti dostojni nosioci tog znacaj- nog priznanja. | eto, obecanje ispunjavaju na najbolje moguci natin: delom dostojnim postova- nja. Prijedlog da Kosovska Mitrovica dobije ime najvecéeg sina naésih naroda i narodnosti jednoduSno su pozdravile sve kosovske opéine | sve druStveno-politiéke organizaci- je Kosova. To je priznanje gradu svijetlin revolucionarnih tradicija, svijetie proSlosti i sadaSnjosti. Jer, Mitrovica je u razdobliju izmedu dva rata bila snaZno uporiste KPJ, srediste revolucionarnog radniékog pokreta u tom kutku nage zemlje, a s poctetkom Nob-a | socijalistiéke revolucije centar u kojemu_ je organiziran oruzanl otpor okupato- ru. Slavu Mitrovice gradili su Trepéini rudarl poznatim Strajkovi- ma protiv nenarodnog rezima kojl su u julu 1941. godine zapailll baklju oruZanog otpora neprijate- ju, miniravSl Ziéane stupove koji- ma se prevozila ruda za Hitlerovu Njiemacku. Tu slavu gradili su pripadnici svih naroda | narodnostl ovoga kraja u borbl protiv neprijate- lja | za konaénu slobodu. NOVCANICA OD MILIJUNA BUENOS AIRES(AFP) - Centralna banka u Buenos Airesu pustila je u opticaj nakon Sest mjeseci zakas- njenja novéanice od milijun pezosa. Ovo je dosad novca- nica s najvecom cifrom ikada Stampana u Argentini, a ZakaSnjelo emitiranje se ob- jaSnjava greskom u Stampa- nju nove novéanice jer je u posljednjem trenutku usta- novijeno da je pejsaz na novéanicama iz Urugvaja.